Википедија

Стефан ел Шарави

Стефан ел Шарави (итал. Stephan El Shaarawy; арап. ستيفان الشعراوي; Савона, 27. октобар 1992) италијански је фудбалер који тренутно наступа за Рому на позицији нападача. Сениорску каријеру почео је у Ђенови, а након позајмице у Падови, купио га је Милан. Након тога наступао је за Монако, Рому и Шангај Шенхуа, а 2021. се вратио у римски клуб. Надимак му је Фараон (итал. Il Faraone), због египатских корена.

Стефан ел Шарави
Ел Шарави у дресу Италије 2015. године
Лични подаци
Датум рођења (1992-10-27)27. октобар 1992. (32 год.)
Место рођења Савона, Италија
Висина 1,78 m
Позиција играч средине терена
Клупске информације
Тренутни клуб
 Рома
Број 92
Јуниорска каријера
2001—2006
2006—2008		 Легино
Ђенова
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2011
2010—2011
2011—2016
2015—2016
2016
2016—2019
2019—2021
2021—		 Ђенова
→ Падова
Милан
→ Монако
→ Рома
Рома
Шангај Шенхуа
Рома		 3
29
82
15
16
93
16
49		 (0)
(9)
(21)
(0)
(8)
(26)
(1)
(5)
Репрезентативна каријера**
2012— Италија 28 (6)
Награде
Фудбал
Куп конфедерација
Бронзана медаља — треће место 2013. Бразил Италија
* Датум актуелизовања: 14. март 2021.
** Датум актуелизовања: 13. новембар 2017.

Ел Шарави је члан националног тима Италије. Дебитовао за сениорски тим у августу 2012. у пријатељском мечу против Енглеске, а три месеца после тога Шарави је постигао свој први гол у мечу против Француске.

Ранији живот

уреди

Ел Шарави је рођен у Савони, отац му је Египћанин, а мајка Италијанка.[1] Он себе сматра муслиманом, али не поштује Рамазан.[2]

Каријера

уреди

Ђенова

уреди

21. децембра 2008. године, са 16 година и 55 дана, ел Шарави је имао свој дебитантски наступ, када је ушао као замена за повређеног Јанковића, одиграо десет минута у Серији А на мечу против Кјева и тако постао најмлађи дебитант у Серији А у историји Ђенове.[3][4][5][6]

Падова (позајмица)

уреди

У јуну 2010. године био је позајмљен Падови за сезону 2010/11 у Серији Б.[7] У том периоду у Падови, он је брзо постао кључни елемент тима, где је са 9 голова на 30 одиграних утакмица, водио клуб из покрајине Венето до финала плеј-офа, где су изгубили од Новаре.[4][8] Био је изабран за играча године у Серији Б у 2011. години због сјајних игара у Падови.[9]

Милан

уреди
 
Ел Шарави са Робињом на пријатељском мечу против Реал Мадрида

Прелаз у први тим (2011—12)

уреди

Ел Шарави је 25. јуна 2011. прешао у Милан, а Ђенова је за уговор о сувласништву добила новац и сувласништво над Александером Меркелом.[1][8][10][11] У првој сезони у Милану, Шарави је имао јаку конкуренцију на својој позицији у виду Ибрахимовића, Касана, Робиња и Пата, што је утицало на његов број наступа.[12] 18. септембра 2011. године дебитовао је за Милан на стадиону Сан Паоло у поразу од 3:1 од Наполија у Серији А.[1][13] Три дана касније постигао је свој први погодак, када је ушао као замена за повређеног Пата, у мечу против Удинезеа, који је завршен 1:1.[1][14][15] У првих шест месеци су се водиле полемике да би могао да буде позајмљен неком клубу, али у договору тренера Масимилијана Алегрија и Адријана Галијанија одлучено је да он ипак остане у клубу.[16] Тада је Шарави почео знатно да напредује и да буде један од најбоље оцењених младих фудбалера у Италији. 8. фебруара 2012. године постигао је гол у поразу од Јувентуса од 1:2 у Купу Италије.[17] До краја прве сезоне у Милану Ел Шарави је забележио 28 наступа, на којима је постигао 4 гола.[18]

Сезона пробоја (2012—13)

уреди

25. јула 2012. године потписао нови петогодишњи уговор и тако се обавезао на сарадњу са Росонерима до 2017. године, који су откупили Ђеновин удео у сувласништву.[19][20][21] Прелазак Ибрахимовића у ПСЖ и Касана у Интер, као и повреде Робиња и Пата, натерале су тренера Алегрија да Шаравију да већи број прилика да покаже своје фудбалско умеће, што је он и искористио.[12] 3. октобра 2012. године постигао је дебитантски погодак у Лиги шампиона против Зенита и тада је имао 19 година и 342 дана и тако постао најмлађи Миланов стрелац у овом такмичењу.[12][22] 30. октобра, на гостовању код Палерма, донео је бод Милану, изједначујућим голом у осамдесетом минуту.[23] Са два поготка ел Шаравија у дербију против Наполија у новембру 2012. године, Милан је освојио бод у гостима, иако је губио са 0:2,[24] а одлична форма је потврђена са два гола у победи над Катанијом. Ел Шарави је фантастичну полусезону окончао са 14 погодака.[25]

Долазак Балотелија у клуб крајем јануара 2013. године, који је повукао одређене тактичке измене у игри Милана, као и пад форме, утицао је на учинак Шаравија,[26] који је на 20 утакмица другог дела сезоне, постигао само 2 гола у Серији А, чиме је сезону окончао са 16 лигашких голова.[25] Један од голова у другом делу сезоне био је онај 24. фебруара 2013. године, у дербију против Интера, који је завршен нерешено (1:1).[27] Недуго после тога потписао је нови уговор са клубом, којим је продужио сарадњу до 2018. године.[28] И поред лоше полусезоне Шарави је имао подршку клуба, који је одбацио могућност његовог трансфера.[29][30][31]

Сезоне погођене повредама (2013—15)

уреди

20. августа 2013. Шарави је постигао гол за Милан против ПСВ Ајндховена у првој утакмици плеј-офа за Лигу шампиона, што је био његов први погодак у такмичарској утакмици још од дербија са Интером у фебруару.[32] Након што је од почетка септембра одсуствовао због повреде бутног мишића, нова повреда пре повратка, овај пут левог стопала, одвојила је ел Шаравија од терена на дужи период.[33] Како опоравак није ишао по плану, клуб је одлучио да га у децембру 2013. године пошаље на операцију, због које је одсуство продужено за још 10 недеља.[34][35][36] На терен се вратио тек 11. маја 2014. године, када је одиграо друго полувреме у поразу од Аталанте од 2:1.[37]

8. новембра 2014. године, Шарави је поготком против Сампдорије, прекинуо голгетерски пост у лиги, који је трајао 622 дана.[38] У јануару 2015. године ел Шарави је доживео повреду десног стопала, због које је првобитно требало да 2 месеца одсуствује са терена.[39] Ипак, опоравак је трајао 4 месеца, након чега је ел Шарави повратак на терен, 24. маја 2015. године, обележио са два гола Торину, у победи од 3:0.[40][41] У ове две сезоне, у којима је имао проблеме са повредама, Шарави је одиграо укупно само 28 утакмица.[42]

Монако

уреди

У јулу 2015. године Шарави је, са намером да поврати форму, отишао на позајмицу у Монако до краја сезоне, са опцијом обавезног откупа уговора ако одигра 25 утакмица.[43][44][45]

У јануару 2016. године, након одигране 24 утакмице, Монако је објавио да не рачуна на ел Шаравија и да у сарадњи са Миланом, договара његов прелазак у други клуб.[45] Шаравијев голгетерски учинак у Монаку била су три гола у европским такмичењима.[46]

Рома

уреди

У јануару 2016. године Рома је позајмила ел Шаравија до краја сезоне.[47][48] На дебију за Рому против Фрозинонеа, 30. јануара 2016. године, Шарави је постигао гол, у победи од 3:1.[49][50] Месец дана касније, са два гола донео је Роми три бода са гостовања у Емполију.[51] Ел Шарави је наставио са одличним играма за Рому и до краја сезоне постигао је 8 голова на 16 утакмица.[52] Захваљујући томе Рома је активирала клаузулу из уговора о позајмици и на крају сезоне откупила је ел Шаравија од Милана за 13 милиона евра, који је потписао петогодишњи уговор.[52]

24. априла 2017. године Шарави је забележио чак три асистенције у гостујућој победи Роме над Пескаром од 4:1.[53] Сезону 2016/17. Шарави је окончао са 12 постигнутих голова, што је био његов најбољи учинак још од сезоне 2012/13 у Милану, којом се пробио на велику сцену.[54]

28. октобра 2017. године Шарави је одличним голом из волеја донео победу Роми над Болоњом (1:0),[55] а одличну форму потврдио је три дана касније, када је постигао два гола у победи над Челсијем (3:0) у Лиги шампиона.[56] До краја сезоне Шарави је постигао 9 голова за Рому.[57]

11. новембра 2018. године постигао је два гола у победи над Сапмпдоријом од 4:1.[58] Шаравијев голгетерски учинак на крају сезоне 2018/19. опет је био двоцифрен са 11 голова.[59]

Шангај Шенхуа

уреди

У јулу 2019. године, ел Шарави је прешао у Шангај Шенхуу, у трансферу вредном 16 милиона евра.[60] У децембру 2019. године Стефан је са Шангајем освојио кинески ФА куп, када су били бољи од Шандонг Луненга (0:1, 3:0), где је у реваншу постигао други гол за Шангај.[61]

Рома

уреди

У јануару 2021. године, ел Шарави се вратио у Рому, потписавши уговор као слободан играч.[62]

Интернационална каријера

уреди

Стефан је могао да игра за фудбалску репрезентацију Египта, али није јер је тадашњи тренер Хасан Шехата рекао да сваког Египћанина који игра у иностранству то не квалификује да игра за репрезентацију.[63] Овај коментар је котрадикторан Шаравијевој изјави да одбио Египатску фудбалску федерацију јер му је жеља да игра за Италију.[15]

Млађе селекције

уреди

Шарави је прво наступао за репрезентације Италије до 17 година, са којом је наступио на европском и светском првенству,[64] а касније је наступао и за репрезентацију до 21. године.

Сениор

уреди

За сениорску репрезентацију дебитовао је 15. августа 2012, у пријатељском мечу против Енглеске, у поразу од 2:1.[65] Први гол постигао је 14. новембра 2012. године против Француске у поразу од 2:1.[64][66]

Са репрезентацијом је учествовао на Купу конфедерација 2013. године.[67] Играо је на утакмици групне фазе против Бразила, који је Италија изгубила са 4:2,[68] а на утакмици за треће место против Уругваја, коју су азури добили након једанаестераца, ел Шарави је био један од стрелаца у пенал серији.[69]

Повреде у сезони 2013/14, због којих је пропустио већину утакмица, су коштале Шаравија места у репрезентацији на светском првенству у Бразилу 2014. године.[70]

10. октобра 2015. године постигао је гол за репрезентацију након скоро 3 године, у победи над Азербејџаном, захваљујући којој се Италија пласирала на европско првенство.[71]

Стефан је био члан репрезентације на европском првенству 2016. године,[72] где је наступио само на утакмици против Ирске, када је ушао са клупе у задњних двадесетак минута.[73]

15. октобра 2019. Шарави је постигао гол за Италију против Лихтенштајна (5:0) у квалификацијама за Европско првенство 2020. године, што је била његова прва утакмица за репрезентацију после 2017. године и пораза од Шведске у плеј-офу за светско првенство.[74] 7. октобра 2020. године постигао је два гола на пријатељској утакмици против Молдавије, у победи од 6:0.[75]

Покровитељство

уреди

У 2012. години Шарави је потписао спонзорски уговор са америчком кућом спортске опреме Најки. Појављује се у новој реклами Најка за Зелену брзину 2 заједно са Мариом Гецеом, Еданом Азаром, Кристијаном Ериксеном и Тиом Волкотом.[76][77]

Ел Шарави се са Месијем нашао на омоту италијанске верзије видео-игре ФИФА 14.[78]

Статистика

уреди

Клупска

уреди
Ажурирано 11. марта 2021. године[79][80]
Наступи и голови за клубове, по сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Куп Лига Куп Континентално Остало Укупно
Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Ђенова 2008–09 1 0 0 0 — — — 1 0
2009–10 2 0 0 0 — 0 0 — 2 0
Укупно 3 0 0 0 — 0 0 — 3 0
Падова (позајмица) 2010–11 29 9 1 0 — — — 30 9
Милан 2011–12 22 2 4 2 — 2[а] 0 0 0 28 4
2012–13 37 16 1 1 — 8[а] 2 — 46 19
2013–14 6 0 0 0 — 3[а] 1 — 9 1
2014–15 18 3 1 0 — — — 19 3
Укупно 82 21 6 3 — 13 3 0 0 101 27
Монако (позајмица) 2015–16 15 0 0 0 0 0 9[б] 3 — 24 3
Рома (позајмица) 2015–16 16 8 — — 2[а] 0 — 18 8
Рома 2016–17 32 8 4 2 — 8[в] 2 — 45 12
2017–18 33 7 1 0 — 10[а] 2 — 44 9
2018–19 28 11 1 0 — 4[а] 0 — 33 11
Укупно 109 34 5 2 — 24 4 — 139 40
Шангај Шенхуа 2019 10 1 3 3 — — — 13 4
2020 6 0 0 0 — 0 0 0 0 6 0
Укупно 16 1 3 3 — 0 0 0 0 19 4
Рома 2020–21 4 0 0 0 — 3 1 — 7 1
Укупно у каријери 259 65 16 8 0 0 49 11 0 0 325 84
  1. ^ а б в г д ђ Наступи у Лиги шампиона
  2. ^ 3 наступа и 1 гол у Лиги шампиона, 6 наступа и 2 гола у Лиги Европе
  3. ^ Наступи у Лиги Европе

Репрезентативна

уреди
Ажурирано 15. новембра 2020. године[81][82]
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступа Голова
Италија 2012 3 1
2013 7 0
2014 1 0
2015 6 1
2016 3 1
2017 3 0
2018 0 0
2019 2 1
2020 3 2
Укупно 28 6
У колонама прво су приказани голови Италије, у колони резултат приказан је резултат након Шаравијевог гола[81]
Списак голова које је Стефан ел Шарави постигао за репрезентацију
Бр. Датум Стадион Противник Резултат Коначан Такмичење
1 14. новембар 2012 Стадион Енио Тардини, Парма, Италија   Француска 1:0 1–2 Пријатељска утакмица
2 10. октобар 2015 Стадион Тофик Бахрамов, Баку, Азербејџан   Азербејџан 2:1 3–1 Квалификације за европско првенство 2016
3 29. март 2016 Алијанц арена, Минхен, Немачка   Немачка 1:4 1–4 Пријатељска утакмица
4 15. октобар 2019 Рајнпарк стадион, Вадуц, Лихтенштајн   Лихтенштајн 4:0 5–0 Квалификације за европско првенство 2020
5 7. октобар 2020 Стадион Артемио Франки, Фиренца, Италија   Молдавија 3:0 6:0 Пријатељска утакмица
6 5:0

Трофеји

уреди

Клупски

уреди

Милан

уреди

Шангај Шенхуа

уреди

Рома

уреди

Репрезентативни

уреди

Италија

уреди

Занимљивости

уреди

Ел Шарави је навијач Милана од малих ногу, а поред Роналдиња, који му је био први идол, највише се угледао на Каку.[83][84]

Шарави је колекционар дресова.[84]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „El Shaarawy wants Milan for life | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  2. ^ „The Little Pharoah with a big reputation”. Yahoo! Sports. Приступљено 1. 2. 2013. 
  3. ^ „Olivera lancia il Genoa Il Chievo sprofonda” (на језику: итал.). La Gazzetta dello Sport. 22. 12. 2008. Приступљено 19. 1. 2009. 
  4. ^ а б „So just how good is AC Milan-bound teenage wonderkid Stephan El Shaarawy? Here's everything you need to know | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  5. ^ „Chievo tra pali, errori e sfortuna Il Genoa passa all'89'. Ora è sesto - Serie A - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-03-10. 
  6. ^ „Olivera gol, il Genoa in orbita - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-03-10. 
  7. ^ „E’ il baby talento Stephan El Shaarawy il primo volto nuovo del Padova 2010–11” (на језику: итал.). Calcio Padova. 27. 6. 2010. Архивирано из оригинала 26. 09. 2011. г. Приступљено 11. 6. 2011. 
  8. ^ а б „AC Milan secure co-ownership deal for Genoa's Stephen El Shaarawy | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  9. ^ „El Shaarawy, Milan's latest jewel”. FIFA. Архивирано из оригинала 13. 02. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  10. ^ „Stephen El Shaarawy completes AC Milan transfer”. Goal.com. 25. 6. 2011. Приступљено 25. 6. 2011. 
  11. ^ „Official: Milan sign El Shaarawy | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  12. ^ а б в UEFA.com (2012-10-31). „Caribbean calling for fast-learner El Shaarawy”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-11. 
  13. ^ „El Shaarawy: I had a great first season at AC Milan”. Goal.com. Приступљено 30. 1. 2013. 
  14. ^ „Udinese vs AC Milan Report”. Goal.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2014. г. Приступљено 30. 1. 2013. 
  15. ^ а б „Stephan El Shaarawy: The Premier League is great, but I'd like to stay at AC Milan forever | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  16. ^ „Agent: Stephan El Shaarawy wants to stay at AC Milan | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  17. ^ „AC Milan vs Juventus Report”. Goal.com. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 3. 2. 2013. 
  18. ^ „El Shaarawy: I had a great first season at AC Milan | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  19. ^ „El Shaarawy extends Milan contract until 2017”. UEFA.com. 25. 7. 2012. Приступљено 25. 7. 2012. 
  20. ^ „El Shaarawy renews AC Milan deal”. Goal.com. 25. 7. 2012. Приступљено 25. 7. 2012. 
  21. ^ „El Shaarawy extends Milan contract | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  22. ^ UEFA.com (2016-01-26). „Expert view on El Shaarawy's move to Roma”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-11. 
  23. ^ „Palermo 2-2 AC Milan: El Shaarawy completes fightback but Rossoneri's inconsistency continues | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  24. ^ „Napoli 2-2 AC Milan: Sensational El Shaarawy salvages point for Rossoneri | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  25. ^ а б „El Shaarawy can replicate 2012 form, insists Allegri | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  26. ^ Bandini, Nicky (2014-09-01). „Milan’s Stephan El Shaarawy dazzles without Balotelli cramping his style | Paolo Bandini”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2021-03-12. 
  27. ^ „Inter vs Milan | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  28. ^ „El Shaarawy extends Milan deal | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  29. ^ „AC Milan rule out El Shaarawy exit | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  30. ^ „Berlusconi Junior: El Shaarawy has a lot to prove to AC Milan | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  31. ^ „Milan take El Shaarawy off market | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-13. 
  32. ^ „El Shaarawy thrilled to end goal drought | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  33. ^ September 2013, FourFourTwo Staff 30. „El Shaarawy sustains fractured foot”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 
  34. ^ March 2014, FourFourTwo Staff 18. „El Shaarawy on comeback trail for Milan”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 
  35. ^ „El Shaarawy out for 10 weeks | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  36. ^ UEFA.com (2013-12-28). „Surgery rules out El Shaarawy for ten weeks”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-11. 
  37. ^ „El Shaarawy targets World Cup spot after AC Milan comeback | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-13. 
  38. ^ November 2014, FourFourTwo Staff 08. „Serie A Wrap: El Shaarawy ends Milan drought”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10. 
  39. ^ „Milan rocked by El Shaarawy blow | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  40. ^ May 2015, FourFourTwo Staff 24. „Milan 3 Torino 0: El Shaarawy grabs brace as Inzaghi's men ease to victory”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 
  41. ^ „Milan-Torino 3-0: 2 gol di El Shaarawy, Pazzini fa 100, Ventura fuori dall'Europa”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-03-09. 
  42. ^ „Opinion: El Shaarawy starting to thrive under demands of a big club”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  43. ^ „El Shaarawy: 'Monaco turning point' | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  44. ^ „Monaco sign Stephan El Shaarawy from AC Milan | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  45. ^ а б „Monaco: 'El Shaarawy will leave' | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  46. ^ „Stephan El Shaarawy set for Monaco exit | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  47. ^ „Galliani: ‘El Shaarawy to Roma today’ | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  48. ^ „El Shaarawy: ‘Roma was priority’ | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  49. ^ „El Shaarawy's dream Roma debut | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  50. ^ „Roma vs Frosinone | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  51. ^ February 2016, FourFourTwo Staff 27. „Empoli 1 Roma 3: El Shaarawy at the double”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 
  52. ^ а б „Official: Roma buy El Shaarawy | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  53. ^ „Five Things We Learned: El Shaarawy's unselfishness highlights vibrant win”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  54. ^ „Football News: Roma star El Shaarawy falls asleep looking at Messi and Ronaldo | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  55. ^ „Roma vs Bologna | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  56. ^ „CL: Roma demolish Chelsea | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  57. ^ „El Shaarawy to cost Toro €16m | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-13. 
  58. ^ „Roma vs Sampdoria | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  59. ^ „El Shaarawy contract talks stall | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-13. 
  60. ^ „Transfer news: Roma forward Stephan El Shaarawy is set to join Shanghai Shenhua in €16m deal | Goal.com”. www.goal.com. Архивирано из оригинала 29. 05. 2020. г. Приступљено 2021-03-08. 
  61. ^ „Shanghai Shenhua lift fifth Chinese FA Cup | Football | News | AFC Champions League 2021”. the-AFC (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-11. 
  62. ^ „El Shaarawy returns to Roma for second spell after 18 months in China | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-08. 
  63. ^ „Fame and fortune elsewhere”. Al-Ahram Weekly. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2013. 
  64. ^ а б UEFA.com (2013-04-01). „El Shaarawy grateful for Under-17 experience”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-11. 
  65. ^ „England 2–1 Italy”. BBC Sport. Приступљено 30. 1. 2013. 
  66. ^ „France ruin El Shaarawy's party | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  67. ^ FIFA.com. „FIFA Confederations Cup 2013 - News - Balotelli absence adds to Italy challenge - FIFA.com”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-11. [мртва веза]
  68. ^ „Prandelli: El Shaarawy needs more character | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-12. 
  69. ^ „Italy take Confederation Cup bronze”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 2013-06-30. Приступљено 2021-03-12. 
  70. ^ May 2014, FourFourTwo Staff 23. „El Shaarawy denies Milan exit speculation”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 
  71. ^ „Italy beats Azerbaijan to qualify for Euro 2016 - Sportsnet.ca”. www.sportsnet.ca. Приступљено 2021-03-12. 
  72. ^ June 2016, FourFourTwo Staff 21. „El Shaarawy completes permanent Roma switch”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-09. 
  73. ^ UEFA.com (2016-06-22). „Brady header wins it for Ireland against Italy in EURO 2016 Group E”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-12. 
  74. ^ „El Shaarawy: 'Emotional Italy return' | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-09. 
  75. ^ „El Shaarawy: 'Wait and good things come' | Football Italia”. www.football-italia.net. Приступљено 2021-03-13. 
  76. ^ „Stephan El Shaarawy Wears the Nike GS2”. Football Boots. Приступљено 26. 11. 2012. 
  77. ^ „Nike GS2 Football Boots”. FootballBoots.co.uk. Архивирано из оригинала 15. 05. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2012. 
  78. ^ „Stephan El Sharaawy nuovo volto italiano di FIFA 14 | FIFA | EA SPORTS”. web.archive.org. 2013-08-02. Архивирано из оригинала 02. 08. 2013. г. Приступљено 2021-03-12. 
  79. ^ „Stephan El Shaarawy profile”. at A.C. Milan. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено 1. 12. 2011. 
  80. ^ Стефан ел Шарави на сајту Soccerway (језик: енглески)
  81. ^ а б „Nazionale in Cifre: El Shaarawy, Stephan” (на језику: италијански). FIGC. Приступљено 6. 9. 2015. 
  82. ^ Стефан ел Шарави на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  83. ^ „Genoa's Stephan El Shaarawy: Joining AC Milan would be a dream come true | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-03-09. 
  84. ^ а б UEFA.com (2018-04-02). „El Shaarawy talks Roma, shirt swapping and Barcelona”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-11. 

Спољашње везе

уреди
 
Стефан ел Шарави на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_ел_Шарави&oldid=28785666”