Портал:Народноослободилачка борба/Личности/Хрватска
На овој страници налазе се биографије личности везаних за Народноослободилачки покрет у Хрватској, о којима није сакупљено довољно података да би били написани самостални чланци или неке од ових личности нису релевантне за општу енциклопедију, већ се само спомињу у оквиру чланка о Хронологији револуционарног радничког покрета, Комунистичке партије Југославије и Народноослободилачке борбе или у чланцима о истакнутим личностима радничког покрета, Народноослободилачке борбе и народним херојима.
Стјепан Бенцековић уреди
| Лични подаци | |
|---|---|
| Датум рођења | 26. децембар 1919. |
| Место рођења | Хорвати, код Загреба,  Краљевина СХС |
| Датум смрти | фебруар 1942. (22 год.) |
| Место смрти | Стара Градишка,  НДХ |
Стјепан Бенцековић (1919—1942) револуционар и учесник Народноослободилачке борбе.[1][2]
Рођен је 26. децембра 1919. године у селу Хорвати, код Загребу.
Као ученик Средње техничке школе у Загребу, 1937. године је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Поред партијског рада са средњошколском омладином, активно је радио и са омладином на селу у родном крају.
Због своје активности, почетком 1941. године је био укључен у чланство Месног комитета СКОЈ-а за Загреб. Након „Керестиначке трагедије”, јула 1941. године постављен је за секретара овог МК СКОЈ-а за Загреб и истовремено био кооптиран за члана Месног комитета КПХ за Загреб и члана Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску.
Усташки агент-провокатор Иван Мајерхолд га је открио усташама, па је 22. августа 1941. године на Ланговом тргу у Загребу био ухапшен од стране Усташке надзорне службе заједно са Јожом Влаховићем, секретаром ПК СКОЈ-а за Хрватску и Радетом Влковим, чланом ПК СКОЈ-а за Хрватску. Приликом хапшења је био рањен, па је једно време лечен у болници у Драшковићевој улици. Потом је био пребачен у затвор у Савској цести, где је тешко мучен, али никога није отео.
Након неуспеле истраге, усташе су га одвеле у логор Јасеновац, а потом је био пребачен у логор Стара Градишка, где је марта 1942. године убијен изгладњивањем.
Од фебруара 1942. је био заточен у ћелији са Маријаном Крајачићем и Мирком Буковцем, који су такође током марта умoрeни глађy.
Мила Херцог уреди
| Лични подаци | |
|---|---|
| Датум рођења | 3. октобар 1915. |
| Место рођења | Загреб,  Аустроугарска |
| Датум смрти | јул 1941. (25 год.) |
| Место смрти | Паг, НДХ |
Мила Херцог (1915—1941) револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Марка Орешковића.[3][4]
Рођена је 3. октобра 1915. године у Загребу. Потицала је из богате породице, њен отац Арнолд је био директор банке.
За време школовања у гимназији је била врло активна у јеврејској организацији „Хашомер хацаир”, а на студијама се укључила у студентски револуционарни покрет и 1933. године је била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Радила у партијској техници Месног комитета КПЈ за Загреб, а 1935. године је била изабрана за члана Месног комитета КПЈ за Загреб. Обављала је и дужност курира, преносећи илегалну пошту до Централног комитета КПЈ, који се тада налазио у Бечу.
Априла 1936. године приликом провале у загребачку партијску организацију, била је ухапшена. Од Државног суда за заштиту државе је у октобру исте године била осуђена на годину дана робије, због комунистичке делатности. Робију је одлежала у затвору у Пожаревцу.
По изласку са робије активно се укључила у рад Уједињених радничких синдиката (УРС) и на организовању Странке радног народа, која је требала бити легални облик рада КПЈ. Током 1939. и 1940. године поново је била хапшена због револуционарног рада. У пролеће 1939. године упознала се са револуционаром Марком Орешковић, приликом његовог повратка из Шпаније. Између њих се тада родила љубав, па су једно кратко време између Маркових боравака у затвору, живели заједно у Загребу.
Након окупације и успостављања усташке Независне Државе Хрватске, априла 1941. године, учествовала је у организовању Народноослободилачког покрета (НОП) и припремама оружаног устанка. Јула 1941. године, као Јеврејка и комуниста, била је ухапшена од стране усташа и одведена најпре у затвор у Лепоглави, потом у логор Госпић, а одатле у логор Метајно на Пагу, где је убијена крајем јула 1941. године.
Референце уреди
Литература уреди
- Očak, Ivan; Popović, Jovo (1976). Autobiografija — Marko Orešković Krntija. Zagreb: Alfa.
- Romano, dr Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941—1945. Žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Beograd.
- Revolucionarni omladinski pokret u Zagrebu 1941—1945. tom I — zbornik povjesnih pregleda i sjećanja. Zagreb. 1984.
- Miletić, Antun (1986). Koncentracioni logor Jasenovac 1941—1945. tom I. Beograd: Narodna knjiga.
