Википедија

Зелембаћ

Зелембаћ (Lacerta viridis) је врста европског гуштера. Спада у разред гмизаваца, ред љускара, а подред гуштера.

Зелембаћ
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Reptilia
Ред: Squamata
Породица: Lacertidae
Племе: Lacertini
Род: Lacerta
Врста:
L. viridis
Биномно име
Lacerta viridis
(Laurenti, 1768)

Опис уреди

Зелембаћ спада у крупне гуштере Европе. Мужјаци су зелени са црним тачкама на леђима и карактеристични по тиркизно плавој боји врата која је у доба парења изузетно уочљива. Женке могу имати браонкасту боју леђне стране тијела или зеленкасто-браонкасту. Трбушна страна тијела код оба пола је светлозелене боје. Дужина тијела им достиже 13 cm, а дужина репа им даје додатних 25-30 cm. Зелембаћ је веома брз и за његову брзину заслужан је дугачак реп. Мужјаци су крупнији од женки и имају робуснију главу. Уколико зелембаћ буде изненађен остаје скамењен и лако се може ухватити. У случају опасности бране се угризима. Животни век у природи је до 10 година. У зависности од климе подручја, у зимска склоништа се повлачи обично у новембру.[2]

Распрострањеност уреди

Зелембаћ се простире на југу, истоку и западу балканског полуострва укључујући и острва. Заузима простор Кавказа и Мале Азије све до Израела и Ирана.

Исхрана уреди

Хране се инсектима, пауцима и другим бескичмењацима, мада могу појести и мање гуштере. Такође једу и јаја птица до којих дођу захваљујући способности пењања. Јачи су и од мањих птица па и њих лако поједу.

Станиште уреди

Зелембаћи насељавају грмолику вегетацију, осунчане камењаре и ливаде. У Србији је чест свугде где су станишта отвореног типа и прошарана жбуњем. Живе у миру док према слабијим и млађим од себе показују надмоћ.

Размножавање уреди

Парење почиње крајем маја и почетком јуна и тада мужјаци добијају плаву боју испод врата, а такође постају агресивни према осталим мужјацима. У борбама између мужјака често се деси да побијеђени мужјак остане без репа. Женке полажу 5-20 јаја која се излежу након седам недеља. Јаја су округла, величине грашка и бијеле боје. Из јаја се излежу млади зелембаћи који постају полно зрели након друге године живота.

Статус уреди

Према Међународној унији за заштиту природе (IUCN) носи статус последње бриге (LC), а такође и по Црвеној књизи фауне Србије II- Гмизавци по критеријумима дистрибуције, екологије и животне историје носи идентичан статус. Налази се на Прилогу IV Директиве о стаништима ЕУ.

Занимљивости уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Jelka Crnobrnja Isailovic; Vogrin, Milan; Corti, Claudia; Valentin Pérez Mellado; Paulo Sá-Sousa; Cheylan, Marc; Pleguezuelos, Juan; Hans Konrad Nettmann; Sterijovski, Bogoljub; Petros Lymberakis; et al. (2009). „Lacerta viridis”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2009: e.T61530A12507156. doi:10.2305/IUCN.UK.2009.RLTS.T61530A12507156.en. Приступљено 16. 1. 2018. 
  2. ^ Исаиловић Ц.Ј, Јелић И, Станисављевић Б & Ћосић Н. (2012): Водоземци и гмизавци Београда. Еколошко друштво Ендемит. Београд

Извори уреди

Спољашње везе уреди

 
Зелембаћ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зелембаћ&oldid=26885796”