Отворите главни мени

Карловац у Народноослободилачкој борби

Карловац је за време окупације Југославије и постојања Независне Државе Хрватске био јако упориште усташких, те италијанских и немачких окупационих снага. У граду су за време рата антифашисти извршили многе диверзије. Карловац је ослобођен априла 1945. године, за време тзв. Карловачке операције.

Долазак окупатора и припреме за устанакУреди

27. марта 1941. године, у Карловцу су одржане манифестације у којима је становништво града и околине изразило спремност да брани земљу од фашизма. У град су 11. априла 1941. ушли делови немачке 14. оклопне дивизије, а 17. маја Карловац је постао седиште Штаба италијанске Друге армије. У рату је Карловац био јак усташко-домобрански и италијански гарнизон, од 1943. и немачки, одакле су полазиле бројне акције против јединица НОВ и ПОЈ на слободним територијама Кордуна, Баније, Петрове горе и Бихаћке републике.

Припремама за устанак у Банији и Кордуну руководио је Окружни комитет Комунистичке партије Хрватске за Карловац. Уочи рата, седиште ОК КПХ за Карловац било је у граду. У гарду и на Кордуну било је око 210 чланова КПЈ и већи број чланова СКОЈ-а. После Мајског саветовања ЦК КПЈ у Загребу 1941., ОК КПХ за Карловац је одржао саветовање, којем су присуствовали секретар Централног комитета КПХ, Раде Кончар, и члан ЦК КПХ, Јосип Краш. Одлучено је да се при ОК образује Војни комитет, да се одмах приступи прикупљању оружја и формирању ударних група, саботирању мера усташких власти, те да се посвети посебна пажња у развијању јединства и сарадње Хрвата и Срба на Кордуну. Техника ОК је умнажала прогласе, летке и други партијски материјал.

Почетак и развој устанкаУреди

 
Биста Већеслава Хољевца у родном Карловцу. Хољевчева група од 25 партизана, преобучена у домобране, умарширала је новембра 1941. у центар Карловца и успут заробила двојицу усташа.

Средином јула 1941. године, ОК КПХ за Карловац формирао је војно руководство НОП за Кордун и десетак ударних група од по 60 чланова КПЈ и СКОЈ-а, које су одмах почеле да изводе диверзије рушењем железничких пруга и ТТ-линија. Са почетком оружане борбе 1941. већина чланова МК и ОК КПХ за Карловац и компромитовани чланови КП одлазе по задатку на подручје Кордуна и Баније, ради организационог учвршћења устаничких редова. У граду је настављена активност КПЈ и поред снажног терора усташке полиције.

У јесен 1941. дошло је до провале у којој је страдала већина чланова МК КПЈ и СКОЈ-а. У борби против усташа у Карловцу је погинуо 18. октобра Јосип Краш, а у руке полиције пао је члан ОК КПХ за Карловац, Маријан Чавић Грга. Главни штаб НОВ и ПО Хрватске организовао је акцију спасавања. Група од 25 партизана, предвођена Већеславом Хољевцем, преобучена у домобранске униформе, прошла је дању 17. новембра поред италијанских и усташких стража и упала у болницу која се налазила у центру града. У међувремену, Чавић је био пребачен у полицију (касније убијен у логору Јасеновац). При повратку, на излазу из града, група се сукобила на мосту на реци Корани с италијанском стражом. Свих 6 стражара је погинуло, док су партизани имали једног погинулог.

Крајем новембра 1942. године, одржана је окружна конференција АФЖ за округ Карловац, на којој је изабран Окружни одбор АФЖ. Новембра 1943. године, у Карловцу је формиран градски Народноослободилачки одбор, а у децембру изабран Окружни НОО Карловац.

У ширем подручју Карловца, дејствовале су све време јаче партизанске јединице, попут Кордунашких партизанских одреда, Осме кордунашке бригаде и 34. дивизије Четвртог корпуса НОВЈ у чијем су саставу дејствовали Карловачка бригада и Карловачки партизански одред.

Нарочито тешке ударце претрпео је НОП Карловца у јуну и јулу 1941. године. 24. јула усташе су ухапсиле око 40 чланова КПЈ, СКОЈ-а, и симпатизера, а 21. и 22. јула неколико чланова ОК и МК КПЈ и СКОЈ-а и припадника ударних група. Организација НОП-а била је разбијена, а ухапшени стрељани. Већ крајем 1941. и почетком 1942. године у Карловцу је радио МК са укупно 23 члана КПЈ и МК СКОЈ са 34 члана, а у 1942. години из града је у партизанске јединице упућено више група добровољаца, а касније се тај број стално увећавао.

Преко 6.000 грађана са територије среза Карловац, укључујући и град, учествовало је у НОВЈ, од којих је око 1.000 погинуло. Карловац је ослобођен у завршним операцијама Југословенске армије за коначно ослобођење земље, 6. маја 1945. године.

Истакнуте личности НОП-а и народни хероји КарловцаУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди