Република Косово (1990—2000)

Република Косово (алб. Republika e Kosovës) или Прва Република Косово, била је самопроглашена квазидржава у југоисточној Европи, која је проглашена 1990.[1] Првобитно је претендовала да буде посебна федерална јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1990—1991), а потом се прогласила за самосталну државу (1991—1999). Настојала је да успостави сопствене политичке институције на подручју Косова и Метохије, супротстављајући се легалним државним органима Републике Србије и Савезне Републике Југославије. Застава коју је користила наликовала је застави Албаније, са сличним симболом на истој позадини.

Република Косово
Republika e Kosovës
Химна
Химна застави
(алб.
Himni i Flamurit)

Положај самопроглашене Републике Косово у односу на СР Југославију (1992)
Географија
Главни град Приштина
Друштво
Службени језик албански
Политика
Облик државе република
 — Председник Ибрахим Ругова
(1992—2000)
 — Премијер Јусуф Зејнулаху
(1990—1991)
Бујар Букоши
(1991—2000)
Историја
 — Оснивање 2. јул 1990.
 — Укидање 1999—2000.
 — Статус признавала је само Албанија
Географске и друге карактеристике
Становништво  
 — 1995. (незванично) 2.100.000 (незванично)
Валута југословенски динар
албански лек
немачка марка
Земље претходнице и наследнице
Републике Косово
Претходнице: Наследнице:
САП Косово Косово и Метохија

Историја

уреди

Крајем јуна 1990, део албанских делегата у Скупштини САП Косова покренуо је иницијативу за проглашење САП Косова за посебну републику у саставу СФРЈ, изван СР Србије. Тај предлог био је у супротности са тадашњим Уставом САП Косова, који је ту аутономну покрајину дефинисао као саставни део СР Србије.[2][3] Не желећи да саучествује у кршењу Устава САП Косова и нарушавању уставног поретка СР Србије и СФРЈ, тадашњи председник Скупштине САП Косова Вукашин Јокановић није дозволио да тај орган буде злоупотребљен за доношење противуставних одлука, што је довело до одлагања расправе о спорним иницијативама.

Настојећи да реализује своје иницијативе, већа група албанских делегата покушала је 2. јула да уђе у зграду Скупштине САП Косова у Приштини, што им је било онемогућено. Стога су се окупили на улици испред скупштинског здања, где су усвојили Уставну декларацију о проглашењу Републике Косово као посебне федералне јединице у саставу СФРЈ, изван састава СР Србије. То је било у супротности са Уставом САП Косова, а уједно и са уставним поретком СР Србије и СФРЈ, што је изазвало реакцију надлежних државних органа. Скупштина СР Србије је 5. јула 1990. усвојила Закон о престанку рада Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово и Извршног већа Скупштине Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово.[4]

Не прихватајући одлуку о распуштању покрајинских органа, група сепаратистички оријентисаних албанских делегата из распуштеног сазива Скупштине САП Косова састала се 7. септембра 1990. на скупу у Качанику, где је извршено проглашење Устава Републике Косово, који је по месту проглашења постао познат као Качанички устав.[5] Усвајањем тог квазиуставног акта, албански спаратистички покрет је извршио нови насртај на још увек важећи Устав САП Косова и уставни поредак СР Србије и СФРЈ.

Поменутим противуставним актима албанског сепаратистичког покрета од 2. јула и 7. септембра (1990), извршено је дезавуисање тадашњег Устава САП Косова, а недуго потом Скупштина СР Србије је 28. септембра 1990. усвојила нови Устав Републике Србије, којим је САП Косову враћен претходни назив: Аутономна Покрајина Косово и Метохија.[6]

Окренувши се отворено не само против Србије, већ и против Југославије, албански сепаратисти су 22. септембра 1991. донели одлуку којом се Република Косово проглашава за независну државу, чиме је извршено ново нарушавање територијалног интегритета и уставног поретка још увек постојеће СФРЈ.[7] Декларацију о проглашењу независности подржало наводних 99% гласача на нелегалном референдуму који је међу косовско-метохијским Албанцима одржан од 26. до 30. септембра 1991.[8]

Тадашња Народна Социјалистичка Република Албанија била је једина држава која је признала Републику Косово, чији су органи (Скупштина, Влада, председник) наставили да делују илегално на подручју Косова и Метохије, а такође и у емиграцији, све до 1999, када је одлуком УНМИК-а успостављена заједничка привремена административна структура, након чега су органи Републике Косово угашени током 2000, а УНМИК је потом установио привремене институције самоуправе (2001).

Рат на Косову и Метохији

уреди

Од 1995. године надаље, тензије у региону су ескалирале и довеле до рата на Косову и Метохији који је почео 1998, а водио се између СР Југославије и терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК).[9] Кампања коју је предводила ОВК наставила се у јануару 1999, а светским медијима је скренута пажња случајем Рачак. Касније тог пролећа у Рамбујеу одржана је међународна конференција која је довела до предлога мировног споразума (преговори у Рамбујеу).

Неуспех преговора у Рамбујеу довело је до НАТО бомбардовања Југославије које је трајало од 24. марта до 11. јуна, када су југословенске власти потписале Војно-технички споразум у Куманову којим је снагама НАТО-а (КФОР) и међународној цивилној мисији (УНМИК) омогућено да уђу на Косово и Метохију.

УНМИК је преузео контролу над Косовом и Метохијом. Привремене институције самоуправе су успостављене да би се омогућило политичким лидерима на Косову и Метохији да буду заступљени у одлукама. ОВК је распуштена и замењена је Косовским заштитним корпусом, лако наоружаном цивилном организацијом за реаговање у ванредним ситуацијама.

Паралелне институције

уреди

Албанци су организовали покрет отпора, стварајући низ паралелних институција у областима образовања, медицине и опорезивања.[10] Отворене су нове школе, а куће су претворене у школске објекте, укључујући средње школе и универзитете. На паралелним изборима изабрани су нови лидери, формирајући нову државу у земљи. Због репресије, нова власт је имала седиште у егзилу. Постојала је паралелна фудбалска лига, након што су сви спортисти протерани са стадиона и спортских објеката.[11][12]

Влада

уреди
Функција Име Период Напомене Реф.
Председник Ибрахим Ругова 1992—2000. У егзилу у Италији од 5. маја до 15. јула 1999 [13]
Премијер
Бујар Букоши 1991—2000. У егзилу у Љубљани, затим од маја 1992. до августа 1999. у Бону
Хашим Тачи 1999—2000. Привремени премијер у опозицији
Председник Скупштине Иљаз Рамајли 1990—1992.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Statement of Albanian PM Sali Berisha during the recognition of the Republic of Kosovo, stating that this is based on a 1991 Albanian law, which recognized the Republic of Kosova”. Keshilli i Ministrave. 2008-02-18. Архивирано из оригинала 2012-03-16. г. Приступљено 2020-02-06. 
  2. ^ Rajović 1985, стр. 306.
  3. ^ Димић 2001, стр. 433-437.
  4. ^ Закон о престанку рада Скупштине САП Косово и Извршног већа Скупштине САП Косово" (Службени гласник СРС, бр. 33/90)
  5. ^ Kushtetuta e Kaçanikut (1990)
  6. ^ Устав Републике Србије (1990)
  7. ^ Jure Vidmar (2009). „International Legal Responses to Kosovo's Declaration of Independence” (PDF). Vanderbilt Journal of Transitional Law. 42: 789. Архивирано из оригинала (PDF) 2019-12-20. г. 
  8. ^ Kosovo (Yugoslavia), 30 September 1991: Independence Direct Democracy
  9. ^ Glenny, Misha (2012). The Balkans. USA: Penguin Books. стр. 652. ISBN 978-0-14-242256-4. 
  10. ^ Clark, Howard. Civil Resistance in Kosovo. London: Pluto Press, 2000. ISBN 0-7453-1569-0
  11. ^ How to build a parallel state, Agron Demi for Prishtina Insight, 2018
  12. ^ Forming a parallel state, Besnik Pula
  13. ^ „Alternative government: Republic of Kosovo”. WorldStatesmen.org. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди