Srpska nacionalna akademija u Kanadi

Srpska nacionalna akademija u Kanadi (engl. Serbian Heritage Academy of Canada) je neprofitna organizacija sa sedištem u Torontu. Osnovana je 1981. i sledeće godine je registrovana kao humanitarna organizacija. Osnivači i prvi članovi Odbora su: Nikola Pašić, advokat i unuk Nikole Pašića, poznatog srpskog političara; Sofija Škorić, bibliotekarka Univerziteta u Torontu; Dušan Bijelić, istoričar umetnosti; Nikola Aleksejčenko, građevinski inženjer i Pavle Pavlović, nastavnik i vice-direktor.

Srpska nacionalna akademija u Kanadi
Osnivač	Nikola Pašić i dr.
Datum osnivanja	1981. god. (1981)
Tip	Srpska baština
Sedište	Toronto
Područje delovanja	Kanada
Veb-sajt	www.serbianheritageacademyofcanada.com

Ciljevi

Srpska nacionalna akademija u Kanadi je neprofitna humanitarna organizacija koja ima za cilj da podrži i ohrabri aktivnosti koje se bave važnim kulturnim, obrazovnim, istorijskim i socijalnim pitanjima koja se odnose na kanadsko-srpske zajednice u Kanadi i na srpsku baštinu uopšte. Preciznije, Srpska nacionalna akademija u Kanadi ima sledeće ciljeve:

• da podrži razvoj srpskog jezika, književnosti, istorije, obrazovanja, muzike, likovne umetnosti i folklora, uključujići sve druge subjekte vezane za oblast humanističkih i društvenih nauka koje su vezane za srpsko kulturno nasleđe;
• da produbljuje razvoj, koordinaciju i finansiranje srpskih studija, istraživanja i publikacija;
• da pomaže uspostavljanju kontakata među naučnicima, piscima, umetnicima i drugim stručnjacima u oblasti srpskih studija;
• da organizuje predavanja, konferencije, seminare, radionice, izložbe, koncerte i druge kulturne i obrazovne aktivnosti slične vrste;
• da objavi radove koji su vredni za čuvanje i razvoj srpskog nasleđa, kao i da promoviše takve knjige, časopise, literaturu, filmove, muziku, folklor i sva druga sredstva komunikacije i informisanja;
• da podrži osnivanje i razvoj srpskih studija na kanadskim univerzitetima i drugim obrazovnim ustanovama, a takođe i da održava odnose sa sličnim centrima, institucijama i organizacijama van Kanade, i da pomogne u razmeni učenika i studenata;
• da prikupi, očuva i učini dostupnom za upotrebu pisanu i usmenu istoriju srpskog naroda;
• da obezbedi kratkoročnu i dugoročnu pomoć, humanitarnu pomoć, kao i pomoć imigrantima i novodošlima.

Istorija

Postojanje Srpske nacionalne akademije u Kanadi može se podeliti u četiri perioda:

• Zlatno doba (1981—1993)
• Centar za novodošle (1993—2000)
• Uspavano doba (2000—2013)
• Obnova (2013.-)

Zlatno doba

Suosnivač i dugogodišnji predsednik akademije Nikola R. Pašić

Nikola Pašić i Sofija Škorić bili su na čelu organizacije od njenog osnivanja 1981. pa sve do 1993. U ovom periodu Akademija se striktno držala principa postavljenih prilikom njenog osnivanja. Zbog svojih raznovrsnih i različitih studijskih programa, vrednog rada Upravnog odbora, kao i doprinosa od strane mnogih članova, Akademija je stekla veliki ugled i kredibilitet širom srpske dijaspore na severnoameričkom kontinentu, a posebno u akademskim i intelektualnim krugovima Kanade i Jugoslavije, i pored toga, veliko poštovanje Srpske pravoslavne crkve. Ovaj period može da se posmatra kao zlatno doba Srpske nacionalne akademije u Kanadi.

Pored pet članova osnivača, koji su dugo godina bili deo Odbora, na svakom godišnjem sastanku novi članovi Odbora birani su demokratski. Oni su doprineli novim idejama i aktivnim radom razvoju Akademije. Navešćemo samo nekoliko imena: gospođa Roza Somborac, Gojko Protić, Nikola Bogdanović, Jana Dželetović, Rade Dodić, dr Žika Davidovac, Mirjana Simić, Jelena Petričić, Braca Divić, dr Velimir Ristić, Nada Stegnajić, Gordana Tomić i Dragan Todorović (zvani Čarls Tod).

Akademija je imala svoje poglavlja, članove i saradnike u četrnaest gradova širom Kanade i SAD. Gosti Akademije su vrlo često bili pozivani govornici. Članovi, organizatori i domaćini su bili u Montrealu: dr Dimitrije Pivnički, dr Jovan Cvejić, dr Milaca Vatić; u Vindzoru: Stanislava Marković; u Klivlendu: dr. Brainier Simić-Glavaski; u Edmontonu: dr Milan Dimić, Jovana Mišić i Branislav Vilimonović; u Vankuveru: Radomir i Nada Putnik, i Boba Stefanović; u San Francisku: Moma Tasić, Desa Tomašević Vakeman i arhijerej Dušan Bunjević; u Los Anđelesu: Lupče i Jovanka Radivojević, Miša i Ankica Milosavljević, Dušica Savić-Benghiat; u San Dijegu: Aca i Danka Pantelić, dr Predrag Pecić; u Čikagu: Miki Nedić, Savo Rakočević, prof. Nikola Moravčević i Stevo Dobrijević; u Milvokiju: dr Lazar Brkić; u Njujorku: Vlada Ađemović, dr Dušan Košević i Ratko i Mirjana Pićurić; u Vašingtonu: Đorđe i Mira Jovanović, Ružica Popović i Mihajlo Buđevac.

Konferencije, akademska predavanja, književne večeri, izložbe i koncerti su bili akademskog i međunarodnog karaktera i privukli su veliki broj publike. Srpska nacionalna akademija u Kanadi je jedina organizacija u dijaspori koja je uspostavila zvaničnu saradnju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti u Beogradu. Akademik dr Predrag Palavestra je bio imenovan za koordinatora.

Demokratija i parlamentarizam, međunarodna naučna konferencija susponzorisana od strane Univerziteta u Torontu održana je 1981. povodom stogodišnjice od osnivanja Srpske radikalne stranke. Stavila je akademiju u centar pažnje i dala joj akademski značaj koji se održava u njenim budućim poduhvatima. Zanimljivo je napomenuti da su na konferenciji bili pored poznatih istoričara: unuk Nikole Pašića; Milan St. Protić, praunuk Stojana Protića; prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, naslednik na srpski presto; dr Milorad Draškovicć, direktor Instituta Huver i sin ministra Draškovića; grof Georgij Ignatjev, rektor Univerziteta u Torontu, unuk ministra spoljnih poslova Ruske Imperije, bliskog rođaka cara Nikolaja II, koji je bio i prvi ambasador Kanade u Jugoslaviji, i grof Bagration, predsednik Tolstoj Fondacije.

Sledeća konferencija organizovana od strane Akademije i organizovana na Univerzitetu u Torontu bila je posvećena srpskim pesnicima Jovanu Dučiću i Đuri Jakšiću, srpskom filologu i ocu srpskog pravopisa Vuku Karadžiću, Velikoj seobi Srba iz 1690. godine i drugim važnim istorijskim i književnim temama.

Predavanja mnogih istaknutih intelektualaca, srpskih akademika i profesora su organizovana na Univerzitetu u Torontu: akademik Dobrica Ćosić, akademik dr Vojislav Đurić, akademik dr Ljuba Tadić, akademik dr Andrija Gams, akademik dr Predrag Palavestra, akademik Vasilije Krestić, akademik dr Dimitrije Đorđević, profesor Univerziteta Vaderbilt dr Aleks Dragnić, akademik dr Dragoljub Živojinović, kao i dr Dušan Bataković, arhitekta dr Predrag Ristić i mnogi drugi. Profesori sa Univerziteta u Torontu, pored profesora sa američkih univerziteta, kao što su Džordž Vid Tomašević, dr Džon Loud, dr Vasa Mihailović, dr Gejl Stouks, dr Nikola Moravčević, dr Aleksandar Saša Petrov, dr Želimir Juričić su takođe bili gosti Akademije.

Članovi starijih generacija, koji su i sami bili istorijskie ličnosti, kao što su Velimir Tošković iz Vindzora i Nikola Kosić iz Milvokija, dali su svoje svedočenje o početku Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Ostali govornici su bili filmski i pozorišni reditelj prof. Arsenije Jovanović, pozorišni reditelj Vida Ognjenović, teolog dr Veselin Kesić, istaknuti ekspert prava na Univerzitetu u Beogradu prof. dr Radoslav Stojanović, dr Klara Mandić (osnivač Društva Srpsko-jevrejskog prijateljstva), prof dr. Živorad Stojković, dr Lazar Brkić, teolog dr Stanimir Spasović i crkveni velikodostojnici dr Atanasije Jevtić i dr Amfilohije Radović, kao i Irinej, tadašnji vladika niški, trenutno Njegova Svetost Patrijarh Srpske pravoslavne crkve.

Poznati i veoma popularni pesnici i pisci iz Srbije bili su gosti Srpske nacionalne akademije u Kanadi: Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Danko Popović, Brana Crnčević, Stevan Raičković, Momo Kapor, Jovan Radulović i dr. Neki od njih su produžili svoje putovanje i posetili srpske zajednice u gradovima širom Kanade i SAD u više navrata.

Nastupi velikih glumaca iz beogradskih pozorišta, Ljube Tadića i Aleksandra Berčeka ostaće u istoriji Srpske nacionale akademije u Kanadi kao velika umetnička dostignuća. Izložbe, kao što su The Serbian national books published in Exile, izložbe fotografija Borisa Sprema, poznatog fotografa Toronto stara, Fotografska prezentacija Kanade kroz oči novog Kanađanina i pasteli, umetnička dela Aleksandra Petričića bili su takođe važni umetnički događaji u režiji Srpske nacionale akademije u Kanadi.

Akademski projekat Srpske nacionalne akademije u Kanadi, organizovan sa ciljem da oda priznanje kanadskim medicinskim dobrovoljcima u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata, zvanično je podržan od strane obe države, Kanade i Jugoslavije. U sali Zgrade medicinskih nauka na Univerzitetu u Torontu 11. novembra 1984. godine, na Dan sećanja, otvorena je izložba i bronzana plaketa "Hvala vam, Kanađani!". Otkrivena je od strane dekana Medicinskog, zajedno sa dr Dimitrijem Pivničkim iz Montreala i dr Josifom Divić iz Otave. Srpska nacionalna akademija u Kanadi je dobila specijalni Citat od Bila Dejvisa, premijera Ontarija, za ovaj poduhvat.

Izložba je prezentovana i u Beogradu, u Narodnoj bibiloteci. Organizatori su bili gospodin Frejzer, ambasador Kanade u Jugoslaviji i Sofija Škorić, autor izložbe i akademske prezentacije. Izložba je prikazana i u drugim gradovima širom Srbije, a u otvaranju je učestvovao i novi kanadski ambasador, gospodin Džejms Biset. Nakon završetka turneje, izložba je poklonjena Muzeju Srpskog lekarskog društva i tada je još i plaketa "Hvala Kanađani" otkrivena u Muzeju. Specijalno priznanje i medalje dobili su organizatori kao simbol zahvalnosti od strane Društva potomaka Solunskih boraca.

Veoma uspešna multimedijalna manifestacija, obeležavanje godišnjice 750 godina od smrti Svetog Save, 12. oktobra 1985. održana je na srpskom i engleskom jeziku u Rajerson pozorištu u centru Toronta u režiji prof Arsenija Jovanovića. Ova predstava je ponovljen u Montrealu, Vindzoru i Čikagu.

Blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Germana je pročitao episkop niški Irinej, trenutno patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Pozdrav su poslali ili lično dostavili Njegovo Preosveštenstvo Episkop Georgije, prelata Srpske pravoslavne crkve u Kanadi, Mila Malroni, tadašnja prva dama Kanade, Oto Jelinek, savezni ministar za multikulturalizam, Toni Rupreht, ministar Ontario bez portfelja zadužen za osobe sa invaliditetom i multikulturalizam, Art Egleton, gradonačelnik Toronta, Elizabeth Kishkon, gradonačelnik grada Vindzor, akademik Antonije Isaković, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i akademik Dobrica Ćosić, akademik Miodrag Pavlović, pisac Borislav Mihajlović Mihiz, pesnik Ljubomir Simović i vladika Atanasije Jevtić.

Nakon postavljanja događaja u Torontu, aranžmani su napravljeni za pesnika Matiju Bećkovića da poseti srpske zajednice u Kanadi i SAD sa ciljem prikupljanja donacija za izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu, najveću pravoslavnu crkvu u svetu. Srbi su donirali u to vreme 350.000 dolara. Za ovaj humanitarni rad Njegova Svetost srpski patrijarh German odao je priznanje radu Akademije proglašavajući Srpsku nacionalnu akademiju u Kanadi "ktitorom" (osnivačem) Hrama Svetog Save.

Na pedesetogodišnjicu koncentracionog logora Jasenovac, održana je komemorativna akademija i promocija publikacije o jasenovačkim žrtava, koji je objavljen od strane Srpske pravoslavne crkve 1990. godine. Ovu Komemoraciju je organizovala gospođa Nada Stegnajić, koja je i sama preživela logor Jasenovac. Inače, Nada je zazlužna za uvođenje nastave na srpskom jeziku u školama Ontarija.

Srpska nacionalna akademija u Kanadi prevela je i objavila knjige Meše Selimovića, Ive Andrića, prof. Džordža Vida Tomaševića, Negovana Rajića, akademika Ljube Tadića i Matije Bećkovića. Takođe, Akademija je napravila značajan finansijski doprinos u objavljivanju Sabranih dela Jovana Dučića, 1989. godine, što je ujedno i prvi put posle Drugog svetskog rata da su u Jugoslaviji objavljeni Dučićevi radovi.

Značajna finansijska pomoć donirana je 1987. kako bi se olakšalo izdavanje monumentalne knjige "Nasleđa Kosova:. Spomenici i simboli srpskog naroda". Knjiga će predstavljati "naš posjedovni list za Kosovo i Metohiju", izjavio je u vreme kada je bio predsednik Uređivačkog odbora, onda episkop Pavle, a kasnije patrijarh srpski, kako je predvideo događaje koji dolaze. Iste godine je knjigu "Oj davori, ti Kosovo Ravno" izmenio pesnik Rajko Petrov Nogo i objavila Srpska nacionalna akademija u Kanadi.

Značajna knjiga Srbi u Ontariju objavljena je 1987. godine. Geri Filips, Ministar za državljanstvo, na posebnoj promociji knjige 12. septembra 1988. godine, proglasio da je ovo najbolja publikacija koje je njegovo ministarstvo i finansijski podržalo.

Brojna predavanja i promocije raznih srpskih publikacija u organizaciji Akademije privukli su publiku i povećali članstva Srpske nacionalne akademije u Kanadi. Veliki broj Srba u Torontu i okolini su uvek bili spremni da rade za organizaciju, kao i da obezbede donacije. Neki od projekata su bili subvencionirani od strane vlade Ontarija, dok je druge Univerzitet u Torontu zvanično podržao i učestvovao u svim manifestacijama koje su se održavle na Univerzitetu. Mnoge događaje otvorili su Džordž Ignatjev, univerzitetski kancelar ili dr Gleb Žekulin, direktor Centra za ruske i istočnoevropske evropske studije.

Srpska nacionalna akademija u Kanadi pozivala je u goste najpopularnijie pisce, srpske disidenate, koji su hrabro dizali glas zahtevajući svoja ljudska prava i slobodu govora u tim poznatim javnim raspravama koje su se održavale u Francuskoj ulici broj 7 u Beogradu, u domu Udruženja srpskih pisaca. Oni su dolazili, sastali se i upoznali naše ljude, a po povratku u domovinu bili su u stanju da usmeno i u svojim spisima posvedoče o pravom stavu srpskih emigranata u Kanadi.

Centar za novodošle

Drugi period u razvoju Srpske nacionalne akademije u Kanadi mogao bi se nazvati Srpskim centrom za novodošle. Tragedija koja je pogodila srpski narod ratom u Jugoslaviji uticala je i na Srbe u dijaspori. Srbi koju su bili proterani sa vekovnih ognjišta njihovih predaka počeli su da pristižu u Kanadu. Neki od članova Srpske akademije došli su na ideju da ovim izbeglicama treba pružiti dobrodošlicu i pomoć kako bi lakše prevazišli šok i traume i kako bi se integrisali u kanadsko društvo. Akademija se stavila na raspolaganje ovim ljudima pružajući im vitalne informacije, prevodila i overavala dokumenta, upućivala ih raznim vladinim službama koje su im dostupne, pripremala ih za intervjue za posao, kao i pomagala da nađu odgovarajući posao. Akademija nije mogla da uradi mnogo više, jer nije bio podešena za takve funkcije niti je imala raspoložive resurse i odgovarajuće uslove za takav humanitarni rad. Bilo je neophodno da Akademija formalno revidira svoje osnivačke ciljeve i zadatke dodavanjem nove klauzule, da se stavi na raspolaganje kao servis za prijem imigranata.

Vlada Ontarija je obezbedila donaciju od 150.000 dolara da bi omogućila Akademiji kupovinu zgrade, koja je prilagođena kao "Centar za novodošle", pod uslovom da Srpska nacionalna akademija u Kanadi doprinese 25% kapitala i obavezu za volonterski rad u narednih deset godina. Drugi uslov je bio da Srpska nacionalna akademija u Kanadi obezbedi za imigrante usluge dnevno od 9 do 17 časova, pet dana u nedelji. Ovaj veoma odgovoran i zahtevan posao nije ostavio mnogo vremena za osoblje akademije da se posveti kulturnim programima, kao što je radila u prethodnom periodu.

Analizirajući aktivnosti Akademije za ovaj period mora se zaključiti da je Odbor Akademije prepustio svoje kulturne aktivnosti društvima sa kojima je u savezu povremeno sarađivao kao što su književno društvo "Desanka Maksimović", Udruženje diplomaca beogradskog Univerziteta "Singidunum", i istorijsko društvo "Preporod".

Kako je Akademija promenila svoj profil, prestala je da bude magnet koji je nekad bila za svoje članstvo. Ono što je ih je privlačilo bila je sposobnost Akademije da zadovolji njihove intelektualne i kulturne pobede, a ne njen humanitarni rad. Kada je to nestalo njihov interes je slabio i prestajali su da obnavljaju svoje godišnje članstvo. S druge strane, Odbor Akademije nije uspeo da pronađe zamene među hiljadama novodošlih koji su koristili usluge koje je Akademija pružala po njihovom dolasku u Kanadu. Sofija Škorić, koji je nekada bila duhovni pokretač Akademije, postala je zaokupljena drugim projektima i aktivnostima, ali je ipak nastavila da promoviše srpsku kulturu na Univerzitetu u Torontu, organizovanjem predavanja i eksponate na ćirilici, promocijom Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade, osamstogodišnjice manastira Hilandar, i drugo. Stalno je širom otvarala vrata Univerzitetske biblioteke za goste "Desanke Maksimović" kad god je to bilo traženo. Dugogodišnji predsednik Akademije, veoma poštovani Nikola Pašić, podneo je ostavku 1994. Dr Desanka Krstić izabrana je za novog predsednika, ali je ostala na funkciji samo jednu godinu. Dragomir (zvani Koča) Radojković, izabran je 1995. godine i ostao na tom položaju do 2013. godine; retko je pozivao godišnje sastanke ili održavao izbore Odbora.

Centar je funkcionisao zahvaljujući, pre svega, armiji volontera koji su svakodnevno služili u centru, i koji smatrali to kao svoju patriotsku dužnost, i takođe je funkcionisao zato što je Vlada pružala neku finansijsku pomoć. Pomenimo samo nekoliko volontera koji zaslužuju našu posebnu poštovanje Petar i Saveta Milojević, Bilka Mironović, Milena Milošević, Kaća Lazarević, Suzana Smit, Anđa Stepanović, Zorica Radišić, Mirjana Matejić, Katarina Kostić i druge.

Do 2000. godine talas novih imigranata se smanjivao i kanadska vlada je prekinula finansijske subvencije Centru za novodošle. Shodno tome, Centar je morao da se zatvori i Akademija se suočavala sa teškim finansijskim problemima. Upravni odbor je doneo odluku da iznajmi prostorije kako bi bili u stanju da zadrže zgradu.

Uspavano doba

Period od 2000. do februara 2013. može se okarakterisati kao vreme skoro bez ikakvih aktivnosti. Odbor koji nije uspeo da sazove redovno godišnje sednice članstva nije se promenio od 1995. Prethodni članovi su se u najvećem delu distancirali, dok sam Odbor nije imao želju, znanje ili energiju za oživljavanje Akademije. Tako je organizacija postojala samo na papiru bez značajnih događaja, bez budžeta i praktično bez svog objekta, koji je bio zakupljen. Postavilo se legitimno pitanje: za koga i sa kojom svrhom postoji takva organizacija koja nosi naziv srpski?

Obnova

Prvobitni osnivači, znatan broj starih članova kao i neke novajlije, intelektualci koji su cenili važnost i ulogu kulture u očuvanju etno-kulturnog identiteta Srba u dijaspori, odlučili su u decembru 2009. da započnu akciju oživljavanja Srpske nacionalne akademije u Kanadi.

Proces je bio dug i bolan, postojeći Odbor odbijao je da se odrekne moći. Borba između dve strane uporno je trajala do 3. februara 2013. godine kada je konačno na godišnjem sastanku članstvo na demokratski način izabralo potpuno novi Upravni odbor, koji se sastoji od: Sofija Škorić, predsednice; Mira Miketića, potpredsednika; Rajka Radojevića, generalnog sekretara; Dejana Milićevića, blagajnika; i članova: Dragana Babić, (renoviranje); Dr Radomir Baturan (objavljivanje); Dragica Braunštajn (literatura); Katarina Kostić (mediji); i Đuro Lubarda (član).

Novi odbor odmah je proglasio vraćanje na prvobitne ciljeve i zadatke Akademije, odnosno da se sačuva srpsko nasleđe, da promoviše srpsku kulturu, da razviju poseban odnos sa srpskim narodom u matičnoj zemlji, i da gaje dobro državljanstvo u Kanadi kako dolikuje Kanađanima.

Primeri obnovljenih aktivnosti Srpske nacionalne akademije u Kanadi su izložbe u njenim prostorijama: likovne umetnosti, o tekućim događajima itd.

Vidi još

• Srbi u Kanadi
• Srbi za Srbe

Spoljašnje veze

• Zvanični veb sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. januar 2016) (jezik: engleski)
• Monografija beleži 40 rada Srpske nacionalne akademije u Kanadi (RTS, 15. avgust 2023)