Преподобни Јаков Нови Тумански
Преподобни Јаков Нови Тумански рођен као Радоје Арсовић (1894—1946) био је српски светитељ и монах. По образовању био је доктор филозофије и права.
| Јаков Арсовић | |
|---|---|
 Јаков Нови Тумански | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. децембар 1894. |
| Место рођења | Кушићи, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1946. (51/52 год.) |
| Место смрти | село Раброво, ФНР Југославија |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква |
| Канонизација | мај 2017, Београд од стране Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве |
| Главно светилиште | Манастир Туман |
| Празник | 8/21. август |
Младост и школовање уреди
Рођен је 13. децембра 1894. године на Равној Гори, у селу Кушићу,[1] општина Кушићи код Ивањице.[2] Световно - крштено име му је било Радоје. Основну и средњу школу завршио је у Србији. Докторирао двапут у Француској након студија: из области филозофије на Сорбони и из области права у Монпељеу. Такође се током световног живота бавио и медицином, правом и теологијом.[3] Радио је као службеник дипломатије Краљевине Југославије у Француској.[4] Године 1929. именован је за амбасадора Југославије у Паризу.
Монаштво уреди
Након Првог светског рата, упознаје владику жичког Николаја Велимировића који је извршио велики утицај на њега да се посвети Цркви. Био је активан учесник Богомољачког покрета и писац више побожних чланака и преводилац.[5] Превео је 1937. године књигу Житије светих девојака, објављену у Крагујевцу. Након Богомољачког сабора у Врњачкој бањи, напустио је дипломатску службу у Паризу и дошао у Охрид, а потом Битољ где је служио уз владику Николаја. Тамо се замонашио 1938. године, и узео име Јаков. Интелектуалац са два доктората и са лепим положајем у друштву се међутим одрекао света и закалуђерио, да би се затим строго подвизао. Ступио је у монашко братство у манастиру Жичи, као сабрат. Једно време је касније боравио и у манастиру Љубостињи.
По повратку из Охрида, уређивао је пред Други светски рат (до фебруара 1941) часопис Писмо и Мисионар у Крагујевцу. Са кофером пуним књига пешачио је и мисионарио између Чачка и Краљева.
Био је ћутљив, смеран, смирен и прозорљив; предвидео је немачко бомбардовање Београда и страдање српског народа.[4][6] Пред рат је шетао по Краљеву водећи волове упрегнуте у јарму, и упозоравајући народ говорио да му предстоји ропство.
Током Другог светског рата проповедао је у београдским црквама, а када му је то било забрањено наставио је по гимназијама и школама. У лето 1941. године налазио се у манастиру Љубостињи, уз епископа Николаја ту интернираног.[7]
Смрт уреди
Био је ухапшен 1945. године у Великој Дренови од стране комунистичке власти, која га је подвргла тортури са намером да се одрекне конзервативних религиозних уверења.[8] 1946. године из Београда је донео 8000 примерака Оченаша које је разделио путницима на железничкој станици у Пожаревцу, због чега су га комунисти пребили на смрт.[9] Припадници УДБЕ су га ноћу дочекали на путу између Пожаревца и Раброва, и мучки напали. Од последица тог напада је шестог дана затим, умро у селу Раброву, у дому богомољца Васе Поповића.[10] Иако сабрат манастира Жиче, по својој жељи сахрањен је у манастиру Туман.
Светитељ уреди
У децембру 2014. године са благословом владике браничевског Игњатија, отворен је његов гроб и његове мошти су се показале целима и нетрулежнима.[11]
Од 2017. године Српска православна црква га прославља као светитеља под именом преподобни Јаков Нови Тумански.[12] Православна црква га прославља 8. августа по јулијанском, а 21. августа по грегоријанском календару.[4]
Референце уреди
- ^ "Народ", Солун 1917. године
- ^ Владимир Димитријевић: "Без Бога ни преко прага", Београд 2004. године
- ^ Жички монах отац Јаков Арсовић
- ^ а б в „КО СУ НОВИ СВЕТИТЕЉИ У ДИПТИХУ СВЕТИХ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ”. Часопис Сабор. Архивирано из оригинала 21. 01. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Јустин Поповић, Јаков Арсовић: "Историја монаха у Египту", превод, Београд 1984. године
- ^ "Треће око", Београд 14. август 2018. године
- ^ Радмила Радић: "Живот у временима...", Београд 2006. године
- ^ Саво Б. Јовић: "Утамничена црква", Београд 2001. године
- ^ Марко Лопушина: "Убиј ближњег свог", Београд 1996. године
- ^ Драгољуб Вурдеља: "Обезглављена Српска црква", Трст 1964. године
- ^ „Пронађене нетрулежне мошти монаха Јакова (Арсовића) у манастиру Тумане”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2017. г. Приступљено 04. 06. 2017.
