Бранислав Блажић

Бранислав Блажић (Кикинда, 1. април 1957Београд, 1. април 2020) био је српски хирург и политичар. Био је у више мандата у скупштинама СР Југославије, Србије и Војводине, а био је министар заштите животне средине у Влади Србије од 1998. до 2000. године. Некада истакнута личност крајње десничарске Српске радикалне странке, Блажић је био члан Српске напредне странке од њеног формирања 2008. до своје смрти.

Бранислав Блажић
Датум рођења(1957-04-01)1. април 1957.
Место рођењаКикинда
 ФНР Југославија
Датум смрти1. април 2020.(2020-04-01) (63 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Блажић је 6. октобра 2017. године именован за државног секретара у Министарству заштите животне средине Србије.[1] Умро је од последица ковида 19, првог априла 2020, на свој шездесет трећи рођендан.[2][3]

Биографија уреди

Блажић је рођен у Кикинди, Војводина, у тадашњој Народној Републици Србији у ФНРЈ.[4] Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду, специјализацију из опште хирургије.[5]

Блажић је изабран за члана Већа грађана Скупштине Савезне Републике Југославије на савезним изборима у мају 1992. године, освојивши једночлано место у Кикинди.[6] Реизабран за други мандат на изборима у децембру 1992.[7] и за трећи мандат на изборима 1996.[8] од којих су оба одржана по систему пропорционалне заступљености . Блажић је био опозициони посланик у парламенту до свог именовања у владу. У новинском извештају из јула 1999. године идентификован је као члан председништва Радикалне странке.[9]

Радикална странка је 24. марта 1998. године приступила коалиционој влади коју је предводила Социјалистичка партија Србије, а Блажић је постављен за министра животне средине у Влади српског премијера Мирка Марјановића.[10]

Током раних фаза бомбардовања Југославије Северноатлантског савеза (НАТО) 1999. године, Блажић је тврдио да је коалиција коју предводе Американци гађала објекте хемијске индустрије „у очигледном покушају да изазове еколошку катастрофу“.[11] Касније је оптужио НАТО да користи хемијско и радиоактивно оружје против Југославије у супротности са међународним конвенцијама, додајући да је оно што је описао као НАТО тепих бомбардовање Косова и Метохије покренуло питање да ли војна алијанса заиста жели да се албанске избеглице врате на подручје како је тврдила.[12] Блажић је на једној конференцији за новинаре оптужио НАТО за кршење међународних конвенција које се односе на загађење нафтом, тровање бензолом, превенцију ризика од рака, прекогранично загађење ваздуха, заштиту озонског омотача, заштиту флоре и фауне и заштиту радника од опасности на раду.[13] По завршетку кампање бомбардовања, он је сугерисао да су дим и отровна испарења изазвана акцијама НАТО-а можда допринели јаким кишама и другим лошим временским условима који су погодили Србију у лето 1999.[14]

Почетком 2000. године, цурење цијанида пореклом из Румуније изазвало је значајну штету на рекама Тиси и Дунаву у Србији. Блажић је приликом прегледа терена приметио: "Тиса је страдала. Ни бактерије нису преживеле. Ово је тотална катастрофа."[15] Такође је цитиран како је рекао: „Да смо ми из Југославије урадили овако нешто, вероватно бисмо били бомбардовани.“[16] Запретио је правним поступком против Румуније и рекао да ће бити потребно најмање пет година да се живот у реци опорави.[17]

Мандат у влади му се завршио 24. октобра 2000. падом председника Слободана Милошевића.

Блажић је добио двадесет пету позицију на изборној листи Српске радикалне странке за парламентарне изборе у Србији 2000. године, на којима је цела земља рачунала као јединствена изборна јединица по систему пропорционалне заступљености.[18] Странка је освојила двадесет и три мандата, а Блажић је уврштен у њену скупштинску делегацију.[19] (Од 2000. до 2011. посланички мандати у Србији су се додељивали странкама или коалицијама спонзорима, а не појединачним кандидатима, а уобичајена је пракса да се мандати додељују по бројчаном редоследу.)[20] Добио је двадесет девету позицију на листи. Листа Радикалне странке на изборима 2003.[21] и поново је уврштен у њену делегацију у парламенту који је уследио.[22] Радикална странка је током овог периода била у опозицији.[23]

Био је уврштен на листама СРС за изборе 2007. и 2008. године, али ниједном није преузео посланички мандат.[24]

Блажић је на покрајинским изборима у Војводини 1996. године изабран у Скупштину Војводине за четврту кикиндску дивизију.[25] Није реизабран 2000. године, али је 2004. враћен на прво место Кикинде и служио је други мандат.[26]

Блажић је био градоначелник Кикинде од 2004. до 2008. године. Током његовог мандата, градоначелница Новог Сада Маја Гојковић, такође члан Радикалне странке, описала га је као једног од најкомпетентнијих политичара у земљи на локалном нивоу.[27]

Он је 2005. рекао да ће активисткиња Наташа Кандић бити persona non grata у Кикинди уз образложење да „подстиче антисрпску хистерију“ оптужујући Томислава Николића за одговорност за ратне злочине у Хрватској 1991.[28]

СРС се поделила 2008. године, а неколико истакнутих чланова странке приступило је отцепљеној Српској напредној странци под вођством Томислава Николића. Блажић је стао на страну Николића и прешао у нову странку.[29]

Изборни систем Србије реформисан је 2011. године, тако да су посланички мандати додељени по бројном редоследу кандидатима на листама. Блажић је на парламентарним изборима 2012. године добио двадесет девету позицију на коалиционој листи Напредне странке Покренимо Србију и постао је посланик.[30] СНС је после избора постала водећа снага у коалиционој влади Србије, а Блажић је био члан њене скупштинске већине. Поново је изабран 2014. године, када су напредњаци извојевали убедљиву победу.[31]

Крајем 2014. Блажић и његов колега Владимир Ђукановић отишли су у неовлашћену мисију да буду међународни посматрачи за изборе у отцепљеним Доњецкој и Луганској Народној Републици у Украјини.[32] То је изазвало дипломатске проблеме за српску владу. Ђукановић је рекао да су он и Блажић у мисију отишли као приватна лица.[33]

Блажић је на изборима 2016. године добио нешто нижу позицију на коалиционој изборној листи Напредне странке, али је и даље без потешкоћа враћен када је листа освојила другу узастопну већину.[34] У парламенту који је уследио председавао је одбором за заштиту животне средине и био је члан одбора за здравље и породицу; заменик члана одбора за одбрану и унутрашње послове; и члан посланичких група пријатељства са Аустријом, Белорусијом, Немачком, Казахстаном, Русијом, Швајцарском и земљама подсахарске Африке.[35]

Блажић је именован за заменика члана делегације Србије у Парламентарној скупштини НАТО (где Србија има статус придруженог) 2012.[36] Он је у јуну 2016. године наговестио да Србија жели да буде сила стабилности на Балкану, али да ће остати војно неутрална и да неће постати чланица НАТО-а.[37]

Поднео је оставку на скупштинску функцију 10. октобра 2017,[38] након што је именован за државног секретара у Министарству заштите животне средине Србије.[39] Био је на функцији државног секретара до смрти 2020.

Референце уреди

  1. ^ "Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo dva nova državna sekretara", Energetski Portal, 11 October 2017, accessed 16 October 2017.
  2. ^ „Prva smrt u Vladi Srbije zbog koronavirusa: Preminuo državni sekretar”. b92.net. 1. 4. 2020. Приступљено 1. 4. 2020. 
  3. ^ Vasovic, Aleksandar (1. 4. 2020). „Serbian state secretary dies from coronavirus”. TheStar.com.my. 
  4. ^ BRANISLAV BLAŽIĆ, Otvoreni Parlament, accessed 4 August 2017.
  5. ^ „Бранислав Блажић”. ekologija.gov.rs. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2020. 
  6. ^ ИЗБОРИ '92: КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ, Republic of Serbia and Federal Republic of Yugoslavia Department of Statistics (1992), pp. 7, 19.
  7. ^ ИЗБОРИ '92: ВЕЋЕ ГРАЂАНА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ, Federal Republic of Yugoslavia Department of Statistics (1993), p. 15. It may be reasonably assumed that Blažić was returned for the Zrenjanin electoral division, which included Kikinda and where the Radical Party won three mandates (p. 28).
  8. ^ See "КАНДИДАТИ СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА ЗА ИЗБОР САВЕЗНИХ ПОСЛАНИІКА У ВЕЋЕ ГРАЂАНА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ, Velika Srbija [Radical Party publication], September 2000, p. 4, which describes Blažić as having served as a federal representative since 1992. See also "Composition of the New Government," Tanjug, 24 March 1998, which lists him as having been a member of the Chamber of Citizens at the time of his appointment to cabinet. It may again be reasonably assumed that Blažić was elected for the redistributed electoral division of Zrenjanin in 1996, where on this occasion the Radical Party won a single mandate.
  9. ^ "Serbian minister says Milosevic "biggest culprit for situation"," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 21 July 1999 (Source: text of report by Serbian news agency Beta).
  10. ^ "Serbia government list," Reuters News, 24 March 1998.
  11. ^ "Serbian minister says NATO causing an environmental disaster," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 7 April 1999 (Source: text of report by Yugoslav state news agency Tanjug).
  12. ^ "Serbia says NATO using chemical, radioactive arms," British Broadcasting Corporation Monitoring Newsfile, 28 April 1999; "Belgrade - NATO Launches Indirect Chemical, Nuclear Warfare," Xinhua News Agency, 29 April 1999.
  13. ^ "Serbian minister says NATO "indirectly waging chemical war," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 30 April 1999 (Source: excerpt from report by Yugoslav state news agency Tanjug).
  14. ^ "Serbian minister blames NATO for bad weather," Associated Press Newswires, 29 July 1999.
  15. ^ Misha Savic, "Yugoslavia announces legal action as cyanide pollution spreads," Associated Press Newswires, 12 February 2000.
  16. ^ Adam LeBor, "Cyanide leak heads towards Danube killing every living thing in its path," The Independent, 14 February 2000, p. 12.
  17. ^ "SPOTLIGHT STORY - CENTRAL EUROPE: CYANIDE SPILL REACHES YUGOSLAVIA," Greenwire, 14 February 2000; "Serbia plans to sue over cyanide in river --- Contamination called ecological catastrophe," Toronto Star, 14 February 2000, p. 1; "POLLUTION - RIVER TISZA, HUNGARY, ROMANIA AND YUGOSLAVIA," Lloyd's Information Casualty Report, 15 February 2000.
  18. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Српска радикална странка – др Војислав Шешељ) Архивирано 11 март 2017 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017.
  19. ^ Otvoreni Parlament indicates that he took his seat in the assembly at the time of its first sittings in January 2001. See DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 25.01.2001. (p. 4), Otvoreni Parlament, accessed 3 August 2017.
  20. ^ Serbia's Law on the Election of Representatives (2000) stipulated that parliamentary mandates would be awarded to electoral lists (Article 80) that crossed the electoral threshold (Article 81), that mandates would be given to candidates appearing on the relevant lists (Article 83), and that the submitters of the lists were responsible for selecting their parliamentary delegations within ten days of the final results being published (Article 84). See Law on the Election of Representatives, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 35/2000, made available via LegislationOnline, accessed 28 February 2017.
  21. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА - др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ) Архивирано 26 јул 2017 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017.
  22. ^ 27 January 2004 legislature, National Assembly of Serbia, accessed 3 August 2017. The Radical Party won eighty-two seats on this occasion.
  23. ^ Nichol, Ulric R. (2007). Focus on politics and economics of Russia and Eastern Europe. Nova. стр. 239. ISBN 978-1-60021-317-5. Приступљено 26. 7. 2012. 
  24. ^ He received the Radical Party's twenty-seventh position in 2007 and its forty-second position in 2008. See Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. јануара и 8. фебрауара 2007. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Српска радикална странка - др Војислав Шешељ) Архивирано 30 април 2018 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017; and Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 11. маја 2008. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА - Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ) Архивирано 30 април 2018 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017. He is not listed in the Serbian National Assembly's list of members for either convocation. See 14 February 2007 legislature and 11 June 2008 legislature, National Assembly of Serbia, accessed 5 March 2017.
  25. ^ Official report of the results of the 1996 parliamentary election, Autonomous Province of Vojvodina, 1996.
  26. ^ „PRVA SMRT U VLADI OD KORONE: Branislav Blažić umro na rođendan!”. kurir.rs. 2. 4. 2020. 
  27. ^ "Novi Sad mayor discusses party relations, plans to run for Serbian president," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 25 September 2007 (Source: text of report by Serbian newspaper Politika on 21 September).
  28. ^ "Serbian NGOs insist on probe into Antin war crimes," HINA, 24 June 2005.
  29. ^ "Serbian Radical Party committees in Vojvodina begin expelling Nikolic loyalists," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 11 September 2008 (Source: text of report by Serbian newspaper Politika website on 10 September).
  30. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине, 6. мај 2012. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (POKRENIMO SRBIJU - TOMISLAV NIKOLIĆ) Архивирано 11 септембар 2017 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 January 2017.
  31. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 16. и 23. марта 2014. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (ALEKSANDAR VUČIĆ - BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO) Архивирано 6 мај 2018 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 January 2017.
  32. ^ Artem Khomenko, "Ukraine Takes As Unfriendly Act Presence Of Serbia Representatives At DPR, LPR "Elections"," Ukrainian News, 4 November 2014. This source erroneously claims that Blažić was not an MP at the time.
  33. ^ "Serbian MP allegedly observes unrecognized poll in Ukraine, claims private visit," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 5 November 2014 (Source: text of report in English by Serbian pro-western Belgrade-based Radio B92 website, on 4 November).
  34. ^ Blažić received the fifty-sixth position; the list won 131 out of 250 mandates. See Избори за народне посланике 2016. године » Изборне листе (АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ) Архивирано 27 април 2018 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017.
  35. ^ Branislav Blazic, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 5 March 2017.
  36. ^ Delegation in the Parliamentary Assembly of NATO (2012), National Assembly of Serbia, accessed 3 August 2017.
  37. ^ "Serbian MPs call for change in public perception of NATO cooperation," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 24 June 2016 (Source: text of report in English by Serbian pro-western Belgrade-based Radio B92 website, on 24 June).
  38. ^ Current Legislature, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 16 October 2017.
  39. ^ Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo dva nova državna sekretara "Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo dva nova državna sekretara", Energetski Portal, 11 October 2017, accessed 16 October 2017.