2. proleterska divizija NOVJ

Дивизија Народноослободилачке војске Југославије

Druga proleterska udarna divizija bila je divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, formirana 1. novembra 1942. u Tičevu, kod Bosanskog Grahova, naredbom Vrhovnog štaba NOV i POJ od Druge proleterske udarne brigade, Četvrte proleterske crnogorcke udarne brigade i Druge dalmatinske udarne brigade. Prilikom formiranja imala je oko 3.280 boraca. Prvi komandant divizije bio je Peko Dapčević, a politički komesar Mitar Bakić.[1]

Druga proleterska udarna divizija
Borci divizije tokom bitke na Sutjesci 1943
Postojanje1. novembar 1942 — kraj rata
Mesto formiranja:
Tičevo, kod Bosanskog Grahova
FormacijaDruga proleterska brigada
Četvrta proleterska brigada
Druga dalmatinska brigada
Jačina3.280 boraca[a]
DeoNOV i PO Jugoslavije
Komandanti
KomandantPeko Dapčević[a]
Politički komesarMitar Bakić[a]

Divizija je u toku rata često menjala sastav. Druga proleterska brigada u periodu septembar—decembar 1944. nalazila u sastavu 21. srpske divizije, a Četvrta proleterska brigada se u periodu septembar 1943—januar 1944. nalazila u sastavu Treće udarne divizije. Septembra 1943. u sastav Divizije privremeno je ušla Treća proleterska sandžačka brigada, a Druga dalmatinska brigada izašla je iz sastava Divizije januara 1944. godine. U sastavu Divizije bile su još i Treća srpska proleterska brigada, od februara 1944; Šesta srpska brigada, od novembra 1944. (rasformirana marta 1945) i Artiljerijska brigada od marta 1945. godine.[2][3]

Krajem 1944. Divizija je imala 9.886, a februara 1945. godine 10.142 borca. Divizija se do 10. septembra 1943. nalazila pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta NOV i POJ, potom u sastavu Drugog udarnog korpusa, Udarne grupe divizija i Operativne grupe divizija, od septembra do decembra 1944. bila je pod komandom Glavnog štaba NOV i PO Srbije i od januara 1945. u sastavu Prve armije Jugoslovenske armije. Smatrala se jednom od elitnih jedinica NOVJ.[2][3]

Borbeni put Druge proleterske divizije

uredi

Nakon formiranja divizija kao celina preduzela je tokom decembra 1942. uspešan napad na ustaške garnizone Livno i Duvno. U januaru 1943. godine napadala je italijansko-četničke snage na prostoru Bosansko Grahovo-Knin, a u februaru likvidirala je ustaški garnizon u Imotskom.

Tokom bitke na Neretvi u ofanzivi u dolinu Neretve predstavljala je desnu napadnu kolonu, učestvovala je u protivudaru kod Gornjeg Vakufa i u razbijanju četnika kod Nevesinja i Kalinovika.

Tokom bitke na Sutjesci učestvovala je u žestokim borbama za mostobran u dolini Sutjeske i prilikom proboja obruča na Zelengori i na komunikaciji Foča-Kalinovik.

Od 1. septembra 1943. godine bila je u Drugom udarnom korpusu NOVJ. Početkom decembra 1943. godine pretrpela je poraz od nemačke Prve brdske divizije tokom operacije „Kugelblic“, zbog kojeg je smenjen Štab divizije na čelu s komandantom Ljubodragom Đurićem. Za novog komandanta postavljen je Ljubo Vučković, narodni heroj.

Od marta do maja 1944. godine učestvovala je u nastupanju kroz Srbiju, a zatim u borbama protiv Nemaca, četnika i muslimanske muslimanske legije „Krempler“ u Sandžaku. Druga dalmatinska proleterska udarna brigada izašla je iz sastava divizije 27. januara 1944. godine. U sastavu divizije nalazile su se zatim Treća srpska brigada od 10. februara 1944, Šesta srpska brigada od 16. novembra 1944. i Artiljerijska brigada od 15. marta 1945. godine. Druga proleterska udarna brigada je od septembra do decembra 1944. bila u sastavu 21. srpske divizije, a zatim ponovo u Drugoj diviziji.

Od početka avgusta 1944. Druga proleterska divizija borila se pod neposrednom komandom Glavnog štaba NOV i PO Srbije u dolini Zapadne Morave, a od januara do aprila 1945. godine učestvovala je u borbama na Sremskom frontu. Krajem decembra 1944. u njenom sastavu bilo je 9.886 boraca.

Sve tri brigade koje su pri osnivanju Druge proleterska divizija bile u njenom sastavu, proglašene su za proleterske i odlikovane Ordenom narodnog heroja.

Komandni sastav divizije

uredi
 
Peko Dapčević, prvi komandant divizije

Napomene

uredi
  1. ^ a b v Prilikom formiranja divizije

Reference

uredi
  1. ^ Zbornik NOR 1949, str. 197.
  2. ^ a b Vojna enciklopedija 2 1971, str. 5496.
  3. ^ a b Leksikon NOR 1 1980, str. 267–268.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi