Ватин
Ватин (мађ. Versecvát) је насеље у граду Вршцу, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 238 становника.
Ватин | |
|---|---|
 Главна улица са православном црквом | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Вршац |
| Становништво | |
| — 2011. |  238 |
| — густина | 14/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 13′ 56″ С; 21° 14′ 37″ И / 45.232262° С; 21.243655° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 82 m |
| Површина | 16,7 km2 |
.svg)  Ватин Ватин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26337 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
У овом насељу налази се гранични прелаз са Румунијом (Ватин-Моравица)
Историја
уреди
У бронзано доба је на овом подручју постојала Ватинска археолошка култура, названа по овом насељу.
Назив места Ватин по годинама: Vodad (Wodad) – 1334. Vadah (Wadach) 1414. Vat (vat) – 1421. г. Fatina. после Vattina -1717. г. Verseczát -1911. г. Ватин - 1919. г.
Године 1333. постојала је овде парохија, којој је духовни отац био Никола. У овом времену било је насељу име Водад. Године 1370. било је име једног Водадском становнику Радин. Дакле, био је Србин. Јоаким де Бадад био је 1411. властелин тога насеља. По предању овде су живели, око 1414. хајдуци Матија и Емерик Балог де Вадах (Wadach). 1421. Ват (Vat) је био у поседу олигарха Јована Јанка де Нађлак. После његове смрти (1427. г.) краљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио ово место вранском приору Алберту де Нађмихаљу. Како је његов син Ђорђе постао краљу неверан, губернатор Јанош Хуњади поклонио је Ват (Wath) Шарвариевима. Нађмихаљеви нису могли да забораве губитак Ватина. Чак 1550-те када су Ватин узели у посед Петар Петровић и Ђорђе Мартинац, протестовали су Нађмихаљеви. Сигмунд Батори је 1597. продао Ватин Волфгангу Прибеку.
Ватин је 1713. године имао 18 домова. Године 1716. припојен је Вршачком диштрикту. Ватин 1717. године имао је 27 домова, 1749. 36 домова, а 1751. гдодине само 34 дома. Године 1730. подигнута је црква брвнара, године 1856. подигнута је црква.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[1]
Године 1859. откупио је Манцинг ово имање Вагнеру и Вошингу, од којих су га откупили грофови Виктор и Ладислав Ћирки. Од 1891. имао је Ватин железничку постају, а од 1908. станицу. 1914. откупила је општина зграду за општинску кућу.
Број становника био је: 1869. године 510 становника: 1890. 581становник; 1900.661; 1910.644. Године 1902. у селу је било 135 Немаца за које је моравички парох тражио државну школу. Године 1921. пописано је 562 становника, од којих је било; Срба-346; Словака-18; Румуна- 36; Немаца- 95; Мађара-77.
Године 1919. обустављен желизнички саобраћај на линији Базијаш-Темишвар преко Ватина, 1919. постављена је у Ватину стржа жандармерије и царина.
Источно од Ватина, на локалитету Бела Бара, налазило се праисторијско насеље и некропола, по коме је једна култура раног и средњег бронзаног доба добила име — Ватинска култура. Од 1893. до 1919. Феликс Милекер, кустос Градског музеја у Вршцу вршио је археолошка ископавања на локалитету.ватинске културе бронзаног доба.
Демографија
уредиУ насељу Ватин живи 214 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 99 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 2 | 7 | ||
| 75—79 | 8 | 16 | ||
| 70—74 | 12 | 13 | ||
| 65—69 | 3 | 6 | ||
| 60—64 | 9 | 4 | ||
| 55—59 | 7 | 8 | ||
| 50—54 | 15 | 9 | ||
| 45—49 | 12 | 12 | ||
| 40—44 | 4 | 6 | ||
| 35—39 | 4 | 4 | ||
| 30—34 | 10 | 3 | ||
| 25—29 | 7 | 8 | ||
| 20—24 | 6 | 7 | ||
| 15—19 | 7 | 8 | ||
| 10—14 | 4 | 4 | ||
| 5—9 | 7 | 9 | ||
| 0—4 | 5 | 1 | ||
| Просек : | 44,1 | 48,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 106 | 26 | 63 | 12 | 5 | 0 |
| Женски | 114 | 15 | 60 | 33 | 3 | 3 |
| УКУПНО | 220 | 41 | 123 | 45 | 8 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 50 | 31 | 0 | 0 | 5 |
| Женски | 29 | 21 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 79 | 52 | 0 | 0 | 5 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 4 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 4 | 5 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 4 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Галерија
уреди
|
Референце
уреди- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, „Напредак Панчево”, објављено 1927.
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Милекерови летописи јужно Банатских општина. ISBN 978-86-85075-04-9..
- Vattinai östelep (Praistorijsko naselje u Vatinu) objavljeno je 1905. godine.
- Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина: Беч 2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Ватина настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.
