Википедија

Fejat Sejdić

Трубач и композитор

Fejat Sejdić (Bojnik, 20. januar 1941 — Bojnik, 22. avgust 2017) bio je srpski muzičar, trubač romskog porekla, često priznat kao najbolji trubač sa Balkana. Potiče iz muzičke porodice, a trubu je počeo da svira od ranog detinjstva, još od 10 godine života. Njegov orkestar Fejat Sejdić bio je najuspešniji orkestar na Dragačevskom saboru u Guči, gde je dobio nadimak Gospodar Guče i Kralj trube.

Fejat Sejdić
Lični podaci
NadimciKralj trube, Gospodar Guče
Datum rođenja(1941-01-20)20. januar 1941.
Mesto rođenjaDragovac, Bojnik,  Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti22. avgust 2017.(2017-08-22) (76 god.)
Mesto smrtiBojnik,  Srbija
Zanimanjetrubač
Porodica
SupružniciStana Sejdić
Muzički rad
Instrumentitruba
Izdavačke kućeJugoton
PGP RTS
Grand produkcija

Iako je nastupao širom sveta i svirao mnogim svetskim zvezdama i poznatim ličnostima, sarađivao sa muzičarima kao što su Džipsi kings i Goran Bregović, nikada nije naučio da čita note i svirao je samo na uvo.[1][2]

Biografija uredi

Fejat je rođen u muzičkoj porodici, u Bojniku, 20. januara 1941. godine[3]. Njegov otac Kadrija Sejdić[2] († 1955) i deda Rustem Sejdić (rođen 1892) takođe su bili trubači. Fejat je imao dva starija brata, Ćazima i Demira[4]. Njegov deda Rustem je bio trubač u Drugoj pešadijskoj diviziji srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Bio je nosilac mnogih ordena, a svojom trubom označio je napad Druge pešadijske divizije na bugarsku diviziju Rila i proboj fronta 30. oktobra 1916. godine[1][5][6].

Fejatov otac Kadrija ga nije naučio da svira trubu, jer je imao samo jednu, a sa njom je morao da svira kako bi prehranio porodicu. Fejat je prvi put pokušao da svira trubu kada je imao 3 godine. Slušao je svog oca i naučio na uvo, a vežbao je dok njegov otac nije bio kući. Iako je i dalje bio dete, do desete godina mogao je da svira kao odrasla osoba, a kada je njegov otac to primetio, odveo ga je u svoj bend. Kada je napunio 14. godina njegov otac je preminuo, a Fejat je osnovao svoj bend[1][3][4]. Trubu je profesionalno počeo da svira 1960. godine[2]. Preminuo je posle duže bolesti, 22. avgusta 2017. godine, a sahranjen je na seoskom groblju u rodnom Dragovcu, u Bojniku. Bio je oženjen Stanom Sejdić (1949—2007)[3], sa kojim je imao troje dece, sina Zorana[2] i ćerke Suzanu i Milu[7].

Muzička karijera uredi

Na Dragačevskom saboru u Guči prvi put je svirao 1969. godine. Tokom svoje karijere, na saboru je nastupao 22 puta, a samo jedanput nije dobio neku od nagrada, pa je dobio nadimak Gospodar Guče za sva vremena i Kralj trube[8][9].

Baš kao i njegov otac i deda, naučio je da svira na uvo, a nikada nije naučio da čita beleške. Kada je nastupao na Svetskom festivalu u Francuskoj 1982. godine, njegov bend je izabran da izvede himnu festivala sa lokalnim bendom. Ovaj nastup označio je početak svoje međunarodne karijere[1][4]. Nastupao je na Trafalgar skveru u Londonu, na Jelisejskim poljima u Parizu, u Nemačkoj, Bugarskoj, Švedskoj, u Africi i Australiji. U Moskvi, zajedno sa svojim orkestrom svirao i istovremeno pešačio 10 km. Svirao je mnogim poznatim ličnostima kao što su Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Zoran Đinđić, Šarl de Gol, Vili Brant, Leonid Brežnjev, Elizabeta II, ali i mnogim umetnicima i slavnim ličnostima odnosno Orsonu Velsu, Salvadoru Daliju, Elizabet Tejlor, Ričardu Bartonu, Airton Seni i mnogim drugima[1][4][10].

Nastupao je sa bendom Džipsi kings na njihovoj evropskoj turneji, a sa Goranom Bregovićem, snimio je muziku za film Dom za vešanje, 1989. godine[1][4]. Fejat je takođe sarađivao sa srpskim rediteljem Živojinom Pavlovićem za čiji film Zadah tela iz 1983. godine je snimio muziku, zajedno sa Vlatkom Stefanovskim.[11]. Sarađivao je sa velikim brojem poznatih muzičara kao što su Svetlana Ražnatović, Snežana Babić Sneki, Predrag Živković Tozovac i sa mnogim drugima[12].

Njegova diskografija se sastoji od oko 60 singlova, lp izdanja i cedeova[4]. Godine 1988. snimio je pesmu Balada, adaptaciju klasične duhovne muzike[13]. Bila je to jedna od pesama izvedenih na njegovoj sahrani.

Nakon što je prestao da svira, pretrpeo je moždani udar, 2001. godine, koji mu je delimično paralizovao desnu ruku, tako da više nije bio u mogućnosti da svira trubu. Njegov sin Zoran je bio trubač kratko vreme, a orkestar bio raspušten 2002. godine zbog lošeg upravljanja[11]. Nekoliko godina kasnije, Fejatov unuk i Zoranov sin Nebojša Sejdić(1981)[2] preuzeo je i ponovo formirao orkestar, nazvavši ga "Fejat Sejdić"[1][4].

Nagrade uredi

Među njegovim nagradama na Dragačevskom saboru u Guči osvojio je šest nagrada, "Najbolji orkestar" (1976, 1983, 1985, 1987, 1991 i 1994), jednu nagradu "Najbolja truba" (1981) i jednu nagradu "Zlatna truba" (1982). Sedmu najvišeg priznanja, "Najbolji orkestar", dobio je njegov orkestar 2004. godine, koji je njegov unuk Nebojša tada preuzeo[14]. Dobio je i brojne druge nagrade, domaće i strane. Godine 1987. Predsedništvo SFRJ mu je dodelilo Orden rada sa srebrnim vencem[1][4]. Dobitnik je i "Specijalnog priznanja za umetnički doprinos nacionalnoj kulturi Srbije", a 2013. godine dobio je "nacionalnu penziju"[15].

Muzičko nasleđe uredi

Postavio je nove, visoke standarde u sviranju trube. Zvuk njegove trube je bio prilično prepoznatljiv (20 orkestara može svirati istovremeno, ali uvek će se jasno čuti gde Fejat svira)[1]. Kada je postao poznat, njegov orkestar bio je jedini u Bojniku. 2016. godine bilo je 15 orkestra u ovom mestu[4].

Zbog belih odela njegovog orkestra i njegovih ličnih manira, dobio je nadimke "Gospodin u belom", ali i "Gospodarski trubač" i Ciganski baron[1][2].

Diskografija uredi

Albumi uredi

  • Svirač svira kolo igra (1976) (Radio-televizija Slovenija)
  • Orkestar Fejata Sejdića - Prva Truba Dragačeva 1981 (1981) (Jugoton)
  • Prva truba Dragačeva (1981) (Jugoton)
  • Sitnije Cile sitnije (1983) (ZKP RLTV)
  • Na Dragačevskom saboru orkestara u Guči (1988) (Jugoton)
  • Španija (1991) (Diskos)

Singlovi i epovi uredi

  • Kola iz Srbije (1971) (Jugoton)
  • Trubači sa puste reke (1974) (Studio B)
  • Radansko kolo (1974) (Jugoton)
  • Novo tehničko kolo/Leskovački čoček (1980) (Jugoton)

Kompilacije i gostovanja uredi

  • Various - Folk dueti ZAM produkcije, na pesmi Gde si dušo, gde si rano (1999) (Carisma Disc, ZAM)
  • Various - Grand 16 super hitova, na pesmi ‎Ljute rane (2000) (Grand produkcija)
  • Rade Radivojević - Ljubim vas pesmama, na pesmi Nizamski rastanak (2009) (PGP RTS)
  • Various - Od bisera grana (Najlepše Narodne Pesme Vol. 5), na pesmi Izgubljeno Jagnje (Tioli rekords, Televizija BK)
  • Various - Duvački orkestri sviraju kola, na pesmi ‎Pustorečko kolo (1976) (Jugoton)
  • Various - Kad jeknu dragačevske trube, na pesmi ‎Slavkovo kolo (1980) (Jugoton)
  • Various - Pobednici dragačevskog sabora 1961-1979, na pesmi ‎Tehničko kolo (1980) (PGP RTS)
  • Various - Trubači u Guči na 20. saboru, na pesmi ‎Koračnica slobodi (1982) (PGP RTS)
  • Various - Narodna Kola - Folks Dances, na pesmi ‎Leskovački čoček (1984) (Jugoton)
  • Galija - Daleko je Sunce sa orkestrom Fejada Sejdića (1988) (PGP RTS)
  • Various - Zlatne Trube I Orkestri Dragačeva - Guča 1961—1990, na pesmi Tehničko kolo (1990) (PGP RTS)
  • Various - Zlatne trube - Čočeci i kola, na pesmi Tehničko kolo (1990) (PGP RTS)
  • Various - Guča 2006 - Biseri Guće 2, na pesmi Tehničko kolo (1998) (PGP RTS)
  • Various - Zlatne trube - Čočeci i kola, na pesmi Tehničko kolo (1990) (PGP RTS)
  • Svetlana Ražnatović - Emotivna luda, na pesmi Kad bi bio ranjen (1996) (Komuna)
  • Various - Dragačevski Sabori Trubača - Guča 1961-1999 , na pesmi Slavuj pile ne poj rano (2000) (PGP RTS)
  • Various - Golden Brass Summit: Fanfares En Délire, na pesmi Izgubljeno jagnje (2001) (Network Madien)
  • Various - Guča 2006 - Biseri Guće 2, na pesmi Slavuj pile ne poj rano (2006) (PGP RTS)
  • Rade Radivojević - Ljubim vas pesmama, na pesmi Disko folk (2009) (PGP RTS)
  • Various - Grand kolekcija 2014, na pesmi Parno grad (Beli konj) (2014) (Grand produkcija)

Filmovi uredi

Pojavljivao se i na filmu i to kao šef trubača u sedam epizoda serije Porodično blago (1998—2001), jednoj epizodi serije Srećni ljudi (1996) i u filmu A sad adio (2000).[16].

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i Momčilović, Milan (23. 8. 2017), „Odlazak kralja trube”, Politika, str. 07 
  2. ^ a b v g d đ Grujičić, Nebojša (20. 5. 2000), „Jubilej Fejata Sejdića - Ciganin baron”, Vreme, No. 489, Arhivirano iz originala 02. 03. 2012. g., Pristupljeno 07. 10. 2017 
  3. ^ a b v „Sahranjen Fejat Sejdić – "Zbogom naš gospodine"”. Info Centar Juga. 24. 8. 2017. Arhivirano iz originala 28. 08. 2017. g. Pristupljeno 07. 10. 2017. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z „Kralj trube, gorostas čiji se krug zatvara tamo gde je i počeo”. LeskovacSrbija. 23. 4. 2017. Arhivirano iz originala 28. 08. 2017. g. Pristupljeno 07. 10. 2017. 
  5. ^ Spasić, Jelena S. (27. 7. 2016). „Fejat Sejdić o vojevanju deda Rustema: Na svoju ruku zasvirao juriš za srpsku vojsku pa bežaniju za Bugare”. Kurir. Arhivirano iz originala 07. 10. 2017. g. Pristupljeno 07. 10. 2017. 
  6. ^ Z.Nikolić (26. 5. 2016), „Beogradske priče: Trubač dostojan Karađorđeve zvezde”, Večernje Novosti 
  7. ^ Ivanović, Milica (23. 8. 2017), „Fejat Sejdić sahranjen uz posmrtni marš i "Kondorov let"”, Blic 
  8. ^ Otašević, Gvozden (6. 8. 2017), „Saborovanje u Guči - Kad truba zagrmi”, Politika, str. 01& 12 
  9. ^ Otašević, Gvozden (6. 8. 2017), „Saborovanje u Guči - Pobednici”, Politika, str. 12 
  10. ^ „Fejat Sejdić: Niko neće da mi pomogne”, Kurir, 27. 10. 2012, Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g., Pristupljeno 07. 10. 2017 
  11. ^ a b „Ušće trube” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 08. 2017. g. Pristupljeno 07. 10. 2017. 
  12. ^ Feat Sejdić Discography
  13. ^ Duvački Orkestar Fejata Sejdića ‎– Na Dragačevskom Saboru Orkestara U Guči
  14. ^ „Guča - Winners”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2017. g. Pristupljeno 07. 10. 2017. 
  15. ^ Miki Manojlović, Lane, Tozovac i Fejat Sejdić među dobitnicima nacionalnih penzija
  16. ^ Fejat Sejdić na sajtu Imdb

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фејат_Сејдић&oldid=25216057”