Stefan Branković

Stefan Branković
Stefan Branković
	Lik mladog Stefana sa Esfigmenske povelje, 1429. godina
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1417.
Mesto rođenja	Beograd, Srpska despotovina
Datum smrti	9. oktobar 1476. (59 god.)
Mesto smrti	Zamak Beograd kod Videma,
Grob	Kupinovo
Porodica
Supružnik	Mati Angelina
Potomstvo	Đorđe Branković, Jovan Branković, Marija Branković
Roditelji	Đurađ Branković; Jerina Branković
Dinastija	Brankovići
despot Srbije
Period	31. mart 1458 — 21. mart 1459.
Prethodnik	Lazar Branković
Naslednik	Stefan Tomašević

Stefan Branković (1420-1476), sin despota Đurđa Brankovića, srpski despot i vladar od 1458.^[1] do 1459. godine.

BiografijaUredi

Srpska despotovina od 1455. do 1459. godine

Posle smrti despota Lazara Brankovića 20. januara 1458. u Srbiji je početkom februara vlast dobilo tročlano namesništvo koje su činili veliki vojvoda Mihailo Anđelović, kao despotov gubernator, udovica despota Lazara, despita Jelena Paleolog i slepi Stefan Branković, Lazarev brat.^[2] Dok su Jelena i Stefan Branković bili vodeći pobornici pro-ugarske struje u Srbiji, Mihailo Anđelović je bio pristalica pro-Turske politike. Krajem marta 1458, Mihailo Anđelović je pustio jedan turski odred u Smederevo. Istog dana je došlo do nemira. Stanovništvo Smedereva se pobunilo, turski vojnici su pobijeni ili zarobljeni i sam Mihailo Anđelović je lišen slobode 31. marta. Vlast je pripala preostalim članovima bivšeg namesništva - Stefanu Brankoviću, koji je postao novi Despot, i Jeleni Paleolog.^[2]

Za života je Stefan bio oslepljen i jedno vreme je živeo povučeno. Po stupanju na despotski tron, suočio se sa najezdom Turaka, koje je Mehmed II pripremao još za života despota Lazara.

Stefan Slepi je vladao zajedno sa svojom snahom. Stupio je odmah u diplomatske odnose sa ugarskim dvorom, tražeći pomoć. Ugari su mu predlagali da despotovinu prepusti njima na odbranu, a za uzvrat dali su mu neke posede u južnoj Ugarskoj. Događaji u Smederevu su odmah pokrenuli Turke na akciju. Situacija u Smederevu je uticala na to da i strani vladari bace svoje prste na Srpsku despotovinu. Prvi je počeo to da primenjuje bosanski kralj Stefan Tomaš.

Posle sporazuma sa Ugarima, prvi je došao sa svojih 8.000 vojnika Mihailo Silađi i rasporedio se duž Dunava, nastojeći da spreči mogući prelaz Turaka preko reke. Međutim, u takvim okolnostima Srpska despotovina je počela praktično da se predaje, prepuštajući svoje zemlje tuđinima da je brane.

Turci su krenuli na Srbiju marta 1458. Sa sobom su zajedno vodili slepog Grgura Brankovića, u nameri da ga dovedu na despotski presto. Ostali su samo neosvojeni Golubac i Smederevo.

Bosanski kralj Stefan Tomaš je na saboru u Trebinju ponudio rešenje oko Smedereva. Ponudio je da se ćerkom umrlog despota Lazara, Jelačom oženi njegov sin Stefan Tomašević, planirajući da tako u miraz dobije i ostatke despotovine. Ugarski kralj se saglasio sa ovom odlukom, ne pitajući srpskog despota Stefana. Stefan Tomašević je stigao u Smederevo 21. marta 1459 i „primio načelstvo srpsko", svadba je obavljena 1. aprila, a Stefan Branković je konačno zbačen i proteran iz zemlje 8. aprila.^[2]

Zbačeni despot Stefan Branković potom odlazi u Budim, pa zatim kod sestre, grofice Katarine Celjske, a zatim u Dubrovnik. Odatle je otišao u posetu Skender-bega u Albaniju, gde se 1460. oženio Angelinom Arijanitom. Iz tog braka mu se rodio sin Đorđe i još dvoje mlađe dece (Jovan i Marija). Pred kraj života boravi u Veneciji, da bi se na sam kraj života našao u oronulom zamku kraj Udina, koji je nosio naziv Beograd, a bio je poznat i pod imenom Friuli. Često bolestan, provodio je dane u bedi, i moleći za pomoć. Pisao je pisma gospodarima po Italiji. Sve do smrti je živeo od milostinje koju su mu slali Mlečani, Dubrovčani i Papa. Umro je 9. oktobra 1476. u istom zamku.

Porodično stabloUredi

16. Mladen

8. Branko Mladenović

4. Vuk Branković

2. Đurađ Branković

20. Pribac Hrebeljanović

10. Lazar Hrebeljanović

5. Mara Lazarević Branković

22. Vratko Nemanjić

11. Milica Hrebeljanović

1. Stefan Branković

24. Jovan VI Kantakuzin

12. Matija Kantakuzin

25. Irina Asen

6. Dimitrije I Kantakuzin

26. Andronik II Paleolog

13. Irina Paleolog

27. Irina od Monferata

3. Jerina Branković

7. Eufrosina Paleologina

ReferenceUredi

^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 171. ISBN 86-331-2075-5.
^ ^a ^b ^v Veselinović 1995.

LiteraturaUredi

Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
Bubalo, Đorđe (2011). „Posedi srpskih despota u odbrambenim planovima Kraljevine Ugarske 1458. i 1459. godine”. Pad Srpske despotovine 1459. godine. Beograd: SANU. str. 229—243.
Veselinović, Andrija (1995). Država srpskih despota (1. izd.). Beograd: Vojska.
Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703). Novi Sad: Matica srpska.
Kalić, Jovanka (1967). Beograd u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga.
Kalić, Jovanka (2001). Srbi u poznom srednjem veku (2. izd.). Beograd: Istorijski institut.
Kalić, Jovanka (2006). Evropa i Srbi: Srednji vek. Beograd: Službeni list SRJ.
Popović, Dušan J. (1957). Srbi u Vojvodini. Knj. 1: Od najstarijih vremena do Karlovačkog mira 1699. Novi Sad: Matica srpska.
Ćirković, Sima (1982). „Poslednji Brankovići”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 445—464.
Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea.
Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium.

Spoljašnje vezeUredi

Genealogija Stefana Brankovića
Sveti despot Stefan Srpski (Slepi) (SPC), Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2017) pristupljeno 13. februara 2017.

Prethodnik: Lazar Branković	Despot Srbije (1458—1459)	Naslednik: Stefan Tomašević

[британика_1-1] Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 171. ISBN 86-331-2075-5.

[FOOTNOTEВеселиновић1995-2] v Veselinović 1995.

[1]

[2]