Русински језик
Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Мађарске, Пољске и Румуније,али се говори и у САД, Аустралији и Канади.Такође, панонскорусинским језиком (Панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.
| русински језик | |
|---|---|
| русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик | |
| Говори се у |  Украјина(Закарпатска област)  источна Словачка јужна Пољска Мађарска северна Румунија Србија ( Војводина) источна Хрватска |
Број говорника | процењено бар 600.000[1] Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум) |
индоевропски
| |
| ћирилица (русинска ћирилица) | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Србија ( Војводина) |
Признати мањински језик у | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | rue |
 Већински језик Мањински језик | |
Прва граматика русинског језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) [3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).[4]
ПисмоУреди
Дијалекти и наречја русинског језикаУреди
- Источнорусински језик-Закарпатско/Подкарпатско наречје русинског језикa --Закарпатје,Украјина
- Лемковско наречје русинског језикa--Пољска
- Прешовско наречје русинског језика--Словачка
- Западнорусински језик Панонско наречје русинског језика--Војводина,Србија и Хрватска
- Прешовско наречје русинског језика--Словачка
- Лемковско наречје русинског језикa--Пољска
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
- ^ Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
- Словачка - 24.201 [1]
- Србија - 15.626 [2][мртва веза]
- Украјина - 6.725 [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2008)
- Хрватска - 2.337 [4]
- Пољска - 5.800 [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2005)
- Мађарска - 1.098 [6]
- Чешка - 1.106 [7], Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland.
- ^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv.
ЛитератураУреди
- Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007.
- Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland.
- Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv.
- Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука.
Спољашње везеУреди
Медији везани за чланак Русински језик на Викимедијиној остави