Stane Žagar

Stane Žagar (Žagar, kod Tolmina, 19. februar 1896 — Crnogrob, kod Škofje Loke, 27. mart 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

stane žagar
Stane Žagar
Lični podaci
Datum rođenja	(1896-02-19)19. februar 1896.
Mesto rođenja	Žagar, kod Tolmina, Austrougarska
Datum smrti	27. mart 1942.(1942-03-27) (46 god.)
Mesto smrti	Crnogrob, kod Škofje Loke, Nacistička Nemačka
Profesija	učitelj
Delovanje
Član KPJ od	1931.
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	5. jula 1951.

Biografija

Rođen je 19. februara 1896. godine u selu Žagar, kod Tolmina. Potiče iz imućne seljačke porodice, koja je imala četvoro dece. Posle završene osnovne škole i niže gimnazije, upisao je Ušiteljsku školu u Gorici. Tada je bio član projugoslovenskog društva „Preporod“, koje je bilo zabranjeno od strane austrougarske vlasti, posle izbijanja Prvog svetskog rata. Posle zabrane ovog društva, većina članova je bila uhapšena, a Stane je zbog nedostaka dokaza, bio upućen na odsluženje vojnog roka. U vojsci je završio Školu za rezervne oficire, a potom je bio upućen na front u Tirol.

Posle završetka Prvog svetskog rata, izvesno vreme je radio kao učitelj u Žrelcu, u Koruškoj. Kada je Koruška pripala Austriji, prešao je na Bled. Potom je bio premešetn u selo Gorje, a od 1923. godine je radio u selu Dobravu, kod Krope. U ovom selu službovao je sve do 1940. godine, kada je napustio državnu službu.

U članstvo Komunističke partije Jugoslavije, primljen je 1931. godine. Godine 1936. je postao član Okružnog komiteta KPJ za Jasenice, a nešto kasnije i sekretar ovog komiteta. Učestvovao je na Osnivačkom kongresu Komunističke partije Slovenije, održanom marta 1937. godine u Trbovlju. Na ovom kongresu izabran je za člana Centralnog komiteta KP Slovenije.

Neposredno pred početak Drugog svetskog rata izbačen je iz državne službe, a početkom 1941. godine, je mobilisan, kao retervni kapetan druge klase. Aprilski rat, 1941. godine, ga je zatekao u Kninu. Potom se vratio u Sloveniju, gde je kao član Centralnog komiteta, aktivno učestvovao u organizovanju oružane borbe.

Kada je 22. juna 1941. godine formiran Glavni štab slovenačkih partizanskih odreda, izabran je za njegovog člana i upućen u Gorenjsku da tamo organizuje ustanak.

Marta 1942. godine, nalazio se na brdu Huječevje, kod Crnogroba, sa Seleškom partizanskom četom. Pošto su partizani bili uhvatili jednog železničara i doveli ga u Štab, Stane ga je ispitivao i stekavši utisak da je pošten čovek, odlučio je da ga pusti. Železničar je odmah po puštanju Nemcima dojavio gde se nalaze partizani i oni su sutradan 27. marta, jakim snagama opkolile četu. U pokušaju proboja iz obruča, poginulo je 19 boraca, a među njima i Stane Žagar.

Odlukom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 5. jula 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.