Болеч
Болеч је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 6410 становника..
Болеч | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Гроцка |
| Становништво | |
| — 2011. |  6410 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 17″ СГШ; 20° 36′ 07″ ИГД / 44.7215° СГШ; 20.602° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Болеч Болеч на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11307 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
ИсторијаУреди
Место Болеч се налази северозападно од вароши Гроцке, на путу Београд – Гроцка, а у непосредној близини Дунава. Болеч долази у ред старијих насеља. У литератури се Болеч спомиње 1738. г. („ и беше се цел ден на Болечу“ ). Осим тога, има трагова, који указују на старије насеље. На Орашћићима је, по предању, било Маџарско гробље на чије се трагове и сада налази. Поред друма и му близини механе (тада турске) постоји Бећарско гробље; ту је за време Турака постојала џамија, као и паланчица, која је служила Татарима за станицу.
Пре 1813. г. село је било на десној страни Болечице, испод гробља, на месту које се зове Селиште. Тада су ту биле њиве а било и по која шљива. За време пропасти (1813) становништво је напустило село и пребегло у Банат. Тада у селу није било више од 10 кућа. Кад се доцније вратили, нису отишли на старо место, јер би им Турци ту много досађивали, већ дођу у Гурбет До, где је била велика шума, и где су становали Роми (Цигани) коритари, и ту се настане.
На Болечу је 1815. године чим је плануо устанак, подигнут шанац, у коме су се састали кнез Милош и Вујица Вулићевић.
Болеч се помиње у арачким списковима (порески списак) и имао је 1818. г. 41 а 1822. г. 43 куће. По попису из 1921. године у селу је било 169 кућа са 888 становника.
Предање вели да је у селу била најстарија породица Абазовића, од које данас нема потомака. Веле да су ови Абазовићи водили порекло од неког србина Абаза, који је био спахија. Као најстарије породице сматрају се Певалићићи и Николићи, за које причају, да је некада било све сеоско имање њихово. Старе су породице и Гагићи, чији је предак био Јанко Гагић буљубаша, кога су дахије погубиле 1804. године; Ђурићи, Ачимовићи, Јекићи, Љубинковићи, Стевановићи, Трифуновићи, Вићентијевићи, Милутиновићи и Јефтићи такође се сматрају за старе породице.
Остале породице су досељене из Босне и Херцеговине, из Косова, од Пирота и из околине Ниша, Старе Србије и из околних села. Село је подигло школу 1909. г. Црква им је била у Винчи са којом чинило једну парохију. Године 1920. основана је у селу Земљорадничка задруга. Село је у току балканског и светског рата имало 80 жртава. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Овде се налази Црква Вазнесења Господњег у Болечу.
ДемографијаУреди
У насељу Болеч живи 4606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,3 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 1735 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 7 | 14 | ||
| 80+ | 29 | 50 | ||
| 75—79 | 48 | 88 | ||
| 70—74 | 90 | 111 | ||
| 65—69 | 124 | 104 | ||
| 60—64 | 159 | 136 | ||
| 55—59 | 148 | 128 | ||
| 50—54 | 298 | 263 | ||
| 45—49 | 288 | 297 | ||
| 40—44 | 168 | 235 | ||
| 35—39 | 155 | 185 | ||
| 30—34 | 188 | 164 | ||
| 25—29 | 211 | 233 | ||
| 20—24 | 242 | 246 | ||
| 15—19 | 232 | 220 | ||
| 10—14 | 180 | 146 | ||
| 5—9 | 169 | 129 | ||
| 0—4 | 141 | 124 | ||
| Просек : | 37,3 | 38,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.387 | 752 | 1.485 | 91 | 55 | 4 |
| Женски | 2.474 | 617 | 1.480 | 294 | 70 | 13 |
| УКУПНО | 4.861 | 1.369 | 2.965 | 385 | 125 | 17 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.139 | 60 | 0 | 1 | 228 |
| Женски | 920 | 44 | 0 | 0 | 172 |
| УКУПНО | 2.059 | 104 | 0 | 1 | 400 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 20 | 185 | 223 | 29 | 175 |
| Женски | 4 | 32 | 234 | 32 | 35 |
| УКУПНО | 24 | 217 | 457 | 61 | 210 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 14 | 42 | 54 | 24 | 35 |
| Женски | 20 | 51 | 37 | 62 | 140 |
| УКУПНО | 34 | 93 | 91 | 86 | 175 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 43 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 48 | 3 | 1 | 5 | |
| УКУПНО | 91 | 3 | 1 | 11 | |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.II (П. Нилолић: Околина Београда) и из «Летописа» општине села Болеч. Бр.477
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
