Википедија

Јеринин град (Ваљево)

(преусмерено са Бранговићи)

Бранговић – Браниг – је средњовековно утврђење Јеринин град на западним обронцима брда Браниг у селу Бранговић. Остаци града налазе се на десној обали Градца, која се доста стрмо спушта према обали. Развалине овог града народ је звао Бежане, јер су се ту склањали пред Турцима. Градске зидине мештани приписују вили „проклетој“ Јерини.[1]

Јеринин град
Опште информације
МестоБранговићи
ОпштинаВаљево
Држава Србија
Врста споменикаСредњовековно утврђење
Време настанка6. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Опште карактеристике

уреди

Бранговићи (или Јеринин град) је тврђава која се налази 5 km јужно од Ваљева, а назив је добила по најближем засеоку, пошто се утврђење, по досадашњим истраживањима, не помиње у историјским изворима. Подигнуто је на високој стени изнад Граца на чијем је врху смештена Донжон кула, од које се дуги бедеми спуштају низ оштру падину, на којој се налазило насеље, до саме реке. Утврђење је неправилног вишеугаоног облика, дужине 320m, ширине 220m, највиша тачка се налази на надморској висини од 441m, а најнижа на 268m.[2][3][4][5] Сачувана површина утврђења износи 3 ha, што представља до сада највеће такво утврђење у северозападној Србији. Остаци рушевина нам указују да су зидине утврђења биле од притесаног камена и кречног малтера. Утврђење је подигнуто тако да са две стране оштре литице ојачане бедемима онемогућавају приступ, са треће је чува Донжон кула која је подигнута на крају уске окомите стене којом је једва могуће проћи, док је са четврте стране заштићена самом реком. На највишој коти утврђења, са источне стране, налази се кула димензија 5x7m, која је имала одбрамбену улогу. Супротно њој на западној страни налази се кула на најнижој коти брда димензија 7,1 m са 6,6 m. За остале куле се претпоставља да су биле сличних димензија. На простору доњег града налази се рушевине цркве (с краја V или почетком 6. века, a и да је срушена приликом аварске и словенске опсаде крајем VI и почетком 7. века[6], која је подигнута на темељима грађевине која је изгорела у IV-ом веку ), димензија 13m са 9m, висине зидова од 1,7m, на 1,3m од литице изнад кањона Граца, поред ње су пронађене још две додатне просторије(које се надовезују на цркву, с зидинама млађим од зидина саме цркве) и гробницу димензија 2x1m, koja је опљачкана у античком периоду, с скелетним остацима четири особа. Локалитет се налази под окривљем Градца и поред манастира Ћелија.[3]

Историја

уреди

На основу обављених истраживања, утврђено је да је град подигнут још у 4. веку и да је служио као епископско седиште за тај део Балканског полуострва, пошто су у остацима једнобродне цркве у њему, пронађени остаци епископског престола. Истраживања су такође показала и да је тврђава и град у њој, разарана и обнављана неколико пута током варварске најезде, да би у 10. веку била потпуно напуштена и препуштена зубу времена, можда услед српско-мађарских борби које су на том простору вођене, за време кнеза Часлава (после 927 — око 950).[2] Лоцирање цркве на свега два метра од камене литице у самом југозападном углу утврђења, нам указује да је унутар бедема Јерининог града, у то време, постојало добро развијено насеље са великим бројем грађевина, те је нова црква морала бити саграђена на самој периферији. Живот у утврђењу се на основу сратиграфске ситуације у кули 1 и цркви може датовати у касноантички период око 6. века.

Технике њене градње припадају традицији рано Византијске војне архитектуре. Наиме, историјски је познато да током VI века, почев од владавине цара Анастасија започиње и велика обнова Лимесе, северне границе Царства. Кулминацију је ова обнова доживела за време Јустинијана до средине столећа. Сасвим је могуће да је тврђава у Бранговићу тада подигнута. Зашто баш у кањону Градца? Познато је да је баш овај правац историјски имао велики значај још за време владавине Римског царства, јер је повезивао један од главних градова (Сирмиј) са богатом рудоносном облашћу Подриња и источне Босне. Пут је даље водио до Далмације (Салоне) и био је један од кључних у економском систему овог дела Царства. Стога, не би требало искључити могућност да је утврђење Браниг настало на темељима неког ранијег кастела. Евидентирана су два слоја паљевине и разарања, један из прве половине V века, и други са краја VI века. Откривени су налази који указују да се живот одвијао и у периоду од VII до X века, у време насељавања Словена и Срба. Тако да се на овом месту развио значајни регионални центар највероватније повезан са трговином и експлоатацијом и прерадом руда. Постоји могућност да је сама фортификација каснији додатак, са краја IV века, како би се заштитило насеље поред реке.[2] Заједница унутар зидина Јерениног града се каснијих година преместила неколико километара низводно, на ушће Градца у Колубару, где је настало језгро савременог Ваљева.

У слојевима рушења овог насељеног места и утврђења остали су записани трагови грчевите борбе, коју су Словени водили, у освајању животног простора, са Ромејима. У објектима се налазе слојеви паљевине, дебели понекад и пола метра, остаци оружја поломљеног и изгубљеног током борбе. Али је још јаснији траг малог броја откривених металних налаза, пре свега гвожђа употрбљаваног за градњу дрвених конструкција. Изгледа да је потреба за металима у то време била толико велика, да су Словени након освајања превртали пепео по згариштима у потрази за овим металом од кога им је зависио живот. До археолога је доспео мали број ових предмета који су им том приликом промакли.[6]

Порекло назива

уреди

Српски ентолог Веселин Чајкановић сматра да у првој варијанти Јеринин град у ствари значи Јеленски (хеленски-грчки), што гледано из угла археологије има смисла. У време подизања утврђења, у IX веку, овај простор је био под окриљем Римског царства, која се крајем тог столећа поделила на источно и западно римско царство, припојивши Јеренин град источном царству. Град је прво велико разарање вероватно доживео током напада Хуна и њихових савезника. Пред крај V. века власт источног Цара враћа се на овај простор. Иако се и даље назива римским, већину становништва чине Грци, а грчки језик и култура полако постају доминантни. Када Словени и Срби стигну у ове крајеве, затичу потпуно хеленизовану Источну империју. Тако да је савим логично да су градове које су тада нападали називали Јелинским (Грчким) односно Јерининим градовима. По другом тумачењу Јеренин сматра се да је проклета Јерина била заправо вила, која је осуђена на вечно тумарање и лутање зидинама старог града.[6]

Данашње стање

уреди

Данас је од некадашњег епископског седишта остало врло мало приземних остатака бедема и грађевина, који су конзервирани. Међу најзанимљивијим локацијама унутар саме тврђаве треба, навести остатке Донжон куле са којих се пружа поглед на околину, епископске цркве и испосница у стени. За даља археолошка истраживања на овом локалитету недостају средства, али га његова непосредна близина Ваљеву, чини интересантним за програме археологије који се одвијају у истраживачкој станици Петница. Налази са археолошких истраживања су изложени у сталној поставци Народног музеја Ваљево.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ [1] Бранговић чланак (приступљено 1. октобра 2013)
  2. ^ а б в Завод за заштиту споменика културе-Ваљево Бранговић чланак (приступљено 24. октобра 2013)
  3. ^ а б Нова открића на локацији Јеринин град Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2013), приступљено 07.12.2012, С. В. Вамедиа
  4. ^ Код Ваљева откривени остаци цркве из VI века[мртва веза] (приступљено 20. октобра 2013)
  5. ^ Код Ваљева нађени остаци цркве из VI века (приступљено 21. октобра 2013)
  6. ^ а б в Јеринин град у Бранговићу приступљено 23.11.2013. године

Литература

уреди

Књиге, поглавља и зборници

уреди

Часописи

уреди

Правни акти

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Јеринин град на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јеринин_град_(Ваљево)&oldid=28852035”