Отворите главни мени

Книнска крајина је географска област у данашњој Републици Хрватској. Обухвата предео око града Книна у Северној Далмацији. Пре операције „Олуја“ овај предео је био већински насељен Србима. Током рата у Хрватској Книнска крајина је била део Републике Српске Крајине.

Садржај

ГеографијаУреди

Книнска крајина се налази између области Буковице на југозападу, Цетинске крајине на југоистоку, Лике на северозападу, Дрнишке крајинеЗагори) на југу, и Завршја у Босни и Херцеговини на истоку.

ИсторијаУреди

Пред турски периодУреди

Постоје различита мишљења о томе ко је, и када насељавао Книнску крајину током векова. Хрватски извори тврде да су Хрвати живели у Северној Далмацији још у 7. веку. Такође као један од доказа наводе то што је Книн био седиште хрватског краља Звонимира. Неки српски извори пак тврде да је Звонимир владао Србима, и да су га Срби убили када је покушао да овај предео стави под „латинску власт“ [1]. Постоји и мишљење да је српски краљ Бодин држао Книнску крајину и целу Северну Далмацију под својом влашћу, и да је стога овај предео српски [2]. По трећим изворима, Срби нису староседеоци Книна и његове територије, али у њему чине већину већ у 14. веку, и то пре косовског боја, о чему сведочи и манастир Крупа, подигнут 1317. године, као и манастир Крка подигнут 1350. Книнску крајину су почели да насељавају Срби из Босне још крајем 12. века, а те миграције су посебно учестале када је Бан Твртко Котроманић у састав своје државе уврстио и Северну Далмацију све до Велебита [3]

16 – 20. векУреди

У 16. веку Турци, полаку заузимају целу Далмацију (у којој се пре тога смењивала млетачка и угарска власт) а у њој и Книнску крајину. Хрватско становништво бежи, док српско остаје, и константно насељава ову територију из других српских крајева, нарочито у периоду од 1523—1527. [4]

Пожаревачким миром Книнска крајина подпада под млетачку власт и остаје све до мира у Кампоформију, 18. октобра 1797. када су Истра, цела Далмација, и Бока которска, припале Аустрији. Под аустријском влашћу остаје све до наполеонове победе над руском и аустријском војском код Аустерлица 1805, када цео овај простор потпада под Француску власт [4].

Ипак, ни француска управа није дуго трајала и већ 1813. Аустрија ће опет завладати книнским простором [4]. Ова владавина ће трајати све до успостављања Краљевине СХС и тада ће овај простор после више векова опет доћи под власт Јужних Словена.

20. векУреди

Током Другог светског рата, Книнску крајину окупирају Италијани, а Југославија ослобађа ову територију војном акцијом Книнска операција 1944. Након рата, она улази у састав НР Хрватске.

Крај 20. векаУреди

За време распада СФРЈ, Срби у Книну и околини формирају САО Книнску Крајину, која касније постаје део САО Крајине и Републике Српске Крајине. У војној операцији Олуја у августу 1995. Хрватска војска заузима Книн и околину, ставља га под контролу Републике Хрватске, протеравајући већинско српско становништво.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Велиша Раичевић-Псуњски. „Хрвати у светлу историјске истине” (на језику: (на језику: српски)). Београд, март 1944. Приступљено 21. јул 2010. 
  2. ^ Др Ђорђе Јанковић. „Книнска крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе” (на језику: (на језику: српски)). Пројекат Растко. Приступљено 21. јул 2010. 
  3. ^ „Појава Срба и православња у сјверној Далмацији” (на језику: (на језику: српски)). 2004. SPC - Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Епархија далматинска, новости.” (на језику: (на језику: српски)). 2004. SPC - Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди