Бездан

насеље у Србији

Бездан (мађ. Bezdán) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 3.269 становника . До 1963. ово насеље је било седиште Општине Бездан коју су чинила насељена места: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан и Колут. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Сомбор. Популарно се назива „водено насеље”, јер је окружен воденим токовима и до њега се може стићи само преко мостова. Бездан је једно од већих сеоских насеља у Бачкој. Пољопривреда је најважнија привредна грана.

Бездан
Католичка црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2011.Пад 4623
 — густина62/km2
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 06″ С; 18° 55′ 30″ И / 45.851666° С; 18.925° И / 45.851666; 18.925
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина98 m
Површина84,7 km2
Бездан на карти Србије
Бездан
Бездан
Бездан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25270
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Географија

уреди

Бездан је лоциран 5 km од хрватске границе, 8 km од мађарске границе те 17 km од Сомбора. Посебно се истичу пошумљене површине (више од 10% територије), што није карактеристично за војвођанска насеља. Бездан и околина је одлично место за оне који воле природу, риболов и лов. Воде и ваздух су чисти јер у околини нема индустријског загађивача.

Историја

уреди

Бездан је старо војвођанско насеље. Први пут је поменут 1305. године, под називом Battyan. 1341. године назив је промењен у Берчан. Насеље је уништено у XIV веку под најездом Турака. У XV веку помиње се као мало рибарско место. Протеривањем Турака почиње неорганизовано насељавање Дунавом. Први становници су били Пољаци, Чеси, Немци и други словенски народи. 1762. године почиње планска колонизација и грађење насеља. 1755. године изграђена је прва црква. Данашња црква је изграђена 1846. године и од тада се село развија у правцу истока.

После 1918. г. Бездан је припао Краљевини СХС. У данима након ослобођења Сомбора и овог дела Бачке од фашизма, у Бездану је, почетком новембра 1944. године, на рубу Штрбачке шуме стрељано преко 120 овдашњих грађана, без разлога и без суђења, а још око 200 Безданаца страдалао је у наредним данима и недељама. После Другог светског рата у Бездан је колонизовано око 400 особа из околине Лиштице и Посушја у Херцеговини, те из околине Госпића.[1]

Половином 19. века до Бездана је продужен крај Великог бачког канала, а на Дунаву крај Бездана 1856. г. саграђена је прва бетонска преводница у Европи, која је представљала нови улаз у Францов (Велики бачки) канал. У другој половини 19. века од некадашњег крака Дунава настао је, између Баје и Бездана, и Бајски канал, са Шебешфок-браном на улазу у Бездан.[1]

У Бездану се, на Жакаровим разбојима и данас производи јединствени бездански дамаст,[2] који је уврштен на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.[3]

Спорт

уреди

Демографија

уреди

У насељу Бездан живи 4293 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 1990 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 6.691
1953. 6.681
1961. 6.813
1971. 6.427
1981. 6.085
1991. 5.472 5.270
2002. 5.263 5.507
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Мађари
  
2.983 56,67%
Срби
  
1.256 23,86%
Хрвати
  
424 8,05%
Југословени
  
141 2,67%
Роми
  
50 0,95%
Црногорци
  
25 0,47%
Немци
  
20 0,38%
Муслимани
  
15 0,28%
Буњевци
  
11 0,20%
Румуни
  
9 0,17%
Словаци
  
5 0,09%
Бугари
  
4 0,07%
Словенци
  
3 0,05%
Руси
  
3 0,05%
Бошњаци
  
2 0,03%
Македонци
  
1 0,01%
непознато
  
13 0,24%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ а б BEZDAN – Ravnoplov
  2. ^ „Oprema”. bezdanski damast. „Novi Novitet–Dunav” DOO. Приступљено 22. 3. 2019. 
  3. ^ „ЛИСТА ЕЛЕМЕНАТА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”. nkns.rs. Приступљено 22. 3. 2019. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди