Арно Гујон

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, француски и српски хуманиста

Арно Гујон (франц. Arnaud Gouillon; Гренобл, 27. новембар 1985) је француски и српски хуманиста, оснивач и директор француске невладине организације „Солидарност за Косово” (франц. Solidarité Кosovo) и вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, која је орган управе у саставу Министарства спољних послова.[1][2]

Арно Гујон
Arnaud Gouillon official portrait, 2022.jpg
Арно Гујон
Биографија
Име при рођењуArnaud Gouillon
Датум рођења(1985-11-27)27. новембар 1985.(36 год.)
Место рођењаГренобл
Француска
ПребивалиштеБеоград, Србија
ДржављанствоФранцуско и Српско
СупружникИвана Гујон
Деца3
Тренутна функција
Функцију обавља од 26. 11. 2020.
Претходникфункција успостављена
Директор организације Солидарност за Косово
Тренутна функција
Функцију обавља од 2004.

Аутор је књиге „Сви моји путеви воде ка Србији”. Први пут је 2005. године дошао у Србију са братом Бертраном возећи комби пун хуманитарне помоћи за Србе на Косову и Метохији, а од 2015. године је држављанин Србије, на основу заслуга током десетогодишњег хуманитарног рада. Носилац је више одликовања и признања за свој досадашњи хуманитарни рад.[2]

Од 2012. године се настанио у Београду са породицом. Активан је у више културних удружења и редовно држи предавања и трибине по Србији и иностранству.

БиографијаУреди

МладостУреди

Рођен је 27. новембра 1985. године у Греноблу (Француска). Као најмлађи од троје деце, одрастао је у сложној породици у којој су се неговали традиције, родољубље и историјско пријатељство између Француске и Србије. Под утицајем тих породичних вредности, његов поглед на збивања у бившој Југославији битно је другачији од виђења која превладавају на Западу.[2]

За време бомбардовања Србије 1999. године као школарац од 13 година, улазио је у расправу са професором историје, заговорником рата и залагао се за мир и правду за српски народ.

Када су 2004. године избили антисрпски погроми по целом Косову и Метохији, одлучио је да ступи у конкретну акцију и пружи помоћ породицама, недужним жртвама прогона. Са деветнаест година основао је хуманитарну организацију „Солидарност за Косово” са циљем да се помогне српском народу и осталим националним мањинама које живе у енклавама на Косову и Метохији.[3]

ОбразовањеУреди

Основно образовање завршио је у родном граду Жариу и средње образовање у Визилу. Године 2002. уписао је физички факултет уз додатни, необавезни, магистер Математике на Универзитету у Греноблу, другом најбољем универзитету Француске и 32. у свету у области Физике према шангајској листи. Године 2004. ооложио је пријемни испит за упис на угледну инжењерску Политехничку школу Универзитета у Греноблу, смер Екологија и превенција ризика и 2007. мастерирао и стекао звање мастерс инжењера, са 22 године, у области „заштите животне средине”. Након пресељења у Београд, 2012. године похађао је мастер политикологије на Факултету Политичких Наука у Београду, смер „Политички систем Србије и институције”.[2]

Поред матерњег француског, говори српски, енглески и руски језик.

КаријераУреди

Од 2007. до 2010. године радио је као инжењер у Л'Ореалу у Паризу, у Привредној комори у Бордоу, као професор физике у једној француској школи у Kаиру и као координатор за квалитет у Зворнику (Република Српска) у фирми Студен Пром која извози замрзнуте прехрамбене производе у Француску.

Од 2011. године до 2020. запослен је као директор хуманитарне организације „Солидарност за Косово” коју је основао док је био студент и у којој је волонтирао седам година.

Решењем Владе Републике Србије је од 2020. године в.д. Директор Канцеларије за сарадњу са Дијаспором и Србима у региону.[4]

Хуманитарни радУреди

Године 2018. организовао је снимање документарца од 52 минута о животу Срба на Косову и Метохији који је емитован четири пута на француској телевизији KТО и два пута на РТС-у. Филм под називом „Косово, хришћанство у опасности” награђен је као најбоље остварење на фестивалу документарно духовног филма у Зајечару и на међународном фестивалу православног филма у Kрушевцу 2018. године.[5][6]

Редован је саговорник француских медија који желе да пишу о хуманитарној ситуацији на Косову и Метохији.[2]

Солидарност за КосовоУреди

 
Арно Гујон у једном од хуманитарних акција

Његов хуманитарни рад започиње оснивањем 2004. године хуманитарне организације „Солидарност за Косово”, која је основана као реакција на антисрпске погроме који су 17. и 18. марта 2004. погађали цело Косово и Метохију. Дошао је први пут у Србију 2005. године са братом Бертраном и двојицом пријатеља са хуманитарном помоћи скупљене у Француској. Мала студентска организација браће Гујона брзо је израсла у једну од највећих хуманитарних организација која делује на простору Балкана.

 
Са српском породицом на Косову и Метохији

Са подршком од преко 12 000 донатора из целе Француске, и без иједне државне или европске субвенције, „Солидарност за Косово” је организовала преко 44 шлепера хуманитарне помоћи и финансирала у сарадњи са Епархијом рашко-призренском више десетина пројеката у области школства, здравства и пољопривреде. Организација је на терену препозната по својим самоодрживим пројектима који омогућавају људима да живе од свог рада, а не од хуманитарне помоћи. У сарадњи са Народним кухињама Мајка Девет Југовића, финансирала је изградњу пет фарми, једне млекаре, једне фабрике за пастеризацију воћа и поврћа, поставила десетине пластеника и купила стотине животиња попут крава, оваца и коза, као и пољопривредне машине за мештане енклава.[2]

Рад са децом и хуманитарни пројекти за децу су такође један од приоритета „Солидарност за Косово”. Од 2012. до данас, реновирала је 34 школе, водила стотине деце први пут на море и помогла раду два породилишта, једне болнице и четири дома здравља.[7]

Укупна вредност помоћи коју је „Солидарност за Косово” пружила социјално угроженим породицама које живе у енклавама на Косову и Метохији прелази 5,5 милиона евра.

Друштвени и културни ангажманУреди

 
Арно Гујон приликом доделе пасоша и држављанства Републике Србије 2015. године.

Поред свог хуманитарног рада, Арно Гујон је веома активан на друштвеном и културном плану. Арно Гујон је 2016. године позван да буде један од учесника кампање „Негујмо српски језик”, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, са циљем неговања и заштите српског језика, писма, опште језичке културе и писмености. Две године касније постао је њено заштитно лице и предводник Каравана културе говора који организује едукације и трибине за младе широм Србије и Републике Српске.[2]

Такође, често се одазива на позиве других удружења која се баве културом или хуманитарним радом, попут Телетона у Београду, Дана Јоргована у Краљеву, Љубичевских коњичких игара у Пожаревцу, итд...

Чест је гост Домова културе, универзитета и средњих школа из Србије и Републике Српске који га позивају да говоре о свом искуству у области хуманитарног рада и друштвеног ангажмана али и о филозофским темама попут смисла живота, хуманизма, праведности... Од 2012. до данас, одржао је преко стотину предавања и трибина на српском језику.

Свестан да је, поред косовског питања, један од највећих изазова за Србију одлазак младих у иностранство, Арно Гујон је основао 2016. у Београду Удружење ИНОМС (Иницијатива за Наталитет и Останак Младих у Србији). Циљ овог удружења је да се кроз позитивне и успешне примере из Србије, као и уз демистификацију идеализованог живота у иностранству, подстакне младе да остану да живе у Србији.[2]

Политички ангажманУреди

 
Састанак у Влади Србије поводом организације Традиционалног Кроса РТС-а у Србији и дијаспори

Арно Гујон постао је политички освешћен са 13 година када први пут у животу јавно бранио политички став на часу Историје, неколико дана након бомбардовања РТС-а 23. априла 1999. године. Његов професор историје је тада оправдавао тај злочин рекавши да је „РТС постала војни циљ пошто емитује пропаганду”, на шта је млади Гујон одговорио да „медијска кућа, каква год да је, не сме да постане војни циљ и да тако што убијамо цивиле и недужне људе, тиме не чинимо хуманитарно дело. Француски медији такође врше пропаганду па нико их не бомбардује због тога”. Након тога је професор хтео да га избаци са часа.[8]

Свој тинејџерски бунт против система Арно Гујон изражавао је тако што је учествовао, још као малолетник, на политичким скуповима више патриотских удружења и активно се борио за очување традиционалних француских вредности и против војног интервенционизма Запада на Блиском истоку и у Африци.

Са само 24 године, 2010. године, амбициозни млади Гујон покушавао је да добије 500 потписа председника општина како би могао да се кандидује на председничким изборима у Француској две године касније. У том немогућем изазову, добио је подршку више покрета, међу којима се налазио и покрет Блок Идентитер, чији је млади Гујон био члан, познат по свом залагању за јаку Европу и противљењу нелегалном доласку миграната у Француску. Након овог кратког искуства које се завршило 2011. године, напустио је свој политички ангажман и посветио се свом хуманитарном и друштвено корисном раду.[2]

Решењем Владе Републике Србије је од 2020. године в.д. Директор Канцеларије за сарадњу са Дијаспором и Србима у региону.[2]

ПубликацијеУреди

 
Предавање Арноа Гујона на Војној академији пред официрима и питомцима Војске Србије поводом обележевања годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године

У СрбијиУреди

Године 2015. објавио је књигу „Сви моји путеви воде у Србију”, којом објашњава разлоге који су га навели да се ангажује за Србе на Косову и Метохији и да након тога повеже своју судбину са судбином Срба тако што се настанио у Београду. Аутор такође описује Србију онакву какву је види један странац и поручује да је Србија „на почетку значајне фазе у својој историји, на почетку новог историјског пута. Изазови су озбиљни, али ће им она одолети. Потребно је много тога изградити, треба много тога сачувати. Из тог алхемијског процеса појавиће се модерна Србија, постављена на својим традиционалним темељима. Јер Србија, као све старе земље – то су корени без којих ништа не би имало смисла, али то су и крила којима ће она узлетети и превазићи оно што јесте”.[9]

У ФранцускојУреди

Учествовао је у писању и објављивању три књиге на француском језику о Србији и Косову и Метохији[2]:

  • 2013. Au cœur de l’Europe Martyre (Édition L’Age d’Homme)
  • 2016. Peuples persécutés d’Orient (Édition du Rocher)
  • 2020. À la Serbie (Un Infini Cercle Bleu)

Арно Гујон уређује часопис хуманитарне организације „Солидарност за Косово” који излази у Француској свака три месеца у 13 000 примерака. Након објављивања чланка од чак десета страна у угледном Фигаро Магазину, у јуну 2019- године, добио је заједно са замеником директора Фигароа, више претњи и увреда од стране Албанаца и проалбанских француских новинара.[10]

Приватни животУреди

Арно Гујон је ожењен Иваном Гајић, Српкињом рођеном у Француској, са којом има троје деце, ћерке Милену (2015) и Ирену (2017) и сина Виктора (2021). Упознали су се случајно у Зворнику, где је Арно радио као инжењер, док је Ивана била у посети својој родбини.[11]

Ивана је завршила Политичке науке у Паризу и радила као политички асистент у Народној скупштини у Паризу, потом у Бриселу и Стразбуру, а затим и у Суду у Шамберију. Сада ради у хуманитарној организацији Солидарност за Косово где је задужена за однос са донаторима, француским званичницима и медијима.

Арно Гујон од своје ране младости тренира кик бокс, вози ролере и скија.

Признања и одликовањаУреди

ОдликовањаУреди

 
Арно Гујон испред витрине са добијеним ордењима у канцелацији хуманитарне организације „Солидарност за Косово“
 
Приликом доделе Ордена Светог Саве у Патријаршији СПЦ, са Патријархом Иринејом и Мариносом Рицудисом, грчким капетаном

Друге наградеУреди

  • 2012. Специјална плакета за најплеменитији подвиг године, које додељује компанија „Новости”[15]
  • 2015. Држављанство Републике Србије на основу заслуга, у Палати Србије из руку Министра Унутрашњих Послова Небојше Стефановића[16]
  • 2017. Награда „Бранислав Мане Шакић” за очување српског језика и неговање културе говора у електронским медијима.
  • 2018. Повеља Витеза Светосавског пацифизма Министарства спољних послова Републике Србије за хуманитарни рад на Косову и Метохији као и за залагање у Француској за промену слике о Србији.[17]
  • 2022. Награда „Ћирилична даровница” манифестације Ћирилична баштина у Бајиној Башти, за велики допринос у очувању српског националног писма, отварања школа на српском језику у иностранству, помоћи школама на Kоссову и Метохији и учешћу у „Kаравану културе говора“.[18][19]

Види јошУреди

НапоменеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Арно Гујон в. д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону”. www.rts.rs. Приступљено 2020-11-28. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Директор управе”. dijaspora.gov.rs. Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Приступљено 14. 5. 2022. 
  3. ^ Ивановић, Дејана. „Заволео Србију током агресије НАТО-а”. Politika Online (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2017. 
  4. ^ „Arno Gujon v.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri MSP - Društvo - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-04-23. 
  5. ^ „Резултати Четвртог међународног фестивала православног филма "Снажни духом. Међународни фестивал православног филма Крушевац. Приступљено 22. 8. 2019. 
  6. ^ „Nagrada dokumentarnom filmu “Kosovo – Hrišćanstvo u opasnosti. Zaječarska hronika. Приступљено 22. 8. 2019. 
  7. ^ „Арно Гујон седми пут организовао летовање за децу са КиМ”. Стање ствари. Приступљено 22. 8. 2019. 
  8. ^ „Заволео Србију током агресије НАТО-а”. Политика. Приступљено 22. 8. 2019. 
  9. ^ „Arno Gujon: Svi moji putevi vode ka Srbiji”. Blic.rs (на језику: српски). 27. 11. 2015. Приступљено 27. 8. 2017. 
  10. ^ „Гујона називају фашистом због репортаже у „Фигароу. Политика. Приступљено 22. 8. 2019. 
  11. ^ „Arno Gujon postao otac po treći put: Rodio se Viktor i krupna je beba”. telegraf.rs. Телеграф. Приступљено 14. 5. 2022. 
  12. ^ „Укази о одликовањима”. Председник Републике Србије (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2017. 
  13. ^ „ORDENJE ZA PRIJATELJE SRBA Patrijarh ODLIKOVAO humanitarca Gujona i grčkog kapetana koji je ODBIO da bombarduje Srbiju 1999. (FOTO)”. Blic. Приступљено 24. 1. 2018. 
  14. ^ „Орден за француског хуманитарца Арноа Гујона”. РТС. Приступљено 24. 1. 2018. 
  15. ^ „Подвиг године: Енрико Виња и Арно Гујон годинама помажу Србе на КиМ”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 27. 8. 2017. 
  16. ^ „Арно Гујон добио српско држављанство”. Политика. Приступљено 22. 8. 2019. 
  17. ^ „Serbian Diplomacy Day Marked”, C or D, Belgrade: Alliance International Media, 29. 5. 2018, Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2018, Приступљено 18. 1. 2021 
  18. ^ „SRBIJA ODALA PRIZNANJE VELIKOM HUMANISTI: Arno Gujon dobitnik Ćirilične darovnice!”. Serbian Times. Приступљено 26. 5. 2022. 
  19. ^ Пејовић, Бранко (26. 5. 2022). „Арноу Гујону уручена „Ћирилична даровница. Политика. Приступљено 27. 5. 2022. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
функција успостављена
Вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
26. 11. 2020. — данас

Наследник: