Беочин
Беочин је градско насеље у општини Беочин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 7839 становника.
Беочин | |
|---|---|
 Стамбени блок у Беочину | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Беочин |
| Становништво | |
| — 2011. |  7.839 |
| — густина | 226/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 32″ С; 19° 43′ 13″ И / 45.192333° С; 19.720206° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 196 m |
| Површина | 35,6 km2 |
.svg)  Беочин Беочин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21300 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Географија
уредиБеочин је административно седиште општине Беочин, која припада Јужнобачком округу, иако се целокупна територија општине не налази у Бачкој, већ у Срему, али због непосредне близине регионалног центра, Новог Сада (око 15 km) се сврстава у бачки округ. Место се налази у северном Срему, на обронцима Фрушке горе и десне стране Дунава.
Овај крај је познат по фабрици цемента Лафарж БФЦ (Lafarge BFC) [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2013) који је пре запошљавао око 2.000 радника, а сада у фабрици ради око 350 људи.
По попису становништва из 2002. године Беочин има 8.370 становника. Већина становника чине Срби, постоји и мања заједница Рома са Косова избеглих 1990-их година.
Месне заједнице
уредиУ саставу насељеног места Беочин постоје три месне заједнице: "Беочин Село" (на југу), "Беочин Град" (на северу) и "Бразилија" (на западу). Насељеном месту Беочин припада само источни део месне заједнице "Бразилија", док је западни део ове месне заједнице у саставу суседног насеља Черевић.
Историја
уреди
Насеље на садашњој територији Беочина се спомиње први пут у XVIII веку. 1839. године је саграђена фабрика цемента.[1] Почетком XX века настало је и насеље за раднике. После Другог светског рата Беочин се шири на исток градњом вишеспратних зграда. Беочин постаје већи и важнији од Беочин села, као што ће постати и важан центар за околна села. Због великог прилива становништва, услед потражње радника за рад у фабрици цемента, у Беочину има мало старог локалног становништва.
Јавни објекти
уредиОвде се налазе ОШ „Јован Грчић Миленко” Беочин, Српска православна црква у Беочину, Црква Светог Василија Острошког у Беочину и Римокатоличка црква Свете Барбаре у Беочину.
Демографија
уредиУ насељу Беочин живи 6221 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,3 година (35,7 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 2774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 16 | 18 | ||
| 80+ | 20 | 78 | ||
| 75—79 | 42 | 114 | ||
| 70—74 | 122 | 197 | ||
| 65—69 | 176 | 207 | ||
| 60—64 | 215 | 259 | ||
| 55—59 | 201 | 196 | ||
| 50—54 | 256 | 287 | ||
| 45—49 | 354 | 296 | ||
| 40—44 | 305 | 369 | ||
| 35—39 | 313 | 266 | ||
| 30—34 | 286 | 284 | ||
| 25—29 | 245 | 257 | ||
| 20—24 | 329 | 283 | ||
| 15—19 | 305 | 267 | ||
| 10—14 | 285 | 262 | ||
| 5—9 | 260 | 244 | ||
| 0—4 | 222 | 222 | ||
| Просек : | 35,7 | 38,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.185 | 988 | 1.975 | 96 | 124 | 2 |
| Женски | 3.378 | 661 | 1.977 | 551 | 184 | 5 |
| УКУПНО | 6.563 | 1.649 | 3.952 | 647 | 308 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.670 | 17 | 1 | 4 | 1.098 |
| Женски | 1.085 | 15 | 0 | 2 | 391 |
| УКУПНО | 2.755 | 32 | 1 | 6 | 1.489 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 15 | 91 | 124 | 14 | 58 |
| Женски | 5 | 16 | 209 | 22 | 13 |
| УКУПНО | 20 | 107 | 333 | 36 | 71 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 6 | 13 | 51 | 32 | 25 |
| Женски | 18 | 30 | 54 | 77 | 144 |
| УКУПНО | 24 | 43 | 105 | 109 | 169 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 75 | 0 | 0 | 46 | |
| Женски | 71 | 2 | 0 | 16 | |
| УКУПНО | 146 | 2 | 0 | 62 | |
Саобраћај
уредиСва насеља у општини Беочин су повезана градским аутобусима Новог Сада (бројеви од 77 до 84).[5]
| Север: Футог (преко Дунава скелом) | ||
| Запад: Илок, Бачка Паланка, Вуковар | Беочин | Исток: Сремска Каменица, Петроварадин, Нови Сад |
| Југ: Црвени Чот (највиши врх Фрушке горе), Сремска Митровица |
Градови побратими
уреди
Општина Угљевик, БиХ (од 1982)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Jubilej Beočinske fabrike cementa – 185 godina postojanja i napretka”. Gradnja (на језику: српски). 2024-09-10. Приступљено 2024-09-12.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ JGSP Novi Sad
Мапе
уредиСпољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Локални комерцијални сајт
- Beocin.net Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2009)
- Дворац Шпицерових
- Спортско пословни центар Беочин
