Олга Бан
Олга Бан (Заречје, код Пазина, 29. јун 1926 — Пазин, 8. октобар 1943) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| олга бан | |
|---|---|
 Олга Бан | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. јун 1926. |
| Место рођења | Заречје, код Пазина, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 8. октобар 1943. (17 год.) |
| Место смрти | Пазин, Италијанска Социјална Република |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 16. јуна 1943. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 26. септембра 1973. |
Биографија уреди
Рођена је 26. јуна 1926. у малом истарском селу Заречју, код Пазина. Након завршетка основне школе, због сиромаштва није могла да настави школовање, него је помагала оцу, који је био кројач.[1]
Отац јој је, као радник, био напредно оријентисан, па је то пренео и на Олгу. Народноослободилачки покрет (НОП) почели су помагати још 1941. године, а кућа њеног оца претворена је у партизанску базу. Ту су се сабирала разна материјална средства за НОП, одржавали састанци партијских активиста, одржавала курирска веза. Олга је активно учествовала у организовању и извршењу тих послова — шила је одећу за партизане, вршила курирску службу, прикупљала храну и лекове. Ускоро је примљена и за члана СКОЈ-а.
Олга 1943. године одлази у Горски котар и бори се у редовима приморско-горанских јединица. У мају 1943. године вратила се у родни крај и помагала организовање омладине и жена у НОП. Заједно са својим оцем, 16. јуна 1943. године примљена је у Комунистичку партију Југославије у партизанској војној бази код села Бргудца, под Плаником.
Осмог октобра 1943. године Немци су опколили њену родну кућу и ухапсили је заједно с братом и оцем. Њу и оца Мату, истог дана стрељали су на пазинском гробљу, а брата су одвели у концентрациони логор Дахау. Њену мајку такође су ухапсили и одвели у логор.
Када су Олгу хтели помиловати, говорећи јој да је још млада и да се може променити, она им је одговорила: „Једна млада скојевка не мијења се никад”. Лист Глас Истре писао је 3. децембра 1943. године о њеној погибији и погибији њеног оца:
Пошли су да раде у Истри за Истру, за слободу, за наш народ, пошли су у борбу, и сада их више нема. Швапски фашистички разбојници су их стријељали. Друг Бан и његова кћи дали су највећу жртву, дали су животе своје за Истру, за слободу, за свој народ.[2]
Указом председника СФР Југославије Јосипа Броза Тита 26. септембра 1973. проглашена је за народног хероја.[3][2]
Референце уреди
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 60.
- ^ а б Narodni heroji 1 1982, стр. 61.
- ^ „Посмртно одликовани заслужни револуционари”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 9. 1973. стр. 1.
Литература уреди
- Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. COBISS.SR 49275399
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
