Величани (Требиње)
Величани су насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 118 становника.
Величани | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Град | Требиње |
Становништво | |
— 2013. | 40 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 52′ 03″ С; 18° 01′ 10″ И / 42.8674661° С; 18.0195114° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 059 |
Географија
уредиВеличани се налазе у Поповом пољу.[1] Од 365 дана у години у Величанима, у просјеку само 50 нису сунчани.[1]
Култура
уредиУ насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Архангелу Михајлу. Активно је и Удружење грађана „Ржани до — Величани“.
Историја
уредиУ Другом свјетском рату, 23. јуна 1941. године, усташе су у Величанима ухапсиле 42 Србина, одрасла мушкарца из тог села. У селу Дубљани ухапсили су 18 Срба, а затим су кренули да опколе Попово поље у којем су српски сељаци обрађивали земљу. Тада је поље било поплављено и једино је горњи дио поља био исушен, и тај су дио сељаци обрађивали. Усташе су их опколиле са три стране док је са четврте била вода. У том тренутску у пољу се налазило неколико стотина сељака. Пошто су схватили опасност, дио сељака се покушао пливањем спасити, а они који нису знали пливати нагонили су крупне животиње у воду држећи се за њихове репове очајнички покушавајући да се домогну друге обале. Дио их се подавио, а велики број су усташе ухапсиле и спровеле до основне школе у селу Дубљане (око 200 Срба). Ту су брутално мучени, па одведени до јаме зване Ржани до и ту су поубијани, а неки и живи побацани у јаму. Спасила су се само двојица страдалника, Јово Ковач из Величана и Анђелко Поповић из Дријења. Они су били једни свједоци ових страдања.[2]
Спомен костурница
уредиУ Величанима се налази спомен-костурница 200 Срба које су усташе побиле и бациле у јаму Јагодњачу у јуну 1941. године. Остаци жртава усташког покоља су пренесени у заједничку спомен-костурницу у Величанима 1991. године.[3]
Привреда
уредиУ Величанима се највише узгаја смоква и винова лоза, од које се прави вино и лозовача.[1] Производи се и љековита траварица на бази лозоваче, позната као Бабина ракија.[1] Клесани камен се продаје у Дубровнику.[1]
Становништво
уредиНасеље је средином 19. вијека припадало Љубинском срезу и имало преко 500 становника.[1] Око 50 становника је крајем 19. вијека отишло на рад у Америку.[1] У вријеме Краљевине Југославије, тридесетих година 20. вијека, пет породица Солунских добровољаца се одселило на Косово, а 4 у насеље Војвода Степа у Банату.[1] У Равни Тополовац код Зрењанина, Гајдобру и друга мјеста је 1945. колонизовано 25 породица.[1] Око 50 породица се одселило у Требиње.[1] Према подацима из јануара 2012, у насељу живи 50 становника у 26 домаћинстава.[1]
Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 38 | 118 | 162 | 251 | |
Југословени | 10 | ||||
Хрвати | 1 | 1 | |||
Црногорци | 1 | ||||
остали и непознато | 1 | 3 | |||
Укупно | 40 | 118 | 172 | 256 | ' |
Демографија[4] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 353 | |
1953. | 326 | |
1961. | 349 | |
1971. | 256 | |
1981. | 172 | |
1991. | 118 | |
2013. | 40 |
Презимена
уредиУ Величанима су у прошлости живјеле породице Мунић, Круљ, Семиз, Мишковић, Шешељ и друге. Све породице славе Васиљевдан.[1][5]
Галерија слика
уреди-
Црква Светог Арханђела са некрополом стећака, Величани (Попово поље) 2021
-
Црква Светог Арханђела са некрополом стећака, Величани (Попово поље) 2021
-
Црква Светог Арханђела са некрополом стећака, Величани (Попово поље) 2021
-
Црква Светог Арханђела са некрополом стећака, Величани (Попово поље) 2021
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012.
- ^ Мастиловић, Драга (2017). Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20 вијеку. Београд: Српско-руски мост. стр. 89,90.
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Обиљежено 70 година од страдања Срба у Поповом пољу, 27. 6. 2011. (језик: српски)
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Опет колевке и песма девојака”. Политика. 22. 2. 2009. Приступљено 9. 1. 2012.