Вухан
Вухан (кин: 武汉, Wǔhàn) је универзитетски град у централној Кини у покрајини Хубеи.[15] Кроз град протичу реке Јангце и Хан. Према процени из 2009. у граду је живело 4.303.340 становника.[16] Шире градско подручје има 8.792.367 становника (стање 2005).
Вухан 武汉市 | |
---|---|
Колаж града | |
Надимци: 九省通衢 [1][2] (Упрошћено кинеско писмо „Кинески пролаз”) Кинески Чикаго[3][4][5] 江城 (Упрошћено кинеско писмо „Речни град”) | |
Мото: 武汉, 每天不一样 (Поједностављени кинески „Вухан, различит сваког дана!”) | |
Локација јурисдикције града Вухан у Хубеју | |
Координате: 30° 35′ N 114° 17′ E / 30.583° С; 114.283° И | |
Земља | Народна Република Кина |
Провинција | Хубеј |
Насељен | 1500. п. н. е. |
Први пут уједињен | 1. јануар 1927.[6] |
Подела[6][7] Окружна Општинска | 13 округа 156 подокруга, 1 град, 3 општине |
Влада | |
• Партијски секретар | Ма Гуоћанг |
• Градоначелник | Џоу Сјенванг (周先旺,agent)[8] |
Површина[9] | |
• Насеље | 8.494,41 km2 (3,279,71 sq mi) |
• Урбано (2018)[10] | 1,528 km2 (590 sq mi) |
Надморска висина | 37 m (121 ft) |
Становништво (2015) | |
• Насеље | 10,607,700 |
• Густина | 1,200/km2 (3,200/sq mi) |
• Урбана (2018)[10] | 7,980,000 |
• Метро[11] | 19 милиона |
Демоним(и) | Вуханци |
Језици | |
• Зезици | Вухански дијалекат, Стандардни мандарински језик |
Веће етничке групе | |
• Веће етничке групе | Хан |
Временска зона | Кинеска стандардна (UTC+8) |
Поштански код | 430000–430400 |
Позивни бројеви | 0027 |
ISO 3166 код | CN-HB-01 |
БНД[12] | 2018 |
- Укупно | CNY 1,485 милијарди USD 224,28 милијарди (8.) |
- По глави становника | CNY 138.759 USD 20.960 (номинално) - 40.594 (паритет куповне моћи) (11.) |
- Раст | 8% (2018) |
Градско стабло | Metasequoia[13] |
Градски цвет | Prunus mume[14] |
Веб-сајт | 武汉政府门户网站 (Wuhan Government Web Portal); English Wuhan (на енглеском) |
Вухан се састоји из три дела: Вучанг, Ханкоу и Ханјанг, који су повезани мостовима. Вухан је добио име комбиновањем слогова из ова три имена („ву“ и „хан“). Ови градови су се ујединили 1927.
Географија
уредиКлима
уредиКлима Вухана (1981–2010, екстреми 1951–садашњост) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 25,4 (77,7) |
29,1 (84,4) |
32,4 (90,3) |
35,1 (95,2) |
36,1 (97) |
37,8 (100) |
39,7 (103,5) |
39,6 (103,3) |
37,6 (99,7) |
34,4 (93,9) |
30,4 (86,7) |
23,3 (73,9) |
39,7 (103,5) |
Максимум, °C (°F) | 8,1 (46,6) |
10,7 (51,3) |
15,2 (59,4) |
22,1 (71,8) |
27,1 (80,8) |
30,2 (86,4) |
32,9 (91,2) |
32,5 (90,5) |
28,5 (83,3) |
23,0 (73,4) |
16,8 (62,2) |
10,8 (51,4) |
21,49 (70,69) |
Просек, °C (°F) | 4,0 (39,2) |
6,6 (43,9) |
10,9 (51,6) |
17,4 (63,3) |
22,6 (72,7) |
26,2 (79,2) |
29,1 (84,4) |
28,4 (83,1) |
24,1 (75,4) |
18,2 (64,8) |
11,9 (53,4) |
6,2 (43,2) |
17,13 (62,85) |
Минимум, °C (°F) | 1,0 (33,8) |
3,5 (38,3) |
7,4 (45,3) |
13,6 (56,5) |
18,9 (66) |
22,9 (73,2) |
26,0 (78,8) |
25,3 (77,5) |
20,7 (69,3) |
14,7 (58,5) |
8,4 (47,1) |
2,9 (37,2) |
13,77 (56,79) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −18,1 (−0,6) |
−14,8 (5,4) |
−5,0 (23) |
−0,3 (31,5) |
7,2 (45) |
13,0 (55,4) |
17,3 (63,1) |
16,4 (61,5) |
10,1 (50,2) |
1,3 (34,3) |
−7,1 (19,2) |
−10,1 (13,8) |
−18,1 (−0,6) |
Количина падавина, mm (in) | 48,7 (1,917) |
65,5 (2,579) |
91,0 (3,583) |
135,7 (5,343) |
166,8 (6,567) |
218,2 (8,591) |
228,1 (8,98) |
117,5 (4,626) |
74,0 (2,913) |
80,9 (3,185) |
60,0 (2,362) |
29,6 (1,165) |
1,316 (51,811) |
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 9,5 | 9,8 | 13,1 | 12,5 | 12,2 | 11,8 | 11,6 | 9,6 | 7,5 | 9,0 | 8,0 | 6,9 | 121,5 |
Релативна влажност, % | 76 | 75 | 76 | 75 | 74 | 77 | 77 | 77 | 75 | 76 | 75 | 73 | 75,5 |
Сунчани сати — месечни просек | 101,9 | 97,0 | 121,8 | 152,8 | 181,0 | 170,9 | 220,2 | 226,4 | 175,8 | 151,9 | 139,3 | 126,5 | 1.865,5 |
Сунчано време — месечни проценти | 33 | 33 | 31 | 39 | 43 | 43 | 54 | 59 | 48 | 46 | 45 | 43 | 43,1 |
Извор: China Meteorological Administration[17][18] |
Историја
уредиПодручје долине реке Јангце је насељено већ 3000 година. Током Династије Хан у области данашњег Вухана постојала је лука звана Ханјанг. Касније је основана лука Вучанг (оба града су део данашњег уједињеног Вухана). Кула жуте чапље (Хуангхелоу) изграђена је у Вучангу 223. године нове ере. Током монголске владавине (Династија Јуан, 1271 – 1368), Вучанг је постао главни град провинције. Средином 19. века развијен је трећи лучки град Ханкоу. Слично Шангају, европске трговачке базе (подручја концесија) постојале су у округу Ханкоуа до средине 1930-их, због чега је много колонијалне архитектуре опстало до данас, као што је царски немачки конзулат.
Крајем 19. века изграђена је железница и град је постао комуникациони центар речног и железничког саобраћаја и важан трговачки центар.
Године 1911, Сун Јат-сен је покренуо устанак у Вучангу који је довео до пада Династије Ћинг и проглашења Републике Кине. Од 1926. године, Вучанг је био седиште Куоминтангове владе коју је предводио Ванг Ђингвеј (опозиција влади Чанг Кај Шека) и званична престоница Кине. Године 1938, град се дуго одупирао јапанској инвазији (Битка за Вухан), али је ипак заробљен и постао главни логистички центар за јапанске операције у јужној Кини. Године 1944. град је уништен у америчком бомбардовању.
Након рата, град 1949. постаје делом Народне Републике Кине. Временом је назив Вухан почео да се користи за сва три града која су спојена због досељавања нових становника. године Године 1957. изграђен је први мост преко реке Јангце.
Знаменитости
уредиУ граду се налазе бројни споменици традиционалне кинеске архитектуре. Најпознатија је "Кула жуте чапље" (Хуангхелоу) у облику пагоде, првобитно изграђена у 3. веку. Занимљива су концертна звона (Зенгхоуји) Бјанџонг маркиза Јија од Зенга из 433. године пре нове ере. (реконструкција) у Покрајинском музеју на Змијском брду изнад Источног језера (Донг Хуа). Храм Гуијан, парк Џонгшан и трг Хонгшан се такође налазе тамо.
У новије време створене су модерне грађевине, од којих су најзначајније Кула Миншенг банке (висока 331 м) и Светски трговински центар Вухан (273 м). У граду постоји много језера и паркова који су рекреативни центри.
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2009. живело 4.303.340 становника.
1990. | 2000. | 2009. |
---|---|---|
3.375.039[16] | 3.923.321[16] | 4.303.340[16] |
Партнерски градови
уредиПривреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Спорт
уредиУ граду се од 2014. године одржава тениски турнир за жене Вухан опен.
Референце
уреди- ^ „Archived copy” 图文:"黄金十字架"写就第一笔. Sina. 30. 3. 2009. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 21. 2. 2018. „武汉历史上就是“九省通衢”,在中央促进中部崛起战略中被定位为“全国性综合交通运输枢纽”。”
- ^ „九省通衢”. The government of Wuhan. Архивирано из оригинала 27. 11. 2012. г. Приступљено 5. 5. 2019.
- ^ „Foreign News: On To Chicago”. Time. 13. 6. 1938. Архивирано из оригинала 5. 1. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2011.
- ^ Jacob, Mark (13. 5. 2012). „Chicago is all over the place”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 11. 5. 2013. г. Приступљено 22. 5. 2012.
- ^ 水野幸吉 (Mizuno Kokichi) (2014). 中国中部事情:汉口 [Central China: Hankou]. Wuhan Press. стр. 3. ISBN 9787543084612.
- ^ а б „Archived copy” 武汉市历史沿革 (на језику: кинески). www.xzqh.org (行政区划网站). 6. 8. 2014. Архивирано из оригинала 10. 2. 2018. г. Приступљено 10. 2. 2018.
- ^ „Archived copy” 行政建置 (на језику: кинески). Wuhan Municipal People's Government (武汉市人民政府门户网站). 8. 1. 2018. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018.
- ^ „Archived copy” 武汉市信息公开. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. „2017年2月19日,在武汉市第十四届人民代表大会第一次会议上当选为武汉市政府市长。”
- ^ „Wuhan Statistical Yearbook 2010” (PDF). Wuhan Statistics Bureau. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 11. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ а б Cox, W (2018). Demographia World Urban Areas. 14th Annual Edition (PDF). St. Louis: Demographia. стр. 22. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2018. г. Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ OECD Urban Policy Reviews: China 2015, OECD READ edition. OECD iLibrary. OECD Urban Policy Reviews (на језику: енглески). OECD. 18. 4. 2015. стр. 37. ISBN 9789264230033. ISSN 2306-9341. doi:10.1787/9789264230040-en. Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2017.Linked from the OECD here Архивирано 2017-12-09 на сајту Wayback Machine
- ^ „Archived copy” 武汉市2010年国民经济和社会发展统计公报. Wuhan Statistics Bureau. 10. 5. 2011. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ „THE CHRONOLOGY OF THE "LIVING FOSSIL" METASEQUOIA GLYPTOSTROBOIDES (TAXODIACEAE): A REVIEW (1943–2003)” (PDF). Harvard College. 2003. стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 3. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2018. „1984 In the spring, Metasequoia was chosen as the “City Tree” of Wuhan, the capital of Hubei.”
- ^ „Archived copy” 北京奥运会火炬境内传递城市 (Beijing Olympic torch relay city within the city). blog.sina.com.cn. 26. 3. 2008. Архивирано из оригинала 18. 1. 2018. г. Приступљено 18. 1. 2018.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 83. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ а б в г „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г.
- ^ * „Archived copy” 中国气象数据网 - WeatherBk Data. China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 05. 09. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2018.
- ^
- 中国气象局 国家气象信息中心(1981-2010年) (на језику: кинески). China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 28. 12. 2017.
Литература
уреди- 水野幸吉 (Mizuno Kokichi) (2014). 中国中部事情:汉口 [Central China: Hankou]. Wuhan Press. стр. 3. ISBN 9787543084612.
- Chi, Li (2000). Lao Wuhan (Old Wuhan): Yong Yuan De Lang Man... (part of the "Lao Cheng Shi" series). Nanjing: Jiangsu Meishu Chubanshe.
- Coe, John L. (1962). Huachung University (Huazhong Daxue). New York: United Board for Christian Higher Education.
- Danielson, Eric N. (2005). "The Three Wuhan Cities," pp. 1–96 in The Three Gorges and the Upper Yangzi. Singapore: Marshall Cavendish/Times Editions.
- Latimer, James V. (1934). Wuhan Trips: A Book on Short Trips in and Around Hankow. Hankow: Navy YMCA.
- MacKinnon, Stephen R. (2000). "Wuhan's Search for Identity in the Republican Period," in Remaking the Chinese City, 1900–1950, ed. by Joseph W. Esherick. Honolulu: University of Hawaii Press.
- Rowe, William T. (1984). Hankou: Commerce and Society, 1796–1889. Stanford: Stanford University Press.
- Rowe, William T. (1988). Hankou: Conflict and Community in a Chinese City, 1796–1895. Stanford: Stanford University Press.
- Song, Xiaodan & Zhu, Li (1999). Wuhan Jiu Ying (Old Photos of Wuhan). Beijing: Renmin Meishu Chubanshe (People's Fine Arts Publishing House).
- Walravens, Hartmut. "German Influence on the Press in China." - In: Newspapers in International Librarianship: Papers Presented by the Newspaper Section at IFLA General Conferences. Walter de Gruyter, January 1. 2003. ISBN 978-3-11-096279-6.. Also available at() the website of the Queens Library - This version does not include the footnotes visible in the Walter de Gruyter version. Also available in Walravens, Hartmut and Edmund King. Newspapers in international librarianship: papers presented by the newspapers section at IFLA General Conferences. K.G. Saur. 2003. ISBN 978-3-598-21837-8..