Космај је област у северном делу Шумадије. Обухвата Шумадијски округ и Град Београд, конкретно на територијама општина Младеновац, Сопот, Барајево и село Раниловић.

Космај
Највећи градовиМладеновац
Сопот
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Град Београд
Административна јединицаШумадијски округ
Град Београд
Језиксрпски

Област се налази у околини планине Космај по којој је и добила име.

Географски положај уреди

Северна граница је Мала Иванча, затим се на југозапад спушта према Барајевској реци до Кундака. Од Кундака преко Трновог Брда (део Велике Иванче) до ушћа реке Милатовице у Велики Луг је јужна граница. Источну границу представља линија од ушћа преко Варовница назад до Мале Иванче.[1]

Историја уреди

Космајци су учествовали у свим значајнијим ратовима. Били су вешти и храбри ратници. Учествовали су у Боју на Косову 1389. године. Прича се да је из Поповића, Стојан Поповић одвео на Косово 400 ратника, а војвода Дуча 80 коњаника. Такође, према легенди, под Космајем родио се Иван Косанчић, познати српски јунак у Боју на Косову против турака. У 18. веку становништво Космаја у турско-аустријским ратовима било је на страни Аустрије. У селу Неменикуће недалеко од Космаја детињство је провео српски књижевник Милован Видаковић чија је породица избегла из овог краја услед метежа током Кочине крајине.

У Првом српском устанку Космај игра значајну улогу. У Дрлупи 11. фебруара 1804. годиине уперена је прва устаничка пушка против Турака када је рањен злогласни дахија Аганлија. Карађорђе је са устаницима у овом крају попалио турске ханове у Сибници, Дрлупи, Рогачи и Дучини. У Другом српском устанку Космајци су учествовали на страни кнеза Милоша Обреновића.

Учествовали су и у Српско-турском рату 1876-1878. године, затим балканским ратовима 1912. и 1913. године. У Првом светском рату Космајци су имали значајног удела у биткама на Церу и Колубари 1914. године. Затим у делу где се данас налази хотел Космај и базен, где су вођене једне од најстрашнијих борби, одакле је непријатељ био протеран на Саву и Дунав.

У Другом светском рату на подручју Космаја деловао је чувени Космајско-посавски партизански одред, а палим борцима из тог одреда је на врху планине подигнут споменик.

Референце уреди

  1. ^ Дробњаковић, Боривоје (1930). Космај. стр. 5. 

Спољашње везе уреди

  • Дробњаковић, Боривоје (1928). Гласник Етнографског музеја у Београду. Београд: Штампарија Скерлић. стр. 45—59.