Јаванци
Јаванци (нгоко јавански: ꦮꦺꦴꦁꦗꦮ,[18] мадија јавански: ꦠꦶꦪꦁꦗꦮꦶ,[19] крама јавански: ꦥꦿꦶꦪꦤ꧀ꦠꦸꦤ꧀ꦗꦮꦶ,[19] малајс. Suku Jawa, инд. Orang Jawa) су аустронезијски народ настањен на острву Јава, које припада Индонезији (истовремено и најгушће насељена индонежанска област). Са око 99 милиона припадника чине највећу етничку групу у Индонезији. Претежно живе у централним и источним деловима овог острва. Постоји значајан број људи јаванског порекла који живе у Сингапуру, Малезији, Египату, Саудијској Арабији, Кини и Холандији.
Јавански народ има пуно подгрупа, од којих су највеће - Матарам, Чиребонци, Тенгерци, Банџумасан, Осинг и Наганци.[20]
Већина Јаванца припада исламској вероисповести, док их само мали део припада хришћанству, вађрајана будизму и хиндуизму. Према светској популацији, четврти су народ међу муслиманима, после Арапа,[21] Бенгалаца[22] и Пенџабаца.[23]
У дијаспори Јаванаца има око 3.3-4 милиона.
Историја
уредиКао и већина индонежанских етничких група, укључујући и Сунде из западне Јаве, Јаванци су аустронезијског порекла чији преци порекло воде са острва Тајван и мигрирали кроз Филипине,[24] и стигли на острво Јава средином другог миленијума пре нове ере. Међутим, према новијим генетским студијима, Јаванци заједно са Сундима и Балинежанима имају скоро једнак однос гена дељених између Аустронежана и Аустроазијата.[25]
Јаванци су живели изоловано све до 1619. године када је Холандија колонизовала Јаву.
Хиндуизам и будизам су на подручје острво Јава донели трговци из Индије. Појавили су се на тим просторима у 5. веку. Хиндуисти, будисти и јаванске вере су се стопиле у јединствену локалну филозофију.
Центар јаванске културе и политике био је на источном делу острва када је Мпу Синдок (929. - 947.) преместио престоницу ка истоку, ка подручју реке Брантас у 10. веку нове ере.
Разна јаванска краљевства су била активно инволвирана у трговини зачином преко Пута свиле. Осим зачина, из Јаве су се увозили зачини и извозио пиринач, чега је Јава била велики произвођач. Сматрало се да је Маџапахит био највећи од свих краљевства. Истовремено је била и аграрна и поморска моћ, комбинујући култивацију пиринча и поморску трговину. Разори њиховог града могу се видети у Троулану.
Језик
уредиЈаванци претежно говоре јаванским језиком, који спада у малајско-полинезијску групу аустронезијске породице језика. Највише је сродан балинежанском језику. Јавански језик има много речи из хинду, индонежанског и малајског језика. Већина Јаванаца је билингвална са индонежанским.
Међу Јаванцима су заступљени холандски, француски и енглески језик, који припадају индоевропској породици језика, као и кантонски кинески, члан кинеске групе сино-тибетанске породице језика.
Религија
уредиУ верском смислу, Јаванци су представљени као веома побожан народ. Данас, највише Јаванаца практикује ислам као своју религију, док их око 5-10% исповеда источњачке исламске традиције. Сматра се да је ислам међу Јаванцима стигао негде у 13. веку, после чега је ислам постао доминантан, а донели су га арапски трговци. Мањи део практикује хришћанство (протестантизам и римокатолицизам), који живи у централној Јави. Остатак припада вађрајана будизму и хиндуизму.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia - Hasil Sensus Penduduk 2010. Badan Pusat Statistik. 2011. ISBN 978-979-064417-5. Архивирано из оригинала 10. 07. 2017. г.
- ^ Ghosh, Palash (31. 1. 2013). „Uneasy Neighbors: The Plight of Illegal Indonesian Immigrants In Malaysia”. International Business Times. Приступљено 12. 05. 2018.
- ^ Kompasiana (2016). Kami Tidak Lupa Indonesia. Bentang Pustaka. ISBN 9786022910046.
- ^ Silvey, Rachel (2005), „Transnational Islam: Indonesian Migrant Domestic Workers in Saudi Arabia”, Ур.: Falah, Ghazi-Walid; Nagel, Caroline, Geographies of Muslim Women: Gender, Religion, and Space, Guilford Press, стр. 127—146, ISBN 978-1-57230-134-4
- ^ „產業及社福外籍勞工人數－按國籍分”. 行政院勞動部勞力發展署. Архивирано из оригинала 02. 09. 2018. г. Приступљено 10. 05. 2018.
- ^ „TKI di China Lebih Besar Dibandingkan Pekerja China di RI”. Okezone.com (in Indonesian). 21. 12. 2016. Приступљено 11. 05. 2018.
- ^ „Hong Kong”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 14. 05. 2009. г. Приступљено 10. 05. 2018.
- ^ „TKI di Singapura Bisa Kirim Uang ke Kampung Lewat HP”. Detik.com (in Indonesian). Приступљено 11. 05. 2018.[мртва веза]
- ^ „1,3 Juta TKI Kerja di Timteng Terbanyak Arab Saudi”. Detik.com (in Indonesian). Приступљено 11. 05. 2018.[мртва веза]
- ^ „Suriname”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 10. 05. 2018.
- ^ „Menaker : TKI yang Serbu China, Bukan TKI China yang Serbu Indonesia”. Kompas.com (in Indonesian). 23. 4. 2018. Приступљено 11. 05. 2018.
- ^ Ko Oudhof, Carel Harmsen, Suzanne Loozen en Chan Choenni, "Omvang en spreiding van Surinaamse bevolkingsgroepen in Nederland Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2015)" (CBS - 2011)
- ^ Ko Oudhof en Carel Harmsen, "De maatschappelijke situatie van Surinaamse bevolkingsgroepen in Nederland Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2015)" (CBS - 2011)
- ^ „Ini Data TKA di Indonesia dan Perbandingan Dengan TKI di Luar Negeri”. Kompas.com (in Indonesian). 23. 4. 2018. Приступљено 11. 05. 2018.
- ^ Project, Joshua. „Javanese in Australia”. joshuaproject.net (на језику: енглески).
- ^ Institut de la statistique et des études économiques de Nouvelle-Calédonie (ISEE). „Population totale, selon la communauté par commune et Province de résidence” (на језику: француски). Архивирано из оригинала (XLS) 28. 09. 2007. г.
- ^ Project, Joshua. „Javanese in Germany”. joshuaproject.net (на језику: енглески).
- ^ Kamus Pepak Basa Jawa, Sudaryanto/Pranowo, 2001, #1359
- ^ а б See: Javanese language: Politeness
- ^ „Publication Name:”. Архивирано из оригинала 10. 7. 2017. г. Приступљено 27. 1. 2019.
- ^ Nydell, Margaret K. (2005). Understanding Arabs: A Guide for Modern Times. Intercultural Press. стр. xxiii, 14. ISBN 978-1-931930-25-3.
- ^ roughly 170 million in Bangladesh and 130 million in the Republic of India (CIA Factbook 2014 estimates, numbers subject to rapid population growth); about 10 million Bangladeshis in the Middle East, 1 million Bengalis in Pakistan, 5 million British Bangladeshi.
- ^ Gandhi, Rajmohan (2013). Punjab: A History from Aurangzeb to Mountbatten. New Delhi, India, Urbana, Illinois: Aleph Book Company. стр. 1. ISBN 978-93-83064-41-0.
- ^ Spiller, Henry (2008). Gamelan music of Indonesia. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-96067-0.
- ^ „Pemetaan Genetika Manusia Indonesia”. Kompas.com (на језику: Indonesian). Архивирано из оригинала 23. 02. 2016. г. Приступљено 27. 01. 2019.
Литература
уреди- Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia - Hasil Sensus Penduduk 2010. Badan Pusat Statistik. 2011. ISBN 978-979-064417-5. Архивирано из оригинала 10. 07. 2017. г.
