Бршадин је насељено место у општини Трпиња, на граници западног Срема и источне Славоније, у Вуковарско-сремској жупанији, Република Хрватска.

Бршадин
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ОпштинаТрпиња
ОбластСрем
Становништво
 — 2011.Пад 1.341
Географске карактеристике
Координате45°21′42″ СГШ; 18°54′39″ ИГД / 45.36170° СГШ; 18.91090° ИГД / 45.36170; 18.91090Координате: 45°21′42″ СГШ; 18°54′39″ ИГД / 45.36170° СГШ; 18.91090° ИГД / 45.36170; 18.91090
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина84 м
Бршадин на мапи Хрватске
Бршадин
Бршадин
Бршадин на мапи Хрватске
Бршадин на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Бршадин
Бршадин
Бршадин на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32222 Бршадин
Позивни број+385 032

Географски положајУреди

Бршадин је релативно мало источнославонско село које се налази недалеко од државне границе Хрватске са Србијом. Припада Вуковарско-сријемској жупанији и налази се три километра даље од њеног средишта – града Вуковара. Заједно са Вуковаром гравитира славонском макрорегионалном центру – граду Осијеку, од ког је удаљен 40-ак километара. До Вуковара, удаљеног од Бршадина 3 километра, води државни пут Д-55, док на супротној страни исти пут води према Винковцима, од којих је село удаљено неких 15 km, те даље према унутрашњости Хрватске. Обзиром на то да се већи део саобраћаја, који се са ауто-пута ЗагребБеоград и границе са Босном и Херцеговином према Србији преусмерава на поменути државни пут, те обавља кроз Бршадин, положај у ком се налази чини га веома прометним местом. Такође, повољан положај огледа се и у непосредној близини границе са три државе: Србијом, Босном и Херцеговином, те Мађарском. Исто тако, поред села пролази и жељезничка пруга која Бршадин такође повезује са истоком и западом.

Село према најновијем административном распореду припада Општини Трпиња, у којој се налази још шест невеликих села. А пре рата у Хрватској, припадао је Општини Вуковар. [1]

Поред Бршадина тече река Вука, која извире испод славонске планине Папук, а улева се у Дунав пролазећи самим центром Вуковара.

ИсторијаУреди

Историјат села врло је интересантан. Старо средњовековно насеље постојало је већ 1279. године, али се тада помиње као Боршод (мађ. Bőrsód). Овај податак говори о томе да су га највероватније основали мађарски насељеници. И до данашњих дана није само име насеља промењено, него и његов положај. Наиме, поменуто насеље у то време налазило се километар западније, према селу Пачетин. Временом, село се помицало према Вуки, да би коначно заузело данашњи положај. Назив Боршод временом се мењао, допуњавао и обликовао, да би пар векова касније добио и до данас задржао свој коначни облик — Бршадин.

Крајем XV века село је опустошено под турском најездом. Записи говоре да је 1697. године Бршадин био насељен, али се не наводи тачно шта се до тада дешавало. У њега су досељени Срби са горњих токова река Дрине и Неретве, као и са Пиве, Таре и Лима. Бежећи пред турском најездом, део становништва се у селу највероватније задржао и после Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем.

Године 1733. у Бршадину је живело четрдесетак породица, да би 1766. године тај број износио 63, а 1791. године 81 – са 478 становника. До 1808. године број становника порастао је на 513.

Црква је постојала и пре 1733. али је већ тада по свом опису била стара и трошна. Ову скромну дрвену цркву половином XVIII века заменила је нова, зидана црква, коју је 1. јануара 1750. осветио епископ пакрачки Софроније Јовановић.

Бршадин је 1885. године место у Даљском срезу, у којем живи 510 душа.[2] Године 1903. у селу је 152 куће са са 868 становника, од чега 837 Срби, 27 Мађарi и 4 Јевреја.

Током Првог светског рата у Бршадину је била смештена аустроугарска војна болница сачињена од дрвених барака, па је село прилично познато и по називу који је тада стекло – Дрвени Беч. Поред велике болнице, из тог времена остао је и огромни канализациони одвод сачињен за потребе болнице, а којим се данас служе многе куће. У Другом светском рату Бршадин је једно време био окупирано од стране немачких нациста и усташа, те је антифашистички покрет под вођством Васе Ђурђевића Турчина у ослобађању села и уже околине одиграо велику улогу. Васо Ђурђевић, који је погинуо у борби, данас се слави као народни херој, те се у центру села, поред Дома културе, налази и његова биста, а и главна улица носи његово име. Као и главна, и већина других сеоских улица носе имена Бршадинских антифашиста.

СтановништвоУреди

Број становника константно је растао. Године 1910. Бршадин има 1142, а 1971. има 1764 становника. Након Другог светског рата број становника поново нагло расте, чему је разлог прогресивно досељавање Срба из Босанске Посавине, који су у Бршадин дошли углавном у потрази за радним местом у тада великом комбинату гуме и обуће Борово. Података о последњем предратном попису 1991. године нема, али је десет година раније у Бршадину живело 2.093 становника, од којих се око 80% изјаснило као Срби. [1]

Према последњем попису из 2001. године село броји око 1500 становника. Нагли пад овог броја директна је или индиректна последица грађанског рата са почетка 1990-их. Много људи је погинуло у рату, а и велики број кућа био је оштећен. Такође, у периоду 1997-2002. године много младих је напустило Бршадин потраживши бољи живот у некој од европских или прекоокеанских земаља. Разлог томе био је углавном висок степен незапослености који је заступљен не само у Бршадину, него и у широј околини. Такође, многи су отишли и због страха од мирне реинтеграције у састав Републике Хрватске, мислећи да ће међунационална нетрпељивост учинити живот Срба у Хрватској немогућим. Но, иако је таквих проблема у почетку било, сада су углавном превазиђени. Поред већинског српског становништва, у селу живи и мали број Хрвата и Мађара, али су међунационални односи данас врло коректни.

Село се рапидно развија и напредује. Из дана у дан бољи живот који сви жељно ишчекују све је ближи и ближи. Бршадинци се углавном баве пољопривредом и сточарством, док је мањи број оних који се баве услужним делатностима или раде у државној служби. У селу послују три приватне продавнице мешовите робе, пекара, трговина трикотаже и постељине, те продавница тепиха и материјала за бојење. Такође, ту су и обрт за производњу кора за пите, столарски обрт, а недавно је отворена и пржиона кафе. До скора је у селу радио и обрт за производњу пилића и сточне хране.

На попису становништва 2011. године, Бршадин је имао 1.341 становника.[3]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бршадин је имало 1.887 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.465 77,63 %
Хрвати
  
142 7,52 %
Југословени
  
121 6,41 %
Мађари
  
25 1,32 %
Русини
  
10 0,52 %
Муслимани
  
6 0,31 %
Словаци
  
5 0,26 %
Роми
  
2 0,10 %
Румуни
  
2 0,10 %
Украјинци
  
2 0,10 %
Црногорци
  
2 0,10 %
Словенци
  
1 0,05 %
неопредељени
  
55 2,91 %
регион. опр.
  
1 0,05 %
непознато
  
48 2,54 %
укупно: 1.887

Спортске и друштвене организацијеУреди

У селу делује и неколико друштвених и спортских организација.

СпортУреди

Од спортских клубова, активан је Фудбалски клуб Бршадин, који је тренутно члан Друге жупанијске лиге, те Шах клуб Бршадин, члан Пете републичке лиге.

ОсталоУреди

Од друштвених организација, ту су Ловачко друштво „Фазан“, чији се дом са стрељаном налази иза Дома културе, на обали Вуке, Културно-уметничко друштво Васо Ђурђевић, које је заједно са Клубом младих Бршадин и СКД Просвјета, пододбор Бршадин смештено у просторијама Дома културе, као и Удружење пензионера чије просторије се налазе у приземљу Дома културе. [4]

Образовање и јавне установеУреди

У центру села налази се још и зграда која је до пре пет година коришћена као зграда подручних одељења Основне школе Синише Главашевића из Вуковара (Борово насеље), у којој се одвијао васпитно-образовни рад са децом до четвртог разреда, после чега су деца путовала у Борово насеље да би наставила школовање до краја основне школе. 2007. године изграђена је нова, савремена школска зграда у улици Дује Захарића у којој се до почетка 2012. године одвијала настава у нижим разредима. Стара школска зграда је реновирана и у њене просторије је смештена Српска православна црквена општина Бршадин, те одељење дечјег вртића Лилипут из Трпиње, које је до тада било смештено у просторијама некадашње Месне заједнице Бршадин. Од почетка 2012. године бршадинска одељења Основне школе Синише Главашевића пресељена су у школску зграду у Бршадину, да би од 1. маја званично отпочела настава у Основној школи Бршадин која је од 2009. године регистрована као самостална школа. Као последица смањења броја становника, у селу је и знатно мање деце. У Основној школи Бршадин данас их је свега 77.

ЦркваУреди

Недалеко од старе школске зграде и зграде Месне заједнице налази се и већ споменута православна црква посвећена Светом Архангелу Гаврилу, чији дан се обележава 26. јула, када мештани Бршадина славе своју храмовну славу — кирбај. Од јесени 2004. године село има новог месног пароха, протонамесника Љубенка Јовића, који је на том месту заменио покојног протојереја Ђорђа Важића, који је до тада у Бршадину службовао пуних двадесет година. [1]

Знамените личностиУреди

  • Васо Ђурђевић Турчин. народни Херој Југославије
  • Љиљана Милинковић (1947-1995), светски признати научник из области акцелераторске физике

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 О Бршадину Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2011), Приступљено 28. 2. 2013.
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 9. 3. 2017. 
  4. ^ О Бршадину Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2016), Приступљено 28. 2. 2013.

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.