Величани (Требиње)

насељено мјесто у Републици Српској, БиХ, у општини Требиње

Величани су насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 118 становника.

Величани
Црква Св. Архангела Михаила у Величанима
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадТребиње
Становништво
 — 2013.Пад 40
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 03″ С; 18° 01′ 10″ И / 42.8674661° С; 18.0195114° И / 42.8674661; 18.0195114
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Величани на карти Босне и Херцеговине
Величани
Величани
Величани на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број059

Географија

уреди

Величани се налазе у Поповом пољу.[1] Од 365 дана у години у Величанима, у просјеку само 50 нису сунчани.[1]

Култура

уреди

У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Архангелу Михајлу. Активно је и Удружење грађана „Ржани до — Величани“.

Историја

уреди

У Другом свјетском рату, 23. јуна 1941. године, усташе су у Величанима ухапсиле 42 Србина, одрасла мушкарца из тог села. У селу Дубљани ухапсили су 18 Срба, а затим су кренули да опколе Попово поље у којем су српски сељаци обрађивали земљу. Тада је поље било поплављено и једино је горњи дио поља био исушен, и тај су дио сељаци обрађивали. Усташе су их опколиле са три стране док је са четврте била вода. У том тренутску у пољу се налазило неколико стотина сељака. Пошто су схватили опасност, дио сељака се покушао пливањем спасити, а они који нису знали пливати нагонили су крупне животиње у воду држећи се за њихове репове очајнички покушавајући да се домогну друге обале. Дио их се подавио, а велики број су усташе ухапсиле и спровеле до основне школе у селу Дубљане (око 200 Срба). Ту су брутално мучени, па одведени до јаме зване Ржани до и ту су поубијани, а неки и живи побацани у јаму. Спасила су се само двојица страдалника, Јово Ковач из Величана и Анђелко Поповић из Дријења. Они су били једни свједоци ових страдања.[2]

Спомен костурница

уреди

У Величанима се налази спомен-костурница 200 Срба које су усташе побиле и бациле у јаму Јагодњачу у јуну 1941. године. Остаци жртава усташког покоља су пренесени у заједничку спомен-костурницу у Величанима 1991. године.[3]

Привреда

уреди

У Величанима се највише узгаја смоква и винова лоза, од које се прави вино и лозовача.[1] Производи се и љековита траварица на бази лозоваче, позната као Бабина ракија.[1] Клесани камен се продаје у Дубровнику.[1]

Становништво

уреди

Насеље је средином 19. вијека припадало Љубинском срезу и имало преко 500 становника.[1] Око 50 становника је крајем 19. вијека отишло на рад у Америку.[1] У вријеме Краљевине Југославије, тридесетих година 20. вијека, пет породица Солунских добровољаца се одселило на Косово, а 4 у насеље Војвода Степа у Банату.[1] У Равни Тополовац код Зрењанина, Гајдобру и друга мјеста је 1945. колонизовано 25 породица.[1] Око 50 породица се одселило у Требиње.[1] Према подацима из јануара 2012, у насељу живи 50 становника у 26 домаћинстава.[1]

Националност[4] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 38 118 162 251
Југословени 10
Хрвати 1 1
Црногорци 1
остали и непознато 1 3
Укупно 40 118 172 256 '
Демографија[4]
Година Становника
1948. 353
1953. 326
1961. 349
1971. 256
1981. 172
1991. 118
2013. 40

Презимена

уреди

У Величанима су у прошлости живјеле породице Мунић, Круљ, Семиз, Мишковић, Шешељ и друге. Све породице славе Васиљевдан.[1][5]

  • Дерикучка, Срби, славе Васиљевдан[1]
  • Ћук, Срби, славе Васиљевдан[1]
  • Оро (Орли), Срби, славе Васиљевдан[1]
  • Славић, Срби, славе Васиљевдан[1]
  • Маврић, Срби, славе Васиљевдан[1]
  • Милић, Срби, славе Лучиндан[1]
  • Лакићи,Срби, славе Јовандан,
  • Шарићи, Срби, славе Васиљевдан

Галерија слика

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. 
  2. ^ Мастиловић, Драга (2017). Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20 вијеку. Београд: Српско-руски мост. стр. 89,90. 
  3. ^ Радио телевизија Републике Српске: Обиљежено 70 година од страдања Срба у Поповом пољу, 27. 6. 2011. (језик: српски)
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ „Опет колевке и песма девојака”. Политика. 22. 2. 2009. Приступљено 9. 1. 2012. 

Извори

уреди