Марин Дринов

Марин Дринов
Марин Дринов
	Марин Дринов
Лични подаци
Датум рођења	20. октобар 1838.
Место рођења	Панађуриште, Османско царство
Датум смрти	13. март 1906. (67 год.)
Место смрти	Харков, Руска Империја
Образовање	Царски московски универзитет

Марин Стојанов Дринов (буг. Марин Стоянов Дринов; 20. октобар 1838 — 13. март 1906) био је бугарски историчар и филолог из периода Народног препорода који је већи део свог живота живео и радио у Русији.^[1] Био је један од зачетника бугарске историографије^[2] и оснивач Бугарске академије наука (тада Бугарског књижевног друштва), као и њен први председник.

Биографија

Рођен је у Панађуришту 1838. Отишао је у Русију 1858. године да настави школовање. Студирао је историју и филологију у Кијеву и на Московском државном универзитету, путовао је и радио у Аустрији и Италији између 1865. и 1871. Године 1869. постао је један од суоснивача и активни члан Бугарског књижевног друштва. Дринов је магистрирао и постао читалац славистике на Харковском универзитету, почевши да ради као редовни професор крајем 1876. године.

Током периода руске владе Бугарске (1878—1879) Дринов је био министар народног просветитељства и духовних послова. Учествујући активно у организацији новоослобођене бугарске државе, Марин Дринов познат је као један од аутора Трновског устава, као особа која је предложила Софију уместо Тарнова (коју фаворизују аустријске дипломате) за нову бугарску престоницу и особа која је увела стандардизовано издање ћирилице од тридесет и два слова које се користило у Бугарској до правописне реформе 1945. Одиграо је пресудну улогу у стандардизацији бугарског језика. Већ 1870. одбацио је предлог Кузмана Шапкарева за мешовиту источну и западну бугарско-македонску основу за стандардни језик, наводећи у свом чланку у новинама: „Такав вештачки склоп писаног језика је нешто немогуће, недостижно и за које се никада није чуло“.^[3]^[4]^[5] Овај став Дринова критиковали су неки савремени бугарски лингвисти као Благој Шклифов.^[5]

Први правопис стандардног бугарског језика, основан са одлуком министра просвете Тодора Иванчова 1899. године, приписује се Дринову. Бугарски језик је претрпео три правописне реформе: 1921, 1923 и 1945.

Част

Врх Дринов на острву Смит, Јужна Шетландска острва, назван је по Марину Дринову.

Две награде Бугарске академије наука назване су по њему.^[6]

Референце

^ J. D. B. (1910). „Bulgaria”. The Encyclopaedia Britannica; A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. IV (BISHARIN to CALGARY) (11th изд.). Cambridge, England: At the University Press. стр. 786. Приступљено 11. 9. 2018 — преко Internet Archive.
^ Crampton, R. J. (2005). A Concise History of Bulgaria (2nd изд.). Cambridge, New York, Melbourne, Madrid, Cape Town, Singapore, São Paolo: Cambridge University Press. стр. 48.
^ Makedoniya 31 July 1870
^ Tchavdar Marinov. In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies. in Entangled Histories of the Balkans - Volume One. Marinov, Tchavdar (2013). „In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies”. Entangled Histories of the Balkans - Volume One. стр. 443. ISBN 9789004250765. doi:10.1163/9789004250765_010.
^ ^а ^б Благой Шклифов, За разширението на диалектната основа на българския книжовен език и неговото обновление. "Македонската" азбука и книжовна норма са нелегитимни, дружество "Огнище", София, 2003 г. . стр. 7-10.
^ „Statute of the Marin Drinov decoration of honor of the Bulgarian Academy of Sciences” (PDF). Bulgarian Academy of Sciences. 12. 6. 1996. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 03. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019.

Литература

Crampton, R. J. (2005). A Concise History of Bulgaria (2nd изд.). Cambridge, New York, Melbourne, Madrid, Cape Town, Singapore, São Paolo: Cambridge University Press. стр. 48.
J. D. B. (1910). „Bulgaria”. The Encyclopaedia Britannica; A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. IV (BISHARIN to CALGARY) (11th изд.). Cambridge, England: At the University Press. стр. 786. Приступљено 11. 9. 2018 — преко Internet Archive.

Библиографија

Pogled vrukh proiskhozhdanʹe-to na bŭlgarskii narod i nachalo-to na bŭlgarska-ta istorii͡a︡. Namira si︠a︡ za prodan v Knizhi︠a︡rnit︠s︡u̐ -tu̐ na Khr. G. Danova i C-ie. 1869.
Istoricheski pregled na bŭlgarska-ta ts'rkva ot samo-to i nachalo i do dnes'. L. Sommerovu̐. 1869.
Заселение Балканскаго полуострова славянами (1872)
Южные славяне и Византия в Х веке (1876)
Дринов, М. Новый церковно-славянский памятник с упоминанием о славянских первоучителях. – Журнал Министерства Народного Просвящения, Ч. 238. Санкт-Петербург, 1885, 174-206 (отд. отп.)
Дринов, М. О некоторых трудах Димитрия Хоматиана, как историческом материале. I. – Византийский временник, Т. I (1894), 319-340
Дринов, М. О некоторых трудах Димитрия Хоматиана, как историческом материале. II. – Византийский временник, Т. II (1895), 1-23
Schineniia. Sofiia Blgarskoto knizhovno druzhestvo. 1909.
Дринов, М. Избрани съчинения. Т. I-II. Под ред. на Иван Дуйчев, София, 1971

Литература

Imperial Moscow University: 1755-1917: encyclopedic dictionary. Moscow: Russian political encyclopedia (ROSSPEN). A. Andreev, D. Tsygankov. 2010. стр. 223. ISBN 978-5-8243-1429-8.
Sborniche za i︠u︡bilei︠a︡ na profesora Marin S. Drinov, 1869-1899. Dŭrzhavna pech. 1900.
Изследвания в чест на Марин Стоянов Дринов. София, 1960.
Кирило-Методиевска енциклопедия. Т. I. София, 1985, 614-616.
Gjuzelev, V. Marin Drinov (1838-1906) - Begründer der bulgarischen Slawistik und Mediävistik, Palaeobulgarica, XVII (1993), № 4, 107-126.

Спољашње везе

Чланак о Марину Дринову, Николе Филипова
Чланак о Марину Дринову
Марин Дринов на сајту WorldCat (језик: енглески)

[J.D.B.-1] J. D. B. (1910). „Bulgaria”. The Encyclopaedia Britannica; A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. IV (BISHARIN to CALGARY) (11th изд.). Cambridge, England: At the University Press. стр. 786. Приступљено 11. 9. 2018 — преко Internet Archive.

[2] Crampton, R. J. (2005). A Concise History of Bulgaria (2nd изд.). Cambridge, New York, Melbourne, Madrid, Cape Town, Singapore, São Paolo: Cambridge University Press. стр. 48.

[3] Makedoniya 31 July 1870

[4] Tchavdar Marinov. In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies. in Entangled Histories of the Balkans - Volume One. Marinov, Tchavdar (2013). „In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies”. Entangled Histories of the Balkans - Volume One. стр. 443. ISBN 9789004250765. doi:10.1163/9789004250765_010.

[#1-5] а ^б Благой Шклифов, За разширението на диалектната основа на българския книжовен език и неговото обновление. "Македонската" азбука и книжовна норма са нелегитимни, дружество "Огнище", София, 2003 г. . стр. 7-10.

[6] „Statute of the Marin Drinov decoration of honor of the Bulgarian Academy of Sciences” (PDF). Bulgarian Academy of Sciences. 12. 6. 1996. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 03. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]