Википедија

Turizam u Turskoj

Turizam u Turskoj fokusiran je uglavnom na niz istorijskih mesta i na primorska odmarališta duž obala Egejskog i Sredozemnog mora. Turska je takođe postala popularna destinacija za kulturni, banjski i zdravstveni turizam.

Pamukale u Turskoj je mesto svetske baštine. Turska ima 622 nacionalna parka.

2019. godine, Turska je privukla oko 51 milion stranih turista,[1] svrstavši se u šestu najpopularniju turističku destinaciju na svetu.[2] Ukupan broj se kretao između oko 41 milion u 2015. i oko 30 miliona u 2016.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv Oporavak je započeo 2017. godine, tako što se broj stranih posetilaca povećao na 37,9 miliona, a 2018. godine 46,1 miliona posetilaca.Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv Greška kod citiranja: Početka oznaka <ref> nije ispravno oblikovana ili sadrži neispravan naziv [3]

Destinacije

uredi

Istanbul

uredi
 
Palata Dolmabahče je popularno turističko odredište u Turskoj.
 
Džamija Ortakoj i most na Bosforu

Istanbul je jedno od najvažnijih turističkih mesta ne samo u Turskoj već i u svetu. U gradu postoje hiljade hotela i drugih turistički orijentisanih industrija. Najveći turski grad Istanbul ima niz glavnih atrakcija koje potiču iz njegovog istorijskog statusa glavnog grada Vizantijskog i Osmanskog carstva. Tu spadaju džamija sultana Ahmeda („Plava džamija“), Aja Sofija, palata Topkapi, Cisterna Bazilika, palata Dolmabahče, kula Galata, velika čaršija, bazar začina i hotel Pera Palas. Istanbul je takođe nedavno postao jedan od najvećih tržnih centara u evropskoj regiji ugošćujući tržne centre i molove, kao što su Metrositi, Akmerkez i Čevahir Mol, koji je najveći tržni centar u Evropi i sedmi najveći tržni centar na svetu. Ostale atrakcije uključuju sportske događaje, muzeje i kulturne događaje.

U januaru 2013. turska vlada je najavila da će izgraditi najveći svetski aerodrom u Istanbulu. Uloženo je 7 milijardi evra, a planirano je da prvi deo četvorodelnog plana bude završen do 2017.[4]

Kao posledica kontinuiranog pada turizma u Turskoj poslednjih godina, od oktobra 2016. godine u čuvenoj istanbulskoj čaršiji nekada prepune trgovačke ulice nisu toliko pune kao ranije, „potoci turista koji su svakodnevno posećivali pijacu presušuju“.[5] Broj stranih turista koji su posetili Istanbul smanjio se na 9,2 miliona u 2016. godini, smanjenje od 26 odsto u odnosu na 2015. godinu.[6]

Ostale destinacije

uredi
 
Plaža Oludeniz
 
Dolina leptira, Fetije

Odmor na plaži i plava krstarenja duž turske rivijere, posebno za posetioce iz zapadne Evrope, takođe su od ključne važnosti za tursku turističku industriju. Većina odmarališta na plaži nalazi se duž jugozapadne i južne obale, zvane Turska rivijera, posebno duž mediteranske obale u blizini Antalije. Antalija je takođe prihvaćena kao turistička prestonica Turske.[7] Veliki odmarališni gradovi uključuju Bodrum, Fetije, Marmaris, Kušadasi, Češme, Didim i Alanju. Takođe je Turska 2015. godine izabrana za drugu na svetu sa svojih 436 plaža sa plavim zastavicama, prema Brodskoj komori.[8]

Atrakcije na drugim mestima u zemlji uključuju sledeće lokacije: Efes, Troja, Pergam, Kuća Device Marije, Pamukale, Hijerapolis, Trabzon (gde je jedan od najstarijih manastira manastir Sumela), Konija (gde je pesnik Rumi proveo veći deo svog život), Didima, Crkva Antioha, drevni Pontijski kapital i kraljevske kamene grobnice sa akropoljima u Amasiji, verska mesta u Mardinu (kao što je manastir Dejrulzafaran), kao i uništene gradove i pejzaže Kapadokije.

Dijarbakir je takođe važan istorijski grad, iako je turizam na relativno malom nivou zbog povremenih oružanih sukoba.

Ankara ima istorijski stari grad, i iako nije baš turistički grad, obično je mesto zaustavljanja putnika na putu do Kapadokije. Grad takođe uživa u izvrsnom kulturnom životu i ima nekoliko muzeja. Mauzolej Anitkabir je takođe u Ankari - to je mauzolej Ataturka, osnivača Republike Turske.

Galipolje i uvala Anzak - mala uvala na poluostrvu Galipolje, je postala poznata kao mesto iskrcavanja ANZAK-a (australijskog i novozelandskog armijskog korpusa) u Prvom svetskom ratu 25. aprila 1915. Nakon sletanja u uvalu Anzak, plaža je postala glavna baza australijskih i novozelandskih trupa tokom osam meseci kampanje za Galipolje.

 
Kapadokija je region stvoren erozijom mekog vulkanskog kamena vetrom i kišom vekovima. [9]Područje je popularno turističko odredište, sa mnoštvom jedinstvenih geoloških, istorijskih i kulturnih karakteristika

Razvoj turizma

uredi
 
Vizna politika Turske
 
Jezero i grad Uzungol u crnomorskom regionu
 
Kipovi planine Nemrut u istočnoj Turskoj
 
Aja Sofija u Istanbulu svake godine privuče oko 3 miliona turista.
 
Biblioteka Celsusa u Efesu
 
Manastir Sumela u Trabzonu
 
Nacionalni park planina Guluk-Termesos u Antaliji

Dolasci stranih turista znatno su porasli u Turskoj između 2000. i 2005. godine, sa 8 miliona na 25 miliona, što je Tursku učinilo top-10 destinacijom na svetu za strane posetioce. Prihodi iz 2005. iznosili su 20,3 milijarde američkih dolara, što je takođe učinilo Tursku jednim od 10 najvećih vlasnika prihoda na svetu. U 2011. godini, Turska je rangirana kao 6. najpopularnija turistička destinacija u svetu i 4. u Evropi, prema UNVTO Svetskom turističkom barometru.[10] Na vrhuncu 2014. godine, Turska je privukla oko 42 miliona stranih turista, i dalje se rangirajući kao 6. najpopularnija turistička destinacija na svetu.[11] Od 2015. godine turizam u Turskoj je naglo je opao.[12] [13] U 2016. godini samo je oko 30 miliona ljudi posetilo Tursku. 2016. se opisuje kao druga godina ogromnih gubitaka i po broju posetilaca i po prihodu, „godina razornih gubitaka“, s tim što turska turistička preduzeća izjavljuju da se „ne mogu setiti goreg vremena u tom sektoru“.[5] Broj stranih posetilaca počeo je da se oporavlja u 2017. godini sa 37,9 miliona evidentiranih posetilaca. Oporavak je delimično rezultat intenzivnih bezbednosnih kampanja i oglašavanja. Broj ruskih turista povećao se za 444% nakon oporavka bilateralnih odnosa, što je rezultiralo time da je Rusija ponovo postala glavno turističko tržište Turske.[14] [15] Povećanja su takođe zabeležena na britanskom, holandskom i belgijskom tržištu.[16]

Početkom 2017. godine turska vlada pozvala je turske građane koji žive u inostranstvu da provode odmore u Turskoj, pokušavajući da ožive sektor turizma koji se bori.[17] u ekonomiji koja je pala krajem 2016.[18] Posle ustavnog referenduma u aprilu 2017. zabeležen je još jedan nagli pad turističkih rezervacija iz Nemačke.[19] U 2018. godini, međutim, Udruženje nemačke turističke industrije zabeležilo je rast nemačkih turističkih rezervacija za Tursku, pri čemu je samo TUI turistička kompanija zabeležila rast od 70%.[20]

Dolasci stranih posetilaca

uredi

Većina dolazaka turista u Tursku dolazi iz sledećih zemalja.[21] [22] [3] [23] [24]

Broj Država 2019 2018 2017 2016 2015
1   Rusija   7,017,657   5,964,631   4,715,438   866,256 3,649,003
2   Nemačka   5,027,472   4,512,360   3,584,653   3,890,074 5,580,792
3   Bugarska   2,713,464   2,386,885   1,852,867   1,690,766 1,821,480
4   Ujedinjeno Kraljevstvo   2,562,064   2,254,871   1,658,715   1,711,481 2,512,139
5   Iran   2,102,890   2,001,744   2,501,948   1,665,160 1,700,385
6   Gruzija   1,995,254   2,069,392   2,438,730   2,206,266 1,911,832
7   Ukrajina   1,547,996   1,386,934   1,284,735   1,045,043 706,551
8   Irak   1,374,896   1,172,896   896,876   420,831 1,094,144
9   Holandija   1,117,290   1,013,642   799,006   906,336 1,232,487
10   Azerbejdžan   901,723   858,506   765,514   606,223 602,488
11   Poljska   880,839   646,365   296,120   205,701 550,779
12   Francuska   875,957   731,379   578,524   555,151 847,259
13   Grčka   836,882   686,891   623,705   593,150 755,414
14   Rumunija   763,320   641,484   423,868   357,473 441,097
15   SAD   578,074   448,327   329,257   459,493 798,787
16   Izrael   569,368   443,732   380,415   293,988 224,568
17   Saudijska Arabija   564,816   747,233   651,170   530,410 450,674
18   Belgija   557,435   511,559   419,998   413,614 617,406
19   Jordan   474,874   406,469   277,729   203,179 162,866
20   Kazahstan   455,724   426,916   402,830   240,188 423,744
21   Švedska   444,285   384,397   289,134   320,580 624,649
22   Kina   426,344   394,109   247,277   167,570 313,704
23   Austrija   401,475   353,628   287,746   310,946 486,044
24   Italija   377,011   284,195   205,788   213,227 507,897
25   Liban   376,721   338,837   237,476   191,642 197,552
26   Kuvajt   374,191   298,620   255,644   179,938 174,486
27   Danska   335,877   326,278   269,026   329,618 408,841
28   Češka   311,359   228,251   126,567   87,328 212,464
29   Švajcarska   311,107   269,649   206,479   215,194 380,338
30   Turkmenistan   297,706   252,911   230,881   165,762 174,330
31   Alžir   295,512   288,207   213,333   176,233 171,873
32   Srbija   282,347   225,312   146,852   110,594 178,997
33   Kipar   268,341   266,859   256,059   233,181 246,245
34   Libija   259,243   188,312   99,395   72,014 234,762
35   Belorusija   258,419   245,254   229,229   113,793 204,355
36   Španija   257,342   178,018   106,757   106,582 236,063
37   Uzbekistan   252,138   241,235   195,745   134,330 143,331
38   Maroko   234,264   176,538   114,155   87,660 109,775
39   Indija   230,131   147,127   86,996   79,316 131,869
40   Litvanija   229,704   199,371   134,264   109,749 112,654
Total   51,747,198   46,112,592   37,969,824   30,906,680 41,114,069

Pitanja imidža turske vlade u zemljama porekla turista

uredi
 
Marmaris u Turskoj je popularna destinacija za letnji turizam.
 
Obalni nacionalni park Bejdaglari u Antaliji, Turska

Razlog pada turizma pripisuje se opštem porastu političkog nasilja, političkoj napetosti sa Rusijom i terorističkim napadima,[25] [5] i lošoj slici koju su sve autoritarnije politike Redžepa Tajipa Erdogana dale Turskoj.[26] Prema Faruku Šenu, šefu turske Evropske fondacije za obrazovanje i naučne studije: „Nemački turisti se ne plaše bombi; ako sada u Tursku dolazi manje nemačkih turista, to je zbog imidža zemlje. Ako u Nemačkoj kažete „idem u Tursku, ovo se sada shvata u značenju „idem u zemlju diktatora.“[27]

Nakon višemesečnog pritvora novinara i političkih aktivista, uključujući strance u Turskoj, vlada Nemačke je u julu 2017. izdala upozorenje za putovanje svojim građanima.[28] Takođe je objavljeno da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio da pusti pritvorene nemačke državljane turskog porekla u zamenu za isporuku Turaka koji su dobili politički azil u Nemačkoj.[29]

Vladina politika i propisi

uredi

Vlada AKP već godinama promoviše „halal turizam“,[30] politički potvrđujući ovaj stav tokom 2016.[31] U martu 2017, turski sud je zabranio globalni sajt putovanja Booking.com od pružanja usluga turskim turistima zbog nedostatka nacionalne dozvole,[32], dok je Udruženje hotelijera Turske vodilo kampanje za ukidanje zabrane preduzeća na koja su se oslanjali članovi na do 90 procenata njihovog prometa.[33] U aprilu 2017. godine, policijska uprava grada odmarališta Antalije izdala je direktivu o zabrani konzumiranja alkohola izvan zgrada.[34]

Reference

uredi
  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 18. 02. 2020. g. Pristupljeno 19. 05. 2021. 
  2. ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  3. ^ a b „DISTRIBUTION OF ARRIVING FOREIGN VISITORS - TOP 5 COUNTRIES (2016-2018) JANUARY-DECEMBER”. 
  4. ^ Maierbrugger, Arno (25. 1. 2013). „Turkey plans world's biggest airport”. Inside Investor. Arhivirano iz originala 21. 03. 2022. g. Pristupljeno 17. 5. 2013. 
  5. ^ a b v „Turkey's tourism industry reels from a year to forget”. The Guardian. 5. 10. 2016. 
  6. ^ „Number of foreign tourists visiting Istanbul plunges for first time in 16 years”. Hürriyet Daily News. 6. 1. 2017. 
  7. ^ Tilic, L. Dogan (5. 4. 2010). „Antalya: The Tourism Capital of Turkey”. European Business Review. Pristupljeno 28. 1. 2011. 
  8. ^ „Turkey rich in 'blue flags' – TRAVEL”. Hürriyet Daily News. 13. 9. 2011. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  9. ^ „Capadocia” (PDF). 
  10. ^ „2012 Tourism Highlights” (PDF). UNWTO. jun 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 7. 2012. g. Pristupljeno 17. 6. 2012. 
  11. ^ „42 million tourists visit Turkey in 2014”. Daily Sabah. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  12. ^ Kafanov, Lucy (19. 8. 2015). „Violence costing Turkey precious tourism, even far from the fighting”. The Christian Science Monitor. 
  13. ^ „4.9 pct less tourists in Turkey in June”. DailySabah. Pristupljeno 15. 11. 2015. 
  14. ^ „32.4 mln foreigners visit Turkey in 2017: Tourism Ministry”. Hürriyet Daily News. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  15. ^ „Tourism in Turkey starts recovery”. ITIJ. Arhivirano iz originala 22. 03. 2019. g. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  16. ^ „It is now time for Turkey's tourism sector to raise revenue”. Hürriyet Daily News. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  17. ^ „Erdoğan calls on citizens abroad: 'Come to Turkey for vacation'”. Hürriyet Daily News. 2. 2. 2017. Pristupljeno 2. 2. 2017. 
  18. ^ „Turkey's Economy Contracts for First Time Since 2009”. The Wall Street Journal. 12. 12. 2016. Pristupljeno 2. 2. 2017. 
  19. ^ „German travelers booking in Spain, Greece instead of Turkey: Association”. Hürriyet Daily News. 21. 4. 2017. 
  20. ^ „Turkey hopes for German comeback”. FVW. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  21. ^ Ministry of Culture and Tourism, Republic of Turkey. „Number of Arriving-Departing Foreigners and Citizens, December 2016”. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  22. ^ NUMBER OF ARRIVING-DEPARTING VISITORS, FOREIGNERS AND CITIZENS December 2017
  23. ^ „Tourism Receipts-Expenditures (2003-2019)”. 
  24. ^ https://www.ktb.gov.tr/EN-249306/2019.html
  25. ^ „Turkish 2015 tourism revenues fall 8.3 pct to $31.46 bln: Data”. Hürriyet Daily News. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  26. ^ „Ahead of referendum, Europeans boycott Turkey and tourism suffers”. USA Today. 15. 4. 2017. 
  27. ^ „Turkish–German ties at historic low, says scholar Faruk Şen”. Hürriyet Daily News. 21. 11. 2016. Arhivirano iz originala 16. 12. 2019. g. 
  28. ^ „Bundesregierung verschärft Reisehinweise für Türkei” (na jeziku: nemački). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017. 
  29. ^ „Erdogan soll Austausch von Yücel gegen Ex-Generäle angeboten haben” (na jeziku: nemački). DER SPIEGEL. 20. 7. 2017. 
  30. ^ „Turkey sees rise in halal tourism”. BBC. 25. 8. 2014. 
  31. ^ „How Turkey plans to boost halal tourism”. Al Monitor. 9. 5. 2016. Arhivirano iz originala 17. 1. 2018. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  32. ^ „Turkey has banned Booking.com but the website isn't backing down”. The Independent. 30. 3. 2017. 
  33. ^ „Turkish hotelier association asks court to lift ban on Booking.com”. Hürriyet Daily News. 6. 4. 2017. 
  34. ^ „Statement on alcohol ban in outdoor locations in Turkey's Antalya sparks debate”. Hürriyet Daily News. 28. 4. 2017. 

 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Турској&oldid=27824672”