Википедија

Humanizam

Humanizam je filozofski stav usmeren na ljudske vrednosti. Značenje pojma humanizma variralo je u skladu sa uzastopnim intelektualnim pokretima koji su se identifikovali sa njim. Uopšteno, humanizam se odnosi na perspektivu koja afirmiše neki pojam ljudske slobode i napretka. Na čovečanstvo gleda kao na odgovorno za promovisanje razvoja, zagovara jednako i urođeno dostojanstvo svih ljudskih bića i naglašava brigu za ljudska bića, druga živa bića i životnu sredinu.[1]

U savremeno doba, humanistički pokreti su obično pokreti iznad bilo koje religije, povezani sa načelom sekularnosti. Danas se humanizam odnosi na sekularni životni stav koji, bez natprirodnog, naglašava dostojanstvo i vrednost svakog ljudskog bića i sposobnost za samoostvarenje upotrebom razuma. Usmeren je na ljudsko delovanje i potrebu da se znanje o svetu i univerzumu treba formulisati isključivo na osnovu razuma, naučnog metoda, logike i empirizma, a ne na osnovu tradicije, religijskih objava i dogmi, autoriteta i emocija.[2]

Humanizam i slobodoumnost uredi

Humanizam je nastao na tekovinama slobodne misli. Slobodoumnost ili slobodna misao predstavlja pogled na svet koji nije ograničen dogmom ili tradicijom.[3]

Prema Oksfordovom rečniku, slobodni mislilac je osoba koja oblikuje svoje ideje i mišljenja, radije nego što ih usvaja od drugih ljudi, posebno u religijskim pitanjima.[4] U savremenim promišljanjima, slobodoumnost je snažno povezana sa odbacivanjem tradicionalnih društvenih ili religijskih sistema verovanja.[5] Kognitivna primena slobodoumnosti je poznata kao „slobodno mišljenje“, a praktičar slobodne misli je poznat kao „slobodni mislilac“. Moderni slobodni mislioci smatraju slobodnu misao kao prirodnu slobodu od svih negativnih i obmanjujućih mišljenja koja su stekli u društvu.[6]

Pojam je počeo da se koristi u 17. veku da bi se ukazalo na ljude koji su ispitivali osnovne pozicije tradicionalnih religijskih verovanja. U praksi, slobodoumnost je najbliže povezana sa idejom sekularnosti, sekularnim humanizmom, agnosticizmom, ateizmom, antiklerikalizmom i kritikom religije. Oksfordov rečnik definiše slobodoumnost kao slobodno ispoljavanje razuma u odnosu na religijska verovanja i nekritičko poštovanje autoriteta.

Slobodni mislioci smatraju da znanje treba da bude utemeljeno na činjenicama, naučnom istraživanju i logici. Skeptična primena nauke podrazumeva slobodu od intelektualno ograničavajućih efekata pristrasnosti tvrdnje, kognitivne pristrasnosti, konvencionalne mudrosti, popularne kulture i predrasuda.[7]

Sekularni humanizam uredi

 
„Srećno ljudsko biće“, simbol sekularnog humanizma

Sekularni humanizam ili jednostavno „humanizam“ je progresivna životna filozofija koja, bez natprirodnog, potvrđuje sposobnost i odgovornost ljudskih bića da vode etičke živote ličnog ispunjenja koji teže većem dobru čovečanstva.[8]

Uvod uredi

Humanizam je pogled na svet koji ističe razum, etiku, pravdu, filozofski naturalizam, pri čemu kritikuje religijske objave i dogme, natprirodno, pseudonauku, praznoverje i predrasude kao osnove morala i donošenja odluka. Zastupa da su ljudska bića sposobna da budu etična i moralna bez nužnog pripadanja nekoj organizovanoj religiji ili bez nužne potrebe za idejom natprirodnog, te afirmiše sposobnost i odgovornost ljudskih bića da vode smislene i etičke živote.[9]

Pojam „sekularni humanizam“ se počeo koristiti u 20. veku kako bi se naglasio karakter sekularnosti. Zasniva se na prosvetiteljskom principu slobode ljudskog bića, tj. principu koji ukazuje na emancipaciju ljudskog bića od tradicionalnih kontrola od strane rodbinske zajednice, religijskih institucija ili autoritarnih vlasti, sve više osnažujući svakoga da uredi uslove svog života. Kao što i sam naziv sugeriše, sekularni humanisti se zalažu za sekularnost, odnosno odvojenost religijskih institucija i javnih institucija, kako bi se putem neutralnosti javnih institucija po osnovu veroispovesti ili uverenja obezbedila puna sloboda veroispovesti ili uverenja i puna ravnopravnost ljudskih bića različitih veroispovesti ili uverenja u univerzalnom i zajedničkom javnom prostoru, bez diskriminacije. Neki sekularni humanisti koriste samo izraz „humanizam“.[10]

Ova filozofija je informisana od strane nauke, inspirisana umetnošću i motivisana saosećanjem. Potvrđujući dostojanstvo svakog ljudskog bića, podržava rast individualne slobode koja je u saglasnosti sa društvenom i planetarnom odgovornošću. Ne pretpostavlja da su ljudska bića urođeno zla ili urođeno dobra, niti predstavlja ljudska bića kao superiorna u odnosu na prirodu. Umesto toga, humanizam naglašava odgovornost čovečanstva i etičke posledice ljudskih odluka.[2]

Ovaj pogled na svet obuhvata različite stavove sekularnosti (slobodoumnost, ateizam, agnosticizam, skepticizam, naučni skepticizam, racionalizam, ireligioznost i tako dalje), ali ima kompleksnije značenje od značenja svakog od tih pojedinačnih pojmova. Smatra se da svoje filozofske korene vuče iz presokratovske grčke filozofije i prosvetiteljstva.[2]

U skladu sa najsavremenijim civilizacijskim dostignućima i najsavremenijim pravnim standardima, humanisti se zalažu za ostvarenje, poštovanje, zaštitu i unapređenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, bez diskriminacije po bilo kom osnovu lične karakteristike, kao što su: rasa, boja kože, društveno poreklo, nacionalno poreklo, etnička pripadnost, veza sa manjinskim narodom ili manjinskom zajednicom, jezik, veroispovest ili uverenje, političko ili drugo mišljenje, članstvo u političkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, polne karakteristike, bračni ili porodični status, rođenje, starosna dob, društveni status, imovno stanje, genetičke karakteristike, zdravstveno stanje, invaliditet ili druga lična karakteristika.[2][11][12][13]

Humanisti su posvećeni poštovanju i daljem unapređenju sistema osnovnih ljudskih prava i sloboda, te rado proučavaju potvrđene međunarodne pravne ugovore o ljudskim pravima, kao što su: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Ujedinjenih nacija, Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena Ujedinjenih nacija, Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija, Međunarodna konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija, Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, drugi potvrđeni međunarodni pravni ugovori, kao i Ustav i zakonodavstvo zemlje ili teritorije prebivališta. Mnogi pojedinačni humanisti su i sami učestvovali u kreiranju potvrđenih međunarodnih pravnih ugovora.[2][14]

Humanistički pogled na religiju uredi

Humanisti smatraju da su kroz istoriju religije formulisale i oblikovale veliki deo ljudske kulture. Verovanje da postoje natprirodne sile ili moćna božanstva koja prožimaju prirodu, ili predlog da vrhovno božanstvo vlada univerzumom, pazi na svaki ljudski pokret, čita svaku ljudsku misao, traži molbu i šalje ljudska bića u raj ili pakao nakon što umru - kao koncepcije su milenijumima određivale poglede na svet i životne stavove mnogih ljudskih bića.[15]

Prema shvatanju humanizma, ljudska bića su se u prošlosti okretala takvim religijskim idejama dok su pokušavala objasniti zašto postoje i kako je sve postalo. Kada su ljudska bića doživela pomračenja, zemljotrese ili polarnu svetlost, dolazila su do objašnjenja koja nisu bila zasnovana na naučnim činjenicama, već na onome što su mogla zamisliti. Kada bi ljudska bića iskusila bol ili bolest, tražila su lekove koje su pružali dobavljači magije. Kada su ljudska bića bila zabrinuta ili uplašena, možda su želela i nadala se da će ih neka nevidljiva sila ili biće zaštititi. A kada su vladari i moćnici trebali opravdanje za svoje postupke, često su insistirali na tome da izvršavaju volju ili zapovesti nekog božanstva. Takva religijska verovanja su verovatno pružila veliku utehu u suočavanju sa patnjom, nadu tokom teških vremena i motivaciju da se čini dobro, da se slede pravila i da se bude milosrdni član neke zajednice.[15]

Ovaj životni stav uočava da sve manje ljudskih bića prihvata takva verovanja. Sve više ljudskih bića gubi veru u religijske tvrdnje i udaljava se od religijskih institucija. Sada stotine miliona ljudskih bića živi sekularnim životom kao ateisti ili agnostici. I prvi put u istoriji sada postoje mnoge zemlje u kojima nereligiozne osobe zapravo premašuju broj religioznih osoba.[15]

Na pitanja šta zamenjuje garanciju i sigurnost religijskih verovanja, koji sistem vrednosti, sistem uverenja, pogled na svet ili životni stav ljudska bića mogu prihvatiti kada počinju da sumnjaju ili imaju odsustvo verovanja u božanstvo, božanstva, duhove ili druge natprirodne ideje, humanistički odgovor jeste da je najbolja alternativa za one koji se više ne podvrgavaju religijskim mitovima, i koji traže smislenu perspektivu i pozitivnu orijentaciju na život - sekularni humanizam.[15]

Šta je sekularni humanizam? uredi

Sekularni humanizam započinje sumnjom ili odsustvom verovanja u vezi sa postojanjem bilo čega natprirodnog, uključujući božanstvo, ali zatim ide daleko iznad tog sekularnog stava pozitivnim afirmisanjem i vrednovanjem potencijala ljudskih bića da budu ljubazni, da donose pravdu, da rešavaju probleme i da čine svet boljim, sigurnijim, zelenijim i humanijim mestom.[15]

Humanizam čvrsto počiva na priznanju da sposobnost čovečanstva da bude okrutno, sebično, lažljivo i nasilno daleko nadmašuje sveprisutnija i dominantnija ljudska sposobnost da se bude humano, altruistično, kooperativno, razumno, pošteno i miroljubivo.[15]

Humanista je neko ko ne veruje u onostrane principe religije, ali veruje u mnoge plemenite i pravedne stvari ovog sveta, kao što su: razum, saradnja, edukacija, nauka, humor, istraživanje, demokratija, saosećanje, tolerancija, mašta, otvorena debata, ljudska prava i tako dalje.[15]

Umesto da veruju u nevidljivo, nedokučivo i neverovatno, humanisti veruju u vidljivo, uočljivo, proverljivo i realno: ljudsku domišljatost, izdržljivost, talenat, ljubaznost i potrebu za etičkim.[15]

Umesto da se oslanjaju na misli o nerealističnim zahtevima ili molitvu za lečenje bolesti ili rešavanje društvenih problema, humanisti se oslanjaju na eksperimentisanje, naučni metod, pouzdanu medicinu, zdravu socijalnu politiku i demokratske ideale.[15]

Humanizam tvrdi da su empirizam, donošenje odluka koje su zasnovane na dokazima i etički usmerena naučna istraživanja najbolji alati koji se imaju u borbi protiv bolesti, u smanjenju kriminala, u povećanju komunikacije, u podržavanju demokratije i u ublažavanju patnje.[15]

Humanizam postavlja moral tako da ne uzrokuje nepotrebni bol, štetu ili patnju ljudskim bićima i drugim živim bićima, nego postavlja moral koji podrazumeva: olakšavanje ili ublažavanje boli ili patnje ljudskih bića i drugih živih bića, tešenje onih koji su ranjivi ili slabi, rad na povećanju zdravlja, sreće i blagostanja u ljudskim romantičnim zajednicama, drugim zajednicama i društvu u celini, borbu za pravednost i pravdu, težnju da se bude empatično, saosećajno, iskreno, savesno i brižno, ponašanje prema ljudskim bićima na način na koji bismo i sami želeli da se ljudska bića ponašaju prema nama.[15]

U skladu sa postojećim naučnim saznanjima, humanisti smatraju da je ovo jedini život o kojem ljudska bića imaju neko znanje i da bi se trebala fokusirati na ovaj život, da sama ljudska bića mogu stvoriti smisao za sebe i svoje živote, te da ove istine ne deprimiraju i ne brinu, već nadahnjuju i teše.[15]

Humanisti prihvataju egzistencijalnu misteriju kao takvu, kao egzistencijalnu misteriju. Mnoge stvari nauka još nije objasnila, iako svojim razvojem tome teži. Ali umesto da ljudska bića budu preokupirana takvim zagonetkama, humanisti se fokusiraju na ono što se može znati: kako biti dobar prijatelj, kako olakšati patnju drugima, kako zaštititi prirodu, kako zaštititi ljudska prava i tako dalje.[15]

Humanizam ne obećava večni život u oblacima. Ne može magično izlečiti neku tešku bolest. Ne pruža gotov skup onoga što „treba i ne treba za život“, tj. onoga čemu bi se osoba mogla bezumno pokoravati.[15]

Ali humanizam smatra da ono što nudi jeste daleko važnije: teška doza realnosti, nijansirana nadom na osnovu iskustva i ljubavi.[15]

Sveobuhvatna životna filozofija uredi

Humanizam je sveobuhvatna životna filozofija koja uključuje:[16]

  • naturalističku filozofiju
  • naučni pogled na svet i univerzum
  • posledični sistem etike

Naturalistička filozofija

Humanizam je zasnovan na naturalističkoj filozofiji. Smatra da je univerzum, tj. priroda i zakoni i sile univerzuma ili prirode jedino i sve što postoji, i da je pouzdano znanje najbolje dobiti kada istražujemo univerzum, tj. prirodu i zakone i sile univerzuma ili prirode, koristeći naučni metod. Naturalizam se ne bavi idejama o natprirodnim entitetima, nego upozorava na to da je znanje stečeno bez usmeravanja na svet univerzuma ili prirode i bez nepristrasnog posmatranja od strane više posmatrača i istraživača nepouzdano. Smatra da zakoni i sile univerzuma ili prirode određuju strukturu i ponašanje samog univerzuma, te da je svaka promena u univerzumu proizvod ovih zakona i sila.[16]

Naučni pogled na svet i univerzum

Humanizam razvija pogled na svet i univerzum oslanjajući se na metode koje koristi nauka. Humanisti sebe vide kao nestvorena bića koja su proizašla kroz evoluciju, te koja poseduju jedinstvene atribute samosvesti i moralne agencije.[16]

Posledični sistem etike

Humanisti smatraju da je etika posledična, te da se procenjuje na osnovu rezultata. Ovo je u suprotnosti sa takozvanom komandnom etikom, u kojoj se ispravno i pogrešno unapred definiše i pripisuju neprikosnovenom ili natprirodnom autoritetu. Humanisti teže da razviju i poboljšaju svoje etičke principe ispitivanjem potencijalnih posledica i samih ishoda konkretnih postupaka koje ostvaruju u realnim životima.[16]

Globalne izjave o humanizmu uredi

Minimalna izjava o humanizmu[17] uredi

„Humanizam je demokratski i etički životni stav koji potvrđuje da ljudska bića imaju pravo i odgovornost da daju smisao i oblik njihovim vlastitim životima. Humanizam se zalaže za izgradnju humanijeg društva kroz etiku zasnovanu na ljudskim i drugim prirodnim vrednostima u duhu razuma i slobodnog istraživanja putem ljudskih sposobnosti. Humanizam nije teistički, i ne prihvata natprirodne poglede na realnost.“ (Minimalna izjava o humanizmu, Međunarodni humanisti)

Službeni dokument o humanizmu uredi

Deklaracija modernog humanizma 2022. godine (Amsterdamska deklaracija 2022.)[18] uredi

Humanistička uverenja i vrednosti su stari koliko i civilizacija i imaju istoriju u većini društava širom sveta. Moderni humanizam je vrhunac ovih dugih tradicija razmišljanja o smislu i etici, izvor inspiracije za mnoge velike svetske mislioce, umetnike i humanitarce, a prožet je usponom moderne nauke. Kao globalni humanistički pokret, nastojimo osvestiti sve ljude o ovim bitnim elementima humanističkog pogleda na svet:

1. Humanisti nastoje biti etični

Prihvatamo da je moral svojstven ljudskom stanju, utemeljen na sposobnosti živih bića da pate i napreduju, motivisan benefitima pomaganja, a ne nanošenja štete, omogućen razumom i saosećanjem, i ne treba izvor izvan čovečanstva.

Potvrđujemo vrednost i dostojanstvo individue i pravo svakog ljudskog bića na najveću moguću slobodu i najpotpuniji mogući razvoj koji je kompatibilan sa pravima drugih. U tu svrhu podržavamo mir, demokratiju, vladavinu prava i univerzalna zakonska ljudska prava.

Odbacujemo sve oblike rasizma i predrasuda, te nepravde koje iz njih proizilaze. Umesto toga, nastojimo promovisati procvat i zajedništvo čovečanstva u svoj njegovoj raznolikosti i individualnosti.

Smatramo da se lična sloboda mora kombinovati sa odgovornošću prema društvu. Slobodna osoba ima dužnosti prema drugima, a mi osećamo dužnost brige prema celom čovečanstvu, uključujući buduće generacije, a osim toga, prema svim živim bićima.

Shvatamo da smo deo prirode i prihvatamo svoju odgovornost za uticaj koji imamo na ostatak prirodnog sveta.

2. Humanisti nastoje biti racionalni

Uvereni smo da rešenja svetskih problema leže u ljudskom razumu i delovanju. Zalažemo se za primenu nauke i slobodnog istraživanja na ove probleme, prisećajući se da dok nauka obezbeđuje sredstva, ljudske vrednosti moraju definisati ciljeve. Nastojimo koristiti nauku i tehnologiju za poboljšanje ljudskog blagostanja, a nikada bezobzirno ili destruktivno.

3. Humanisti teže ispunjenosti u svojim životima

Cenimo sve izvore individualne radosti i ispunjenosti koji nikome ne štete, i verujemo da je lični razvoj kroz negovanje kreativnog i etičkog života celoživotni poduhvat.

Prema tome, cenimo umetničku kreativnost i maštu i prepoznajemo transformišuću snagu književnosti, muzike, te vizuelnih i primenjenih umetnosti. Cenimo lepotu prirodnog sveta i njegov potencijal da donese čuđenje, strahopoštovanje i spokoj. Cenimo individualni i zajednički napor u fizičkoj aktivnosti i opseg koji nudi za drugarstvo i dostignuće. Cenimo traganje za znanjem i smernost, mudrost i uvid koje ono daje.

4. Humanizam zadovoljava široko raširenu potrebu za izvorom smisla i svrhe koja bi stajala kao alternativa dogmatskoj religiji, autoritarnom nacionalizmu, plemenskom sektaštvu i sebičnom nihilizmu

Iako verujemo da je predanost ljudskoj dobrobiti večna, naša posebna mišljenja ne zasnivaju se na objavama utvrđenim za sva vremena. Humanisti priznaju da niko nije nepogrešiv ili sveznajući i da se znanje o svetu i čovečanstvu može steći samo kontinuiranim procesom posmatranja, učenja i ponovnog promišljanja.

Iz ovih razloga, ne nastojimo niti izbeći ispitivanje niti nametnuti naš pogled celom čovečanstvu. Naprotiv, predani smo nesputanom izražavanju i razmeni ideja, te nastojimo sarađivati sa ljudima različitih uverenja koji dele naše vrednosti, a sve u cilju izgradnje boljeg sveta.

Uvereni smo da čovečanstvo ima potencijal rešavanja problema sa kojima se suočavamo, putem slobodnog istraživanja, nauke, saosećanja i mašte u promovisanju mira i ljudskog procvata.

Pozivamo sve koji dele ova uverenja da nam se pridruže u ovom inspirativnom nastojanju.

Kongres Međunarodnih humanista 2022. godine

Ostali dokumenti o humanizmu uredi

„Humanizam i njegove težnje“ (Humanistički manifest III) je dokument o humanizmu iz 2003. godine Američkog humanističkog udruženja, koje je deo svetske humanističke organizacije „Međunarodni humanisti“.[19]

Humanizam i njegove težnje[8] uredi

Humanizam je progresivna životna filozofija koja, bez natprirodnog, potvrđuje našu sposobnost i odgovornost da vodimo etičke živote ličnog ispunjenja koji teže većem dobru čovečanstva.

Životni stav humanizma - razumom usmeren, saosećanjem nadahnut i iskustvom informisan - ohrabruje nas da živimo dobar i ispunjen život. Razvijao se vekovima, a i danas se nastavlja razvijati naporima mislećih ljudi koji priznaju da su vrednosti i ideali, koliko god bili pažljivo oblikovani, podložni promeni u skladu sa razvojem našeg znanja i razumevanja.

Ovaj dokument je deo neprekidnih pokušaja da se pojmovne granice humanizma ispolje u jasnim i pozitivnim terminima, ne zato što mi u to moramo da verujemo, nego radi saglasnosti oko onoga u šta verujemo. U tom smislu mi potvrđujemo sledeće:

Znanje o svetu potiče iz posmatranja, eksperimentisanja i racionalne analize. Humanisti smatraju da nauka ima najbolji metod za utvrđivanje ovog znanja, kako za rešavanje problema, tako i za razvoj delotvornih tehnologija. Mi takođe prepoznajemo vrednost novih kretanja u mišljenju, umetnosti i unutrašnjim iskustvima - uz to uviđamo i da su sve navedene oblasti podložne analizi kritičke inteligencije.

Ljudi su sastavni deo prirode kao rezultat nenavođene evolucione promene. Humanisti vide prirodu kao samoodrživu. Mi prihvatamo predstavu života kao dovoljnog i kompletnog, a pri takvom poimanju razlikujemo stvari onakve kakve jesu od onih željenih ili zamišljenih. Želimo dobrodošlicu izazovima budućnosti, privučeni i neustrašivi pred onim što će tek da postane poznato.

Etičke vrednosti proizilaze iz iskustvom testiranih ljudskih potreba i interesa. Humanističke osnovne vrednosti ljudskog blagostanja oblikovane su ljudskim okolnostima, interesima i problemima i šire se na globalni ekosistem i šire. Posvećeni smo ka tome da tretiramo svaku osobu kao da poseduje inherentnu vrednost i dostojanstvo, a izbore pravimo na osnovu informisanosti, u kontekstu slobode koja je u saglasnosti sa odgovornošću.

Životno ispunjenje dolazi od individualnog učestvovanja u službi humanih ideala. Cilj nam je što potpuniji razvoj i animiranje života sa dubokim osećajem svrhe, pronalazeći divljenje i duboko poštovanje u radostima i lepotama ljudskog postojanja, njegovim izazovima i tragedijama, pa čak i u neizbežnosti i konačnosti smrti. Humanisti se oslanjaju na bogato nasleđe ljudske kulture i životnog stava humanizma radi pružanja utehe u vremenima oskudice i ohrabrenja u vremenima izobilja.

Ljudi su po prirodi društveni i pronalaze smisao u međuljudskim odnosima. Humanisti žude i streme ka svetu međusobne pažnje i brige, bez okrutnosti i njenih posledica, gde se razlike razrešavaju međusobnom saradnjom, bez pribegavanja nasilju. Spajanje individualnosti sa međupovezanošću obogaćuje naše živote, podstiče nas da obogatimo živote drugih i nadahnjuje ka postizanju mira, pravde i mogućnosti za sve.

Radom u korist društva maksimalno se povećava individualna sreća. Napredne kulture delovale su na oslobađanju čovečanstva od brutalnosti pukog preživljavanja i smanjenju patnje, poboljšanju društva i razvoju globalne zajednice. Nastojimo svesti na minimum nejednakosti izazvane okolnostima ili sposobnostima, i podržavamo pravednu raspodelu prirodnih resursa i plodova ljudskog rada kako bi mnogi, što je više moguće, uživali u dobrom životu.

Humanisti se staraju za dobrobit svih, posvećeni su negovanju različitosti, i poštuju one koji imaju drugačije, ali ljudske poglede. Radimo na ostvarenju jednakog uživanja ljudskih prava i građanskih sloboda u otvorenom, sekularnom društvu i smatramo da je građanska dužnost učestvovanje u demokratskom procesu, te da je i planetarna dužnost da se zaštiti integritet, raznolikost i lepota prirode na bezbedan, održiv način.

Tako angažovani u tok života, težimo ovoj viziji sa informisanim uverenjem da čovečanstvo ima sposobnost napredovanja prema svojim najvišim idealima. Odgovornost za naše živote i za izgled sveta u kojem živimo je naša i samo naša.

Deset privrženosti uredi

Ovaj život, u ovom svetu, je centralni definišući fokus humanizma. Svako ljudsko biće je odgovorno za kolektivnu dobrobit čovečanstva, drugih bića i resursa naše zajedničke planete. Humanisti cene slobodu, razum i toleranciju, te smatraju da imaju odgovornost da razvijaju ovo nasleđe za generacije koje dolaze. Deset privrženosti predstavljaju zajedničke humanističke vrednosti i načela koja promovišu demokratski svet u kojem se poštuje, neguje i podržava vrednost i dostojanstvo svakog pojedinca i gde su ljudska sloboda i etička odgovornost prirodne težnje svih.[20]

Deset privrženosti[20]  uredi

  • Kritičko razmišljanje

„Praktikovaću dobro procenjivanje postavljajući pitanja i razmišljajući za sebe.“

Kako je svako od nas bombardovan stalnim protokom informacija, može postati izazov odlučiti šta je tačno i istinito. Kritičko razmišljanje omogućava nam da shvatimo sve ove informacije i obrazložimo naš put prema dobrim procenama i efikasnim rešenjima za probleme sa kojima se suočavamo, dok rigorozno izbegavamo zamke poput racionalizacije, komfornosti i stereotipizacije. Ovaj proces čini osnov naučnog metoda koji hipotezama i eksperimentisanjem otvara vrata za nova otkrića. Kritičko razmišljanje je veština koja zahteva kontinuiranu pažnju, praksu i promišljanje. Vežbanje naših umova za izgradnju ovih veština omogućava nam da izazovemo pristrasnosti u sebi i drugima, utirući put poštenoj, otvorenoj i autonomnoj perspektivi koja neguje multikulturalni pogled na svet.

  • Etički razvoj

„Uvek ću se fokusirati na to da postanem bolja osoba.“

Ključ razumevanja etičkog razvoja je priznanje da niko nije savršen ili da nema sve odgovore. Etički razvoj je neprekidni proces koji zahteva stalno promišljanje i procenu naših ličnih izbora i posledica koje oni imaju na druge. Pravednost, saradnja i deljenje su među prvim moralnim pitanjima sa kojima se susrećemo u svom etičkom razvoju kao ljudska bića i koja se često prihvataju intuitivno, ali svaki novi dan sa sobom nosi nove izazove i nove moralne dileme. Trebali bismo se kontinuirano prilagođavati i obnavljati svoje moralne okvire sa ciljem da postanemo sve bolja ljudska bića.

  • Mir i socijalna pravda

„Pomoćiću ljudima da rešavaju probleme i da rešavaju nesuglasice na načine koji su pošteni za sve.“

Istinski mir uključuje intenzivnu posvećenost socijalnoj pravdi i potvrđuje ljudska prava i ličnu autonomiju svih ljudi. Bilo koji nivo nepravde prema grupama ili individuama označava postojeći sukob, čak i ako sukob nije neposredan ili očigledan. Mir postižemo samo doslednim reagovanjem na nepravdu promišljenim rešavanjem sukoba kojem je cilj popraviti štetu i obezbediti pravedno i nepristrasno društvo koje se kreće napred. Ova vrsta rešavanja sukoba poznata je kao restorativna pravda. Da bismo postigli pravedno, miroljubivo društvo, svi moramo ozbiljno shvatiti tvrdnje o nepravdi i obezbediti da oni koji su najviše pogođeni kršenjem prava odrede najbolji put prema napred.

  • Služba i participacija

„Pomoćiću svojoj zajednici na načine koji će mi omogućiti da upoznam ljude kojima pomažem.“

Služba i participacija predstavljaju provođenje vrednosti na način koji pozitivno utiče na naše zajednice i društvo u celini. To podstiče pomaganje drugima, povećavajući društvenu svesnost, povećavajući odgovornost i mnoge atribute ostalih devet privrženosti. Angažovanjem u službi ne samo da se primaoci osećaju bolje, nego oni koji služe mogu razviti nove veštine, iskustva i lično zadovoljstvo koje sve podstiču na lični rast. Svi moramo prepoznati da smo članovi grupe, a angažovanost u službi za dobrobit grupe i ostalih individua u njoj čini sve nas boljima.

  • Empatija

„Razmotriću tuđe misli, osećanja i iskustva.“

Empatija predstavlja zamišljeno ulaženje u tuđu situaciju u pokušaju razumevanja njihovog iskustva kao da ga i sami doživljavamo. Empatija zahteva da osoba zakorači iz vlastite perspektive kako bi razmotrila tuđe misli, osećanja ili okolnosti sa tačke gledišta te osobe. Empatija je na mnogo načina prvi korak ka etičkom ponašanju jer nam omogućava saosećajno reagovanje na patnju drugih i dobro procenjivanje kada naši postupci mogu uticati na nekog drugog. Razumevanje tuđe perspektive nije samo presudno za izgradnju boljih odnosa, već nas čini boljim građankama i građanima u našim lokalnim i globalnim zajednicama. Empatija promoviše toleranciju, obzirnost i saosećanje između svih nas.

  • Odmerenost

„Biću osoba svesna svojih snaga i slabosti, i ceniću snage i slabosti drugih.“

Odmerenost podrazumeva pokazivanje skromnosti u pogledu vlastitih dostignuća, talenata, darova ili važnosti. Priznaje da smo mi ljudi pogrešivi i imamo ograničenja u onome što znamo i možemo učiniti. Biti odmeren ne znači imati nisko samopoštovanje ili vlastito ocrnjivanje. Odmerenost je u svojoj srži snažna samosvesnost - svesnost o našim snagama i slabostima, našim manama i našim vrlinama. Odmerenost uključuje odvajanje ličnog ponosa i prevladavanje naših ega kako bismo prihvatili zahvalnost za ono što se ima i cenili druge onakvima kakvi jesu. Budući da je odmerena, osoba prepoznaje vlastitu vrednost u odnosu na druge; inherentno nije ni bolja ni lošija od bilo kog drugog.

  • Zaštita životne sredine

„Brinuću se za Zemlju i život na njoj.“

Bez obzira na svoj individualni identitet, svi delimo isti dom: planetu Zemlju. Baš kao što i mi zavisimo od planete da bi nas održala svojim dragocenim resursima, tako i ekosistemi ove planete zavise od nas koji treba da budemo dobri upravitelji i preuzimamo odgovornost za uticaj koji ljudska aktivnost ima na našu zajedničku planetu. Nepoštovanje velikih uticaja koje ljudi imaju na našu životnu sredinu nanelo je veliku štetu ekosistemima Zemlje. Uprkos tome, čovečanstvo je takođe sposobno za pozitivne promene u životnoj sredini koje vrednuju međuzavisnost celokupnog života na ovoj planeti. Svako od nas mora prepoznati svoje kolektivne i individualne pogreške, popraviti prošle štete i ciljano raditi na razvijanju bogatih, raznolikih i otpornih ekosistema.

  • Globalna svesnost

„Biću dobra komšinica ili dobar komšija ljudima koji dele Zemlju sa mnom i pomoćiću da svet bude bolje mesto za sve.“

Živimo u svetu koji je bogat kulturalnom, društvenom i individualnom raznolikošću - svetu sa brzo rastućom međuzavisnošću. Kao rezultat, događaji bilo gde će sve više imati posledice svugde. Globalna svesnost proširuje naše znanje o kulturama i perspektivama koje su van našeg vlastitog iskustva. Istinska globalna svesnost uključuje pažnju i na trenutne i na istorijske događaje i prepoznaje kako utičemo - i kako na nas utiču - međusobno povezani društveni, politički i ekonomski sistemi u kojima živimo. Krajnji cilj globalne svesnosti je globalno građanstvo, koje prepoznaje našu ličnu odgovornost u razvijanju zdravog i dostojanstvenog života za svakoga u našoj globalnoj zajednici.

  • Odgovornost

„Biću dobra osoba - čak i kada to niko ne gleda - i biću vlasnik posledica vlastitih postupaka.“

Svakog dana svako od nas donosi odluke. Ovi izbori, veliki i mali, imaju posledice - za nas same i za svet oko nas. Moralna odgovornost uključuje preuzimanje svesnog vlasništva nad vlastitim namerama i postupcima i odgovornost za posledice koje proističu iz toga. Iako svi živimo u društvu sa različitim kulturalnim vrednostima, očekivanjima, kodeksima ponašanja i društvenim običajima, u krajnjem svi sami odlučujemo šta je ispravno i pogrešno. Biti odgovorna osoba uključuje postojanu pažnju na ono što je ispravno i svojevoljno snošenje krivice ili pohvale za vlastite postupke.

  • Altruizam

„Pomoćiću drugima u nevolji ne nadajući se nagradama.“

Altruizam je nesebična briga za dobrobit drugih živih bića bez očekivanja nagrade, priznanja ili uzvraćanja. Kolektivna dobrobit naših zajednica i društva zavisi od dobrobiti svake pojedine osobe. Uvek bismo trebali nastojati ublažiti patnju i nedaće drugih saosećajnim delovanjem. Starajući se o drugima oko sebe i podižući jedni druge, jačamo zdrave veze i doprinosimo boljitku naše zajednice, društva i sveta.

Sekularni humanizam i lični razvoj uredi

Humanizam je filozofija koja naglašava važnost ljudskih faktora. Humanizam je ukorenjen u ideji da ljudska bića imaju etičku odgovornost da vode živote koji lično ispunjavaju, a istovremeno pridonose većem dobru za sve ljude.[21]

Humanizam naglašava važnost ljudskih vrednosti i ljudskog dostojanstva. Predlaže da ljudska bića mogu rešavati probleme korišćenjem razuma i nauke. Humanizam se usmerava na pomaganje ljudskim bićima da dobro žive, postignu lični rast i čine svet boljim mestom.[21]

Humanistički pristup ličnom rastu i razvoju je perspektiva koja naglašava posmatranje cele osobe i naglašava koncepte, kao što su: slobodna volja, samoefikasnost i samoaktualizacija. Umesto da se koncentriše na disfunkciju, humanistički pristup ličnom rastu i razvoju i humanistički pravci psihologije nastoje pomoći ljudskim bićima da ispune svoj potencijal i povećaju svoje blagostanje.[21]

Humanizam sugeriše da ljudska bića poseduju ličnu agenciju i da su motivisani koristiti tu slobodnu volju da slede stvari koje će im pomoći da ostvare svoj puni potencijal kao ljudska bića.[21]

Potreba za ispunjenjem i ličnim rastom je ključni motivator svakog ponašanja. Ljudska bića neprestano traže nove načine rasta, poboljšanja, učenja novih stvari i doživljaja psihološkog rasta i samoaktualizacije.[21]

Neki saveti iz humanizma koji mogu pomoći ljudskim bićima u potrazi za ličnim ispunjenjem i samoostvarenjem uključuju: otkrivanje sopstvenih snaga; razvijanje vizije onoga što se želi postići; posmatranje i preispitivanje sopstvenih misli, uverenja i osećanja; praćenje iskustava koja donose radost i razvijanje vlastitih veština; učenje prihvatanja sebe i drugih; fokusiranje na doživljaj u iskustvima, a ne samo na postizanje ciljeva; stalno učenje novih stvari; bavljenje stvarima oko kojih je osoba strastvena; zadržavanje optimističnog pogleda.[21]

Kako se postaje humanistkinja ili humanista? uredi

 
„Srećno ljudsko biće“, simbol sekularnog humanizma

Humanizam nije religija, nego lični pogled na svet. Smatra se da se svaka osoba, koja se široko slaže sa idejama i vrednostima humanizma, može opisati ili identifikovati kao humanistkinja ili humanista. Ne postoji nužna procedura na osnovu koje osoba postaje humanistkinja ili humanista niti civilno udruženje ili hijerarhija kojoj osoba mora pripadati da bi postala humanistkinja ili humanista. Humanisti su humanisti. Ne moraju se učlaniti u neko humanističko civilno udruženje niti biti negde na popisu. Iako u mnogim zemljama sveta postoje humanistička civilna udruženja čija je primarna misija promocija načela sekularnosti i humanizma. Takođe, osobe humanističkog pogleda na svet se mogu pronaći i u različitim drugim progresivnim civilnim udruženjima i progresivnim političkim organizacijama.[2]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Nicolas Walter's Humanism – What's in the Word (London: Rationalist Press Association, 1997 ISBN 0-301-97001-7) gives an account of the evolution of the meaning of the word humanism from the point of view of a modern secular humanist. A similar perspective, but somewhat less polemical, appears in Richard Norman's On Humanism (Thinking in Action) (London: Routledge: 2004). For a historical and philologically oriented view, see Vito Giustiniani's "Homo, Humanus, and the Meanings of Humanism", Journal of the History of Ideas 46: 2 (April–June 1985): 167–95.
  2. ^ a b v g d đ Website Humanists International
  3. ^ „Freethinker — Definition of freethinker by Merriam-Webster”. Pristupljeno 12 June 2015.
  4. ^ „English Dictionary, Thesaurus, & grammar help | Oxford Dictionaries”. Arhivirano iz originala 20. 09. 2016. g. Pristupljeno 04. 04. 2021. 
  5. ^ „Archived copy”. Archived from the original on 2013-01-17. Pristupljeno 2012-02-03.
  6. ^ „Nontracts”. Archived from the original on 4 August 2012. Pristupljeno 12 June 2015.
  7. ^ „who are the Freethinkers?”. Freethinkers.com. 2018-02-13. Pristupljeno 14 February 2018.
  8. ^ a b Humanism and Its Aspirations (Humanist Manifesto III), American Humanist Association
  9. ^ Council for Secular Humanism. "10 Myths About Secular Humanism". Retrieved 12 June 2015.
  10. ^ "Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies. Retrieved 16 January 2007.
  11. ^ Universal Declaration Of Human Rights, United Nations
  12. ^ European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms
  13. ^ Charter of Fundamental Rights of the European Union
  14. ^ Website United Nations
  15. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies
  16. ^ a b v g What Is Secular Humanism?, Center for Inquiry
  17. ^ The Minimum Statement on Humanism, Humanists International
  18. ^ The Amsterdam Declaration, Humanists International
  19. ^ Website American Humanist Association
  20. ^ a b The Ten Commitments, American Humanist Association Center For Education
  21. ^ a b v g d đ What is humanism?, What is humanistic psychology?, Kendra Cherry

Spoljašnje veze uredi

 
Humanizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуманизам&oldid=25313640”