Википедија:Трг/Архива/Википолитика/16

Џорџа за чекјузера!Уреди

Молио бих СВЕ да оду да гласају да Џорџ добије чекјузер права. Ово нам је важно јер бисмо тако испунили услов да наша Википедија има бар две особе са тим правима. Имајте на уму да нам је потребно најмање 25 гласова! О разлозима зашто је Џорџ ваљана особа за добијање тих права, погледајте у мом образложењу предлога. --Милош Ранчић (разговор) 11:30, 17. март 2006. (CET)

ГАД ЈЕДАН!Уреди

[1].--Орловић 18:45, 22. март 2006. (CET)

Коришћење других енциклопедија?Уреди

Желим да изнесем идеју о масовном уносу одредница, али потпуно различитом од оног са француским селима. Наиме, у Београду су раније започете, али не и завршене неке енциклопедије чије би се написане одреднице можда могле добити и искористити за Википедију. Ја знам за две: Енциклопедију марксизма и Енциклопедију српског народа. Она прва је готово завршена, тј. највећи део је написан, док је ова друга урађена мањим или малим делом. Обе су на крају напуштене. А вероватно постоје још неки слични неуспешни покушаји.

Наравно, имамо два проблема. Први је да добијемо сагласност носилаца ауторских права, а то су, највероватније, њихови несуђени издавачи: Институт за европске студије и DBR Publishing, из Београда. Други је финансијски, пошто је потребна дактилографкиња која би уносила текстове са папира, када је то потребно. За ово је потребна нека фирма која би то одрадила. Да ли би Викимедија била права? Шта мислите? Бошко 11:02, 23. март 2006. (CET)

Идеја је изузетно добра и требало би кренути са радом на њој. Бошко, можеш ли доћи у недељу на састанак? Претпостављам да би ти био главна особа за тражење ауторских права :) Што се тиче уноса, може се урадити на два начина: или тако што бисмо ми сами то скенирали, па пропустили кроз препознаваче текста, па кориговали, па унели (или тако што бисмо се расподелили за прекуцавање) или тако што бисмо тражили неке донације за прекуцавање. --Милош Ранчић (разговор) 11:21, 23. март 2006. (CET)
Идеја је добра само што је тај начин пребацивања у дигитални облик компликован и захтева доста времена. На растку имате енциклопедију свезнање која је у јавном власништву и која је у фази дигитализације, али то много дуго траје :) --Јованвб 14:37, 23. март 2006. (CET)
А да пошаљемо у Кину на прекуцавање? :-) То они раде за јефтине паре ;-) --Kaster 01:15, 24. март 2006. (CET)

Ко хоће да ради на Војној енциклопедији (копирајт холдер умро, нема наследника, дакле јавно власништво ;) )? Нашао сам примерак (11 томова). --Милош Ранчић (разговор) 09:06, 24. март 2006. (CET)

И да одговорим Јовану: Енциклопедије које је Бошко поменуо, заједно са Војном енциклопедијом, много су релевантнији извори информација од Свезнања. У том смислу, треба размишљати о томе како то урадити. OCR технике су данас поприлично напредне и уз одређени рад то можемо убацити у Википедију. --Милош Ранчић (разговор) 09:12, 24. март 2006. (CET)

Ево ја се јављам да радим на томе (војној енциклопедији) кад се -ОЦР-ује. Наравно нећу све сам да одрадим, али хоћу да помогнем у томе колико будем могао --Јованвб 13:47, 24. март 2006. (CET)
Јоване, ово има смисла радити преко пруф ридера који држи Растко. Консултуј се са Николом Смоленским, Гораном Обрадовићем и Ђорђем Стакићем. Никола би те могао упутити у ридере, Горан би могао можда да ти даје књигу по књигу (тачније, не би требало да једна особа уради више од једне књиге...). Могао би да нас обавештаваш о томе шта се дешава: овде или, још боље, на некој засебној страни (можда треба преуредити страну Википедија:Масовни унос, па на некој подстрани писати шта се дешава поводом ове акције). --Милош Ранчић (разговор) 21:02, 24. март 2006. (CET)
Ја сам мислио да неко други то ОЦР-ује, а ја само да коригујем грешке у тексту, пошто ми скенер не ради :). Размишљао сам да дамо нпр. растку ако пристану да ОЦР-ује а да ми после преправљамо грешке на њиховом серверу и потом поставимо на википедију. Предпостављам да би пристали на то --Јованвб 13:17, 25. март 2006. (CET)

Уколико се договоримо да уђемо у ово, ја бих могао да покушам да добијем ауторска права за Енциклопедију марксизма пошто знам људе. Сарадња са ДБР-ом на српској енциклопедији се завршила лоше, па ја нисам погодан да са њима разговарам, али бих могао да сазнам у ком је стању пројект и слично. Бошко 14:26, 24. март 2006. (CET)

Хајдемо да конкретизујемо. Оставићу поруку на страни Разговор са корисником:Бошко. --Милош Ранчић (разговор) 21:02, 24. март 2006. (CET)

Босански, хрватски, српски чланциУреди

Ово је морало доћи на први ред, а можда је и долазило већ.

Нећу удубљати се. Дакле, имамо чланак Џеферсон Дејвис који је Корисник:Д Орловић пренео с хрватске Википедије. Корисник:Јованвб тај је чланак онда преместио на Орловићев јузер-спејс. Ја сам га преместио натраг, упозоривши да на хр:вики има доста чланака Светлане Миљковић, које хрвати нису стигли да преведу, а ипак држе на главном именском простору.

Време је, људи, одредити где стојимо.

Што мислите? --ВКокијелов 18:54, 25. март 2006. (CET)

Извини што ћу да те допуним, али ниси био потпуно јасан. Значи: да ли да се чланци који су на хрватском оставе да се среде и стави шаблон Средити или да се третирају онако као третирамо чланке на енгеском: није прихватљиво урадити копи-пејст и стави превести таг већ превод радити у корисничком простору па тек онда окачити на Википедију као чланак? --Милан Тешовић 21:53, 25. март 2006. (CET)

Мој одговор. Где је смисао држати за завесом оно што може послужити на сцени? Ви као да упуштате, али много вероватније намерно занемарате, то да одложити хрватски чланак у страну је детињасто и неприлично, јер ви на такав начин објављујете целом свету не само да је вам ваша света политика дража од користи која се може извести из такве врсте сарадње, него и да су вама они људи, који су написали чланак који је од њих узет, непријатни и неприхватљиви. У оваквом случају не заустављајте се на средини пута, већ дођите до краја и не дозвољавајте поступа чланака с екс-ЈУ Википедија уопште. --ВКокијелов 23:43, 25. март 2006. (CET)
У сваком случају морамо уједначити прилазе. То ја сматрам важним. Нисам ја мост међу вама, али ипак сам члан обојице заједница. --ВКокијелов 00:30, 26. март 2006. (CET)
Корисник:Саша Стефановић и ја смо дошли до тога да је најбоље имплементирати одговарајућу политику на крватској Вики. То сам и покренуо. --ВКокијелов 06:52, 26. март 2006. (CEST)
То јест Саша ми је рекао каква вам је политика, а ја му рекао да мора бити иста она политика и на ХР Вики. Ја се искрено надам да ће хрватска Вики ово прихватити. --ВКокијелов 08:17, 26. март 2006. (CEST)

Да се пише ћирилицом а да се може читату у било којем писмуУреди

Ovo sam rekao na četu, ali mi niko nije prokomentarisao. Navedeni razlozi su samo prvo što mi je palo na pamet, ima tu još hiljadu razloga zašto je ovo najbolje rešenje.
Ja se zalažem da se ne može pisati latinicom već da se piše samo ćirilica, a da se može čitati u oba pisma.

  1. Stalno idu svađe oko prebacivanja kompletnih članaka iz pisma u pismo
  2. nj lj dž imaju dva različita prevodu u ćirilicu
  3. ako bi imali smo jedno pismo ne bismo imali problem sa englesnim nazivima članaka tipa U2, Queen i Microsoft

Da li neko dijeli mišljenje sa_mnom --Милан Тешовић 21:57, 25. март 2006. (CET)

  • Ја се у принципу слажем, али већина не дели то мишљење тако да од тога нема ништа --Јованвб 22:01, 25. март 2006. (CET)
И ја се слажем, тако је много једноставније. Али замисли оне јадне кориснике латиничаре, могу да читају на латиници, али не могу да уређују чланке. :( Једино онда да кад кликну на уреди, да се изнад поља за уређивање појави текст Ако желите да уређујете чланке латиницом, користите Вучка... Још ћемо постати и главна реклама за тај програмчић. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:50, 25. март 2006. (CET)

"Би ли ти мало пива, пријатељу" пита домаћин госта. "Ја би". "Би и ја, пријатељу, али нема". Хахха. Мала шала. Било би добро да може, али не може. Можда је ово уведено годину дана прије него што је спремљено... До нове године ће прорадити... --Милан Тешовић 03:07, 26. март 2006. (CEST)

Само да буде записано да сам и ја за ову опцију. Штавише, мислим да свакако може да се уреди да чланак може да се уређује латиницом, али да се онда изворни текст чува ћирилицом. У сваком случају овај циркус са два писма ми се не свиђа и Милош је (нисам заборавио!) обећао да ће после неког времена, када добијемо више латиничара, омогућити гласање, да се види ко шта мисли. --Dzordzm 07:30, 26. март 2006. (CEST)
  1.   за --ВКокијелов 09:04, 26. март 2006. (CEST)
  2.   за --Борис Малагурски 09:19, 26. март 2006. (CEST)
Да напоменем да ја нисам покренуо гласање. Горњи потписи представљају слагање са Милановим, Јовановим и мојим ставом. Милош је обећао гласање када пристигне још латиничара. Такав предлог има смисла и ја се слажем да можемо да сачекамо и видимо колико нове популације можемо да привучемо, осим наравно ако за 6 месеци њих и даље не буде било а ми останемо са 20 чланака латиничног шарениша (нешто ми каже да ће тако бити). Гласање као такво у овом тренутку може да доведе до непотребних сукоба у заједници. --Dzordzm 10:47, 26. март 2006. (CEST)
Но невезано за гласање мислим да људи требају да кажу шта мисле о тренутном стању, како би се то имало у виду приликом усавршавања софтвера и прилагођавања потребама заједнице. --Dzordzm 10:47, 26. март 2006. (CEST)

Да чекамо пола године? А сво то вријеме не можемо да радимо нормално? Па ако до сада нису решени основни проблеми, значи софтвер није спреман. Ако софтвер није спреман онда неће привући "латинаше", значи џаба чекамо - или да гласамо сада или да сачекамо пар мјесеци па да покушамо са овим софтвером онда поново. Значи онда би чекали на почетак чекања од 6 мјесеци... до тада можемо да завршимо Википедију... --Милан Тешовић 15:59, 26. март 2006. (CEST)

Усавршавање софтвера? Па ево - скинути екав/ијекав и поправити грешке у лат/ћир па онда гласање да ли да се два писма користе само за читање или, као сада, и за читање и за писање. --Милан Тешовић 15:59, 26. март 2006. (CEST)

Надовезујем се на претходну причу. Значи не знамо да ли можемо да правимо чланке са називима на енглеском и не раде нам повезнице између латиничним и ћириличних страна (Дејвис Џеферсон) (не правити преусмјерење јш, нек се мало црвени). Има ту још хиљаду ствари, али да вас не смарам, све ви то већ знате.

Дакле да ли се има неки план или будућност зависи од тренутног расположења онихкоји раде на транслатору? Оћемол ћекат по године? --Милан Тешовић 20:25, 26. март 2006. (CEST)

Ја сам замолио да се са овим сачека... Треба нам неколико месеци. Узмимо, у септембру би било ОК гласати (пола године пада баш у лето). Није проблем ни сада гласати, већ, као што је и Џорџ рекао, сматрам да ћемо за пола године имати релевантнију слику по питању популације која ради на Википедији. Као и раније, рекох да хоћу да имам црно на бело да су Википедијанци алфабетофобни и у том смислу, што се мене тиче, није проблем да се и сада обави гласање. Само сматрам да ће гласање бити легитимније за неколико месеци. --Милош Ранчић (разговор) 23:42, 26. март 2006. (CEST)
Иначе, време ради за нас. Пола године или две године су мало раздобље за Википедију. Имајте то на уму. --Милош Ранчић (разговор) 23:42, 26. март 2006. (CEST)
„Они који раде на транслатору“ (иначе, тачан назив би био транслитератор илити пресловљавач) би у овом тренутку били — ја. Од моје добре воље овде не зависи ништа - ја нисам инсистирао да се то постави, али јесам звао људе да лове грешке док је било у пробној фази. Тада нико није био заинтересован. А што се тиче чекања - због горе изнетог, надам се да не треба да детаљније објашњавам да се налазимо на милост и немилост мом слободном времену, и да све зависи од тога.--Бране Јовановић 07:26, 27. март 2006. (CEST)

Септембар је много. Можда мај? --Милан Тешовић 01:09, 27. март 2006. (CEST)

Ја ћу наставити да пишем ћирилицом. Ко ће од новајлија доћи и прочитати шта овде пише или на некој другој страници за гласање? Слабо! Дакле ми, админи, смо одговорни за будући изглед. Софтвер је у фази "придрж` да набијем" и још приде ван наших руку. Нема нам спаса, пропасти не можемо! --  JustUser   JustTalk 09:15, 27. март 2006. (CEST)

Проблем пасивности великог броја википедијанацаУреди

Без улажења у горњу дискусију, било би ипак интересантно провести међу свим пријављеним википедијанцима анкету о неким стварима које само "слутимо" и поједини администратори и "вики-функционери" већ узимају као "факт" и "здраво за готово".

Многи пријављени википедијанци не знају ни шта је гласање, ни гдје се гласа, нити су упознати са финесама разних техничких рјешења википедијиног софтвера као ни проширења везаног за српске варијанте.

Од регистрованих 3000 корисника није могуће да се један одазов бирача од 30 гласова карактерише као одличан! Зато бих да се једном квартално обављају анкете (позив на учешће на страни за разговор) о "горућим" питањима заједнице. Тиме мислим не "техничка гласања" као нпр. о изгледу главне стране или боји шаблона о биографијама, него стварно стратешке ствари као нпр. "Да ли сте латиничар или ћириличар?" и сл., које би легитимисале и легализовале неке стратешке одлуке заједнице. О каталогу питања би требали овдје (или на некој посебној страни) изнијети предлоге. Ако се испостави да је одзив на такве анкете стварно мали - онда можемо "мирне савјести" да сами (нас 30-так) доносимо одлуке за 3000 википедијанаца. --Kaster 17:33, 26. март 2006. (CEST)

У праву си. Мислим да би требало спровести таква "велика" гласања/анкете у трајању од 3 мјесеца на којима би требало да гласа између 100 и 300 Википедијанаца. Порука на разговор страници се подразумјева. --Милан Тешовић 18:18, 26. март 2006. (CEST)
Драги пријатељи, као што сте приметили количина активних корисника је променљива величина. Људи долазе, одлазе, активирају се, нестану, појаве се... то је непредвидљиво. Рецимо да у сваком моменту постоји тридесетак чланова заједнице који су активни. Не видим то као проблем. Проблем је што не постоји "комитет за добродошлицу" који би новајлије који укуцају две-три промене одмах "узео под своје" (Голдфингер је један од ретких који ради сличне ствари) па да се неко брзо осети чланом заједнице. Тако би из месеца у месец заједница расла за (рецимо) два-три члана. Не треба нам 300 активних чланова, довољно је 50 (за сада). Ни на енглеској вики не гласа 1.000.000 чланова, свега пар десетина одлучује о статусу админа, рецимо. Позиви на личним страницама изгледају ок, али ми то личи на агитовање од куће до куће са позивањем на митинг. Питање је зашто очекивати да гласа 3000 неактивних (и незаинтересованих) корисника, а 30 изузетно заинтересованих том приликом чека месецима да се обави нека гломазна и неефикасна процедура. --  JustUser   JustTalk 09:29, 27. март 2006. (CEST)
Морам да приметим да ми је безвезе да стално будемо у стању "пред велике догађаје" (подсећа ме на ситуацију у Србији). Таква ситуација личи и на предреферендумско стање (свака алузија је случајна). --  JustUser   JustTalk 09:35, 27. март 2006. (CEST)
Уручивање позива за гласање (у случају анкете информационог летка) треба да буде дужност заједнице. Да ли ће неко томе да се одазове или не - то је друго. Ради се о томе, да су најаве било каквих активности (гласања, састанци и сл.) прилично "сакривене" од "обичног посјетиоца и аутора" и да ми у много случајева само претпостављамо шта он мисли. И напоменуо сам горе, да при анкетама не мислим на честа техничка гласања него квартални (или полугодишњи) "попис грађана" уз "попуњавање анкетног листића". Никаква обавеза, никакав проблем, никаква хајка ако се не испуни. А да о наговарању на гласање одређене "струје" не говорим (свака алузија је случајна). --Kaster 09:58, 27. март 2006. (CEST)

Википедија:Гласање/Правила у вези гласањаУреди

Мој предлог за нова правила у вези гласања. Ја ћу бити одсутан 10-20 дана, тако да сами расправите и одлучите, па ћу ја онда доћи да вас критикујем. Шалим се. --Милан Тешовић 18:45, 27. март 2006. (CEST)

  1. Тијесно гласање би било оно када је однос гласова мањи од односна 66%-33% или 30%-70% (двотрећинска већина). У том случају би било пожељно да се гласање понови за три мјесеца. Ако је тема од експлицитне важности за Викизаједницу онда би се гласање могло поновити за мјесец дана од завршетка гласања. О самој важности гласања треба да одлучи цијела заједница дајући своје коментаре на страници за разговор гдје се одвија гласање.
  2. Ја сам имао толико слободе да без предходне консултације преправим 70-30% на 66-33%. Први критеријум је и превисок и непознат у демократији, а други је логичан и познатији је као апсолутна већина.
  3. Гласање које траје 7 дана или дуже не захтјева одређивање најнижег одзива. Гласања која трају краће од 7 дана сматрају се брзим гласањем и њихов минимални одзив се одређује према ситуацији.
  4. Гласање мора да траје најмање онолико дана колико је предвиђено по расписивању, али може да траје дуже уколико неки предлог има одређену већину која није довољна за усвајање.
  5. Гласања која имају само један предлог се врше по принципу за, против и уздржан. Ако предлог по тачки 1 не добије подршку од 80% (према првој тачки) не покреће се гласање за подршку тог предлога већ ће гласање бити одржано са више предлога и гласање се наставља у више кругова док се не изгласа један који има подршку од више од 66% (као што предвиђа тачка 5.). За одлуке које се морају донијети потребна већина је 50% + 1 глас (да не би било забуне, за 7 гласача то је 5, не 4). Примјер овакве одлуке је гласање за име портала када је одлучено да се назив пијаца замјени са трг.
  6. Ја бих тражио најмање споменицу од 100 измјена у тренутку пкретања гласања. Овај критеријум се кориштен раније и никад га нико није оспорио. Одлуке требају да доносе они којих се то тиче, а не случајни пролазници. --Милан Тешовић 18:45, 27. март 2006. (CEST)
Ево мојих одговора: --Милош Ранчић (разговор) 16:30, 28. март 2006. (CEST)
  1. Слажем се. С тим да би требало утаначити под којим условима се тачно гласање одлаже на месец, под којим на три, шта је у "уставу", а шта је на "демократском одлучивању" и сл., као и које су то одлуке које захтевају тако високи степен сагласности. Узмимо, ја сам за то да неко може постати администратор са 30%+1 гласова за под условом да је гласало најмање 11 особа (а не са 80%, као на енглеској Википедији); а за то сам и да је гласање о администраторима стално отворено (с тим да се морају установити нека правила тим поводом; узмимо, да се о повлачењу гласа мора објавити на Тргу и сл.). --Милош Ранчић (разговор) 16:30, 28. март 2006. (CEST)
  2. Па, постоји демократско одлучивање које подразумева и концензус, не само 80%. То што си ти навикао на капиталистичку представничку демократију и не знаш друге методе функционисања заједница -- не значи да то не постоји. Узима се да је у већим заједницама 80% еквивалентно концензусу (јер се увек појави нека будала...). Тако да по неким питањима, пре свега важним за целу заједницу, треба држати концензуса. Поента концензуса јесте да се људи натерају да разговарају и да не буду искључиви. Апсолутна већина (50%+1) омогућава радикализацију односа у заједници (прегласавање), док концензус инсистира на томе да се сви, односно, у "реалном концензусу" од 80%+1 да је већина прихватила конкретно решење. --Милош Ранчић (разговор) 16:30, 28. март 2006. (CEST)
  3. Сматрам да се о битним стварима не сме одлучивати на рок краћи од 7 целих дана. На Википедији, уосталом, није ништа толико хитно. Једина ствар која може бити хитна -- то су међуљудски односи, али то могу решити и те конкретне особе, али и уз помоћ неког посредника. Наравно, ствари као што су "Спољашње повезнице", "Види још" и сл. и то под условом да не постоји претходно противљење неког из заједнице, може се решавати и на ИРЦ-у. Али, никако битна питања за заједницу! Ипак, мислим да је екипа која је константно на ИРЦ-у научила шта се сме на ИРЦ-у одлучивати, а зашта је потребна сагласност целе заједници на викију. Да резимирам: хитне одлуке које нису од неког посебног значаја за Википедију и заједницу могу се решавати ад хок гласањем, укључујући и оном на ИРЦ-у; али, испод седам дана не сме трајати гласање о никаквој иоле битној ствари за заједницу. --Милош Ранчић (разговор) 16:30, 28. март 2006. (CEST)
  4. Да, ово си добро приметио. Ако нам је потребна већина од n%, онда је неопходно да гласа најмање онолико људи (+1) од чијег се броја може направити одговарајући проценат. Хм. Мало сам се спетљао, али се надам да ће примери помоћи: Ако је, узмимо, неопходно да постоји 50%+1, онда је ту неопходно да гласа најмање два+1 гласача јер 1:1 чини прецизно 50% први пут, а онај један је неопходна да би превагнуо. За већину од 66% неопходно је да гласа 4 гласача, јер три гласача могу расподелити гласове за већину од 66% (а нама треба +1). За 75% је неопходно да гласа 5 гласача, јер четири гласача могу распоредлити гласове за 75% и сл. Е, сад. Ја бих зато стављао увек цифре као што су 60%, 70%, јер оне захтевају бар 11 гласача :) Мада, у случајевима захтевања широке сагласности треба једноставно рећи "80%+1", под условом да је најмање 11 гласало (иако се са 6 гласача испуњава претходни услов). Наравно, ситуације у којима је потребно чекати одређени број гласача могу се појавити и из других разлога (као што је оно претходно о чекјузеру). --Милош Ранчић (разговор) 16:30, 28. март 2006. (CEST)
  5. О овом би требало да размислим, пошто нисам баш најбоље концентрисан да рашчланим шта си тачно хтео да кажеш. (Успут, начелно, само у ситуацијама у којима постоји могућност да се добије тачан проценат; нпр. за 50% -- 1:1, 5:5, 12:12 -- ту је неопходно добити један глас више; у случајевима када је у питању непаран број, подразумева се да се остварила натполовична већина ако нпр. од 7 гласача 4 гласају у користи нечег. Није то 50%+1 прављено зато да би морао да постоји увек један више гласач преко задовољених 50%, већ зато да би постојала већинска воља за нешто. А већинска воља је и 50,0001%. Али, 50%+1 за доношење одлуке представља један од најгорих начина за доношење одлука: Ем што постоје одлуке за које је потребно знатно веће слагање, ем што постоје одлуке за које није потребно слагање већине. --Милош Ранчић (разговор) 16:30, 28. март 2006. (CEST)
  6. Замало да кажем да се слажем, али сам се онда сетио принципа на енглеској Википедији: Сви осим сокпапета (као и, чини ми се да се то тако зове, социјалних сокпапета) су равноправни гласачи. Нема мање или више равноправних. Уосталом, ко ће од "оних које Википедија не интересује" гласати на тамо неком забитном месту...? Да, могуће су злоупотребе, али што нас је више сталних, то су те злоупотребе мање могуће. Мислим да смо у овом тренутку изузетно отпорни на злоупотребе и да бисмо могли подлећи злоупотребама само већих организација (службе безбедности и сл.), које би могле да бану са 50 различитих ИП адреса и увек гласају у своју корист. Али, када нас буде преко 100, 200, 1000... активних, онда ће и тако нешто мало морген моћи. --Милош Ранчић (разговор)
Милош, Милант, па дајте нови конкретан приједлог правила на страници Википедија:Гласање/Приједлог 2/Правила у вези гласања,те да се тамо усагласи и онда изгласа на страници Википедија:Гласање/Правила у вези гласања 2. --Славен Косановић {разговор} 23:25, 28. март 2006. (CEST)
Правила о администрирању посебно на некој од подстраница Википедија:Администратори/Правила администрирања или слично. --Славен Косановић {разговор} 23:25, 28. март 2006. (CEST)

Славене, не извлачи се од посла ;) Ти си нам овде главни административни радник ;)))) Дакле, постоје конкретни предлози, покупи их, среди их, питај јел има још и упути људе да виде досадашње предлоге и постојећа правила и размотре их. Видим да си тамо оставио да се коментарише... Све у свему, није уопште лоше да ти се пали лампица на свако зановетање по питању правила куће (што ти се и чини). Једино што сматрам да треба да преузмеш потпуну иницијативу у сређивању тога. Претпостављам да се на основу оног што смо Милан и ја написали може извући одређен број предлога за кућни ред. Дакле, тиме треба неко да се бави, а ти си то преузео на себе још пре ког месеца :) --Милош Ранчић (разговор) 01:36, 29. март 2006. (CEST)

Посао у руке или руке у посао:)Уреди

Славен се не извлачи од посла :), него у задње вријеме има врло мало времена за рад на Википедији, нажалост. Него, мислим да нам није потребно толико титула генерално (ту укључујем и ову "Административни радник", или како већ). Мислим да су садашња правила у вези гласања сасвим океј и да их не треба превише закукуљити, јер као што сам рекао у више наврата, ионако углавном гласамо једни те исти, односно 99% администратори и бирократе. Изузимам овдје случај гласања за чек јузере, јер су чини ми се људи схватили, а то је и била намјера, да нам је то пријеко потребно, па је одзив био солидан.--Славен Косановић {разговор} 12:11, 1. април 2006. (CEST)

Ако буде још примједби на садашња правила, онда треба размотрити њихову измјену или прављење изнова, то јест, нова правила од нуле. Што се тиче администратора уопште, та "титула" има превелик значај у нашој заједници (по мом схватању), а једино служи да мало олакша рад ономе ко се стварно труди да ради на увечању броја и квалитета чланака. До сада није била ниједна злоупотреба администраторских права на нашој Википедији, (барем не одкада сам ја овдје), а мишљења сам да сваком кориснику који доприноси интензивно мјесец дана, и нема ниједан значајан сукоб (не бих овдје узимао у обзир мале несугласице око чланака или разлике у мишљењима око одређене теме), треба омогућити или подстачи да се "кандидује" за администратора. --Славен Косановић {разговор} 12:11, 1. април 2006. (CEST)

Ми, генерално гледајући, не би требали да у свему тражимо узор на енглеској Википедији, (наравно треба искористити оно што је позитивно, а код нас примјењљиво и користи, узимајући у обзир величину наше заједнице), него да сагледавамо наше "проблеме", из наше перспективе и тако их и рјешавамо.--Славен Косановић {разговор} 12:11, 1. април 2006. (CEST)

Са вишим приоритетом:

Мислим да би требало отворити једну страницу гдје би се одвијала дискусија око садашњих проблема са софтвером Медијавики (конвертор латиница-ћирилица и обратно, претрага латиницом, конвертор ијекавски-екавски и обратно), гдје ће се јасно изнијети садашњи недостатци (чак и са примјерима кода, који се недавно имплементирао). На тој страници би људи могли тачно да виде докле се стигло шта би се могло побољшати и како би се то извело. Такође би ту требало објаснити шта је и како функционише (укратко) софтвер Медијавики. Тако, ако дође неко ко се разумије у програмирање (PHP, JavaScript, итд...), може да се упозна из прве руке и на лицу мјеста са проблематиком, и да да своје виђење побољшања и ријешавања садашњих проблема са којима се суочавамо. --Славен Косановић {разговор} 12:11, 1. април 2006. (CEST)

Фашизам корисника Бановића!Уреди

Упозоравам све кориснике Википедије да штетно деловање корисника Бановића, а посебно администраторе позивам да мотре на деловање истог, како би сваки негативни утицај могао да буде сасечен у корену. За шира објашњења видети Разговор:Козарачко коло -- Обрадовић Горан (разговор) 15:42, 16. април 2006. (CEST)

Горане, смири страсти, ово је чисти лични напад!!--Орловић 15:49, 16. април 2006. (CEST)
Горане јесте лични напад. Чак и ако је бановић погрешио он је релативно нов и треба му помоћи а не одбијати од пројекта на овај начин --Јованвб 16:18, 16. април 2006. (CEST)
Још једном се потврђује она Ајнштајнова, да људска глупост нема граница. Тренутно се осјећам као мало дијете коме отмете играчку и из све снаге је баците од зид, а да дијете нема појма о чему се ради, тј. желим да кажем, да немам ни најмањег појма, чиме је изазван овакав став дотичног господина Горана, који себи даје за право да учеснике форума назива фашистима, па без обзира о чему да се ради.

2. априла ове године одлучио сам да и ја дам свој допринос на српској википедији, па је из тога услиједио од 2. априла и мој нешто интензивнији рад. Испрва сам (првих дан, два) кумулисао већи број чланака, ћирилизованих и не преведених са хрватске википедије, што је усљедило реакцијама администратора, па сам наравно престао са таквом праксом. Даље сам се базирао углавном на превођење чланака о бечким окрузима и писање чланака о мом ужем и ширем завичају, плус превођење случајних чланака са хрватске и босанске вики. У плану ми је да са таквом праксом наставим, са тим што сам узео себи за циљ да у идућа 3 мјесеца урадим све чланке о грчким острвима.

Наравно очекивао сам добронамјерне сугестије, које су ми прије свега корисне приликом уређивања чланака. Такве сугестије сам и добијао од појединих корисника, али да један корисник који је на википедији активан не више од 20 дана буде назван фашистом, то свакако нисам могао ни појмити.

Зато бих, супротно тексту поруке дотичног "господина" Горана, упутио контра верзију његове поруке, тј. да администратори фундаментално обрате пажњу на његово несолидарно и прије свега недругарско понашање. На мој рад на википедији овакве изјаве сигурно НЕЋЕ УТИЦАТИ, али би ме интересовало, колико је нових и амбициозних корисника одбијено оваквим понашањем.

Планинарски поздрав--Бановић 18:17, 16. април 2006. (CEST)


Какве везе има колико си дуго на Википедији са питањем фашизма? Ако ниси фашиста, онда ниси фашиста ни ван Википедије, ни на њој, а ако јеси, онда си фашиста - ма колики ти био вики-стаж. Прво, ја тебе нисам био прогласио за фашисту, већ сам само твој став осудио. Како си ти стао иза твог става, онда и на тебе пролази дистинкција која је важила за тај изоловани став. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:54, 16. април 2006. (CEST)

Орловићу, ако је лични напад рећи да је неко ко је звездаш-звездаш, рећи да је неко ко је либерал-либерал, или да је неко ко је фашиста-фашиста, онда сам извео лични напад, и поносим се тиме. Васпитан сам на принципиима анти-расизма и анти-фашизма, и кокетирање са овим идеологијама за мене никада неће бити ништа боље него гнусно. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:54, 16. април 2006. (CEST)

Оно шта је мени интересантно је да нико није дао ниједан коментар о томе да ли је она реченица била примерена или не... а то је суштина ове расправе, јер ако реченица јесте фашистичка, онда корисник који ју је написао, а затим бранио јесте фашиста, и стога моја оптужба није лични напад, већ просто истицање чињеница. Ако се пак докаже да је изјава морално подобна и чиста к`о суза, онда јесам извео лични напад, и упутићу извињење Бановићу, и остатку вики-заједнице. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:54, 16. април 2006. (CEST)

Што се тиче обраћања пажње на моје понашање.. па ево, нека администратори - и не само они обрате пажњу на моје понашање.. нека како кажеш фундаментално спроведу истрагу. Тако нешта је стално отворено, све шта радим и шта сам радио, радим и радио сам јавно, и увек сам спреман на дебату о томе да ли сам био у праву. Ево ти овде списак мојих измена у протекле три године, па ради шта ти воља. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:54, 16. април 2006. (CEST)

Твоја историја измена је сасвим у реду, Горане. Баш зато сам и изненађен са овом реакцијом. Даље, реченица стварно није примјерена опћенито а камоли једној енциклопедији. Обрисао сам је и позивам Бановића да из овог научи да његово лично мишљење неиде у чланке. Тачка.--Орловић 19:01, 16. април 2006. (CEST)
То није моје лично мишљење, већ цитат из књиге др. Љубе Михића, комунисте, самим тим и антифашисте. Мислим да се та спорна реченица не може разумјети, а да се не прочита читав текст, а ја сам већ у разговору о страници Козарачко коло појаснио на шта се односи та реченица. Како Орловић рече, реченица је обрисана и тачка.

Какве везе има колико си дуго на Википедији са питањем фашизма? - као новом кориснику, дотични "господине", могао си ми послати добронамјерну поруку да реченица има благи призвук "неистомишљеништва", па да скупа порадимо на њеном формулисању. Међутим ти си одабрао други пут, изгледа твој уобичајени, па си ме, ето тек тако, као да то мени ништа не значи , назвао фашистом, а добро знаш да су фашисти у моме крају остављали гроб на гробу.

Лично, због процјене твог, прије свега, људског профила, молио бих те да ми се више ни на који начин не обраћаш,(директно или индиректно), јер уврједу коју си ми изрекао небих могао да ти опростим. Таква уврједа се у мом крају сврстава, па нећу претјерати ако кажем, у исти ранга са псовањем мајке.--Бановић 19:18, 16. април 2006. (CEST)

Пошто сам и ја више пута био етикетиран као "фашиста", иако су се сви моји преци борили против фашизма, хтео бих да апелујем на све кориснике да више лако не узимају ову реч у прсте. Она је толико пута овде искоришћена да је њено значење постало јако излизано. --Поки |разговор| 19:24, 16. април 2006. (CEST)

Била и моја прабаба јако паметна, ал` да га `беш, нисам повук`о на њу... Твоји преци не говоре о теби ни позитивно ни негативно... Јел` треба да мрзим своје вршњаке, Немце, зато што су им дедови клали по Украјини, и да волим своје вршњаке нацисте ако су им се дедови борили у партизанима? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:32, 16. април 2006. (CEST)

То што је тај Љуба Михић био комуниста, га не чини а приори антифашистом. То што су партизани у НОБ-у водили антифашистичку борбу, не значи да Стаљин није био фашиста (и верни савезник Хитлера, док га овај није издао), исто тако, то не значи да исти партизани након рата (а и током њега) нису примењивали фашистичке методе обрачуна са неистомишљеницима. На крају Орвел је књигу 1984 која се може дати детету да је прочита да би научило шта је фашизам је написао мотивисан поступцима стаљиниста (комуниста) у Шпанском грађанском рату. А да је реченица имала благи призвук "неистомишљеништва" - па ни по` јада, видиш, нисам ја тај коме смета различитост у мишљењима. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:32, 16. април 2006. (CEST)

А што се тиче чињенице да те је придев који сам ти доделио увредио.. па размисли мало, нису ли управо твоје изјаве допринеле томе. Па нисам ти ја стављао речи у уста. А тај придев ти нисам наденуо све док ниси био рекао, да ето, та реченица и није проблематича. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:32, 16. април 2006. (CEST)

  • могао си ми послати добронамјерну поруку, да избришемо реченицу
  • Одговорно стојим иза тога да реченица нема фашистички призвук
  • Још једном бих те замолио да ми се више не обраћаш

--Бановић 19:40, 16. април 2006. (CEST)


Не знам који ме андрак тера да се вијам овде,место да учим,ал` `ајд` кад сам ту да покушам да појасним неке ствари,онако како их ја видим.

„Право Козарско коло може се видјети само на тлу Поткозарја и Козаре кад у њему играју само мушкарци и жене из ових крајева.“ (спорна реченица)

Реченица је цитат тог писца(мрзи ме да гледам горе његово име),иако то није стајало у тексту(наводи се на крају у литератури),ок,али шта је проблем.

Проблем је што је то екстремни локалпатриотизам(зовите то како вам воља,јасно је на шта мислим)(Козарчани то СИГУРНО боље раде од вас тј. Козарчани су најбољи),који на корак и понављам још једном,само на корак од става Ми Козарчани смо најбољи,а све вас остале треба на...-а то већ јесте фашизам(нацизам како год вам воља).

Управо због те блискости и ни због чега другог је Горан тако одреаговао,јер се на (овој) википедији фашизам(нацизам) не толерише и сасеца у корену,на овај или онај начин.

Надам се да сам мало појаснио ствар(и да нисам кренуо да гасим ватру бензином). --Црни Бомбардер!!! (†) 04:34, 17. април 2006. (CEST)


Право Козарско коло може се видјети само на тлу Поткозарја и Козаре кад у њему играју само мушкарци и жене из ових крајева., јер су они још једини који на просторима бивше Југославије одржавају традицију ове народне игре. Игра се састоји у сталној иновацији, и смишљању нових дистиха.
Плесна друштва, ако уопште више играју ово коло, играју верзију из '45. године. Дакле покојни писац др. Љубо Михић је вјероватно ишао на то да да овакво објашњење, и сумњам да је хтио нешто да каже о "супериорности козарачке расе" у односу на остале југословенске расе, јер он нема никакве везе са Козаром, осим што је мало писао о њој. Козарачко коло може уствари играти баба од 100 година као и дјевојка од 20. Дакле ради се о чистом одржању традиције.--Бановић 05:17, 17. април 2006. (CEST)