Босански пашалук

За друге употребе погледајте страницу Босански пашалук (вишезначна одредница).

Босански пашалук (ејалет) је био најзападнија провинција првог нивоа Османског царства. Установљен је 1580. године и постојао је све до административних реформи средином 19. века.

Босански пашалук
1580.—1867.
Босански пашалук око 1600. године
Главни град	Бања Лука, Травник, Сарајево
Регија	Југоисточна Европа
Земља	Османско царство
Површина	70.038 км2
Становништво	600.000 (1787)
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Владавина
• Облик	Пашалук
Историја
• Успостављено	1580.
• Оснивање Босанског пашалука (ејалета)	1580.
• Оснивање Босанског вилајета	1867.
• Укинуто	1867.
Претходник Следбеник Босански санџак (Османско царство) Босански вилајет (Османско царство)

Границе

Обухватао је знатно пространство, укључујући Босну и Херцеговину, као и знатне делове данашњих територија Србије, Црне Горе и Хрватске. Његове границе на северу, западу и југу су се од 1699. године, након Великог турског рата, углавном поклапале са садашњом границом Босне и Херцеговине са Хрватском.

Средњовековне српске земље окупљене су 1580. године у босанском ејалету и одвојене од Румелијског ејалета. Током дугог рата настао је ејалет Силистрија (1593. године), који је обухватао и Београдски пашалук.

Југоисточно од босанског ејалета била је Османска Албанија, а на југу Млетачка Албанија. У свим осталим земљама, ејалет је био окружен војном границом. У саставу ејалета налазила се и земља која је постала позната као Турска Хрватска.

Историја

Пре Босанског пашалука, основано је Босанско крајиште, а потом 1463. године Босански санџак. Издвајањем Босанског, Херцеговачког, Клишког, Крчко-личког и Пакрачког санџака из Румелијског, а Зворничког и Пожешког санџака из Будимског пашалука, 1580. године је формиран Босански пашалук.

Средином 17. века, на врхунцу своје величине, Босански пашалук је обухватао скоро целу територију данашње Босне и Херцеговине, као и делове Хрватске (делове Лике, Славоније и Далмације), Србије (данашња Рашка област), и Црне Горе, тј. њен северни део. Тада га је чинило 8 санџака и 29 капетанија (војних гарнизона):

• Босански (7 капетанија)
• Херцеговачки (4 капетаније)
• Клишки (4 капетаније)
• Крчко-лички (7 капетанија)
• Пакрачки (називао се још Цернички, Чазма или Зачасна)
• Зворнички
• Пожешки (2 капетаније)
• Бихаћки (4 капетаније)

Током османских ратова у Европи, територија Босанског пашалука се временом почела смањивати. После Карловачког мира, пашалук је сведен на четири санџака (и три од њих су били умањених територија) и дванаест капетанија.

Године 1833, Херцеговачки санџак је одвојен од Босанског пашалука и настао је Херцеговачки пашалук, на чијем челу је био везир Али-паша Ризванбеговић. Након његове смрти 1851. године, спојени су Босански и Херцеговачки пашалук и формиран је нови проширени Босански пашалук.

Прва престоница било је Сарајево (1463—1583), затим је то била Бања Лука (1583—1686), па Травник (1686—1851), и поново Сарајево (1851—1867). Године 1867. укинут је Босански ејалет, а основан Босански вилајет.

Неки од беглербегова Босанског пашалука били су Ферхат-паша Соколовић (од 1580), Абдулах-паша Тефтедарија, Хасан-паша Предојевић (1591—1593) и Нуман-паша Ћуприлић.

Галерија

• 
  Босански пашалук (ејалет) 1609. године
• 
  Босански пашалук (ејалет) 1683. године
• 
  Босански пашалук (ејалет) 1795. године

Види још

• Босански санџак
• Босански устанак (1831-1832)
• Босна (1831-1832)
• Босански вилајет
• Срби у Босни и Херцеговини
• Срби у Далмацији
• Дабробосанска епархија
• Херцеговачка епархија
• Срби муслимани
• Силистријски ејалет

Литература

• Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ђуран, Горан (2012). „Исламизација влаха у Босни и Херцеговини”. Записи: Годишњак Историјског архива Пожаревац. 1 (1): 87—91. 
• Екмечић, Милорад (1981). „Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526. 
• Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013a). „Попис нахије Косово из 1574. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 34: 25—70. 
• Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013b). „Попис нахије Петрово поље из 1574. године”. Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 1: 255—290. 
• Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30. 
• Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1718-1737”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105. 
• Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству од Београдског мира до првог устанка 1739-1804. — Унутрашњи живот”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 306—350. 
• Самарџић, Радован (1986). „Босна и Херцеговина у XVIII веку”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 432—497. 
• Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114. 
• Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424. 
• Spaho, Fehim; Aličić, Ahmed; Zlatar, Behija (2007). Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine. Sarajevo: Orijentalni institut. 
• Spaho, Fehim (1985). „Defteri za Kliški sandžak iz XVI i početka XVII stoljeća - diplomatički opis”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 34 (1984): 137—162. 
• Spaho, Fehim (1989). „Neke karakteristike varoških naselja u Кliškom sandžaku u XVI i XVII stoljeću”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 38 (1988): 241—252. 
• Spaho, Fehim (1989). „Vojna organizacija turske vlasti u Kliškom sandžaku u XVII stoljeću”. Sinj i Cetinska krajina za vrijeme osmanlijske vlasti. Sinj: Kulturno društvo Cetinjanin. стр. 73—79. 
• Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт. 
• Стојанчевић, Владимир (1981). „Српски народ под турском влашћу у првој половини XIX века”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 213—248. 
• Hafizović, Fazileta (2016). Kliški sandžak od osnivanja do početka Kandijskog rata (1537-1645. godine). Sarajevo: Orijentalni institut. 
• Hafizović, Fazileta (2016). Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta. 
• Hrabak, Bogumil (1988). „Vlaška i uskočka kretanja u severnoj Dalmaciji u XVI stoleću”. Benkovački kraj kroz vjekove. 2. Zadar: Filozofski fakultet. стр. 107—258. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Шулетић, Небојша (2008). „Босански пашалук”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 126.