Transkripcija
Transkripcija u lingvistici predstavlja prenošenje zvukova iz jednog jezika u drugi pisanim simbolima. Promena sistema zapisa je preslovljavanje. To je u stvari prilagođeno pisanje izraza stranih jeziku u koji se transkribuje.[1][2] U savremenoj lingvistici, razlikuju se dva načina transkripcije — glasovna i pravopisna. Glasovna predstavlja prenos glasovima jezika u koji se transkribuje najsličnijim onima u jeziku iz koga se transkribuje. Pravopisna predstavlja prenos prema prethodno određenim transkripcionim pravilima i najvećim delom je zasnovana na prvoj.
Istorija
urediU pisanju tuđih vlastitih imena i izraza u standardnom srpskom jeziku primenjuju se dva postupka — prilagođeno (primenjivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici). Iako su u današnjoj normi oba postupka primenjiva, pa čak i izvorno pisanje produkata popularne kulture (nazivi muzičkih grupa, pesama, filmova) u ćirilici, u prošlosti to nije bio slučaj.[3]
Smišljajući prvo pismo za slovenske jezike (glagoljicu oko 863), Ćirilo i Metodije su pritom prilagođeno pisali grčka imena (preteča pravopisne transkripcije). Sem što u glagoljici ne postoje ekvivalenti slova teta, psi i ksi, oni su stvorili praksu deklinacionog prilagođavanja klasičnih naziva. Tako, na primer, oni za Slovene nisu bili Kirilos i Metodios (prema grč. Κύριλλος και Μεθόδιος), već Ćiril i Metodij (za južne), odnosno Kiril i Mefodij (za ostale).[3]
Ipak, stvaranjem ćirilice došlo je i do uvođenja oblika u kome su grčke grafije doslovno prenošene. Tako su i oni postali stsl. Кѷриллъ и Меѳодїи (sa ćiriličkima ižicom i fitom, ekvivalentima grčkog ipsilon i teta, odnosno slovenskih i i t/f). Stari pisari su ovaj grafemski prenos dosta primenjivali, ali nije bio stran ni fonetski zapis. Ipak, svi su pratili Ćirilovo načelo u vezi sa nastavcima. Štošta, ono je kasnije prošireno, pa otuda i oblici Ćirilo i Metodije.[3]
Stvaranjem nacionalnih ćirilica, nestala je mogućnost doslovnog pisanja imena iz grčkog i slovenskih ćiriličkih jezika. Time je prilagođeno pisanje postalo opšte pravilo ćiriličkih pravopisa. U latiničkim pravopisima, naprotiv, dominantno je izvorno pisanje imena iz drugih jezika koji koriste isto pismo. U srpskoj dvoazbučnoj praksi, prilagođavanje je široko rasprostranjeno i u latinici, dok je navod izvornog naziva u zagradi, podbeleškama (fusnotama) ili indeksima uvek otvorena mogućnost. Ako se autor iz nekog razloga odluči za izvorno zapisivanje i u ćiriličkom tekstu, i to je pravopisno korektno.[3]
Vrste prenosa
urediU standardne šeme transkripcije za lingvističke potrebe spada Međunarodni fonetski alfabet (MFA, IPA) i njegov ASCII ekvivalent Fonetski alfabet metoda procene govora (SAMPA). Oni služe u svrhu glasovne (fonetske) transkripcije, kojom se nastoji zapisivanje naziva simbolima ciljnog jezika sa najsličnijom glasovnom vrednošću.[4] Primer za to jeste reč ital. pizza. Glasovna transkripcija ovde zanemaruje izvorni zapis, te se u potpunosti oslanja na izgovor reči[2] — /pitsa/. Svi glasovi su prisutni u srpskom jeziku, pa je konačan zapis pica — p /p/, i /i/, c /ts/, a /a/.
U slučaju da se u stranoj reči nalaze glasovi neprisutni u srpskom, uzima se najbliži ekvivalent.[2] Primer bi bila Kineskinja Cisi (kin: 慈禧, Cíxǐ), glasovno predstavljena kao /tsʰiɕi/. U njenom imenu javlja se bezvučni meki frikativ /ɕ/. Kako taj glas ne postoji u srpskom jeziku, trebalo bi uzeti njemu najsličniji, dakle /ʃ/ (dotični nesrpski glas može biti i /ʃʲ/).
Da transkripcija ipak nije Ciši, već Cisi, određuje pravopis. Takva transkripcija, bez obzira na to da li se poklapa sa fonetskom ili ne, naziva se pravopisnom (ortografskom). Pravopis jezika u koji se transkribuje sadrži tačno određena pravila, tj. uputstva kako transkribovati određene glasove. U većini slučajeva, pravopisna transkripcija, za razliku od fonetske, nije u potpunosti bazirana na izgovoru, već u potpunosti ili delimično na pismu.[2] Na primer, u Pravopisu srpskoga jezika iz 2010. godine piše da se nemačko ch prenosi kao h, a francusko kao š, bez preteranog pominjanja fonetskog zapisa.
Nepravilnosti
urediPravopisno određivanje prenosa reči ponekad se razlikuje u odnosu na fonetski prenos, iako izmenjeni glas postoji u srpskom jeziku. Takve nepravilnosti često su nastale kroz istoriju ili na neki drugi dugotrajan način. Primer za to bilo bi prenošenje ruskog slova č sa izgovorom /t͡ɕ/ prema pismu, iako je taj glas u potpunosti ostvaren čitanjem srpskog slova ć. Drugi primer je i transkripcija japanskog jezika, čije se /dz/ prenosi kao z umesto dz, /tɕ/ kao č umesto ć, a /dʑ/ i /ʑ/ kao dž umesto đ i ž.
Izuzeci pri transkripciji, koji se predstavljaju kao ukorenjene reči, postoje. Primeri jesu neformalni pozdrav ćao i američki proizvođač automobila Ševrolet. Prema pravilima transkripcije sa italijanskog jezika, zasnovanog na izgovoru /tʃaːo/, potpuni prenos bio bi čao. Kako je ocenjeno da je ćao /tɕao/ transkripcija koja se uveliko koristi, ona je označena kao izuzetak. Isti slučaj je i sa Ševroletom /ʃevrolet/, koji bi po pravilima, ali i prema francuskom izgovoru /ʃɛvʁole/, trebalo da bude Ševrole /ʃevrole/.
Međujezički primer
urediU ovoj tabeli nalazi se primer glasovne transkripcije imena bivšeg ruskog predsednika poznatog na srpskom kao Boris Jeljcin, sa prihvaćenim hibridnim formama u različitim jezicima. Ime Boris nije samo transkripcija, već dodatno i preslovljavanje.
| Ruski jezik | Борис Николаевич Ельцин |
| Translit. ISO 9 | Boris Nikolaevič Elʹcin |
| Školska translit. | Boris Nikolaevič Elʼcin |
| MFA transkripcija | [bɐˈɾʲis nʲɪkɐˈɫajɪvʲɪt͡ɕ ˈjelʲʦɨn] |
| Srpski jezik | Борис Николајевич Јељцин |
| Engleski jezik | Boris Nikolayevich Yeltsin |
| Francuski jezik | Boris Nikolaïevitch Ieltsine |
| Nemački jezik | Boris Nikolajewitsch Jelzin |
| Poljski jezik | Borys Nikołajewicz Jelcyn |
| Grčki jezik | Μπορίς Νικολάγιεβιτς Γιέλτσιν |
| Arapski jezik | بوريس نيكولايفيتش يلتسين |
| Kineski jezik | 鮑里斯·尼古拉耶維奇·葉利欽 |
| Japanski jezik | ボリス・ニコラエヴィチ・エリツィン |
| Korejski jezik | 보리스 니콜라예비치 옐친 |
| Gruzijski jezik | ბორის ნიქოლაევიჩ ელცინი |
| Jermenski jezik | Բորիս նիկոլաեվիչ Ելցին |
| Hindi indijski | बोरिस निकोलयविच येल्तसिन |
Izvori i napomene
uredi- ^ „Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)”. Tarptautinių žodžių žodynas. Arhivirano iz originala 09. 03. 2014. g. Pristupljeno 25. 12. 2012.
- ^ a b v g „Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika”. Prijemni Infostud. Arhivirano iz originala 01. 11. 2012. g. Pristupljeno 25. 12. 2012.
- ^ a b v g Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija)”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 171. ISBN 978-86-7946-079-0.
- ^ „Phonemic (Broad) Transcription of Australian English”. MacQuaire University. Pristupljeno 25. 12. 2012.
Literatura
uredi- Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija)”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 171. ISBN 978-86-7946-079-0.