Даница Црногорчевић
Даница Црногорчевић (девојачко Никић; Бар, 1993) је црногорска[а] и српска пјевачица етно, духовне и родољубиве музике.
| Даница Црногорчевић | |
|---|---|
 Даница Црногорчевић, 2019. године | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Даница Никић |
| Датум рођења | 5. новембар 1993. |
| Место рођења | Бар, Црна Гора, СР Југославија |
| Пребивалиште | Подгорица |
| Религија | православље |
| Занимање | певачица |
| Породица | |
| Супружник | Иван Црногорчевић |
| Деца | 4 |
| Музички рад | |
| Активни период | 2017—данас |
| Жанр | духовна музика |
Њене пјесме су јој донијеле популарност и ван граница Балкана, тачније гдје год да се српски језик говори, а на догађајима који имају национални предзнак чују се и стихови које она изводи. Одржала је стотине наступа како у Црној Гори, тако и Републици Србији, Босни и Херцеговини, али и дијаспори.
На литијама које су биле организоване од Митрополије црногорско-приморске СПЦ током 2020. године усљед усвајања контроверзног Закона о вјероисповјести у Парламенту Црне Горе крајем 2019. године, њене пјесме су дошле до изражаја, па је сматрају и заштитним знаком тих дешавања.
Биографија уреди
Почела је да се занима за духовну музику веома рано, још као ученица у основној школи на часовима вјеронауке у Улцињу. Духовном и етно музиком је почела озбиљније да се бави у средњој школи, посебно након завршене Средње музичке школе у Београду.
Бавила се глумом током основне и средње школе, глумила је у познатим представама од Бранислава Нушића, Госпођа министарка, Сумњиво лице итд. Завршила је школу глуме у позоришту „Душко Радовић” у Београду. Када се преселила у Бар крајем 2009. године уписала је Гимназију „Нико Роловић”, и наставила да негује свој музички таленат у хору „Antivari musica” под диригентском палицом проф. мр Мира Крушчића, и као чланица етно групе Зора.
Дипломирала је историју умјетности на Факултету историје умјетности са просјеком 10.00 и стекла звање специјалиста историје умјетности. Наступала је на бројним фестивалима духовне и етно музике широм Европе.
Пјесме уреди
На свечаној академији 1. децембра 2016. када је у подгоричком Храму Христовог васкрсења обиљежавана 98. годишњица од Декларације о присаједињењу Краљевине Црне Горе Србији, одлуком Подгоричке скупштине, Даница је имала запажен наступ са пјесмом Сини јарко сунце са Косова, коју је написао Милан Комненић. [1] Снимак Српске РТВ је за кратко вријеме на јутјуб каналу видио велики број посјетилаца, што је Даници донијело велику популарност. Већ наредних љета, дуж црногорске обале Даница је том пјесмом будила национални понос на хуманитарним коцертима.
Први соло албум духовне музике под насловом Господе дођи са 11 пјесама, објавила је 2018. уз подршку и благослов манастира Острог.
Њена пјесма Весели се српски роде која је објављена на Видовдан 2020. постала је незванична химна и симбол протеста за одбрану православних светиња у Црној Гори, од стране диктаторског режима Мила Ђукановића и његове странке ДПС.
У љето 2020. објавила је пјесму Православље Црном Гором блиста коју је урадила заједно са супругом Иваном.
На њеном јутјуб каналу, пјесме које је објавила имају милионске прегледе.
Награде уреди
Даница је режирала филм о екологији Црне Горе, за који је и компоновала музику, филм је освојио прво мјесто на међународном такмичењу младих еко-репортера.
Двије године за редом освајала је специјално 1. мјесто као солиста на државном такмичењу „Златна сирена” у Београду.
Крајем 2023. године у Руском дому, брачни пар Даница и Иван Црногорчевић су добили медаљу "За љубав и вриједност". Ова награда се додељује вишедетним породицама. [2]
Приватни живот уреди
Од 2017. је удата за свештеника Српске православне цркве, ђакона Ивана Црногорчевића, са којим има четворо дјеце: Касијану, Ђурђију, Јована и Саву.[3][4] Живе у Подгорици. Са супругом је суоснивач Фондације Весели се српски роде.[5]
Више пута је добијала благослов Митрополита Амфилохија, за свој рад.[тражи се извор]
Дискографија уреди
Албуми уреди
- Господе дођи — издат 2018. уз помоћ манастира Острог: [6]
- Христос се роди (3,44) [6]
- Светом Василију Острошком (3,45) [6]
- Свети Јоване Владимире (3,44) [6]
- Земљо моја (3,04) [6]
- Свети Нектарије Егински (3,33) [6]
- Долетио бјели голуб (4,36) [6]
- Говори, Господе (6,36) [6]
- Εχε Γεια Παναγιά (3,05) [6]
- Светоме архангелу Гаврилу (3,24) [6]
- Богородице Дјево (2,03) [6]
- Сини јарко сунце са Косова (1,56) [6]
Синглови уреди
- Свети Јован Владимир и Косара (2016)
- Весели се српски роде (2020)
- Црна горо земљо мила (2020)
- Ко удара тако позно (Свети Сава) (2020)
- Православље Црном Гором блиста (2020)
- Ој јунаштва свијетла зоро (2021)
- ој Космају висока планино (2021)
- Вила са Кошара (2021)
- Рано моја - Јасеновац (2021)
- Људи ликујте - Христос Воскресе (2021)
- Везак је везла дјева Марија (2021)
- Јечам жњела (2021)
- Ђурђија (2022)
- Ој Косово Косово (2022) са етно групом Горица
- Ораховцу башто рајска (2022)
- Још не свиће рујна зора(2022)
- Ође ме копајте (2022)
- Чиста дјево (2023)
- Боже правде (2023)
- Српкињица једна мала (2023)
- Тамо ђе се гусле чују (2023) Зорана Калезића
- За живот Српске (2024)
- Једина Српска (2024) са Београдским синдикатом
Види још уреди
Напомене уреди
- ^ Рођена и живи у Црној Гори
Референце уреди
- ^ Даница Црногорчевић - Сини јарко сунце са Косова (на језику: српски), Архивирано из оригинала 18. 01. 2024. г., Приступљено 2024-01-18
- ^ „РУСКИ ДОМ ЗА ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЦЕ: Додијељене медаље „За љубав и вјерност“, међу добитницима Даница Црногорчевић! | Српска 24” (на језику: српски). 2023-12-28. Архивирано из оригинала 18. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-18.
- ^ portal, D. A. N. (2023-08-21). „ДАН - Porodila se Danica Crnogorčević: Na svijet donijela četvrto dijete”. www.dan.co.me. Архивирано из оригинала 21. 08. 2023. г. Приступљено 2023-08-21.
- ^ „Do tridesete godine rodila je ČETVORO DECE: Prelepa pevačica u braku je sa sveštenim licem, a ovako izgleda njihov život”. Glossy (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-18.
- ^ „Fondacija Veseli se srpski rode”.[мртва веза]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Danica Crnogorcevic YouTube”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2022. г. Приступљено 10. 04. 2022.
