FK Zemun

FK Zemun je srpski fudbalski klub iz Zemuna, Beograd. Trenutno se takmiči u u Srpskoj ligi Beograd, trećem takmičarskom nivou srpskog fudbala.

Zemun
Puno ime	Fudbalski klub Zemun
Nadimak	Taurunumi
Osnovan	1946. god. (1946)
Stadion	Gradski stadion u Zemunu, Beograd
Kapacitet	9.588
Predsednik	Gavrilo Kovačević
Trener	Nikola Drinčić
Liga	Srpska liga Beograd
2022/23.	Srpska liga Beograd, 2.
Domaća oprema Gostujuća oprema

Istorija fudbala u Zemunu

Fudbal se u Zemunu igrao mnogo ranije no u većini gradova na teritoriji Jugoslavije. Prema raspoloživim podacima, prva lopta se u Zemunu pojavila već 1904. godine, za vreme letnjih ferija, a doneli su je đaci koji su učili škole u nekom od većih centara Austrougarske monarhije u čijem je sastavu tada bio i ovaj grad. Odmah je osnovan i fudbalski klub, ali je trajao samo koliko i to leto.

Sledeći pokušaj popularisanja fudbala učinio je gimnazijski nastavnik Đorđe Gavrilović, koji je 1912. godine doneo đacima loptu i objasnio pravila igre koja je na srpskohrvatski jezik preveo Čeh Kozeluh, tadašnji trener zagrebačkog HAŠK-a. Nova igra je brzo stekla popularnost među učenicima Državne kraljevske realne gimnazije, pa su već 1913. godine počela prva takmičenja između školskih razreda, a to leto, za vreme ferija, đaci su osnovali dva kluba – Tango i Zemunski sport klub, koji su se, posle nekoliko međusobnih utakmica, ujedinili u jedan Zemunski đački nogometni klub .

Već krajem 1918. godine ili na samom početku 1919 . godine, ne zna se tačno, grupa Zemunaca osnovala je Zemunski sport klub ili skraćeno ZEŠK. Već od 1919 . godine članstvo ZEŠK-a se prelomilo se na dva dela, pa je prva grupa osnovala Zemunski akademski sport klub odnosno ZASK ili ZAŠK, dok je druga grupa osnovala Zemunski građanski SK, koji je 1921. godine promenio ime u Zemunski sport klub Sparta i pod njim se zvanično i registrovao. ZASK i Sparta su se januara 1930. godine fuzionisali u Omladinski sport klub Zemun, koji je pod tim imenom delovao do rata .

Za vreme Drugog svetskog rata, kada je Zemun pripojen Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a najbolju ekipu u to vreme ima Zemun, koji je 1943. godine promenio ime u Građanski.

Istorija fudbalskog kluba Zemun

Osnivanje FK Zemun

Bioskop Central, mesto gde je osnovan FK Zemun.

Ubrzo nakon oslobođenja Zemuna 22. oktobra 1944. godine, sportske aktivnosti u gradu su naglo oživele. Fudbal je i dalje ostao najpopularnija sportska igra. Prve prijateljske fudbalske utakmice odigrane su već krajem te godine, a početkom naredne 1945. godine došlo je i do osnivanja prvog posleratnog fudbalskog kluba u Zemunu..

Tako je u sali bioskopa Central u februaru 1945. godine, održana Osnivačka skupština kluba, na kojoj se osniva fudbalski klub koji je posle raznih predloga, dobio ime Fiskulturno društvo ”Maksim Divnić” , po poznatom predratnom zemunskom fudbaleru i borcu Narodnooslobodilačkog pokreta, koji je u borbi i poginuo .

Promena imena u FK Sremac

Nakon samo nekoliko odigranih prijateljskih utakmica Maksim Divnić je promenio ime u Sremac, iste godine kada je i osnovan.

U novoj Socijalističkoj Jugoslaviji, ligaška takmičenja počela su organizovano da se održavaju 1946. godine i u njih su uključeni i zemunski klubovi koji su do tada igrali samo prijateljske utakmice. Posle pobede u kvalifikacionom meču, protiv Sparte, tim Sremac je kao predstavnik Zemuna, uvršten početkom 1946. godine u prvenstvo Beograda, koji je ujedno bilo i kvalifikaciono takmičenje za formiranje Prve savezne lige.

Osim ovog kluba, krajem 1945. godine, bivši članovi FK Sparte, najslavnijeg predratnog zemunskog kluba, osnivaju novi, istog imena, sa željom da nastave tradiciju nekadašnjeg zemunskog prvoligaša. Tako je krajem 1945. godine, u Zemunu postojalo dva kluba približno jednakih kvaliteta. 1946. godine, Sremac i Sparta, kao jedini klubovi u Zemunu imali su po tridesetak registrovanih fudbalera u prvim timovima.

I u prvenstvu Beograda 1946/47. godine među 14 ekipa nalazili su se i zemunski klubovi Sremac i Sparta. Posle desetak odigranih utakmica takmičenje je zbog neregularnosti prekinuto. Odmah nakon toga dolazi do inicijative, od strane Branka Pešića, da se ova dva kluba spoje, da bi se stvorio jak fudbalski klub.

Promena imena u FK Jedinstvo

Posle postignutih dogovora o spajanju Sremca i Sparte, došlo je do osnivačke skupštine novog fudbalskog kluba. Skupština je održana na dan oslobođenja Beograda ,20. oktobra 1946. godine u bivšem Narodnom domu, tada već Domu kulture. Bilo je nekoliko predloga što se tiče imena, ali je na kraju bio prihvaćen Branka Pešića i novoosnovani klub je nazvan Jedinstvo. Za prvog predsednika kluba izabran je Vojislav Božinović.

Dva meseca kasnije novooformirano Jedinstvo počelo je da se takmiči. Novo prvenstvo Beograda počelo je 22. decembra 1946. godine a završeno je do proleća naredne godine. Novoosnovani zemunski klub je dokazao svoju sposobnost osvojivši prvo mesto sa šest pobeda, četiri nerešena meča i samo dva poraza, ostvarivši pritom impozantnu gol razliku od 43:19.

U sezoni 1947/48. godine Jedinstvo je igralo u Drugoj zoni Fudbalskog saveza Srbije. Po svome kvalitetu ovo je bila najjača od pet zonskih grupa u Srbiji. Jedinstvo je završilo prvenstvo na četvrtom mestu, sa osam pobeda, i po pet poraza i nerešenih rezultata.

U kupu Jugoslavije Jedinstvo je 1948. godine dospelo među trideset dve najbolje ekipe, ali su porazom od Napretka iz Kruševca 2:4 ispali iz daljeg takmičenja.

Jedinstvo je u toj sezoni zadržao skoro isti sastav kao i prethodne, novi su bili samo Lazić, Dunđerović, Obrovski, a trenera Jovanovića je zamenio isto tako proslavljeni predratni zemunski fudbaler Milorad Moša Otašević.

U prvenstvu 1948/49 godine Jedinstvo je igralo u Prvoj zoni Fudbalskog saveza Srbije i tu sezonu završilo na trećem mestu što im je omogućilo da igraju kvalifikacije za Jedinstvenu srpsku ligu.

Od 1950. godine prešlo se na odigravanje prvenstva u kalendarskoj godini, a novost je bila i Treća liga, prvi i jedini put igrana te godine. Tako je Jedinstvo još jednom dobilo šansu da izbori plasman u Jedinstvenu srpsku ligu, što je njegovim fudbalerima ovoga puta i uspelo.

Start u Jedinstvenoj srpskoj ligi u sezoni 1950. godine bio je silovit. Prvi deo tog prvenstva Jedinstvo završava na prvom mestu iako su poslednje tri utakmice izgubili. Međutim, slabim igrama pri kraju prvenstva Jedinstvo pada na tabeli i tu sezonu završava na trećem mestu iza Radničkog i Sloge.

Godine 1951. biva ukinuta Treća liga, tako da Jedinstvena srpska liga ponovo postaje treći rang takmičenja i biva znatno kvalitetnija nego prethodne godine. Jedinstvo ovo sezonu završava na drugom mestu.

Početkom sezone 1952. godine, Jedinstvo je uvršteno u Beogradsku podsaveznu ligu sa još sedam timova, a prvak te lige je sticao pravo učešća u kvalifikacijama za popunu Prve savezne lige. Jedinstvo je u ovoj sezoni moralo da se zadovolji tek drugim mestom.

Takmičenja u kupu Jugoslavije 1952. godine Jedinstvu donosi veliku radost. Ovaj fudbalski klub je uspeo da se plasira među šesnaest najboljih u zemlji.

U sezoni 1952/53. godine u Beogradskoj podsaveznoj ligi, Jedinstvo je opet zauzelo drugo mesto sa šest bodova manje od prvoplasiranog.

U sezoni 1953/54. godine Jedinstvo se opet takmičilo u Beogradskoj podsaveznoj ligi, a porazom od aranđelovačke Šumadije se oprostilo od drugoligaških ambicija.

U sezoni 1954/55. godine Jedinstvo je igralo u severnoj grupi Srpske lige. Na kraju prolećne sezone završavaju na drugom mestu na tabeli. Ovaj plasman obezbedio je Jedinstvu direktan prelaz u jednu od četiri novouvedene Zonske lige Fudbalskog saveza Jugoslavije, u rangu Druge savezne lige, koja je formiranjem tih zona prestala da postoji.

U sezoni 1955/56. godine Zonska liga Fudbalskog saveza Jugoslavije, u rangu Druge lige, Jedinstvo završava na poslednjem, četrnaestom mestu.

Period (1956—1966)

Posle debakla u Zonskoj ligi u Jedinstvu je došlo do velikih promena u igračkom kadru čime je tim, koji je prethodnih godina doneo klubu niz uspeha, praktično rasturen, a počeo je da se stvara novi. Novi tim Jedinstva koji je tek formiran startovao je veoma loše u Podsaveznoj ligi Beograda u sezoni 1956/57. godine. U prolećnom delu, fudbaleri Jedinstva su pokazali nešto bolju igru, ali ipak sezonu završavaju na šestom mestu tabele.

I u sezoni 1957/58. godine pehovi i nedaće nastavili su da prate Jedinstvo. Zbog obilnih radova na Gradskom stadionu u Zemunu, on je bio zatvoren od 1.1- 1.5 1958. godine. U januaru iste godine da nesreća bude još veća, dolazi do požara u klupskim prostorijama i izgorela je arhiva kluba i skoro sav inventar što je samo još više pogoršalo finansijsku situaciju u klubu. Sezonu završavaju na trećem mestu.

Jedinstvo je sezonu 1958/59. godine odigralo u veoma promenljivoj formi. Osvajaju drugo mesto koje im obezbeđuje učešće u kvalifikacijama za Drugu saveznu ligu. Međutim u tim kvalifikacijama su igrali veoma loše i tu završili na poslednjem mestu.

U sezoni 1959/60. godine problemi nisu prestali. Klub su zbog loše finansijske situacije mnogi napustili. Jedinstvo ovu sezonu završava na četvrtom mestu na tabeli.

U leto 1960. godine tim Jedinstva je ponovo znatno izmenjen i podmlađen. U jesenjem delu prvenstva Zonske lige Beograda 1960/61. godine tim Jedinstva se još uvek stvarao i uigravao, tako da su mu i igre i rezultati bili dosta promenljivi.

Osvajanjem titule prvaka Zonske lige Beograda, najbolji zemunski klub je opet stekao šansu da igra u kvalifikacijama za Drugu saveznu ligu. Velika trema, nekoncentrisanost, doveli su do toga da se Jedinstvo ne plasira u Drugu saveznu ligu.

U sezoni 1961/62. godine Jedinstvo je zauzelo prvo mesto. Opet su usledile kvalifikacije za ulazak u Drugu saveznu ligu. Jedinstvo je pobedilo Odred iz Kikinde i tako je najzad uspelo da ostvari dugogodišnji san i plasira se u Drugu saveznu ligu. Plasman u drugoligaško društvo bio je najveći uspeh Jedinstva u dotadašnjoj sedamnaest godina dugoj tradiciji kluba.

U sezoni 1962/63. godine Jedinstvo je doživljavalo neuspeh za neuspehom. U prolećnom delu prvenstva Jedinstvo je pružilo nešto bolje partije, obezbedivši tako opstanak u Drugoj saveznoj ligi.

Sezonu 1963/64. godine Jedinstvo je ponovo dočekalo u istočnoj grupi Druge savezne lige. Zemunski klub sezonu završava na četrnaestom mestu i tako se oprašta od Druge savezne lige.

Pred početak sezone 1964/65. godine, bivšem drugoligašu Jedinstvo, sada članu severne grupe Srpske lige pretio je pravi ”krah”. Finansijska situacija je bila očajna, jer glavni finansijer SOFK-a Zemun, nije davao sredstva. Sezonu završavaju na četvrtom mestu.

U sezoni 1965/66. godine tim Jedinstva je igrao dosta promenljivo i nesigurno, tako da su na kraju prvenstva zauzeli jedva deseto mesto. Ta sezona je upamćena kao jedna od najslabijih sezona ovog kluba.

Period (1966—1976) i promena imena u FK Galenika (1968)

Jedinstvo je posle duže pauze imalo jednu uspešniju sezonu. Dobili su sedam utakmica, šest izgubili i dve su igrali nerešeno tako da su na kraju prvenstva plasirali na treće mesto na tabeli.

Na kraju sezone 1967/68. godine Jedinstvo je zauzelo peto mesto među šesnaest severnih srpskoligaša sa ukupno trideset dva boda, što je s obzirom na sve što se dogodilo u klubu, bilo više nego uspeh.

Pred sezonu 1968/69. godine reorganizovan je sistem takmičenja. Druga savezna liga je podeljena u četiri grupe, pa su kao treći rang takmičenja formirane Vojvođanska, Kosovska i Liga uže Srbije koja je opet podeljena u južnu i severnu grupu.

U leto 1968. godine Jedinstvo prvi deo takmičenja završava kao dvanaestoplasirano i biva među najozbiljnijim kandidatima za ispadanje iz lige.

Grb kluba iz perioda kad se zvao FK Galenika

Tad u zimskoj pauzi dolazi do pravog rasula. Trener Sarić je smenjen, više od polovine prvotimaca je tražilo ispisnice, finansijska situacija je bila očajna. Tada se jedino rešenje videlo u spajanju sa FK Galenika i tako se otvara nova stranica u istoriji ovog zemunskog kluba. Kako je farmaceutsko-hemijska industrija ”Galenika” bila u velikoj ekspanziji, odlučila je da se reklamira putem sporta. Ona je već imala svoj klub, ali u nižem rangu takmičenja što joj nije bilo dovoljno. Prvobitna namera čelnika Galenike je bila da u klub dovedu dobre fudbalere, čak i neke reprezentativce, koji bi u nekoliko narednih godina digli klub do najmanje drugoligaškog nivoa, ali to bi bio dugotrajan, težak i neizvestan put. Stoga je iskorišćeno postojanje Jedinstva i njemu je predloženo fuzionisanje uz uslov da novi klub nosi ime fabrike koja bi ga materijalno pomagala. Nemajući drugi izbor i privučeni pričama o blagostanju, koje je obećavala Galenika čelni ljudi Jedinstva su ovo prihvatili, tako da je do fuzionisanja došlo 23. februara 1969. godine. U pitanju nije bilo klasično spajanje već ”integracija” jer je odluka glasila ”Ukida se FK Galenika, Jedinstvo preuzima njeno ime, prava i obaveze, a ujedinjeni klub nastavlja da se takmiči u severnoj grupi Srpske lige”. U tom drugom delu sezone Galenika je pobedila Kolubaru, Mačvu , Trgovačku, Hajduk i Čukarički tako da je na kraju sezone uspelo da se domogne šestog mesta na tabeli. Spajanje sa Galenikom pokazalo se kao dobar potez.

Pred sezonu 1969/70. godine dolazi do velikih kadrovskih promena. U klub se dovodi veliki broj kvalitetnih igrača jer je dobra finansijska situacija to omogućila, a i stručni štab kluba je želeo da napravi jak tim koji bi mogao da se domogne višeg ranga takmičenja. Tako u klub dolaze fudbaleri Veličković, Kovačević, Antić, bivši juniori Crvene zvezde, Stefanović iz OFK Beograda, i mnogi drugi. Na mestu trenera ostaje Grujić.

Kroz severnu grupu Srpske lige 1969/70. godine Galenika se takoreći prošetala. Nikad u istoriji najboljeg zemunskog kluba nije lakše osvojena titula, što govori koliko je to kvalitetan tim bio. Ekipa je tokom prvenstva igrala u konstantno dobroj formi što potvrđuju rezultati-od trideset prvenstvenih utakmica, nanizala je dvadeset jednu pobedu, četiri nerešene rezultata i pet poraza. I tako je zauzela ubedljivo prvo mesto na tabeli.

Posle osvojene titule prvaka severne grupe Srpske lige, Galenici je do plasmana u severnu grupu Druge savezne lige preostao još kvalifikacioni meč sa prvoplasiranom ekipom severne grupe Lige BiH, Jedinstvom iz Odžaka. Galenika je Jedinstvo pobedila i u Odžacima i u Zemunu i tako ušla na velika vrata u Drugu saveznu ligu.

U sezoni 1970/71 već u prvom kolu Zemunci su doživeli poraz. Zbog slabih rezultata, već sredinom prvog dela prvenstva trener Grujić podnosi ostavku i na njegovo mesto dolazi Stjepan Bobek, nekadašnji as Partizana i reprezentacije. On za pomoćnog trenera postavlja Moma Valoka. Međutim ni nakon te promene ne dolazi do značajnih promena u igri, tako da jesenji deo prvenstva Galenika završava na poslednjem, šesnaestom mestu na tabeli. U drugom delu sezone Zemunci su igrali znatno bolje i pobedili FK Hajduk Kula, Jedinstvo, Metalac , Spartak, Dinamo iz Vinkovaca, BSK, i tako sa devet pobeda, tri poraza i tri nerešena rezultata uspeli da se sa poslednjeg mesta do kraja sezone popnu na šesto mesto i time obezbede opstanak u Drugoj saveznoj ligi. Zasluge za ovaj uspeh posebno se pripisuju Bobeku i Valoku. Valok je radio sa igračima kao ni jedan trener pre njega, a Bobek, čovek neizmernog fudbalskog znanja, umeo je da prilagodi taktiku svakom protivniku, pa ni uspesi nisu izostali.

Pred sezonu 1971/72. godine u Galenici je došlo do velikih kadrovskih promena. Od petnaest utakmica u jesenjem delu sezone, fudbaleri Galenike su pobedili deset puta, jednu utakmicu igrali nerešeno a samo četiri izgubili. Ovo je bio fenomenalan bilans koji ih je doveo na drugo mesto na tabeli u prvom delu sezone.

U leto 1972. godine, klub napuštaju Bobek i Valok, pa je ”kormilo” kluba povereno Mladenu Sariću, treneru mlađih kategorija.

Pred početak sezone bila je najavljena izmena sistema takmičenja za narednu 1973/74. godinu tako da su svi klubovi u ligi igrali dosta opterećeno i promenljivo. Fudbalski savez Jugoslavije je odlučio da dosadašnje četiri grupe Druge savezne lige suzi na dve, tako da je opstanak u drugoligaškom društvu garantovao samo plasman do osmog mesta na tabeli.

Od sezone 1973/74. godine kako je i najavljeno Druga savezna liga svedena je na samo dve grupe po osamnaest timova, a Galenika je uvrštena u istočnu grupu u kojoj su se takmičili timovi sa teritorije Srbije, Crne Gore i Makedonije. U prelaznom periodu u leto 1973. godine Galenika je ponovo pretrpela značajne kadrovske izmene. Na mesto trenera je ponovo doveden Stjepan Bobek.

Međutim već prvih nekoliko utakmica pokazalo je da Galenika ima vrlo slab tim. U prvom delu sezone je osvojila samo petnaest bodova. Tako je jesenji deo prvenstva 1973/74. godine jedini zemunski drugoligaš završio na trinaestom mestu. Ali posle toga dolazi do totalnog debakla. Do kraja prvenstva Galenika je izborila još samo četiri pobede i dve nerešene utakmice i tako sezonu završila na pretposlednjem, sedamnaestom mestu i posle četiri pune sezone se oprostila od drugoligaškog društva.

Posle ovog drugoligaškog sloma i Bobekovog odlaska, Galenika je u leto 1974. godine za novog trenera angažovala tada mladog i neafirmisanog stručnjaka Ivana Čabrinovića. Sa njegovim dolaskom počelo je novo poglavlje u istoriji najboljeg zemunskog kluba. On je u Galenici ostao punih devet sezona i za to vreme zabeležio čitav niz izvanrednih rezultata. Čabrinović je upravi i navijačima odmah na početku obećao pažljivo i sistematsko stvaranje jakog tima koji će biti stabilan drugoligaš. A u tome je posle nekoliko sezona i uspeo.

Prvenstvo 1974/75. godine je bilo jedno od težih u istoriji ovog kluba, kako za igrače, tako i za novog trenera. Razočarani ispadanjem iz Druge savezne lige ispisnicu je potražilo čak desetak fudbalera.

Tim Galenike se u sezoni 1974/75. godine takmičio u Prvoj srpskoj ligi. Ostvario je devet pobeda, tri nerešena rezultata i pet poraza i tako se sa dvadeset jedim bodom našao na drugom mestu na tabeli na kraju jesenjeg dela prvenstva. U toku zimske pauze u klub dolaze centarhalf Branko Rašović, bivši član šampionske ekipe Partizana, Borusije iz Dortmunda i državne reprezentacije. Međutim i pored ovih pojačanja, u drugom delu prvenstva fudbaleri Galenike su pružili nešto slabije partije i tako ispali iz trke za titulu i na kraju prvenstva zauzeli četvrto mesto.

Pošto je u leto 1975. godine iz kluba otišao veliki broj dobrih igrača a njihovo mesto zauzeli članovi podmlatka, Galenika novu sezonu 1975/76. godine dočekuje sa gotovo juniorskim sastavom. Završavaju na trećem mestu na tabeli, što je bio veliki uspeh ovako mladog tima.

Početak nove sezone u Srpskoj ligi za Galeniku je bio odličan. Zemunci su u prvih pet kola zabeležili maksimalan učinak uz neverovatnu gol razliku 12:1. Do kraja jesenjeg dela prvenstva Galenika je uspela da sakupi dvadeset tri boda, koliko je sakupila i prvoplasirana Sloboda, ali je zbog slabije gol razlike Galenika bila druga. U prolećnom delu sezone, tim Galenike je igrao dosta dobro, ali su ga povrede mnogih igrača omele da na kraju sezone završi na prvom mestu, pa je sa samo jednim bodom manje od prvoplasiranog Majdanpeka morao da se zadovolji drugom pozicijom. Međutim po opštem mišljenju , Galenika je te sezone igrala najbolji fudbal u Srpskoj ligi.

U leto 1977. godine uprava Galenike je potpisala sporazum sa Partizanom o ”partnerstvu”. Jedna od odredbi u tom sporazumu je bila mogućnost razmene igrača između ova dva kluba. Međutim ispostavilo se daje od ovoga uglavnom korist imala samo jedna strana. Partizan je uvideo da je Galenika neiscrpno vrelo talenata i on je ovim ugovorom samo realizovao dovođenje najboljih zemunskih juniora u svoje redove.

U toku priprema za novu sezonu 1977/78. godine odigrano je više prijateljskih utakmica u kojima su fudbaleri Galenike pružili dosta dobru igru i pokazali da su spremni za početak prvenstva. Prvu utakmicu protiv Čukaričkog u Beogradu, Galenika je pored dosta dobre igre izgubila, rezultatom 1:2. U drugom kolu je pobedila Bar, a u trećem su izgubili od Rudara iz Kostolca. Posle toga fudbaleri Galenike su ređali samo pobede. Tako je Galenika osvojila titulu jesenjeg prvaka. Još jedna potvrda toga koliko je tim Galenike bio u super formi je i podatak da su Zemunci 9. novembra 1977. godine zabeležili veliki uspeh sparingujući državnom timu pred njihov odlučujući susret sa reprezentacijom Rumunije u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo.

I u drugom delu prvenstva Galenika je nastavila da ređa uspehe. Zemunci su savladali FK Čukarički, FK Rudar, OFK Beograd, IM Rakovicu, Mačvu iz Bogatića, Jedinstvo iz Paraćina, Mačvu iz Šapca i tako ubedljivo trijumfovali u takmičenju Prve srpske lige u sezoni 1977/78. godine. Trener Čabrinović je te 1978. godine nagrađen Oktobarskom nagradom Fudbalskog saveza Beograda za uspeh u radu. I tako Galenika posle ovog trijumfa na velika vrata ulazi u Drugu saveznu ligu.

Period (1976—1984)

Kao po starom običaju, u toku prelaznog roka u leto 1978. godine, ponovo dolazi do velikih transformacija u klubu. Iz kluba odlazi dosta igrača da nastavi karijeru u drugim klubovima, a u tim dolaze novi.

Galenika je prvenstvo 1978/79. godine započela u istočnoj grupi Druge savezne lige solidno. Galenika prvi deo sezone završava na visokom petom mestu sa devetnaest bodova. I u drugom delu prvenstva, nakon zimske pauze tim Galenike nastavlja sa uspesima tako da je do kraja sezone uspeo da sakupi trideset šest bodova i da se plasira na visoko četvrto mesto. Po završetku sezone, list ”Sport” je pravio anketu o idealnom timu Druge savezne lige. Tu su se našla dva igrača Galenike: Ljalja je proglašen za najbolje desno krilo, a Nikolić za najboljeg vođu navale u ligi.

U prelaznom periodu, u leto 1979. godine, i pored velikih finansijskih poteškoća uprava kluba je ipak uspela da zadrži većinu igrača na okupu. Jesenji deo prvenstva Galenika završava na prvom mestu. Opterećen pozicijom lidera prvenstva i iznenadnom prilikom da se plasiraju u viši rang, fudbaleri Galenike su prolećni deo prvenstva odigrali znatno slabije nego jesenji. Sa šest pobeda, četiri nerešena rezultata i pet poraza, Galenika je uspela da sakupi jedva šesnaest bodova i tako sezonu 1979/80. godine završi tek na četvrtom mestu.

Ova sezona je bila bitna po tome što je posle duže pauze Galenika imala uspehe u takmičenju za Kup Jugoslavije. Uspela je da stigne do šesnaest finala i u utakmici protiv Dinama iz Zagreba posle velike borbe izgubila 1:2. Međutim, već tada je pisano u sportskoj štampi da je Galenika tim prvoligaških vrednosti.

Nakon završetka sezone 1979/80 veliki broj prvotimaca Galenike bio je na meti drugih timova, a odlaze samo petorica: Marjanović u Rijeku, Ćirić u Spartak, Ivanović u Budućnost, a Nikolić i Babić u inostranstvo. Nikolić je nastavio svoju karijeru u francuskom prvoligašu Olimpiku iz Liona, a Babić u grčkom prvoligašu Kastoriji. Međutim prinova je bilo mnogo više. Ali odmah početkom sezone 1980/81. godine izvršen je jedan od najčuvenijih transfera zemunskog fudbala. Perspektivan i mlad igrač Dragan Mance dat je Partizanu u zamenu za Jadranka Kodža i Slobodana Santrača.

Prvenstvena sezona 1980/81. godine za zemunski klub nije počela baš sjajno. Loša finansijska situacija u klubu i promenljiva forma, doveli su do toga da je Galenika izgubila dosta utakmica i na kraju sa osvojenih dosta skromnih petnaest bodova završila na šestom mestu u jesenjem delu prvenstva. U prolećnom delu prvenstva Galenika je igrala dosta bolje i pobedila Dubočicu sa 3:0, Sutjesku 2:1 , Bor 3:1, Vlaznimi 2:0, Slobodu 2:0, Lovčen 3:1, Prištinu 1:0, Trepču 2:1 i druge. Poslednja utakmica u sezoni je odlučivala da li će se Galenika plasirati u ”društvo najboljih”. Utakmica između Teteksa i Galenike se i pored dobre igre obe ekipe završila bez golova i tako je Teteks sa samo jednim bodom ispred Galenike uspeo da se plasira na prvo mesto i tako sebi obezbedi ulazak u Prvu saveznu ligu.

Po završetku sezone 1980/81. godine finansijska situacija se još više pogoršala. Ni grad, ni fabrika čije je ime klub nosio uprkos obećanjima, nisu imali novca da pomognu klubu, tako da se jedini izlaz video u uvođenju tombole. Međutim ni time se nezavidna materijalna situacija nije mogla popraviti, tako da su Zemunci u celoj narednoj sezoni 1981/82. godine dobijali najmanje premije u odnosu na sve ostale drugoligaše. Nemaština u zemunskom klubu i bogate ponude drugih klubova učinili su da nekoliko prvotimaca najavi odlazak.

Međutim uprkos svim problemima koji su pritisli klub sezona 1981/82. godine, bila je najuspešnija u dotadašnjoj istoriji kluba. Prvi deo prvenstva Galenika završava na prvom mestu sa dvadeset četiri osvojena boda.

U nastavku prvenstva Galenika je izgubila prvu utakmicu od ekipe Timok Kristala 0:1, ali su posle toga usledile dosta dobre igre a i rezultati. Galenika je do kraja prvenstva samo pobeđivala uz samo dva remija i tri poraza uspela da sačuva svoju prvu poziciju i tako se posle više od tri i po decenije postojanja kluba domogne Prve savezne lige, što je bio san generacija njenih fudbalera i navijača. Za ovaj uspeh su bili zaslužni svi igrači, trener, uprava kluba i verni navijači, a najveći doprinos trijumfu dali su Santrač koji je bio ubedljivo najbolji strelac lige, onda Čelar, Kaušević, Brkić, Lacmanović, Ljalja, Dujković, Pejović, Memiši, Pavićević i naravno bivši omladinac Kolb koji se razvio u odličnog fudbalera.

Međutim, ovo nije bio i jedini uspeh ovoga kluba u sezoni 1981/82. godine. Drugi uspeh postignut je u Kupu Jugoslavije u konkurenciji pet hiljada petsto osamdeset osam klubova iz čitave zemlje. Galenika je postala jedan od tri pobednika Kupa Srbije pa je u šesnaest finalu igrala sa Partizanom u Beogradu. Golovima Ljalje i Santrača Zemunci su postigli rezultat 2:0 i tako se plasirali u osminu finala. Tu su se susreli sa Mariborom i ostvarili pobedu od 2:1. Galenika je u četvrtfinalu igrala protiv Hajduka iz Splita i na veliko čudo javnosti i tu utakmicu dobila rezultatom 2:1. Posle toga je usledilo polufinale Kupa Jugoslavije gde se Galenika susrela sa Crvenom zvezdom, osvajačem prethodnog Kupa i izgubila sa 1:4. Iako se fudbaleri Galenike nisu proslavili na ovoj utakmici, plasman u polufinale je bio ogroman uspeh za ovaj zemunski tim.

Slavlje povodom velikog uspeha-ulaska u Prvu saveznu ligu nije moglo da potraje dugo jer se posle toga moralo razmišljati o opstanku u novom, najelitnijem fudbalskom društvu. Igrački kadar nije bio problem. Verovalo se u igrače koji su se godinama dokazivali. Ali je zato materijalna egzistencija bila stalna prisutan problem, a posebno pred novu sezonu 1982/83. godine. Mnogi igrači više nisu hteli da treniraju jer im premije nisu isplaćivane mesecima. Klub je želeo da napusti i dugogodišnji trener Čabrinović. Međutim, u poslednjem trenutku je iz raznih fondova sakupljen novac i tako je tim ipak ostao na skupu. Iz kluba su otišli samo dva dobra igrača i to Ljalja i Brkić jer su morali da odsluže vojni rok. Galenika je pojačana sa nekoliko igrača iz drugih klubova.

Pred početak nove sezone 1982/83. godine Galenika je odigrala nekoliko prijateljskih utakmica i pokazala da je u dobroj formi. To je i dokazala kada je u prvom kolu prvenstva izvojevala nerešen rezultat protiv sjajnog Željezničara iz Sarajeva. Ali posle toga su usledile loše partije. U drugom kolu Galenika je izgubila sa 2:3 od Olimpije iz Ljubljane, pa onda u trećem od Dinama iz Zagreba. Posle toga je igrala nerešeno sa titogradskom Budućnošću, i onda je u petom kolu ostvarila svoju prvu prvoligašku pobedu na Marakani gde je fenomenalnu Crvenu zvezdu pobedila rezultatom 2:1. Do kraja prvog dela sezone Galenika je izgubila od Partizana, Veleža, Rijeke, Vardara, Osijeka i Vojvodine i tako uspela da sakupi samo jedanaest bodova i ovaj deo sezone završi na poslednjem mestu prvoligaške tabele. Ni drugi deo sezone nije prošao ništa bolje po zemunski klub. On je do kraja sezone uspeo da sakupi samo dvadeset bodova i tako se plasira na poslednje, osamnaesto mesto i to samo sa četiri pobede, dvanaest remija i čak osamnaest poraza. Tako se Galenika oprostila od Prve savezne lige. Ta sezona u elitnom društvu za Galeniku je prošla neslavno. Da li zbog toga što se od Galenike previše očekivalo pa su fudbaleri igrali pod velikim pritiskom ili zbog loše materijalne situacije, uglavnom tim nije ni iz daleka podsećao na onaj tim iz prethodne sezone.

U kupu Jugoslavije te godine Galenika je uspela da stigne do osmine finala i tu se zaustavila izgubivši od OFK Beograda rezultatom 2:3.

Osim toga Galenika je kao novi prvoligaš u oktobru 1982. godine nastupila u uglednom takmičenju za Srednjoevropski kup, u prvom zvaničnom internacionalnom takmičenju u istoriji ovog kluba. Ostali učesnici SE kupa su bili Vašaš iz Budimpešte, italijanska Verona i čehoslovačka ekipa ZVL Žilin. Na tom kupu Galenika je pokazala solidnu igru i na kraju zauzela treće mesto.

Sezonu 1983/84. godine najbolji zemunski klub dočekuje u istočnoj grupi Druge savezne lige. Tada je klub napustio i njegov dugogodišnji trener Čabrinović koji je prešao u bitoljski Pelister, a na njegovo mesto je došao Miljenko Mihić.

U prvom delu nove sezone 1983/84. godine tim Galenike je igrao katastrofalno loše. Izgubivši od Kolubare, Belasice, Trepče, OFK Beograda, Pelistera, Slobode uspeo je da sakupi jedva šesnaest bodova i tako se plasira čak na deseto mesto na tabeli. Međutim u drugom delu sezone zemunski fudbaleri su nešto boljom igrom uspeli da donekle poprave svoj bilans i kraj prvenstva dočekaju na šestom mestu na tabeli.

I u ovoj sezoni Galenika je bila relativno uspešna u Kupu. U šesnaest finalu je pobedila sarajevski Željezničar. Međutim u osmini finala je bila poražena od Hajduka iz Splita i tako ispala iz daljeg takmičenja.

U leto 1984. godine ovaj prvoligaški tim se sasvim raspao jer Galeniku napustilo čak osamnaest igrača, što je do danas jedinstven slučaj u istoriji Jugoslovenskog i Srpskog fudbala. Timu je pokušao da pomogne i Ljalja ali je već na prvoj utakmici obnovio svoju povredu i tako morao da se oprosti od aktivnog bavljenja fudbalom. Trener Mihić je otišao, a briga o prvom timu bila je poverena Ratomiru Dujkoviću, kome su kao pomoćnici dodeljeni Slobodan Santrač i Tomić.

Period razvoja od 1984—1992 i promena imena u FK Zemun (1984)

Već na startu drugoligaške sezone 1984/85. godine Galenika je savladala Rad sa 2:0, onda igrala nerešeno sa OFK Titogradom 1:1. Nakon toga su usledile pobede nad Kolubarom, Lirijom, Trepčom, Pelisterom, Napretkom, Vlaznimijem i drugima, a izgubljene su utakmice protiv Bregalnice i pirotskog Radničkog, tako da je Galenika prvi deo sezone završila na drugom mestu na tabeli sa dvadeset dva osvojena boda. Takmičarske uspehe u jesen 1984. godine pratila je i potpuna stabilizacija materijalnih prilika u klubu. Do ovoga je došlo pre svega radom tombole koja je donosila velike prihode, pa je tako omogućeno klubu da prebrodi sve finansijske teškoće. Investiran je i u neke opravke na Gradskom stadionu koji je početkom 1985. godine konačno i prešao u nadležnost kluba. Tada se upravi nametnulo pitanje zašto klub još uvek nosi ime Galenika, kad već tri godine nije primao nikakvu novčanu pomoć od te fabrike. I tako, na sednici upravnog odbora, koja je održana 20. decembra 1984. godine predloženo je da se ime kluba promeni u FK Zemun. Predlog je usvojen tako da je klub od 1. januara 1985. godine poneo ovo ime.

Međutim i pored poboljšane situacije u klubu, tim Zemuna u prolećnom delu prvenstva nije pokazao baš sjajne igre tako da je od najozbiljnijeg kandidata za prvaka, dospeo čak u opasnu zonu boreći se u poslednjem kolu za opstanak u ligi.

Pred sezonu 1985/86. godine nije došlo do velikih izmena u sastavu tima, ali ipak je on bio dosta slab. Igre koje je Zemun pružao te sezone su bile veoma loše, tako da su već sredinom jesenjeg dela prvenstva videlo da će Zemunci biti jedan od glavnih kandidata za ispadanje iz Druge savezne lige. I stvarno u tom prvom delu prvenstva klub je osvojio samo trinaest bodova i tako završio pri samom dnu tabele. Ni drugi deo sezone nije doneo neke značajnije promene. Zemun je gubio utakmice protiv klubova koje je ranije sa lakoćom dobijao. I tako, na kraju te 1985/86 sezone, završava na šesnaestom mestu na tabeli sa samo dvadeset osam osvojenih bodova, što je značilo i oproštaj od Druge savezne lige posle dugogodišnjeg igranja u ovom rangu takmičenja.

Sezone 1986/87 Zemun igra dosta promenljivo. Završavaju na četvrtom mestu na tabeli jesenjeg dela šampionata. Odmah u nastavku takmičenja u Prvoj srpskoj ligi Zemun je startovao odlično i u prva dva kola lako savladao Kristal i Čukarički, međutim posle toga je usledio poraz u Boru, pa onda opet pobeda nad obrenovačkim Radničkim i tako promenljivo sve do kraja. Tako zemunski klub završava sezonu na četvrtom mestu, sa 40 bodova, iako je veoma lako mogao da osvoji titulu.

U prelaznom periodu u leto 1987. godine iz kluba odlaze golman Bora Dukić, koji je u prethodnoj sezoni branio fenomenalno, kao i Matičić. Otišlo je još nekolicina igrača, a klubu su pristupili njegovi omladinci, tako da je tim Zemuna u sezoni 1987/88 ušao potpuno podmlađen.

U prvom delu Prve srpske lige u sezoni 1987/88 Zemun završava na vodećoj poziciji na tabeli sa 25 bodova.

Zemunski klub i u drugom delu prvenstva nastavlja odlično i tako završava ovu 1987/88 sezonu na prvom mestu sa čak 19 pobeda,9 remija i samo 6 poraza. Ovu sezonu je u Zemunu obeležio mladi Ćurović koji je igrao fenomenalno i postigao čak 17 golova.

Prvo mesto u ligi je Zemunu obezbedilo učešće u kvalifikacijama za ulazak u Jedinstvenu drugu saveznu ligu. Nažalost Zemuncima sreća nije bila saveznik i nisu uspeli da se plasiraju u višu ligu.

U novoj sezoni 1888/89, Zemun je uključen u jednu od četiri grupe novoosnovane međurepubličke lige i to severnu. Te sezone ne samo da je reorganizovan sistem takmičenja, već je uveden i novi način bodovanja. U slučaju nerešenog rezultata izvodili su se jedanaesterci, tako da je u svakom meču dobijen pobednik. Zemunci su sjajnim igrama obezbedili titulu jesenjeg prvaka.

U drugom delu sezone, Zemun nastavlja sa sjajnim igrama i osvaja prvo mesto na tabeli. Bila je to sezona punog trijumfa zemunskog kluba, koji gotovo da i nije imao pravog konkurenta u ovoj severnoj grupi Međurepubličke lige.

Zemun prešavši u jedinstvenu Drugu ligu potrudio da se što bolje pripremi za novu takmičarsku sezonu. U prelaznom roku u Zemun stiže jedna od legendi našeg fudbala koji je bio član šampionske ekipe Crvene zvezde i čak 22 puta državni reprezentativac Miloš Šestić.

Jedinstvena Druga savezna liga u sezoni 1989/90 je bila izuzetno jaka, jer je u njoj nastupilo čak 10 bivših prvoligaša. Pre početka takmičenja ambicije Zemuna su se svodile na to da obezbede opstanak i stvore ekipu koja će u drugoligaškom rangu moći da se održi duže vreme. Međutim, već od početka prvenstva se pokazalo da Zemun ima jedan od najjačih timova među 20 učesnika. Zemun je uspeo da sakupi 23 boda i tako zauzme visoko treće mesto na tabeli jesenjeg dela prvenstva, sa samo 2 boda manje od prvoplasiranog Proletera.

U nastavku prvenstva zemunski tim je nastavio sa još boljom igrom. Na opštu radost Zemun kraj sezone 1989/90 dočekuje na čelu tabele sa izvanrednim 51 bodom i tako po drugi put u svojoj karijeri ulazi na velika vrata u društvo najboljih-Prvu saveznu ligu.

Za samo tri sezone Zemun je uspeo da prevali put od Srpske, preko Međurepubličke i Druge savezne lige do prvoligaškog ranga, što je fenomen nezabeležen ni pre ni kasnije u istoriji jugoslovenskog fudbala.

Pred novu sezonu 1990/91. godinu u Prvoj saveznoj ligi, tim Zemuna je ojačan sa nekoliko pouzdanih igrača. Dovedeni su Marković iz čačanskog Borca, Pajić iz Slobode, Popović iz Trudbenika, Stojanović iz kostolačkog Rudara, Milojević iz Bečeja i drugi.

U ovoj sezoni 1990/91. godine Zemun je startovao dobro. Igrali su dobro, i završili su jesenji deo prvenstva na jedanaestom mestu.

U drugom delu prvenstva Zemun je igrao malo lošije. Pobedio je Rijeku, Partizan, Vojvodinu, Dinamo, Sarajevo, Spartak, Slobodu iz Tuzle, Proleter, Radnički i Željezničar, a izgubio od Borca, Osijeka, Hajduka, Crvene zvezde, Rada, Olimpije, Budućnosti i tako su sa sakupljenih trideset bodova sezonu 1990/91 završili na trinaestom mestu. To trinaesto mesto Zemunu je značilo opstanak u najelitnijem društvu, što je u stvari i bio cilj pre početka prvenstva.

U leto 1991. godine došlo je do promene trenera. Vlado Pejović je posle tri godine permanentnih uspeha ali i iscrpljujućeg rada, sam zatražio odmor i neki manje odgovoran posao u klubu, a na njegovo mesto je postavljen Đorđe Gerum.

U pripremnom periodu pred novo prvenstva u leto 1991. godine posle desetodnevnih priprema u Krupnju, Zemun je odigrao više prijateljskih utakmica i pokazao izuzetno dobru pripremljenost. Tako je FK Zemun već u prvom kolu te sezone pobedio Željezničar u Sarajevu 3:1, pa onda Sarajevo 2:0, pa Vardar sa 2:1. Jesenji deo prvenstva završavaju na visokom šestom mestu na tabeli. Međutim, u drugom delu fudbaleri Zemuna nisu pokazali tako dobre partije, tako da su prvenstvo završili na solidnom desetom mestu. 

I u Kupu je ostvaren solidan učinak. U osmini finala su izgubili od Željezničara 1:0 i tako se oprostili od daljeg takmičenja.

Još jedna zanimljivost vezana za ovu sezonu je da je početkom 1992. godine bila objavljena kompjuterska lista najboljih svetskih klubova za 1991. godinu, koju je sastavilo udruženje sportskih istoričara i statističara sa sedištem u Vizbadenu. Na toj listi FK Zemun je zauzeo je više nego odlično 218 mesto u konkurenciji nekoliko hiljada klubova iz čitavog sveta.

Period 1992—2013.

Pred sezonu 1992/93. godinu došlo je do nekoliko kadrovskih promena u klubu. Trener Gerum je napustio Zemun a na njegovo mesto je postavljen bivši fudbaler, a dotadašnji njegov pomoćnik M. Tomić. Na mesto pomoćnog trenera je postavljen jedan od najboljih igrača u istoriji Zemuna-Gezim Ljalja. 

Pred ovu novu sezonu dolazi do ukidanja izvođenja jedanaesterca u slučaju nerešenog ishoda, za koji su sada, kao i tri godine ranije, oba rivala dobijala po jedan bod. Zemun je prvi deo prvenstva završio na devetoj poziciji sa sedam pobeda, tri nerešena rezultata i osam poraza i gol razlikom 24:26, uz pristojan saldo od 17 bodova.

Do kraja prvenstva 1992/93. godine, Zemunci su sakupili 40 bodova, i sa šesnaest pobeda, osam remija i dvanaest poraza se plasirali na visoko četvrto mesto na tabeli i time ostvarili najveći uspeh u istoriji kluba u prvoligaškom takmičenju.

Zemun nije samo dobro igrao u prvenstvu. Te sezone je izuzetan uspeh postignut i u takmičenju za Kup. Tu je Zemun dospeo do polufinala, što mu je pošlo za rukom samo još jednom pre toga-tadašnjoj Galenici 1981/82. godine, ali ruku na srce u mnogo jačoj konkurenciji.

Tim koji je postigao uspeh u sezoni 1992/93. godine se rasformirao u leto 1993. godine.

Ali pred novu sezonu je došlo i do nekih promena. Odlukom Fudbalskog saveza Jugoslavije, Prva liga koja je do tada bila sastavljena od dvadeset timova bila je podeljena na Prvu A i Prvu B ligu, svaka po deset učesnika. Zahvaljujući odličnom plasmanu u prethodnom prvenstvu, Zemun je na početku sezone 1993/94. godine uvršten u Prvu A ligu.

Na kraju jesenjeg dela Zemun je zauzeo četvrto mesto na tabeli i tako uspeo da izbegne ispadanje u Prvu B ligu.

U prolećnom delu prvenstva Prvoj A ligi su se posle ispadanja četiri poslednje plasirane ekipe priključeni su Spartak Spas, OFK Beograd, Radnički Elektron i Bečej. U tom delu sezone Zemun je pružio dosta polovične partije. Izgubio je dva puta od Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine, jednom od Spartaka Spas, a dva puta pobedio Bečej i Radnički Elektron i tako na kraju prvenstva plasirao se na šesto mesto na tabeli i ostvarili svoj cilj da opstanu u ovoj suženoj Prvoj Ligi.

U Kupu te sezone Zemun je opet ostvario uspeh, dospevši do četvrtine finala i tu izgubio od Spartaka Spasa.

U sezoni 1994/95. godine je održan novi žreb za prvenstvo, koje se igralo po sistemu kao i prošlogodišnje, nije bio naklonjen Zemuncima. Posle loših partija trener Lacmanović biva smenjen a na njegovo mesto doveden V. Pejović. Na kraju jesenjeg dela prvenstva Zemun je zauzeo peto mesto. 

Ni u drugom delu sezone Zemunci nisu igrali baš sjajno, ali su ipak uspeli da se zadrže na dobroj petoj poziciji na tabeli sa ukupno 24 osvojena boda. 

Sezonu 1995/96 Zemun je počeo sa izmenjenim stručnim štabom. Za šefa je doveden provereni fudbalski stručnjak Jovan Kovrlija dok je za pomoćnog trenera ostao Gezim Ljalja. Polu sezona je završena na 7 mestu uz 5 pobeda,4 nerešena i čak 9 poraza što je značilo oproštaj od ”A” grupe Prve savezne fudbalske lige.

U prolećnom delu sezone ekipa je zabeležila 10 pobeda,3 nerešena rezultata i 5 poraza. Zauzevši prvo mesto kvalifikovali se u Prvu A ligu, i ulazi u Intertoto kup.

U sezoni 1996/97. godine prvoligaš iz Zemuna ulazi sa više ambicija jer se takmiči na tri fronta i to u domaćem kupu, međunarodnom Intertoto kupu i prvenstvu države. Stručni štab i dalje vodi trener Kovrlija i Ljalja.

U domaćem kupu takmičenja odigrano je tri utakmice: Loznica 2:0, Rad 2:0 i druga utakmica sa Radom 0:3. I pored dve briljantne pobede Zemunaca na svom terenu, sve je pokvarilo bledo izdanje protiv Rada na Banjici što je ekipu Zemuna eliminisalo iz daljeg takmičenja.

U međunarodnom takmičenju odigrano je 4 utakmica : Dinamo Bukurešt 2:1, Poti (Gruzija) 3:2, Jaro (Finska) 3:2, Gengan (Francuska) 0:1. Prve tri utakmice u ovom takmičenju ekipa je odigrala na visokom profesionalnom nivou. U utakmici sa francuskim predstavnikom nije bila na nivou, bio je to preveliki zalogaj ta ovako mladu i neiskusnu ekipu.

U domaćem prvenstvu Zemun je igrao zapaženu ulogu i sa osvojenih dvadeset jednim bodom, od toga 5 pobeda i 5 poraza uz šest remija zauzeo odličnu petu poziciju na kraju jesenjeg dela prvenstva.

U ovoj burnoj polu-sezoni uglavnom su ispunjeni postavljeni ciljevi, samo se u zadnjem krugu ”podbacilo”. Ekipa uspostavlja željeni kontinuitet dobrih igara, bez negativnih oscilacija.

Planovi ekipe u prolećnom delu prvenstva 96/97 zavisili su od rezultata iz prethodne polu-sezone. Pošto je ekipa eliminisana iz domaćeg i međunarodnog kupa, prioritetan značaj dat je domaćem prvenstvu. Prvi i osnovni cilj ekipe je osvajanje četvrtog mesta na tabeli što bi garantovalo takmičenje u međunarodnoj konkurenciji. Igrački kadar je ostao isti uz minimalne korekcije. I pored dobro odrađenog pripremnog perioda i većeg broja prijateljskih susreta, ekipa nije pružila očekivanu igru, što se odrazilo i na rezultat, i slab konačan bilans na kraju prvenstva. Od 17 utakmica je osvojila 20 bodova. Tako ekipa nije ostvarila postavljene ciljeve i zauzima loše sedmo mesto.

Kao epilog loših igara, šef stručnog štaba Jovan Kovrlija podnosi ostavku posle 2 godine provedene u klubu, a na njegovo mesto dolazi bivši trener Podgoričana Dimitrije Mitrović.

U narednom periodu od 10 godina nisu postignuti značajniji uspesi kluba. Klub se trudio da formira jak tim koji će učestvovati i koji će preživljavati u gornjim rangovima FS Jugoslavije a kasnije FS Srbije i Crne Gore i na kraju FS Srbije. FK Zemun je sve do 2007. godine bio član Prve savezne lige.

Sezone 2007/08. godine FK Zemun je ušao u finale ”Lav” kupa Srbije, što je najveći klupski uspeh u državnom kupu. Finale Kupa FK Zemun je igrao protiv FK Partizan, 7.maja 2008. godine i izgubio rezultatom 3:0. Međutim, FK Partizan je osvojio i prvenstvo Srbije, pa je FK Zemun stekao pravo da igra u prvom kolu kvalifikacija za Kup UEFA. Ipak, zbog nepovoljnog finansijskog bilansa kluba, UEFA nije izdala dozvolu za nastup u Kupu, pa je njegovo mesto zauzeo FK Borac iz Čačka.

Uspesi

Od osnivanja do sredine 70-ih

Taurunum bojs – navijači FK Zemun, krajem sezone 2008/09.

Prvi značajniji rezultat FK Jedinstvo je ostvario sredinom 50-ih godina, kada provodi jednu sezonu u Trećoj zoni - tada drugom nivou fudbalskih takmičenja u SFRJ. Od 1962. do 1964. godine, FK Jedinstvo je igrao dve sezone u Istočnoj grupi Druge savezne lige, nakon čega je nastupao u nižim ligama. Godine 1970. (sada pod imenom FK Galenika Zemun) klub se vraća u Drugu saveznu ligu u kojoj nastupa četiri sezone, do 1974.

Plasman u Prvu ligu i polufinale Kupa

Galenika je ponovo član Istočne grupe Druge lige 1978. godine i već prve sezone osvaja visoko četvrto mesto. Naredne sezone, 1979/80, klub se umalo plasirao u Prvu ligu. OFK Beograd, Radnički iz Kragujevca i FK Bor su podelili prvo mesto sa 37 bodova, dok je Galenika završila sezonu sa 36. Prvobitnom odlukom, zbog navoda u nameštanje utakmica, FSJ je izrekao kazne za tri prvoplasirana kluba i promovisao Galeniku u prvoligaša. Tokom leta ta odluka je oborena i OFK Beograd se plasirao u Prvu ligu zbog najbolje gol-razlike.

Sledeće sezone, 1980/81, Galenika je ponovo na korak od ulaska u najviši rang. FK Teteks je bio prvak Istočne grupe Druge lige sa 37 bodova, dok je Galenika završila sa 35. U poslednjem kolu, u Tetovu su Teteks i Galenika igrali 0:0. Zemunce bi pobeda odvela u Prvu ligu jer su imali bolju gol-razliku.

Sezona 1981/82 bila je najuspešnija u dotadašnjoj klupskoj istoriji. Klub je osvojio Istočnu grupu Druge lige sa šest bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog i izborio promociju u Prvu saveznu ligu Jugoslavije. U Kupu Maršala Tita, Galenika stiže do polufinala. U četvrtfinalu je savladan slavni Hajduk iz Splita sa 2:1 u Zemunu. Protivnik u polufinalu je bila FK Crvena zvezda, koja je na domaćem terenu pobedila sa 4:1.

Godine 1982. Zemunci debituju u Prvoj ligi SFRJ. U debitantskoj sezoni klub zauzima poslednje mesto sa 20 bodova i vraća se u Drugu ligu. Nakon tri sezone u ovom rangu, FK Zemun gubi status drugoligaša.

Standardan prvoligaš i finale Kupa

Krajem 80-ih godina dolazi do reorganizacije takmičenja i formira se jedinstvena Druga liga SFRJ. Sezone 1988/89, FK Zemun osvaja Međurepubličku ligu Sever i plasira se u Drugu ligu. Već naredne, 1990. godine, FK Zemun se vratio u najviši nivo takmičenja, ušavši u Prvu saveznu ligu, gde je ostao sve do 2007. godine.

FK Zemun je po drugi put stigao do polufinala nacionalnog kupa 1993. godine. U polufinalu je ponovo bolja bila Crvena zvezda, ovog puta u dva meča - 0:2 i 2:4. Iste sezone osvojeno je četvrto mesto u prvenstvu, iza Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine.

Godine 1996, FK Zemun se plasirao u Intertoto kup, gde je bio drugoplasirani u 12. grupi i nije izborio prolazak u polufinale.

Treće polufinale Kupa je izboreno 2000. godine rival je bio Napredak. Nakon 90 minuta u Kruševcu nije bilo golova, a domaćin se plasirao u finale nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.

Sezone 2007/08., FK Zemun je ušao u finale „Lav“ kupa Srbije, što je najveći klupski uspeh u državnom kupu. Finale Kupa FK Zemun je igrao protiv FK Partizan, 7. maja 2008. i izgubio rezultatom 3:0. Međutim, FK Partizan je osvojio i prvenstvo Srbije, pa je FK Zemun stekao pravo da igra u prvom kolu kvalifikacija za Kup UEFA. Ipak, zbog nepovoljnog finansijskog bilansa kluba, UEFA mu nije izdala dozvolu za nastup u Kupu, pa je njegovo mesto zauzeo FK Borac iz Čačka. Sezona u Superligi Srbije je bila daleko lošija i klub je sa samo 7 bodova ispao u drugi rang, a ubrzo i u treći.

Bliža istorija

U sezoni 2008/09, FK Zemun je igrao u Srpskoj ligi-Beograd i osvojio prvo mesto, čime je ušao u Prvu ligu Srbije. Međutim u sezoni 2010/11. kao 16-plasirani tim ispao je u Srpsku ligu Beograd. U Srpskoj ligi je proveo četiri sezone, ali je u sezoni 2014/15. zauzeo prvo mesto i vratio se u Prvu ligu Srbije.

Sezone 2016/17, FK Zemun osvaja drugo mesto u Prvoj ligi i nakon decenijske pauze ponovo igra Superligu Srbije.

Stadion

Gradski stadion u Zemunu

Glavni članak: Gradski stadion u Zemunu

Zemun svoje utakmice igra na Gradskom stadionu u Zemunu i ima kapacitet blizu 10.000 sedećih mesta. Otvoren je 29. septembra 1962. godine.

Trenutni sastav

Ažurirano 24. oktobra 2018.

Br. Pozicija Igrač 1 G Marko Milošević 2 O Predrag Stanimirović 3 N Mozes Džon 5 O Nenad Cvetković 6 S Miloš Tošeski 8 N Miljan Vukadinivić 9 N Filip Kukuličić 10 S Daniel Romanovskij 11 O Stefan Živković 12 O Đorđe Bašanović 14 S Henrik Somaeb 15 O Emir Azemović 17 S Stevan Luković 19 N Momčilo Mrkaić

Br. Pozicija Igrač 21 O Strahinja Bošnjak 22 G Miloš Krunić 23 G Nemanja Šćekić 24 N Nikola Savić 25 O Mihailo Milutinović 26 N Nemanja Tomić 27 S Nikola Stojković 30 O Branislav Trajković 31 O Nemanja Vučić 32 S Miloš Podunavac 33 N Dušan Savić 55 O Slavko Lukić 86 S Marko Đalović 95 S Dejan Maksimović

Noviji rezultati

Sezona	Rang	Liga	Pozicija	IG	D	N	P	GD	GP	GR	Bod	Kup
2006/07.	1	Superliga Srbije	12.	32	1	4	27	22	64	-42	7	Šesnaestina finala
2007/08.	2	Prva liga Srbije	15.	34	10	12	12	28	38	-10	42	Finalista
2008/09.	3	Srpska liga Beograd	1.	30	26	1	3	59	12	+47	79	Šesnaestina finala
2009/10.	2	Prva liga Srbije	12.	34	11	12	11	39	36	+3	43	Nije se kvalifikovao
2010/11.	2	Prva liga Srbije	16.	30	8	9	17	34	40	-6	33	Pretkolo
2011/12.	3	Srpska liga Beograd	3.	30	16	6	8	39	30	+9	54	Pretkolo
2012/13.	3	Srpska liga Beograd	4.	30	16	3	11	48	33	+15	51	Nije se kvalifikovao
2013/14.	3	Srpska liga Beograd	8.	30	11	10	9	38	28	+10	43	Nije se kvalifikovao
2014/15.	3	Srpska liga Beograd	1.	30	23	6	1	64	12	+52	75	Nije se kvalifikovao
2015/16.	2	Prva liga Srbije	10.	30	10	9	11	29	33	-4	39	Šesnaestina finala
2016/17.	2	Prva liga Srbije	2.	30	17	10	3	44	18	+26	61	Šesnaestina finala
2017/18.	1	Superliga Srbije	11.	37	11	10	16	39	46	-7	26 (43)	Šesnaestina finala
2018/19.	1	Superliga Srbije	15.	37	6	12	19	36	53	-17	21 (30)	Osmina finala
2019/20.	2	Prva liga Srbije	12.	30	8	9	13	25	29	-4	33	Šesnaestina finala
2020/21.	2	Prva liga Srbije	17.	34	7	6	21	24	51	-27	27	Pretkolo
2021/22.	3	Srpska liga Beograd	2.	30	19	4	7	54	28	+26	61	Pretkolo
2022/23.	3	Srpska liga Beograd	2.	30	21	4	5	43	17	+26	67	Nije se kvalifikovao
2023/24.	3	Srpska liga Beograd	—	—	—	—	—	—	—	—	—	—

FK Zemun u evropskim takmičenjima

Sezona	Takmičenje	Kolo	Klub	Rezultat
1996	Intertoto kup	Grupa 12	Dinamo Bukurešt	2:1
			Kolheti 1913	2:3
			Jaro	3:2
			Gengan	0:1

D = Domaćin ; G = Gost

Poznati igrači

• Slobodan Santrač
• Mane Bajić
• Franc Borovec
• Nenad Đorđević
• Siniša Gajin
• Eugen Gašparović
• Mateja Kežman
• Dragan Mance
• Nenad Milijaš
• Dejan Lekić
• Miloš Šestić
• Miloš Bursać
• Mirko Mihić
• Dejan Ilić
• Dragan Mladenović
• Vladimir Stojković
• Damir Kahriman
• Nenad Kovačević

• Nenad Lalatović
• Ilija Stolica
• Božur Matejić
• Radoslav Radulović
• Dragan Lacmanović
• Milan Martinović
• Nenad Džodić
• Brana Ilić
• Nikola Vujošević
• Radovan Radaković
• Željko Kalajdžić
• Nikola Ignjatijević
• Igor Matić
• Nikola Jolović
• Borislav Stevanović
• Miloš Cvetković
• Zdravko Čakalić
• Pavle Ninkov

• Igor Stefanović
• Nikola Petković
• Branislav Trajković
• Branko Radovanović
• Goran Bošković
• Aleksandar Kirovski
• Miloš Kruščić
• Nemanja Vučić
• Nebojša Opačić
• Duško Ljubičić
• Đorđe Topalović
• Vladimir Anokić
• Vuk Sotirović
• Nemanja Zlatković
• Simo Nikolić
• Nemanja Supić
• Admir Aganović

Poznati treneri

• Stjepan Bobek
• Marko Valok
• Slobodan Santrač
• Miloljub Ostojić
• Dragoslav Filipović
• Dušan Mitošević
• Dragan Lacmanović
• Miodrag Martać

Literatura

• Službeni glasnik J. N. S i svih njegovih podsaveza, Zagreb, 1922 i 1923
• Politika dnevne novine - službeni organ BLP-a, Beograd 1922 i 1923
• Novo Doba, Split 1922 i 1923

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Navijači Zemuna - taurunum1987.net