Отворите главни мени

Гордана Гордић (Београд, 9. фебруар 1939) је историчар уметности који дуги низ година ради на откривању и представљању београдског културног наслеђа.

Гордана Гордић
Gordana Gordić.jpg
Гордана Гордић
Датум рођења(1939-02-09)9. фебруар 1939.(80 год.)
Место рођењаБеоград
Краљевина Југославија

БиографијаУреди

Основну школу и гимназију завршила је у Београду, a дипломирала је на групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду (1962). Одмах по завршетку студија запослила се у Заводу за заштиту споменика културе града Београда где је радила на пословима евиденције и истраживања архитектонских објеката на подручју града Београда (истражено и евидентирано три хиљаде објеката), валоризације архитектонских објеката и њиховог проглашења за културно добро (сто објеката), истраживања и валоризације просторно културно историјских целина за проглашење за културно добро или претходну заштиту за Кнез Михаилову улицу, Косанчићев венац, Скадарлију, Копитареву градину, Топчидер, Сењак, Дедиње, Неимар, израде историјских, стилских и архитектонских анализа архитектонских објеката за детаљне урбанистичке планове (две стотине), израде конзерваторских услова за споменике културе и објекте који уживају претходну заштиту (три стотине) и промоције културне баштине у земљи (широм Југославије, а затим Србије и Црне Горе) и иностранству (Париз, Праг, Москва, Санкт Петербург, Нижњи Новгород, Јарославље, Пловдив, Варшава, Цирих, Берн, Лион, Рим, Софија, Алма – Ата, Беч, Солун).

Била је стални сарадник културних рубрика Политике, Политике експрес, Вечерњих новости, Политикиног забавника, часописа Дуга, Илустрована политика и Стари град.

НаградеУреди

Добитник је следећих награда:

  • За заштиту културног наслеђа, награда Друштва конзерватора Србије, 1997;
  • За трајни допринос култури главног града, Златни беочуг културно просветне заједнице Београда, 2001;
  • Награда Руске академије архитектуре и Друштва архитеката Русије, 2000. године, за изложбу и каталог „Руски архитекти у Београду“;
  • Награде, признања, повеље и плакете Скупштине града Београда, Урбанистичког завода, Туристичке организације Београда, Дечјег културног центра и др.
  • Диплому чувара културне баштине, Министарства културе и информисања поводом обележавања Дана европске баштине 2011. године;
  • Захвалницу града Београда – градска управа, за популаризацију наслеђа у оквиру манифестације „Дани Европске баштине“ 2012. године;

БиблиографијаУреди

  • Архитектонско наслеђе града Београда I, каталог архитектонских објеката на подручју града Београда 1690-1914, ЗЗЗСКГБ, Саопштења, св.6, Београд, 1966;
  • Биографије у: Српска архитектура 1900-1970, МСУ, Београд, 1972;
  • Топчидерска основна школа 1885-1985 (са сарадницима), Београд, 1985;
  • Поздрав из Београда - разгледнице из збирке др. Сергија Димитријевића (заједно са С. Димитријевићем), Београд, 1986;
  • Урбани елементи, Београд 1986. године
  • Кућа Мате Јовановића, Београд, 1987;
  • Кнез Михаилова улица јуче, данас, сутра, Београд, 1988;
  • Кнез Михаилова кроз објектив, Београд, 1988;
  • Избор (заједно са О. Латинчић) у: М. Костић, Успон Београда I, Послови и дани трговаца, привредника и банкара у Београду XIX и XX века, Београд. 1994;
  • Париз-Београд (споменици, куће, улице, тргови...) сведочанства и перспективе (заједно са В. Павловић Лончарски), Београд, 1994;
  • Кнез Михаилова улица, Београд, 1995;
  • Културно-историјски споменици Београда у: Кроз Србију и Црну гору, Београд, 1995;
  • Праг-Београд архитектонске споне (заједно са В. Павловић Лончарски), Београд, 1996;
  • Знамените грађевине XIX века у Београду, Наслеђе I, Београд, 1997;
  • Руски архитекти у Београду (заједно са В. Павловић Лончарски), Београд, 1998;
  • Мост краља Александра, Београд, 1998;
  • Палата Народне банке, Наслеђе II, Београд, 1999;
  • Knez Mihailova Street in: Restoration and Rehabilitation of historic buildings and towns 18th-20th century in the Balkans, Солун, 1999;
  • Приређивање, коментари и објашњења (заједно са М. Радојчић, М. Чавић и М. Ковачевић) у : М. Костић, Успон Београда II, Београд, 2000;
  • Архитекта Константин А. Јовановић (заједно са Вером Павловић Лончарски), Београд, 2001;
  • Дом Народне скупштине (заједно са М. Поповићем), Наслеђе III, Београд, 2001;
  • Фасаде Лиона и Београда са краја XIX века (заједно са Мишелом Розом), Лион, 2002;
  • Београд 1867. (заједно са Вером Павловић Лончарски), Београд, 2003;
  • Дани европске баштине, Архитектонска баштина Београда, Београд, 2003;
  • Нови двор, Београд, 2004;
  • Стари двор, Београд, 2005;
  • Дворови на Теразијама некад и сад, Београд, 2005;
  • Знамените грађевине и ентеријери Београда, Београд, 2006;
  • Зграда палате Владе републике Србије, Београд, 2006;
  • Дом Јеврема Грујића, Београд, 2007;
  • Украси на београдским фасадама, Београд, 2007;
  • Зграда Класне лутрије, Београд, 2008;
  • Пут високог школства – Два века Велике школе, Београд, 2008;
  • Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа, Београд и Тршић, 2009;
  • Архитектонске споне, Београд – Рим, 2009;
  • Монографија Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа, Београд, 2010;
  • Aрхитекта Николај Петрович Краснов, Београд, 2011;
  • Фотомонографија о архитектонским делима арх. Николаја Петровича Краснова, Београд, 2012;
  • Даривање и задужбинарство(у оквиру дана Европске баштине), Краљево, 2012;

ИзвориУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди