Википедија

Tatjana Tolstoj

Tatjana Nikitišna Tolstoj (rus. Татьяна Никитична Толстая; Lenjingrad, 3. maj 1951) je ruska spisateljica, TV voditeljka, publicistkinja, romansijerka i esejistkinja iz porodice Tolstoj.

Tatjana Tolstoj
Tatjana Tolstoj
Lični podaci
Puno imeTatjana Nikitišna Tolstoj
Datum rođenja(1951-05-03)3. maj 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaLenjingrad, Sovjetski Savez
Književni rad
Najvažnija delaKis, Na zlatnom tremu, Sestre, Dan, Noć, Dve
Zvanični veb-sajt
tanyant.livejournal.com

Porodica uredi

Tolstoj je rođena u Lenjingradu u porodici pisaca. Njen deda po ocu, Aleksej Nikolajevič Tolstoj, bio je pionirski pisac naučne fantastike i sin grofa Nikolaja Aleksandroviča Tolstoja (1849–1900) i Aleksandre Leontijevne Turgenjeve (1854–1906), rođaka decembrista Nikolaja Turgenjeva i pisca Ivana Turgenjeva. Baka po ocu joj je bila pesnikinja Natalija Krandijevska. Mihail Lozinski (1886-1955), njen deda po majci, bio je književni prevodilac poznat po svom prevodu Danteove Božanstvene komedije. Sestra Tatjane Tolstoj, Natalija, takođe je bila pisac. Njen sin Artemij Lebedev je osnivač i vlasnik „Art. Lebedev Studio”, ruske firme za veb-dizajn.[1]

 
sastanak sa Tatjanom Tolstoj posvećen izdavanju njene knjige „Istrebljenje Persijanaca“. Bela sala Doma kreativnosti u Peredelkinu. Moderator Boris Kuprijanov
 

Život i rad uredi

 
Zdesna: Tatjana Tolstoj; Mark Strand ; Suzan Sontag ; Ričard Lok, predsednik Odeljenja za pisanje Škole umetnosti i Derek Volkot

1951—1983: prve godine uredi

Tatjana Tolstoj je rođena u Lenjingradu od profesora fizike Nikite Tolstoja i Natalije Mihajlovne Lozinske. [2] Sa šestoro braće i sestara, odrasla je u First Apartment house of Lensovet (Pervый žiloй dom Lensoveta na Karpovke). [3]

Godine 1974. Tolstoj je diplomirala na odseku za klasičnu filologiju Lenjingradskog državnog univerziteta. Iste godine se udala za filologa Andreja Lebedeva. Par se preselio u Moskvu početkom Perioda stagnacije 1980-ih, gde je Tolstoj počela da radi u izdavačkoj kući Nauka. [4] [5]

Kako se Tolstoj seća, u novembru 1982. imala je operaciju na očima i morala je da provede tri meseca na rehabilitaciji, nesposobna da vidi na jakom svetlu. Veruje da ju je taj period doveo do pisanja: bez stalnog protoka informacija iz sveta, njen um se razbistrio i otkrila je u sebi želju da zapisuje zaplete i priče. [6] [7] [8]

1983—1989: početak književne karijere uredi

Godine 1983. Tolstoj se pojavila kao književni kritičar.[5]

Njena prva kratka priča, Na zlatnom tremu ( Na zolotom krilьce sideli ), pojavila se u časopisu Avrora 1983. godine i označila je početak Tolstojine književne karijere, a njena istoimena zbirka priča je Tolstoj proglasila jednim od najistaknutijih pisaca perestrojke i postsovjetskog perioda. Kako piše Mičiko Kakutani, „može se naći odjeci... dela njenog praunuka Lava Tolstoja – njegova ljubav prema prirodi, njegov psihološki uvid, njegova pažnja prema detaljima svakodnevnog života“. [9] Ali „njene blistave, proganjajuće priče najoštrije podsećaju na Čehovljevo delo, mapiraju unutrašnje živote likova i neostvarene snove sa neobičnom simpatijom i pronicljivošću“, a takođe pokazuju „autoričinu nabokovsku ljubav prema jeziku i njenu sklonost čudnim izletima u nadrealno, podseća na Bulgakova i Gogolja “. [10] Godine 1987. zbirka kratkih priča pod istim naslovom — Na zlatnom tremu — prevedena je na engleski i dobila je pozitivne kritike. [5] Kada je 1988. knjiga objavljena u Rusiji, više od 50.000 primeraka je rasprodato za nekoliko sati. [11] Bila je gostujući profesor ruske književnosti na Univerzitetu Teksas u Ostinu 1989.

1990—1999: život u SAD i novinarstvo uredi

Godine 1990. Tolstoj je sa porodicom emigrirala u Sjedinjene Države. Počela je da predaje rusku književnost i kreativno pisanje prvo na Prinstonu, zatim na Skidmor koledžu i držala je predavanja na više univerziteta. [12] [8] Pojavila se i kao novinarka i dala doprinos časopisima New York Review of Books, The New Yorker, The Times Literary Supplement, Wilson Quarterly, a takođe je pisala za ruska izdanja kao što su Moskovske vesti, Kapital i Ruski telegraf. [5][11]

Godine 1988, Tatjana i njena sestra Natalija su koautorke knjige kratkih priča koja je objavljena pod naslovom Sisters (Sestre).[5]

2000—2012: Ќis, Škola za skandal, pisanje govora uredi

Početkom 1990-ih Tolstoj je radila na pisanju govora za partiju Unija desnih snaga zajedno sa scenaristkinjom i novinarkom Dunjom Smirnovom i književnim kritičarem Alexander Timopheevsky (Timofeevskiй, Aleksandr Aleksandrovič). [13]

Godine 1999. Tolstoj se vratila u Rusiju. Sledeće godine objavila je svoj roman The Slynx ('Ќis) (Kisь), distopijsku viziju post- nuklearnog ruskog života u nekadašnjoj (sada zaboravljenoj) Moskvi, predstavljajući negativan obrazovni roman koji se delimično suočava sa „razočarenjima postsovjetskih ruskih političkih i društvenih život“. [14] Opisan je kao „prikaz o degradiranom svetu koji je pun odjeka uzvišene književnosti ruske prošlosti; nasmejani portret ljudske nehumanosti; počast umetnosti u njenoj suverenosti i bespomoćnosti; vizija prošlost kao budućnost u kojoj je budućnost sada“. [15] Kako je spisateljica priznala, za pisanje romana joj je trebalo više od 14 godina. [12] Do 2003. godine prodato je više od 200.000 primeraka The Slynx-a.[12]

Ubrzo nakon objavljivanja The Slynx (Kis), objavljene su još tri Tolstojine knjige. Dve zbirke pripovedaka pod naslovima Day (Dan) i Night (Noć) pratile su Two (Dve), u koautorstvu sa sestrom Natalijom. [16]

Dvanaest godina između 2002. i 2014. sa drugaricom Avdotya Smirnova (Smirnova, Avdotья Andreevna) Tolstoj je bila ko-voditeljica programa ruske kulturne televizije The School for Scandal (Škola za skandal) (nazvana po drami Ričarda Šeridana), u kojoj je vodila intervjue sa različitim predstavnicima savremene ruske kulture i politike. [17] 2003. godine Ruska nacionalna televizija nagradila je The School for Scandal Školu za skandal nagradu za najbolji tok šou.[5]

Godine 2010, sa svojom nećakinjom Olgom Prohorovom, Tolstoj je objavila The Same ABC of Buratino — zbirku pesama koje je trebalo da bude u knjizi koju je Buratino prodao. U intervjuu ruskom časopisu Tolstoj je priznala da je od detinjstva gajila ideju o ovoj knjizi, ali tek kada su joj deca porasla, njena nećaka je „pokupila“ projekat i pomogla u pisanju knjige. [5]

Posle 2013 uredi

The New Yorker je 12. juna 2015. objavio Kvadrat, [18] mračni omaž ništavnosti slike Kazimira Maljeviča iz 1915. Crni kvadrat, koja se završava samoreferencijalnim paragrafom.

U Rusiji je 2018. izašla zbirka kratkih priča pod nazivom Aetherial Worlds (Eterični svetovi).[5] Napisane razigranim i poetskim jezikom, priče su mešavina stvarnih i izmišljenih sećanja na njeno detinjstvo, njena putovanja i porodicu. [19] [20] Knjiga je nagrađena Ivan Belkin Literary Award. [21] Ubrzo je preveden na engleski i dobio pozitivna priznanja. [22]

2020. godine dobila je nagradu Pisac godine. Ova nagrada odaje priznanje plodnim piscima za njihov dugogodišnji doprinos ruskoj književnosti. [23]

Bibliografija uredi

Romani uredi

  • The Slynx (Kis) (2000).

Kratka fikcija uredi

Zbirke
  • On the golden porch (Sedeli smo na zlatnom tremu) (1987).
  • Voleli to ili ne (1997)
  • Sestre (u koautorstvu sa Natalijom Tolstoj) (1998).
  • Reka Okervil (1999).
  • Dva (u koautorstvu sa Natalijom Tolstoj) (2001).
  • Dan (2001).
  • Noć (2001).
  • Suvo grožđe (2002).
  • Krug (2003).
  • Beli zidovi (2004).
  • Dan žena (2006).
  • Boli me (2007).
  • Reka (2007).
  • Kis. Obilazak životinja. Priče (2009).
Priče
Naslov Godina Prvi put objavljeno Ponovo štampano/sakupljeno Napomene
The poet and the muse (Pesnik i muza) 1990. Tolstaya, Tatyana (8. 1. 1990). „The poet and the muse”. The New Yorker. 
Heavenly flame (Nebeski plamen) 1990. Tolstaya, Tatyana (8. 10. 1990). Prevod: Jamey Gambrell. „Heavenly flame”. The New Yorker. 
Most beloved (Najvoljenija) 1991. Tolstaya, Tatyana (4. 3. 1991). Prevod: Jamey Gambrell. „Most beloved”. The New Yorker. 
Night (Noć) 1991. Tolstaya, Tatyana (proleće 1991). „Night”. The Paris Review. 118. 
White walls (Beli zidovi) 2000. Tolstaya, Tatyana (17. 1. 2000). Prevod: Jamey Gambrell. „White walls”. The New Yorker. 
See the other side (Vidite drugu stranu) 2007. Tolstaya, Tatyana (12. 3. 2007). Prevod: Jamey Gambrell. „See the other side”. The New Yorker. 83. 
Aspic 2016. Tolstaya, Tatyana (25. 1. 2016). Prevod: Anya Migdal. „Aspic”. The New Yorker. 91 (45): 59. 
Izbor
  • Nije kis (izbor iz njenih najlepših priča, članaka, eseja i intervjua) (2004)

Dokumentarna literatura uredi

Napomene
  1. ^ a b Dostupno samo na veb lokaciji.

Reference uredi

  1. ^ „Top-100 veduщih veb-studiй Rossii (digital production) 2013”. tagline.ru. Pristupljeno 5. 12. 2023. 
  2. ^ „Tatyana Tolstaya” (na jeziku: ruski). vashdosug.ru. Arhivirano iz originala 2012-05-30. g. Pristupljeno 2012-02-10. 
  3. ^ „Tatьяna Tolstaя: "Otec bыl neobыčaйno яrkim čelovekom, я ego takim pomnю"” (na jeziku: ruski). Sobaka. 2017-03-01. Pristupljeno 2022-11-16. 
  4. ^ „Tatьяna Nikitična Tolstaя. Biografičeskaя spravka” [Tatyana Tolstaya: short bio] (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 3. 5. 2011. Arhivirano iz originala 2012-05-30. g. Pristupljeno 2012-02-10. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Harnish, Lucy (2018-07-24). „Tatyana Tolstaya: From Sightlessness to Imagination” (na jeziku: engleski). Museum Studies Abroad. Pristupljeno 2022-11-20. 
  6. ^ „Tatьяna Tolstaя: «V 1960-e postoяnno oщuщalisь deficit i uniženiя»” [Tatyana Tolstaya: “1960s were a time of deficit and humiliation”] (na jeziku: ruski). Sobaka. Pristupljeno 2022-11-20. [mrtva veza]
  7. ^ „Tolstaя, Tatьяna Nikitična” [Tatyana Tolstaya] (na jeziku: ruski). TASS. Pristupljeno 2022-11-20. 
  8. ^ a b „Skolьko ne čitaй, knigi ne prinesut polьzы, esli čelovek ne razvit duhovno — Tatьяna Tolstaя” [Tatyana Tolstaya: If a person is spiritually immature, books will do him no good] (na jeziku: ruski). Prima Media. 2022-10-09. Pristupljeno 2022-11-20. 
  9. ^ [1], nytimes.com, 25 Apr 1989.
  10. ^ [2], nytimes.com, 11 Feb 2003.
  11. ^ a b Hamilton, D. (1992-05-12). „A Literary Heiress : Author: A distant relative of Leo Tolstoy, Russian short-story writer Tatyana Tolstaya says writing is in her blood. Critics say her work follows in the tradition of Gogol and praise it for its satire and surrealism”. The LA Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-21. 
  12. ^ a b v Bohlen C. (2003-01-11). „A Tolstoy Speaks, And Russia Listens”. The New York Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-21. 
  13. ^ Zhelnov, A. (2014-06-18). „Tatьяna Tolstaя: "Я boюsь govoritь ob Ukraine. Lюboe slovo seйčas možet končitьsя puleй"” [Tatyana Tolstaya: ‘I’m afraid of talks about Ukraine. Any word can lead to a bullet’] (na jeziku: ruski). TV Rain. Arhivirano iz originala 2021-12-01. g. Pristupljeno 2022-11-21. 
  14. ^ [3], Encyclopedia of Russian History, encyclopedia.com, 24 March 2017, 13 May 2015.
  15. ^ [4], nyrb.com, The Slynx by Tatyana Tolstaya, translated from the Russian by Jamey Gambrell.
  16. ^ Petrova, E. (2004-01-28). „Granddaughter of Russian classic author Alexei Tolstoy, writer Tatyana Tolstaya became TV show-woman” (na jeziku: engleski). English Pravda. Pristupljeno 2022-11-21. 
  17. ^ „Tatyana Tolstaya” (na jeziku: engleski). NYRB. Pristupljeno 2022-11-21. 
  18. ^ [5], Tolstaya, Tatyana. The Square. The New Yorker, Volume 91. Translated by Anya Migdal, June 12, 2015.
  19. ^ Chakraborty, A. (2019-05-03). „Aetherial Worlds by Tatyana Tolstaya review – an elegiac Russian collection”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-21. 
  20. ^ Sacks, S. (2018-03-16). „Fiction Chronicle: Life Will Deceive You Later” (na jeziku: engleski). The Wall Street Journal. Pristupljeno 2022-11-21. 
  21. ^ „Premiю Belkina polučila Tatьяna Tolstaя” [Tatyana Tolstaya gets Ivan Belkin Literary Award] (na jeziku: ruski). Colta. 2014-02-28. Pristupljeno 2022-11-21. 
  22. ^ David S. Wallace (2018-04-24). „"Aetherial Worlds" by Tatyana Tolstaya” (na jeziku: engleski). The New Yorker Recommends. Pristupljeno 2022-11-21. 
  23. ^ „Tatьяna Tolstaя polučila Gran-pri premii "Pisatelь goda"” [Tatyana Tolstaya gets Gran-Prix of Writer of the Year Award] (na jeziku: ruski). RBC. 2020-09-19. Pristupljeno 2022-11-21. 

Dodatna literatura uredi

  • Hamilton, Denise (12. 5. 1992). „A Literary Heiress”. Cultural Comment. Los Angeles Times. Pristupljeno 2017-03-24. 
  • Goscilo, Helena. 1996. The Explosive World of Tatyana N. Tolstaya's Fiction. Armonk, NY: M. E. Sharpe.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Татјана_Толстој&oldid=27722128”