24. septembar

24. septembar (24.9.) je 267. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (268. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 98 dana.

Događaji

septembar
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 622 — Muhamed i njegovi sledbenici su okončali svoju hidžru od Meke do Medine kako bi izbegli verski progon.
• 1706 — Švedska i Saksonija sklopile mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.
• 1841 — Sultan od Bruneja je predao Saravak britanskom avanturisti Džejmsu Bruku.
• 1852 — Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 km od Pariza do Trapa.
• 1863 — U Beogradu je osnovana Velika škola koja je imala filozofski, pravni i tehnički fakultet.
• 1868 — U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.
• 1877 — Japanska carska vojska je porazila Saiga Takamorija i samuraje klana Sacuma u bici kod Širojame, presudnoj bici pobune Sacuma.
• 1915 — Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.
• 1941 —
  • Vlade 15 zemalja, među kojima i Vlada Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu, potpisale na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta proklamovali predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje Ujedinjenih nacija.
  • Partizani u Drugom svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.
• 1960 — U Njuportu porinut „Enterprajz“, prvi američki nosač aviona na atomski pogon.
• 1971 — Velika Britanija proterala 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti.
• 1986 — Beogradski list „Večernje novosti“ objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.
• 1988 — Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u trci na 100 metara, 9,79 sekundi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio pod uticajem dopinga, rezultat poništen, a Džonsonu oduzeta zlatna medalja.
• 1990 — Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuju Vasilij Ivančuk i Gata Kamski.
• 1990 —
  • Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene.
  • Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.
• 1993 — Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao nov Ustav prema kome je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža proglašena republikom.
• 1996 — SAD, Rusija, Kina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.
• 1998 — Dan posle poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu Savet NATO odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za „fazne vazdušne operacije“ na Kosovu.
• 2000 —
  • Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila novim izborim i zatražio politički azil u Panami.
  • Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i Jugoslaviji završena vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a nov predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS.
• 2001 — Predsednik SAD Džordž Buš naredio američkim finansijskim institucijama da zamrznu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

Rođenja

• 1583 — Albreht Valenštajn, bohemski vojskovođa i političar. (prem. 1634)
• 1884 — Mustafa Ismet Ineni, turski državnik i vojskovođa. (prem. 1973)
• 1896 — Frensis Skot Ficdžerald, američki pisac. (prem. 1940)
• 1905 — Pavle Bogatinčević, srpski glumac. (prem. 1994)
• 1911 — Konstantin Černjenko, ruski državnik. (prem. 1985)
• 1921 — Zuko Džumhur, putopisac, slikar i karikaturista. (prem. 1989)
• 1940 — Slaven Zambata, hrvatski fudbaler. (prem. 2020)
• 1943 — Ginter Princing, nemački vizantolog, istoričar i akademik, inostrani član sastava Srpske akademije nauke i umetnosti.
• 1944 — Sven Ole Torsen, danski glumac, kaskader i bodibilder.
• 1949 — Pedro Almodovar, španski reditelj, scenarista i producent.
• 1953 — Radoš Bajić, srpski glumac, scenarista i reditelj.
• 1954 — Marko Tardeli, italijanski fudbaler i fudbalski trener.
• 1962 — Nija Vardalos, kanadsko-američka glumica, scenaristkinja i producentkinja.
• 1979 — Katja Kasin, nemačka pornografska glumica.
• 1980 — Jon Arne Rise, norveški fudbaler.
• 1984 — Bobi Braun, američki košarkaš.
• 1992 — Džek Sok, američki teniser.

Smrti

• 768 — Pipin Mali, franački kralj, prvi monarh iz dinastije Karolinga.
• 1180 — Manojlo I Komnin, vizantijski car.
• 1227 — Stefan Prvovenčani, prvi srpski kralj.
• 1541 — Paracelzus, švajcarski alhemičar, fizičar, astrolog i okultista. (rođ. 1493)
• 1834 — Pedro IV, portugalski kralj.
• 1848 — Branvel Bronte, engleski književnik. (rođ. 1817)
• 1914 — Dimitrije T. Leko je bio poznati srpski arhitekta i urbanista.
• 1945 — Hans Gajger, nemački fizičar. (rođ. 1882)
• 1996 — Pavel Sudoplatov, ruski špijun.

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Prepodobna Teodora Cezarejska
  • Prepodobni Sergije i German
  • Pafnutije Ispovednik
  • Sveti Avtomon

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma