Портал:Народноослободилачка борба/Личности/Војводина


White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg Full Star Red.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg

На овој страници налазе се биографије личности везаних за Народноослободилачки покрет у Војводини, о којима није сакупљено довољно података да би били написани самостални чланци или неке од ових личности нису релевантне за општу енциклопедију, већ се само спомињу у оквиру чланка о Хронологији револуционарног радничког покрета, Комунистичке партије Југославије и Народноослободилачке борбе или у чланцима о истакнутим личностима радничког покрета, Народноослободилачке борбе и народним херојима.

Дејан БранковУреди

Дејан Бранков (1914—1942) студент права и секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат.[1][2]

Рођен је 1914. године у селу Дупљаји, код Беле Цркве. Студирао је на Правном факултету у Београду, где се укључио у револуционарни студентски покрет. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је примљен 1936. године. Био је члан Окружног комитета КПЈ за јужни Банат.

Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. Био члан Покрајинског војног комитета, који је на почетку окупације био формиран при Покрајинском комитету КПЈ за Војводину. Као руководилац Војног комитета за јужни Банат активно је радио на организовању Народноослободилачког покрета (НОП) у јужном Банату. Био је и члан Штаба партизанских одреда за јужни Банат, а касније командант Окружног штаба партизанских одреда.

Након погибије Браце Петрова, марта 1942. године преузео је дужност секретара Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Августа 1942. године заједно са Страхињом Стефановићем радио је на стварању Дубичког партизанског одреда. Заједно са Анђом Јовановић и Жарком Златаром пребацио се у румнски део Баната у Банатску клисуру, где се повезао са Жарком Деспотовићем и са њим радио на одабиру најпогоднијег терена за изградњу склоништа и логоришта за партизански одеред. Приликом обиласка Белобрешкој, 19. октобра 1942. године наишли су на румунске граничаре. Том приликом Бранков и Анђа Јовановић су били тешко рањени. Бранков је умро истог дана, док је Анђа била заробљена и после излечења предата шефу банатске полиције Јурају Шпилеру, а касније стрељана.

У знак сећања на њега, улице у Вршцу, Белој Цркви и Ковину носе његово име, а у родном селу му је 1956. године подигнут споменик, рад вајараке Екатарине Ристивојев.

Гордана ИвачковићУреди

Гордана Ивачковић Црна студент медицине и члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. [3][4][5][6]

Током студија на Медицинском факултету у Београду, прикључила се револуционарном студентском покрету и постала члан КП Југославије. У револуционарном покрету је била активна у Новом Саду, где је радила у техници Покрајинског комитета КПЈ.

Септембра 1940. године на Шестој покрајинској конференцији КПЈ за Војводину била је изабрана за члана Бироа Покрајинског комитета и делегата за Пету земаљску конфернцију КПЈ, одржану у октобру у Загребу. У ПК КПЈ за Војводину је била задужена за технику Покрајинског комитета.

Крајем септембра или почетком октобра 1941. године била је ухапшена у Новом Саду од мађарске полиције. Пред иследницима у злогласном затвору „Армија“ није се добро држала и постала је издајник. Пошто је била члан најужег руководства КПЈ у Војводини знала је многе чланове КПЈ, симаптизере, сараднике, илегалне станове и базе. Све је одала и што је изазвало велику полицијску провалу у организацију КПЈ и НОП, као и велика хапшења.

Одала је и партијску технику у Новом Саду, а 5. октобра 1941. је агенте одвела на већ заказани састанак са руководством ПК КПЈ за Војводину. Том приликом, полиција је у улици Краљевића Марка поставила заседу, у коју је упао Радивој Ћирпанов и погинуо, док су Жарко Зрењанин и Тоза Марковић успели да се извуку. Поред организација КПЈ и НОП у Новом Саду, њеном издајом су страдале и друге организације у Војводини, а највише у Бачкој и Срему. Преко ње је био утврђен и индентитет Ивана Вијоглавина, након чега је полиција успела да га открије и убије.

Заједно са групом од 26 ухапшених чланова КПЈ и НОП била је изведена пред суд и 21. новембра 1941. године осуђена на смрт. Због великих заслуга које је учинила полицији, казна јој је била смањена на 20 година затвора. Казну је издржавала у Мађарској, а након завршетка рата се није вратила у Југославију.

СтефановићиУреди

Породица Стефановић из села Избишта, код Вршца.[7]

  • отац и мајка Милан (1878—1942) Драгиња (1877—1944), стрељани априла 1942. године у селу Неузини, код Сечња
  • четворица синова:
    • Страхиња, студент права, члан КПЈ од 1936. године, секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Погинуо 4. новембра 1942. године у селу Павлишу, заједно са Жарком Зрењанином
    • Реља, учитељ, партијски руководиоц у Јужнобанатском партизанском одреду. Погинуо јануара 1944. године у борбама одреда на територији Румуније.
    • Момчило (1910—1942), активиста НОП-а. Обешен 14. октобра 1942. године у Самошу, код Ковачице.
    • Светислав Стефановић (1903—1942), активиста НОПа. Стрељан 6. септембра 1943. године на Багљашу, код Петровграда.

У знак сећања на породицу Стефановић, на њиховој породичној кући у Избишту је постављена спомен-плоча. Такође једна улица у Избишту носи име Страхиње Стефановића.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди