Википедија

Helen Obiri

Helen Onsando Obiri (rođena 13. decembra 1989.) je kenijska atletičarka, trkačica na srednje i duge staze. Ona je jedina žena koja je osvojila svetske titule u trkama u dvorani, na otvorenom i u krosu. Obiri je dvostruka vicešampionka Olimpijskih igara na 5.000 metara (Rio 2016 i Tokio 2020). Ona je dvostruka svetska šampionka na 5.000 m (2017 i 2019). Obiri je takođe osvojila svetsku bronzu na 1.500 metara 2013. i srebro na 10.000 m u 2022. Pobedila je u trci na 3.000 metara na Svetskom prvenstvu u dvorani 2012., osvojila srebro 2014., a četvrta bila 2018. Ona je svetska šampionka u krosu 2019. Obiri je trijumfovala na Bostonskom maratonu 2023., i to u svojoj tek drugoj maratonskoj trci u životu. Obiri zauzima peto mesto na svetskoj rant listi najbržih polumaratonki svih vremena.[1]

Helen Obiri
Helen Obiri u Rimu 2017.
Lični podaci
Puno imeHellen Onsando Obiri
Datum rođenja(1989-12-13)13. decembar 1989. (34 god.)
Mesto rođenjaKisi, Kenija
DržavljanstvoKenija
Visina160 sm
Masa50 kg
Sportske informacije
Sport1.500 m, 3.000 m, 5.000 m , 10.000 m, Polumaraton, Maraton
TrenerDejtan Ricenhajn (od 2022.)
Riki Sims (do 2022.)
Dostignuća i titule
Lični rekordi3:57,05 na 1.500 m
8:20,68 na 3.000 m
14:18,37 na 5.000 m
30:10,02 na 10.000 m
1:04:22 u polumaratonu
2:21:38 u maratonu
Nagrade i medalje
Predstavljajući Kenija Keniju
Atletika
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 2020. Tokio 5.000 m
Srebrna medalja — drugo mesto 2016. Rio 5.000 m
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2017. London 5.000 m
Zlatna medalja — prvo mesto 2019. Doha 5.000 m
Srebrna medalja — drugo mesto 2022. Judžin 10.000 m
Bronzana medalja — treće mesto 2013. Moskva 1.500 m
Svetsko prvenstvo u dvorani
Zlatna medalja — prvo mesto 2012. Istanbul 3.000 m
Srebrna medalja — drugo mesto 2014. Sopot 3.000 m
Svetsko prvenstvo u krosu
Zlatna medalja — prvo mesto 2019. Orhus Trka seniorki
Srebrna medalja — drugo mesto 2019. Orhus Seniorke ekipno

Obiri je kenijska nacionalna rekorderka u trrci na jednu milju, 3.000 metara u dvorani i na otvorenom, kao i u trci na 5.000 metara.

2017. godine Obiri je navedena kao jedna od 100 najuticajnijih Afrikanaca od strane časopisa Nju Afrikan.[2]

Odrastanje i početak bavljenja atletikom uredi

Helen Obiri, poreklom iz Kisija u jugozapadnoj Keniji, bila je četvrto dete u porodici od šestoro dece. Sa 14 godina počela je u Najrobiju da trenira atletiku, i to kao sprinterka na 200 i 400 metara. Međutim, izgubila je interesovanje za sport i potpuno je prestala da trči 2006. i 2007. da bi se fokusirala na svoje studije. Godine 2009., Obiri je diplomirala na Školi za vojnu obuku u Eldoretu. Njena prva velika trka bila je na prvenstvu Oružanih snaga Kenije u krosu 2010., gde je završila na 32. mestu. Zauzela je peto mesto posle izvesnog treninga sledeće godine. Pripadnica je Odbrambenih snaga Kenije (engl. Kenya Defence Forces, svah. Majeshi ya Ulinzi ya Kenya).[3]

Udata je za Toma Niaundija, bivšeg trkača, i imaju ćerku Tanju 'Blesing' Mačeče, rođenu u maju 2015. Obiri je sedam meseci nakon porođaja nastavila da se takmiči.[4]

Karijera uredi

Helen Obiri je svoje prvo međunarodno iskustvo stekla na Svetskim vojnim igrama 2011. u Rio de Žaneiru, gde je osvojila bronzanu medalju na 800 metara i zauzela četvrto mesto na 1.500 metara. Debitovala je na Svetskom prvenstvu u atletici održanom 2011. u Daeguu u Južnoj Koreji gde je istrčala lični rekord od 4:07,59 u kvalifikacionoj trci na 1.500 metara. U finalu je pala i završila na 10. mestu.[5] Kasnije je izjavila: "Posle Daegua vratila sam se u Keniju i počela ozbiljno da treniram."[6]

2012. godine osvojila je svoju prvu globalnu titulu i to na Svetskom prvenstvu u dvorani u Istanbulu. U trci na 3.000 metara pobedila je u vremenu 8:37,16. Iste godine je debitovala na Olimpijskim igrama u Londonu, završivši kao poslednja na 12. mestu u finalu na 1.500 m, da bi skočila na osmo mesto, nakon naknadnih diskvalifikacija zbog pozitivnih doping testova četiri atletičarke koje su bile plasirane ispred nje.

1. juna 2013., Obiri je pobedila u svojoj prvoj trci Dijamantske lige. Tada je u trci na 1.500 m u Judžinu prvi put istrčala ovu deonicu ispod 4 minuta, postavivši i rekord mitinga sa 3:58,58.[7] U avgustu 2013. je osvojila bronzu u istoj disciplini na Svetskom prvenstvu u Moskvi.

Obiri je 2014. osvojila srebrnu medalju na 3.000 m na Svetskom prvenstvu u dvorani 2014. u Sopotu, Poljska, iza višestruke svetske rekorderke Genzebe Dibabe. 9. maja iste godine, na mitingu Dijamantske lige u Dohi, istrčala je afrički rekord na otvorenom na 3.000 metara u vremenu 8:20,68, popravivši svoj lični rekord za više od 13 sekundi.[8]

Na Olimpijskim igrama u Riju 2016. Obiri je osvojila srebrnu medalju na 5.000 metara u vremenu 14:29,77, iza sunarodnice Vivijan Čerijot koja je istrčala novi olimpijski rekord od 14:26,17. Trećeplasirana u ovoj trci bila je Etiopljanka Almaz Ajana.[9]

 
Obiri je dominirala u trci na 5.000 m na Svetskom prvenstvu 2017. u Londonu.

Obiri je osvojila zlatnu medalju sa vremenom 14:34.86 u trci na 5.000 m na Svetskom prvenstvu 2017. u Londonu. Odmah iza nje su se plasirale Almaz Ajana i Sifan Hasan.[10]

U martu 2019., Obiri je pobedila u trci seniorki na Svetskom prvenstvu u krosu održanom u Orhusu u Danskoj.[11] [12] Obiri je uspešno odbranila titulu na Svetskom prvenstvu u Dohi u oktobru 2019., postavljajući novi rekord svetskih prvenstava u vremenu 14:26,72. Njena zemljakinja Margaret Kipkemboi (14:27,49) i Nemica Konstance Klosterhalfen (14:28,43) završile su na drugom, odnosno trećem mestu.[13]

Obiri je predstavljala Keniju na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020.[14] Na 5.000 metara je osvojila srebrnu medalju u vremenu 14:38,36.[15] Bila je četvrta na 10.000 m.[16]

Na Svetskom prvenstvu 2022. u Judžinu, Obiri je bila druga na 10.000 m. Letesenbet Gidej ju je pobedila u dramatičnoj završnici, gde je prve 3 trkačice delilo samo 13 stotinki sekunde.[17]

Obiri je dobro počela sezonu 2023. 17. aprila pobedila je na Bostonskom maratonu u vremenu svog novog ličnog rekorda 2:21:38. Pobedila je sa 12 sekundi prednosti u odnosu na drugoplasiranu Amane Beriso, koja je imala daleko najbolji lični rekord među prijavljenim takmičarkama (2:14:58).[18] [19] Obiri je takođe osvojila i Njujorški maraton 2023. u vremenu od 2:25:49.[20]

Dostignuća uredi

 
Obiri je osvojila svoju prvu globalnu titulu pobedom na 3.000 m na Svetskom prvenstvu u dvorani 2012. u Istanbulu.
 
Vivijan Čerijot (desno) i Helen Obiri (levo), prva i druga na 5.000 m na Olimpijskim igrama u Riju 2016.
 
Obiri (desno) na putu do pobede na 5.000 m na Svetskom prvenstvu 2019. u Dohi.

Međunarodna takmičenja uredi

Godina Takmičenje Mesto Pozicija Disciplina Rezultat Beleška
Predstavljajući   Keniju
2011. Svetsko prvenstvo Daegu, Južna Koreja 10. 1.500 m 4:20,23
2012. Svetsko prvenstvo u dvorani Istanbul, Turska 1. 3.000 m 8:37,16
Olimpijske igre London, Ujedinjeno Kraljevstvo 8. 1.500 m 4:16,57
2013. Svetsko prvenstvo Moskva, Rusija 3. 1.500 m 4:03,86
2014. Svetsko prvenstvo u dvorani Sopot, Poljska 2. 3.000 m 8:57,72
Svetsko prvenstvo u štafetama Nasau, Bahami 1. 4 × 1.500 m štafeta 16:33,58
Igre Komonvelta Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo 6. 1.500 m 4:10,84
Afričko prvenstvo Marakeš, Maroko 1. 1.500 m 4:09,53
2016. Olimpijske igre Rio de Žaneiro, Brazil 2. 5.000 m 14:29,77
2017. Svetsko prvenstvo London, Ujedinjeno Kraljevstvo 1. 5.000 m 14:34,86
2018. Svetsko prvenstvo u dvorani Birmingem, Ujedinjeno Kraljevstvo 4. 3.000 m 8:49,66
Igre Komonvelta Gold Koust, Australija 1. 5.000 m 15:13,11
Afričko prvenstvo Asaba, Nigerija 1. 5.000 m 15:47,18
2019. Svetsko prvenstvo u krosu Orhus, Danska 1. Trka seniorki 36:14
2. Seniorke ekipno 25 poena
Svetsko prvenstvo Doha, Katar 1. 5.000 m 14:26,72 RSP
5. 10.000 m 30:35,82
2021. Olimpijske igre Tokio, Japan 2. 5.000 m 14:38,36
4. 10.000 m 30:24,27
2022. Svetsko prvenstvo Judžin, SAD 2. 10.000 m 30:10,02

Lični rekordi uredi

Staza Disciplina Vreme Mesto Datum
Atletska (tartan) staza

na stadionu

800 metara 2:00,54 London, Velika Britanija 5. avgust 2011.
1.500 metara 3:57,05 Judžin, SAD 31. maj 2014.
Jedna milja 4:16,15 London, Velika Britanija 22. jul 2018.
3.000 metara 8:20,68 Doha, Katar 9. maj 2014.
3.000 metara u dvorani 8:29,41 Birmingem, Velika Britanija 18. februar 2017.
Dve milje 9:14,55 Judžin, SAD 20. avgust 2021.
5.000 metara 14:18,37 Rim, Italija 8. jun 2017.
10.000 metara 30:10,02 Judžin, SAD 16. jul 2022.
4 × 1.500 štafeta 16:33,58 Nasau, Bahami 24. maj 2014.
Drum 5 km 14:30 Cirih, Švajcarska 8. septembar 2021.
10 km 30:15 Mančester, Velika Britanija 22. maj 2022.
Polumaraton 1:04:22 Ras al Hajma, Dubai 19. februar 2022.
Maraton 2:21:38 Boston, SAD 17. april 2023.

Reference uredi

  1. ^ Whittington, Jess (2022-03-27). „Obiri and Kwemoi claim half marathon crowns in Istanbul”. World Athletics. Arhivirano iz originala 27. 3. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-27. 
  2. ^ fadamana (2017-12-07). „100 Most Influential Africans: Ten Kenyans Including CJ David Maraga Listed”. Answers Africa (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 1. 2021. g. Pristupljeno 2021-01-05. 
  3. ^ „Hellen in eleven”. Spikes. World Athletics. 4. 6. 2014. Arhivirano iz originala 17. 4. 2023. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  4. ^ Makori, Elias (14. 4. 2018). „Hellen Obiri: How I shed 23kg after childbirth to run again”. Daily Nation. Arhivirano iz originala 18. 4. 2023. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  5. ^ „Hellen OBIRI – Athlete Profile”. World Athletics. Arhivirano iz originala 22. 1. 2021. g. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  6. ^ „Hellen in eleven”. Spikes. World Athletics. 4. 6. 2014. Arhivirano iz originala 17. 4. 2023. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  7. ^ „Hellen OBIRI – Athlete Profile”. World Athletics. Arhivirano iz originala 22. 1. 2021. g. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  8. ^ „Hellen in eleven”. Spikes. World Athletics. 4. 6. 2014. Arhivirano iz originala 17. 4. 2023. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  9. ^ „The XXXI Olympic Games | Rio de Janeiro 2016 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2016-08-19. Arhivirano iz originala 26. 3. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-23. 
  10. ^ „WCH 17 | London 2017 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2017-08-13. Arhivirano iz originala 1. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-22. 
  11. ^ „Senior women's race” (PDF). 2019 IAAF World Cross Country Championships. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 6. 2020. g. Pristupljeno 27. 6. 2020. 
  12. ^ Dennehy, Cathal (30. 3. 2019). „Bring on the Mud and Hills! World Cross Country Championships Batter Runners With Challenging New Course”. Runner's World (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 4. 2019. g. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
  13. ^ „WCH 19 | Doha 2019 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2019-10-05. Arhivirano iz originala 1. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-22. 
  14. ^ Olobulu, Timothy (2021-06-19). „Conseslus, Timothy Cheruiyot out as Kenya names team for Tokyo Olympics”. Capital Sports (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 6. 2021. g. Pristupljeno 2021-06-20. 
  15. ^ „The XXXII Olympic Games | Tokyo 2020 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2021-08-02. Pristupljeno 2022-03-22. 
  16. ^ „The XXXII Olympic Games | Tokyo 2020 – 10,000 metres Women | Final”. World Athletics. 2021-08-07. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 2022-03-22. 
  17. ^ „Letesenbet Gidey Gets Her Gold, Outkicks Hellen Obiri, Sifan Hassan to Win 10,000m at 2022 World Championships”. LetsRun.com. 2022-07-16. Arhivirano iz originala 20. 7. 2022. g. Pristupljeno 2022-08-24. 
  18. ^ „Chebet retains Boston title while Obiri claims first major marathon victory”. World Athletics. 17. 4. 2023. Arhivirano iz originala 20. 4. 2023. g. Pristupljeno 17. 4. 2023. 
  19. ^ Cacciola, Scott (17. 4. 2023). „Evans Chebet and Hellen Obiri Conquer the Boston Marathon's Taxing Course”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 18. 4. 2023. g. Pristupljeno 17. 4. 2023. 
  20. ^ „Kenyan Runners Dominate The Women's 2023 TCS New York City Marathon” (na jeziku: engleski). 2023-11-05. Pristupljeno 2023-11-08. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хелен_Обири&oldid=27490259”