Википедија

Hakan Čalhanoglu

Hakan Calhanoglu je turski fudbaler romskog porekla, koji trenutno igra za Inter i reprezentaciju Turske na poziciji ofanzivnog veznog i krila. Poznat je po sposo

Hakan Čalhanoglu (tur. Hakan Çalhanoğlu; 8. februar 1994)[2] turski je fudbaler njemačkog porijekla, koji trenutno igra za Inter[3] i reprezentaciju Turske na poziciji ofanzivnog veznog i krila. Poznat je po sposobnosti da postiže golove iz slobodnih udaraca.[4]

Hakan Čalhanoglu
Čalhanoglu u dresu Turske 2016. godine.
Lični podaci
Puno ime Hakan Čalhanoglu
Datum rođenja (1994-02-08)8. februar 1994. (30 god.)
Mjesto rođenja Manhajm, Njemačka
Državljanstvo  Turska
Visina 1,78 m[1]
Masa 76 kg[1]
Pozicija ofanzivni vezni
Klupske informacije
Trenutni klub
 Inter
Broj 20
Juniorska karijera
–
–
2001—2009
2009—2011		 Turanspor Majnhajm
Policei Majnhajm
Valdolf
Karlsrue 2
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2011—2013
2013—2014
2014—2017
2017–2021
2021–		 Karlsrue
Hamburger
Bajer Leverkuzen
Milan
Inter		 50
32
79
135
99		 (17)
(11)
(17)
(22)
(23)
Reprezentativna karijera**
2010
2010—2011
2011—2013
2012—2013
2012–2014
2013–		 Turska do 16
Turska do 17
Turska do 19
Turska do 20
Turska do 21
Turska		 6
11
15
8
2
84		 (1)
(1)
(5)
(1)
(0)
(18)
* Datum aktuelizovanja: 31. jul 2021.
** Datum aktuelizovanja: 31. jul 2021.

Karijeru je počeo u Karlsrueu 2010. godine, odakle je prešao u Hamburger 2013, gdje je proveo samo jednu sezonu i u julu 2014. godine prešao je u Bajer Leverkuzen za 14,5 miliona evra. Za Leverkuzen odigrao je 115 utakmica i postigao 28 golova, nakon čega je na ljeto 2017. godine prešao u Milan za 20 miliona evra. U junu 2021. kao slobodan igrač je prešao u Inter, sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.

Rođen je u Njemačkoj, ali se odlučio da igra za reprezentaciju Turske, jer su njegovi roditelji porijeklom iz Trabzona. Debitovao je za reprezentaciju Turske do 16 godina 2010, nakon čega je igrao za reprezentacije do 17, 19, 20 i 21 godine. Nastupao je za reprezentaciju Turske do 20 godina na Svjetskom prvenstvu 2013, gdje je odigrao sve četiri utakmice i postigao gol u grupnoj fazi protiv Australije. Za seniorsku reprezentaciju debitovao je 2013. godine, nakon čega je bio član tima na Evropskim prvenstvima 2016. i 2020.

Klupska karijera uredi

Karlsrue uredi

Čalhanoglu je rođen u Majnhajmu, Baden-Virtemberg, karijeru je počeo 2011. godine u Karlsrueu, koji se takmičio u Bundesligi 2. Karlsrue je sezonu završio na 16 mjestu i igrao je plej of za opstanak, protiv Jan Regenzburga. Prva utakmica završena je 1:1, u revanšu je bilo 2:2 i Karlsrue je ispao u Treću ligu zbog manje golova postignutih u gostima; Čalhanoglu je igrao na obje utakmice.[5] Na ljeto 2012. potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Hamburgerom, ali je poslat na pozajmicu u Karlsrue za sezonu 2012/13.[6] Na prvoj utakmici u okviru Treće lige, postigao je dva gola u remiju 2:2 sa Hejdenhajmom, oba iz slobodnih udaraca.[7] Treći gol postigao je u četvrtom kolu, u remiju 1:1 sa Osnabrikom i time postao jedini strijelac tima u prva četiri kola.[8] Po dva gola postigao je u pobjedi 3:2 na gostovanju Osnabriku u 23 kolu,[9] i u pobjedi 4:1 protiv Šemnicera u 35 kolu.[10] Odigrao je 36 utakmica i postigao 17 golova, završivši sezonu kao najbolji strijelac tima i četvrti strijelac lige.[11] Karlsrue je završio na prvom mjestu i plasirao se u Drugu ligu.[12]

Hamburger uredi

Nakon jednogodišnje pozajmice u Karlsrueu, Čalhanoglu je zvanično došao u Hamburger na ljeto 2013. godine. Debitovao je u avgustu, na utakmici prvog kola Bundeslige, na kojoj je Hamburger igrao neriješeno, 3:3 na gostovanju Šalkeu. Čalhanoglu je igrao do 74 minuta, kada ga je zamijenio Denis Aogo.[13] Prvi gol za Hamburger i prvo gol u Bundesligi postigao je 31. avgusta, u pobjedi 4:0 protiv Ajntraht Braunšvajga. U igru je ušao u 79 minutu, umjesto Rafaela van der Varta, a gol je postigao minut kasnije, nakon čega je postigao gol iz slobodnog udarca u 91 minutu, za prvu pobjedu Hamburgera u sezoni.[14]

Na dan 5. februara 2014. godine, produžio je ugovor na još dvije godine, do 2018. godine.[15] U 22 kolu, postigao je gol iz slobodnog udarca, sa udaljenosti od 37 m, protiv Borusije Dortmund za 3:0.[16] Nije pokušao da prebaci živi zid, već je šutirao u stranu i lopta je otišla u gol; nakon utakmice bio je oduševljen i izjavio je: „pogodio sam slobodan udarac onako kako radim stalno na. treningu. Oduševljen sam što uspio!“[17] Prvi crveni karton u karijeri dobio je 26. marta, na utakmici protiv Štutgarta u 26 kolu, nakon što je dobio drugi žuti karton u 53. minutu.[18]

Hamburger je sezonu završio na 16 mjestu, zbog čega je igrao baraž za opstanak u ligi. Čalhanoglu je odigrao 32 utakmice i postigao 11 golova, završivši kao drugi najbolji strijelac kluba, iza Pjer Mišela Lasoge koji je postigao 13 golova.[19] U baražu je igrao sa Grojter Firtom; obje utakmice su završene neriješeno, ali je Hamburger opstao zbog više golova postignutih u gostima, zadržavši tako status jedinog kluba koji je svaku sezonu proveo u Bundesligi.[20]

Bajer Leverkuzen uredi

 
Čalhanoglu u dresu Leverkuzena na prijateljskoj utakmici u julu 2014. godine.

Hamburger prvobitno nije htio da proda Čalhanoglua drugim klubovima iz Njemačke, ali su promijenili odluku nakon što su kupili Lasoga iz Herte, istakavši da im odbijanje nije finansijski isplativo.[21] Na dan 4. jula 2014, prešao je u Bajer Leverkuzen, za 14,5 miliona evra.[22] Sa Leverkuzenom je potpisao petogodišnji ugovor.[23] Prije transfera, Čalhanoglu je uzeo bolovanje u Hamburgeru, a odlazak je pravdao time da je bio pod stresom zbog agresivnog ponašanja navijača, koji su mu, između ostalog, vandalizovali automobil. Takođe je kritikovao direktora kluba, Olivera Krajzera, koga je optužio za izdaju.[24] Njegov prelazak je kasnije kritikovao Son Hjungmin, kao odgovor na kritike Čalhanoglua, koji je prelazak Hjungmina u Totenhem nazvao „lošim savjetom“.[25]

Za klub je debitovao 19. avgusta, u prvoj utakmici plej ofa za plasman u Ligu šampiona za sezonu 2014/15, na kojoj je Leverkuzen pobijedio 3:2 na gostovanju protiv Kopenhagena.[26] Četiri dana kasnije, igrao je prvu utakmicu za klub u Bundesligi, u pobjedi protiv Borusije Dortmund u prvom kolu.[27] Prvi gol postigao je 27. avgusta, u revanš utakmici protiv Kopenhagena, na kojoj je Leverkuzen pobijedio 4:0 i plasirao se u Ligu šampiona.[28] Prvi gol u ligi postigao je 12. septembra, kada je u okviru trećeg kola Leverkuzen igrao na domaćem terenu neriješeno, 3:3, protiv Verder Bremena; to je bila prva utakmica u sezoni, u svim takmičenjima, na kojoj klub nije pobijedio.[29] Bio je nominovan za nagradu Zlatni dječak za 2014. godinu,[30] koju je osvojio fudbaler Liverpula, Rahim Sterling.[31]

Prvi gol u Ligi šampiona postigao je u pobjedi 3:1 protiv Benfike u drugom kolu; postigao je treći gol, iz penala.[32] Leverkuzen je grupnu fazu završio na drugom mjestu, sa deset bodova i plasirao se u osminu finala,[33] U gdje je igrao protiv Atletiko Madrida.[34] U prvoj utakmici, odigranoj 25. februara 2015. godine, Leverkuzen je pobijedio 1:0, a jedini gol je postigao Čalhanoglu.[35] U revanš utakmici, Atletiko Madrid je pobijedio 1:0, u produžecima nije bilo golova i izvodili su se jedanaesterci. Čalhanoglu je šutirao prvo, ali mu je Jan Oblak odbranio; za Leverkuzen su promašili još Omer Toprak i Stefan Kisling i Atletiko Madrid je pobijedio 3:2 i prošao dalje.[36] U okviru 31 kola, na utakmici odigranoj 2. maja, postigao je vodeći gol, iz slobodnog udarca, u pobjedi protiv Bajern Minhena 2:0.[37] Sezonu je završio sa ukupno 13 postignutih golova u svim takmičenjima, osam u Bundesligi[38] i bio je četvrti strijelac tima, dok je najbolji strijelac bio Karim Belarabi sa 12 golova.[39]

 
Čalhanoglu u dresu Leverkuzena 2015. godine.

Drugu sezonu u klubu počeo je 26. avgusta, na utakmici protiv četvrtoligaša, Sportfundea, u okviru prve runde Kupa Njemačke, na kojoj je postigao gol u pobjedi 3:0.[40] Dvije nedelje kasnije, postigao je gol iz slobodnog udarca u pobjedi 1:0 na gostovanju Hanoveru u okviru drugog kola Bundeslige.[41] U plej ofu za plasman u Ligu šampiona za sezonu 2015/16, Leverkuzen je igrao protiv Lacija. Nakon prve utakmice u kojoj je Lacio pobijedio 1:0, Leverkuzen je u revanšu u Njemačkoj trijumfovao 3:0 i plasirao se u grupnu fazu; Čalhanoglu je postigao vodeći gol u 40 minutu.[42] U prvoj utakmici grupne faze, postigao je dva gola u pobjedi 4:1 protiv Bate Borisova.[43] Odigrao je cijelu utakmicu u remiju 4:4 protiv Rome, koja je vodila 4:2 do 84 minuta, nakon što je prethodno Leverkuzen vodio 2:0.[44] Grupnu fazu Leverkuzen je završio na trećem mjestu, sa šest bodova, kao i Roma, koja je prošla dalje zbog boljeg međusobnog skora; Čalhanoglu je igrao svaku utakmicu.[45] Drugi gol u ligi postigao je u pobjedi 3:1 na gostovanju Ajntraht Frankfurtu u okviru 13 kola,[46] dok je treći i poslednji gol u sezoni u Bundesligi postigao u remiju 3:3 na gostovanju Augzburgu u okviru 25 kola; gol je dao iz penala u 90 minutu.[47] Nakon ispadanja iz Lige šampiona, Leverkuzen je takmičenje nastavio u Ligi Evrope u sezoni 2015/16, gdje je u 1/16 finala igrao protiv Sporting Lisabona. Čalhanoglu je postigao gol u revanš utakmici, u pobjedi 3:1, za prolaz u osminu finala.[48] Igrao je obje utakmice osmine finala, protiv Viljareala, koji je pobjedom 2:0 u Španiji prošao u četvrtfinale, dok je revanš u Njemačkoj završen 0:0.[49] Sezonu je završio sa postignutih osam golova u svim takmičenjima, tri u Bundesligi.[38]

Prvi gol u trećoj sezoni u Leverkuzenu postigao je u okviru prvog kola grupne faze Lige šampiona 2016/17, u remiju 2:2 protiv CSKA Moskve, što je bio njegov 50 gol u seniorskoj klupskoj karijeri.[50] Prvi gol u Bundesligi postigao je u porazu 2:1 od Verder Bremena, u okviru sedmog kola.[51] Naredne dvije utakmice nije igrao, a gol je postigao i u desetom kolu, u pobjedi 3:2 protiv Darmštata.[52] U 17 kolu, odigranom 22. januara 2017, postigao je dva gola u pobjedi 3:1 protiv Herte.[53] Na dan 2. januara 2017. godine, suspendovan je na četiri mjeseca od strane FIFA, zbog kršenja dogovora iz perioda kada je igrao za Karlsrue. Primio je 1000,000 od turskog Trabzonspora, nakon dogovora da potpiše za klub, ali je kasnije odlučio da produži ugovor sa Karlsrueom. Trabzonspor je prvobitno tražio odštetu od 100,000 evra i kompenzaciju od milion evra, ali je FIFA presudila da bude isplaćena samo odšteta od 100,000 evra, uz četvoromjesečnu suspenziju.[54] Čalhanoglu tako nije igrao do kraja sezone, koju je završio sa postignutih sedam golova u svim takmičenjima, šest u Bundesligi, jedan u Ligi šampiona.[38]

Milan uredi

Na dan 3. jula 2017. godine, prešao je u italijanski Milan, sa kojim je potpisao ugovor na četiri godine.[55] Transfer je prvobitno iznosio 20 miliona evra, ali uz razne dodatke i bonuse, iznosio je ukupno 24 miliona.[56] Uzeo je dres sa brojem 10, koji su prije njega nosili neki od najboljih igrača Milana, među kojima i Đani Rivera, Rud Gulit, Dejan Savićević, Zvonimir Boban, Rui Kosta i Klarens Sedorf.[57][58]

U takmičarskoj utakmici debitovao je u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope za sezonu 2017/18, u pobjedi 2:0 protiv Universitatea Krajove na San Siru; u igru je ušao u 75 minutu umjesto Susa.[59] Prvi gol postigao je u okviru prvog kola grupne faze Lige Evrope, u pobjedi 5:1 na gostovanju Austriji Beč, gdje je upisao i dvije asistencije.[60] U Seriji A debitovao je 20. avgusta, gdje je odigrao cijelu utakmicu prvog kola, u pobjedi 3:0 protiv Krotonea.[61] U porazu 2:0 od Rome na San Siru u okviru sedmog kola, dobio je crveni karton, nakon što je dobio drugi žuti karton poslije prekršaja koji je napravio nad Rađom Naingolanom u 80 minutu.[62] Prvi gol u ligi postigao je u pobjedi 4:1 protiv Kjeva u okviru desetog kola, postavši tako prvi Turčin koji je postigao gol u Seriji A nakon Emrea Belozoglua 2003. godine.[63] Drugi gol u prvenstvu postigao je u remiju 1:1 protiv Fjorentine. Čalhanoglu je dao izjednačujući gol u 74 minutu, nakon što je Đovani Simeone postigao vodeći gol za Fjorentinu u 71 minutu.[64] Milan je grupnu fazu Lige Evrope završio na prvom mjestu, nakon čega je eliminisao Ludogorec u 1/16 finala.[65] U osmini finala igrao je protiv Arsenala, koji je prošao dalje pobijedivši na obje utakmice, 2:0 u Italiji i 3:1 u Engleskoj, gdje je Čalhanoglu postigao jedini gol za Milan.[66] Postigao je prvi gol u pobjedi 3:2 protiv Kjeva u okviru 29 kola Serije A,[67] dok je postigao vodeći gol u pobjedi protiv Bolonje 2:1 u 35 kolu.[68] Do kraja sezone postigao je još dva gola u ligi; u pobjedi 4:1 protiv Helas Verone u 36 kolu[69] i u pobjedi 5:1 protiv Fjorentine u poslednjem kolu.[70] Sezonu je završio sa osam postignutih golova u svim takmičenjima, šest u Seriji A, dva u Ligi Evrope.[38]

Prvi gol u sezoni 2018/19, postigao je na utakmici petog kola grupne faze Lige Evrope, u kojoj je Milan pobijedio Didelanž 5:2.[71] U poslednjem kolu izgubio je od Olimpijakosa 3:1 i završio je grupnu fazu na trećem mjestu.[72] Prvi gol u Seriji A postigao je u pobjedi 3:1 na gostovanju protiv Atalante u 24 kolu; druga dva gola postigao je Kžištof Pjontek.[73]

Reprezentativna karijera uredi

„Zahvaljujem Njemcima što sam postao fudbaler. Ali čast je igrati za reprezentaciju Turske. Želim da budem turski %Mesut Ezil.

Čalhanoglu o odluci da igra za reprezentaciju Turske..[74]

Iako je rođen u Njemačkoj, odlučio je da igra za reprezentaciju Turske, jer su njegovi roditelji porijeklom iz Trabzona.[6] Nastupao je za Tursku u svim mlađim kategorijama, uključujući i Svjetsko prvenstvo za igrače do 20 godina 2013, koje je održano u Turskoj.[6] Turska je prošla grupnu fazu, a u osmini finala je poražena od Francuske. U drugoj utakmici grupne faze, Čalhanoglu je postigao izjednačujući gol u pobjedi 2:1 protiv Australije.[75]

 
Čalhanoglu u dresu Turske 2016. godine.

Za seniorsku reprezentaciju Turske debitovao je 6. septembra 2013. godine, u utakmici kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo 2014, u pobjedi 5:0 protiv Andore. U igru je ušao u 82 minutu umjesto Gokana Torea.[76] Prvi meč kao starter odigrao je 25. maja 2014, kada je Turska u prijateljskoj utakmici pobijedila Republiku Irsku 2:1, u Dablinu; izašao je iz igre u 61 minutu, umjesto njega ušao je Olkan Adin.[77]

Čalhanoglu je dijelio hotelsku sobu sa Omerom Toprakom, nakon poraza na gostovanju Holandiji u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo 2014, kada su Gokan Tore i njegov prijatelj ušli u sobu naoružani i prijetili im, navodno zbog toga što je bivša djevojka Gokana Torea izlazila sa prijateljem Omera Topraka.[78] Incident nije objavljen turskim medijima, ali ga je Čalhanoglu otkrio u intervjuu njemačkoj televiziji ZDF.[78] Tore se nije vraćao u reprezentaciju do oktobra 2014, kada su Toprak i Čalhanoglu bili povrijeđeni. Nakon što su se oporavili, selektor Fatih Terim ih je izostavio sa spiska za prijateljsku utakmicu protiv Brazila i utakmicu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016 protiv Kazahstana, dok je Tore ostao u timu. Čalhanoglu je tražio objašnjenje za izostavljanje sa spiska, dok je Terim izjavio da Tore zaslužuje da mu se oprosti.[78] Čalhanoglu i Tore su se pomirili u junu 2015. godine.[79]

Na dan 31. marta 2015, Čalhanoglu je postigao prvi gol za reprezentaciju, u pobjedi 2:1 na gostovanju protiv Luksemburga, tri minuta prije kraja.[80] U prijateljskoj utakmici protiv Bugarske, postigao je dva gola u pobjedi 4:0.[81] Prvi gol u takmičarskoj utakmici postigao je 10. oktobra, u pobjedi 2:0 na gostovanju Češkoj u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016.[82]

Čalhanoglu je postao prvi Turčin koji je postigao gol protiv Engleske, u 11 utakmica koje su odigrale dvije reprezentacije. U prijateljskoj utakmici odigranoj 22. maja 2016, na gradskom stadionu u Mančesteru, postigao je izjednačujući gol u porazu 2:1.[83]

Stil igre uredi

Čalhanoglu je zbog stila igre poređen sa Mesutom Ezilom, fudbalerom Njemačke, turskog porijekla.[4][84][85][86][87] Izrazio je želju da bude ekvivalent Ezilu u reprezentaciji Turske.[74]

Poznat je po sposobnosti da postiže golove iz slobodnih udaraca,[88] i izgradnji tehnike izvođenja slobodnih udaraca kakvu imaju Kristijano Ronaldo i Žuninjo Pernambukano.[4] U decembru 2013. godine, radio stanica Talksport, opisala ga je kao „plejmekera kome je suđen vrh“, navodeći njegovu posvjećenost i sposobnost dobrih pasova.[4] Bivši engleski fudbaler, Oven Hargrivs, izjavio je u intervjuu za BT Sport, u avgustu 2015, da bi stil igre Čalhanoglua odgovarao Liverpulu ili Totenhemu.[89]

Uprskoj brojnim pohvalama na početku karijere i početkom dvadesetih, kasnijih godina dobio je i brojne kritike. Morao je da se prilagodi poziciji na krilu, zbog odsustva uloge klasičnog plejmejkera u timovima u kojima je igrao, posebno u Milanu. Kritikovan je takođe zbog manjka fizičkih sposobnosti i generalno zbog nestalnosti njegovih performansi. Kao njegova snaga navedeni su dribling, pasovi, kao i vizija igre.[90]

Privatni život uredi

Njegov mlađi brat, Muhamed Čalhanoglu je takođe profesionalni fudbaler,[91] koji je takođe nastupao za Valdolf Manhajm i Karlsrue, nakon čega je igrao u nižim divizijama u Austriji i Turskoj.[92]

U januaru 2017. godine, objavio je video na tviteru, u kome je podržao kampanju predsjednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, pred Ustavotvorni referendum 2017. godine. Predstavnik Bajer Leverkuzena za odnose sa javnošću, Dirk Meš, izjavio je da je klub razgovarao sa Čalhanogluom oko tvita.[93]

Statistika karijere uredi

Klubovi uredi

Ažurirano nakon utakmice igrane 26. maja 2024.[94]
Klub Sezona Liga Kup Kontinentalno Ostalo Ukupno
Liga Utak. Gol. Utak. Gol. Utak. Gol. Utak. Gol. Utak. Gol.
Karlsrue 2011/12. 2. Bundesliga 14 0 — — 2[a] 0 16 0
2012/13. 3. Liga Njemačke 36 17 3 0 — — 39 17
Ukupno 50 17 3 0 0 0 2 0 55 17
Hamburger 2013/14. Bundesliga 32 11 4 0 — 2[b] 0 38 11
Bajer Leverkuzen 2014/15. Bundesliga 33 8 4 2 10[v] 3 — 47 13
2015/16. 31 3 3 1 12[g] 4 — 46 8
2016/17. 15 6 1 0 6[v] 1 — 22 7
Ukupno 79 17 8 3 28 8 0 0 115 28
Milan 2017/18. Serija A 31 6 4 0 10[d] 2 — 45 8
2018/19. 36 3 4 0 5[d] 1 1[đ] 0 46 4
2019/20. 35 9 3 2 — — 38 11
2020/21. 33 4 1 0 9[d] 5 — 43 9
Ukupno 135 22 12 2 24 8 1 0 172 32
Inter 2021/22. Serija A 34 7 5 1 6[v] 0 1[e] 0 46 8
2022/23. 33 3 3 0 12[v] 1 1[ž] 0 49 4
2023/24. 32 13 0 0 6[v] 1 2[z] 1 40 15
Ukupno 99 23 8 1 24 2 4 1 135 27
Ukupno u karijeri 394 90 35 6 76 18 9 1 515 115
  1. ^ Nastupi u plej ofu Druge Bundeslige
  2. ^ Nastupi u plej ofu za opstanak u Bundesligi
  3. ^ a b v g d Nastupi u Ligi šampiona
  4. ^ Osam nastupa i tri gola u Ligi šampiona, četiri nastupa i jedan gol u Ligi Evrope
  5. ^ a b v Nastupi u Ligi Evrope
  6. ^ Nastup u Superkupu Italije
  7. ^ Nastup u Superkupu Italije
  8. ^ Nastup u Superkupu Italije
  9. ^ Nastup u Superkupu Italije

Reprezentacija uredi

Ažurirano nakon utakmice igrane 26. marta 2024.[95][96]
Nastupi i golovi za reprezentaciju po godinama
Reprezentacija Godina Nastupi Golovi
Turska
2013. 1 0
2014. 4 0
2015. 10 4
2016. 11 4
2017. 6 0
2018. 7 1
2019. 9 1
2020. 5 1
2021. 14 3
2022. 8 3
2023. 8 0
2024. 2 1
Ukupno 84 18

Golovi za reprezentaciju uredi

Ažurirano nakon utakmice igrane 26. marta 2024. [94]
Ključ
‡ Gol iz penala
Golovi za reprezentaciju, po datumima, sa prikazom lokacije, protivnika, rezultata i takmičenja.
Broj Datum Stadion Protivnik Gol za Konačan rezultat Takmičenje
1 31. mart 2015. Stadion Žozi Bartel, Luksemburg, Luksemburg   Luksemburg 2:1 2:1 Prijateljska utakmica
2 8. jun 2015. Stadion Redžep Tajip Erdogan, Kasimpaša, Turska   Bugarska 1:0 4:0 Prijateljska utakmica
3 2:0
4 10. oktobar 2015. Dženerali Arena, Prag, Češka   Češka 2:0 2:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016.
5 29. mart 2016. Stadion Ernst Hapel, Beč, Austrija   Austrija 1:1 2:1 Prijateljska utakmica
6 22. maj 2016. Gradski stadion u Mančesteru, Mančester, Engleska   Engleska 1:1 1:2 Prijateljska utakmica
7 5. septembar 2016. Stadion Maksimir, Zagreb, Hrvatska   Hrvatska 1:1 1:1 Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2018.
8 6. oktobar 2016. Torku arena, Konija, Turska   Ukrajina 2:2 ‡ 2:2 Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2018.
9 10. septembar 2018. Frends arena, Solna, Švedska   Švedska 1:2 3:2 Liga nacija 2018/19 — Liga B
10 22. mart 2019. Loro Boriči, Skadar, Albanija   Albanija 2:0 2:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020.
11 14. oktobar 2020. Turk Telekom Arena, Istanbul, Turska   Srbija 1:2 2:2 Liga nacija 2020/21 — liga B
12 24. mart 2021. Olimpijski stadion Ataturk, Istanbul, Turska   Holandija 3:0 4:2 Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2022.
13 30. mart 2021.   Letonija 2:0 3:3
14 4. septembar 2021. Stadion Viktorija, Gibraltar   Gibraltar 2:0 3:0
15 11. jun 2022. Stadion Luksemburg, Luksemburg, Luksemburg   Luksemburg 1:0 2:0 Liga nacija 2022/23 — liga C
16 14. jun 2022. Stadion Gursel Aksel, Izmir, Turska   Litvanija 2:0 2:0
17 19. novembar 2022. Stadion Gazijantep, Gazijantep, Turska   Češka 2:1 2:1 Prijateljska utakmica
18 26. mart 2024. Stadion Ernst Hapel, Beč, Austrija   Austrija 1:1 1:6 Prijateljska utakmica

Najveći uspesi uredi

Karlsrue uredi

Inter uredi

Individualna priznanja uredi

  • Igrač sezone Treće lige Nemačke (1) : 2012/13.
  • Najbolji fudbaler Turske (1) : 2021.
  • MVP mjeseca Serije A (2) : decembar 2020[97], novembar 2021.
  • Najbolji tim Serije A (1) : 2022/23.

Reference uredi

  1. ^ a b „Hakan Çalhanoğlu”. eurosport.co.uk. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  2. ^ „Hakan Çalhanoğlu”. espnfc.com. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  3. ^ „Hakan Calhanoglu joins Inter”. inter.it. 22. 6. 2021. Arhivirano iz originala 22. 06. 2021. g. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  4. ^ a b v g Mannion, Damian (11. 12. 2013). „Arsenal transfer news: the starlet being compared to Ozil”. Talksport. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  5. ^ „Germany » Relegation 2. Bundesliga 2011/2012 » Matches”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  6. ^ a b v „Calhanoglu: A great opportunity”. FIFA. 27. 2. 2013. Arhivirano iz originala 27. 10. 2014. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  7. ^ „Germany » 3. Liga 2012/2013 » 1. Round » 1. FC Heidenheim 1846 - Karlsruher SC 2:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  8. ^ „Germany » 3. Liga 2012/2013 » 4. Round » Karlsruher SC - VfL Osnabrück 1:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  9. ^ „Germany » 3. Liga 2012/2013 » 23. Round » VfL Osnabrück - Karlsruher SC 2:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  10. ^ „Germany » 3. Liga 2012/2013 » 35. Round » Karlsruher SC - Chemnitzer FC 4:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  11. ^ „Germany » 3. Liga 2012/2013 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  12. ^ „Germany » 3. Liga 2012/2013 » 38. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  13. ^ „Schalke make point”. Sky Sports. 11. 8. 2013. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  14. ^ „No problems for Hamburg”. Sky Sports. 31. 8. 2013. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  15. ^ „Calhanoglu pens new Hamburg contract”. Four Four Two. 5. 2. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  16. ^ „Germany » Bundesliga 2013/2014 » 22. Round » Hamburger SV - Borussia Dortmund 3:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  17. ^ „VIDEO: Hamburg's Calhanoglu scores outrageous 50-yard free-kick”. Daily Mail. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  18. ^ „Take it to the Maxim”. Sky Sports. 22. 3. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  19. ^ „Germany » Bundesliga 2013/2014 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  20. ^ Raish, Dave (18. 5. 2014). „Hamburg secure Bundesliga survival over Greuther Fürth in relegation playoff”. Deutsche Welle. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  21. ^ Uersfeld, Stephen (4. 7. 2014). „Hakan Calhanoglu in Leverkusen move”. ESPN FC. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  22. ^ „Advantage Leverkusen as classy Calhanoglu cements status as rising star”. Goal.com. 26. 2. 2015. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  23. ^ „Leverkusen complete Calhanoglu deal”. Four Four Two. 4. 7. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  24. ^ „Calhanoglu: "Kreuzer ist mir in den Rücken gefallen"” [Çalhanoğlu: "Kreuzer stabbed me in the back"] (na jeziku: njemački). T-Online. 19. 10. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  25. ^ Uersfeld, Stephan (27. 8. 2015). „Son Heung-Min badly advised over Tottenham move - Hakan Calhanoglu”. ESPN FC. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  26. ^ „Leverkusen edge København in first-leg thriller”. UEFA. 19. 8. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  27. ^ „Borussia Dortmund 0–2 Bayer Leverkusen: BVB rocked by record-breaker Bellarabi”. Goal.com. 23. 8. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  28. ^ „Leverkusen coast through at FCK's expense”. UEFA. 27. 8. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  29. ^ „Bayer Leverkusen rue missed chances as Werder Bremen snatch late point”. The Guardian. 12. 9. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  30. ^ Richards, Alex (28. 10. 2014). „England pair Raheem Sterling and Calum Chambers join Adnan Januzaj in Golden Boy award nominations”. Daily Mirror. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  31. ^ Walsh, Kristian (20. 12. 2014). „Raheem Sterling named Europe's Golden Boy after excellent year at Liverpool FC”. Liverpool Echo. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  32. ^ „Champions League 2014/2015 » Group C » Bayer Leverkusen - SL Benfica 3:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  33. ^ „Champions League 2014/2015 » Group C”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  34. ^ „Žreb Lige šampiona: Tri velika derbija!”. mondo.rs. 15. 12. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  35. ^ Raynor, Dominic (25. 2. 2015). „Bayer Leverkusen 1–0 Atletico Madrid”. BBC Sport. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  36. ^ Smith, Jonathan (17. 3. 2015). „Atlético Madrid 1–0 Bayer 04 Leverkusen”. BBC Sport. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  37. ^ „Bayer Leverkusen 2–0 Bayern Munich”. BBC Sport. 2. 5. 2015. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  38. ^ a b v g „Hakan Çalhanoğlu » Club matches”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  39. ^ „Germany » Bundesliga 2014/2015 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  40. ^ „Wolfsburg, Leverkusen, Schalke all win DFB-Pokal openers; Hoffenheim lose”. ESPN FC. 8. 8. 2015. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  41. ^ „Freistoß-König Calhanoglu lsst Leverkusen jubeln!”. Bild (na jeziku: njemački). 22. 10. 2015. Arhivirano iz originala 11. 07. 2016. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  42. ^ „Champions League roundup: Bayer Leverkusen ease past Lazio”. The Guardian. 27. 8. 2015. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  43. ^ „Bayer Leverkusen 4–1 BATE Borisov: Big win for Bundesliga side”. Sky Sports. 16. 9. 2015. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  44. ^ „Champions League 2015/2016 » Group E » Bayer Leverkusen - AS Roma 4:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  45. ^ „Champions League 2015/2016 » Group E”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  46. ^ „Germany » Bundesliga 2015/2016 » 13. Round » Eintracht Frankfurt - Bayer Leverkusen 1:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  47. ^ „Germany » Bundesliga 2015/2016 » 25. Round » FC Augsburg - Bayer Leverkusen 3:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  48. ^ „Europa League 2015/2016 » Round of 32 » Bayer Leverkusen - Sporting CP 3:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  49. ^ „Europa League 2015/2016 » Round of 16”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  50. ^ „Dzagoev fires CSKA Moscow rally in draw with Bayer Leverkusen”. ESPN FC. 14. 9. 2016. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  51. ^ „Germany » Bundesliga 2016/2017 » 7. Round » Werder Bremen - Bayer Leverkusen 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  52. ^ „Germany » Bundesliga 2016/2017 » 10. Round » Bayer Leverkusen - SV Darmstadt 98 3:21”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  53. ^ „Germany » Bundesliga 2016/2017 » 17. Round » Bayer Leverkusen - Hertha BSC 3:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  54. ^ „Bayer Leverkusen midfielder Hakan Calhanoglu to serve four-month ban from FIFA”. ESPN. 2. 2. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  55. ^ „Official: Calhanoglu Is Now Red And Black” (Saopštenje). A.C. Milan. 3. 7. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  56. ^ „AC Milan sign Hakan Calhanoglu from Bayer Leverkusen”. ESPN. 3. 7. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  57. ^ Joshi, Vishal (12. 8. 2017). „Milan Issue Latest Recruits Shirt Numbers as Calhanoglu, Bonucci, Silva & Rodrigues Learn Their Fate”. 90 Min. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  58. ^ „Who could wear AC Milan’s number 10 shirt after Keisuke Honda?”. m.calciomercato.com. 26. 7. 2016. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  59. ^ „AC Milan 2 CSU Craiova 0 (3-0 agg): Cutrone's first goal seals Europa League progress”. FourFourTwo. 3. 8. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  60. ^ „Austria Vienna 1–5 AC Milan”. BBC Sport. 14. 9. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  61. ^ „Patrick Cutrone catches the eye as AC Milan start with convincing win at Crotone”. ESPN FC. PA Sport. 21. 8. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  62. ^ „AC Milan 0 Roma 2: Dzeko, Florenzi pounce to leave Montella in trouble”. FourFourTwo. 1. 10. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  63. ^ „Suso stars in Milan win over Chievo to ease pressure in Montella”. beIN Sports. 25. 10. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  64. ^ „Italy » Serie A 2017/2018 » 19. Round » ACF Fiorentina - AC Milan 1:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  65. ^ „Europa League 2017/2018 » Round of 32”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  66. ^ Mendola, Nicholas (2018-03-15). „Arsenal overcomes outrageous Milan goal to advance in Europa League (video)”. ProSoccerTalk | NBC Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-22. 
  67. ^ „Italy » Serie A 2017/2018 » 29. Round » AC Milan - Chievo Verona 3:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  68. ^ „Italy » Serie A 2017/2018 » 35. Round » Bologna FC - AC Milan 1:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  69. ^ „Serie A Italy » Serie A 2017/2018 » 36. Round » AC Milan - Hellas Verona 4:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  70. ^ „Italy » Serie A 2017/2018 » 38. Round » AC Milan - ACF Fiorentina 5:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  71. ^ „Europa League 2018/2019 » Group F » AC Milan - F91 Dudelange 5:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  72. ^ „Europa League 2018/2019 » Group F”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  73. ^ „Italy » Serie A 2018/2019 » 24. Round » Atalanta - AC Milan 1:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  74. ^ a b „Leverkusen - Calhanoglu à la conquête de l'Europe” [Leverkusen – Çalhanoğlu ready to conquer Europe] (na jeziku: francuski). FIFA. 15. 9. 2014. Arhivirano iz originala 17. 9. 2015. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  75. ^ „Australia - Turkey”. FIFA. 28. 6. 2013. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  76. ^ „Terim enjoys Turkey return against Andorra”. UEFA. 6. 9. 2013. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  77. ^ „Match Report - Rep Ire 1–2 Turkey”. Sky Sports. 26. 5. 2014. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  78. ^ a b v Sarigul, Emre (16. 11. 2014). „How a love story and a firearm incident tore the Turkey team apart”. The Guardian. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  79. ^ Weber, Jens (24. 6. 2015). „Reports: Turkey's Gokhan Tore and Hakan Calhanoglu settle row”. ESPN FC. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  80. ^ „International Friendly: Luxembourg 1 Turkey 2”. Four Four Two. 31. 3. 2015. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  81. ^ Bezants, Jack (8. 6. 2015). „Turkey 4–0 Bulgaria: Hakan Calhanoglu and Burak Yilamz at the double as hosts cruise to big victory ahead of Euro 2016 qualifier”. Daily Mail. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  82. ^ Raiman, Vojtěch (10. 10. 2015). „Turkey crash Czech party to reclaim third place”. UEFA. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  83. ^ Rudd, Lewis (22. 5. 2016). „Hakan Calhanoglu makes history by becoming the first Turkey player to score v England”. Metro. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  84. ^ Vélez García, Raquel (14. 5. 2014). „Chelsea Suffer Blow in 'New Mesut Ozil' Pursuit - Report”. International Business Times. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  85. ^ Doyle, Mark (29. 12. 2013). „'Calhanoglu is the new Ozil' - Schafer”. Goal.com. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  86. ^ Mokbel, Sami (1. 5. 2014). „Jose Mourinho wants £7.5m Hamburg midfielder Hakan Calhanoglu at Chelsea”. Daily Mail. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  87. ^ Jefferson, Ben (9. 12. 2013). „Arsenal and Liverpool in battle for 'new Mesut Ozil' Hakan Calhanoglu”. Daily Express. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  88. ^ Tweedale, Alistair (14. 4. 2015). „Cristiano Ronaldo free-kick goals are rare, show WhoScored.com stats”. Sky Sports. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  89. ^ „Hakan Çalhanoğlu için önemli açıklama! "Liverpool ve Tottenham..."” (na jeziku: turski). Eurosport. 27. 8. 2015. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  90. ^ „Calhanoglu stirring into life at AC Milan”. espn.com. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  91. ^ „Çalhanoğlu Karagümrük’te” (na jeziku: turski). amatorlig.net. 8. 8. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  92. ^ „Hakan Çalhanoğlu'nun kardeşi Muhammed Çalhanoğlu, Gümüşhanespor'da” (na jeziku: turski). Haber Turk. 27. 7. 2016. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  93. ^ „Leverkusens Calhanoglu unterstützt türkischen Präsidenten” (na jeziku: njemački). Focus. 30. 1. 2017. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  94. ^ a b „Hakan Çalhanoğlu”. Soccerway. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  95. ^ „Hakan Çalhanoğlu”. EU-football.info. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  96. ^ „Hakan Çalhanoğlu”. Turkish Football Federation. Pristupljeno 31. 7. 2021. 
  97. ^ „Hakan Çalhanoğlu MVP of December”. Serie A. 5. 1. 2021. Arhivirano iz originala 05. 01. 2021. g. Pristupljeno 31. 7. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

 
Hakan Čalhanoglu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хакан_Чалханоглу&oldid=27814753”