Болеч

Болеч
Болеч;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2011.	6410
Географске карактеристике
Координате	44°43′17″ СГШ; 20°36′07″ ИГД / 44.7215° СГШ; 20.602° ИГДКоординате: 44°43′17″ СГШ; 20°36′07″ ИГД / 44.7215° СГШ; 20.602° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Болеч Болеч на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11307
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Болеч је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 6410 становника.

До насеља саобраћа линија 305 (Устаничка — Болеч) коју одржава ГСП Београд — Погон Космај.

ИсторијаУреди

Место Болеч се налази северозападно од вароши Гроцке, на путу Београд – Гроцка, а у непосредној близини Дунава. Болеч долази у ред старијих насеља. У литератури се Болеч спомиње 1738. г. („ и беше се цел ден на Болечу“ ). Осим тога, има трагова, који указују на старије насеље. На Орашћићима је, по предању, било Маџарско гробље на чије се трагове и сада налази. Поред друма и му близини механе (тада турске) постоји Бећарско гробље; ту је за време Турака постојала џамија, као и паланчица, која је служила Татарима за станицу.

Пре 1813. г. село је било на десној страни Болечице, испод гробља, на месту које се зове Селиште. Тада су ту биле њиве а било и по која шљива. За време пропасти (1813) становништво је напустило село и пребегло у Банат. Тада у селу није било више од 10 кућа. Кад се доцније вратили, нису отишли на старо место, јер би им Турци ту много досађивали, већ дођу у Гурбет До, где је била велика шума, и где су становали Роми (Цигани) коритари, и ту се настане.

На Болечу је 1815. године чим је плануо устанак, подигнут шанац, у коме су се састали кнез Милош и Вујица Вулићевић.

Болеч се помиње у арачким списковима (порески списак) и имао је 1818. г. 41 а 1822. г. 43 куће. По попису из 1921. године у селу је било 169 кућа са 888 становника.

Предање вели да је у селу била најстарија породица Абазовића, од које данас нема потомака. Веле да су ови Абазовићи водили порекло од неког србина Абаза, који је био спахија. Као најстарије породице сматрају се Певалићићи и Николићи, за које причају, да је некада било све сеоско имање њихово. Старе су породице и Гагићи, чији је предак био Јанко Гагић буљубаша, кога су дахије погубиле 1804. године; Ђурићи, Ачимовићи, Јекићи, Љубинковићи, Стевановићи, Трифуновићи, Вићентијевићи, Милутиновићи и Јефтићи такође се сматрају за старе породице.

Остале породице су досељене из Босне и Херцеговине, из Косова, од Пирота и из околине Ниша, Старе Србије и из околних села. Село је подигло школу 1909. г. Црква им је била у Винчи са којом чинило једну парохију. Године 1920. основана је у селу Земљорадничка задруга. Село је у току балканског и светског рата имало 80 жртава. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Овде се налази Црква Вазнесења Господњег у Болечу.

ДемографијаУреди

У насељу Болеч живи 4606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,3 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 1735 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.184
1953.	1.213
1961.	1.277
1971.	1.476
1981.	3.395
1991.	4.960	4.671
2002.	5.750	6.324

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	5.463	95,00 %
Роми	49	0,85 %
Црногорци	40	0,69 %
Македонци	40	0,69 %
Хрвати	20	0,34 %
Бугари	17	0,29 %
Југословени	15	0,26 %
Руси	6	0,10 %
Словенци	4	0,06 %
Муслимани	4	0,06 %
Мађари	4	0,06 %
Украјинци	3	0,05 %
Словаци	3	0,05 %
Горанци	3	0,05 %
Немци	1	0,01 %
непознато	32	0,55 %

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	7	14
80+	29	50
75—79	48	88
70—74	90	111
65—69	124	104
60—64	159	136
55—59	148	128
50—54	298	263
45—49	288	297
40—44	168	235
35—39	155	185
30—34	188	164
25—29	211	233
20—24	242	246
15—19	232	220
10—14	180	146
5—9	169	129
0—4	141	124
Просек :	37,3	38,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	241	257	291	374	942	1.407	1.735

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	231	338	363	477	189	94	25	11	5	2	3,31

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.387	752	1.485	91	55	4
Женски	2.474	617	1.480	294	70	13
УКУПНО	4.861	1.369	2.965	385	125	17

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.139	60	0	1	228
Женски	920	44	0	0	172
УКУПНО	2.059	104	0	1	400
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	20	185	223	29	175
Женски	4	32	234	32	35
УКУПНО	24	217	457	61	210
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	14	42	54	24	35
Женски	20	51	37	62	140
УКУПНО	34	93	91	86	175
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	43	0	0	6
Женски	48	3	1	5
УКУПНО	91	3	1	11

Види јошУреди

Покољ у Болечу

РеференцеУреди

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.II (П. Нилолић: Околина Београда) и из «Летописа» општине села Болеч. Бр.477
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

ЛитератураУреди

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеУреди

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.II (П. Нилолић: Околина Београда) и из «Летописа» општине села Болеч. Бр.477

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]