Петар Христилић

Христилић Петар (Београд, 15. јуни 1880Иришки Венац, 6. август 1937) био је српски глумац и редитељ.

БиографијаУреди

Завршио је четири разреда гимназије. Своју глумачку каријеру развијао је од сезоне до сезоне проналазећи ангажмане у великом броју глумачких трупа и позоришта. Бавећи се својом професијом, обишао је целу земљу и његова каријера је била обележена разноликошћу.

Позоришне трупеУреди

Као глумац започиње каријеру у разним путујућим позориштима.

Дебитује 1897. године у Путујућем позоришту Владе Поповића у Смедереву, наредне године, дакле, од 1898. до 1899. године наступа у Путујућој дружини Ђуре Протића, а од 1899. до 1900. године код Петра Крстоношића.[1][2]

ПозориштаУреди
  • Од 1911. до 1912. године је водио своје путујуће позориште.
  • 1912. године је наступао у Повлашћеном позоришту „Трифковић“ под управом Симе Бунића.
  • 1913. године је активан у Повлашћеном позоришту „Тоша Јовановић“ под управом Михаила Лазића Чичка.
  • 1914. године је поново водио своју трупу.
  • Од 1918. до 1919. године је опет водио своје, овог пута хумористичко, позориште.
  • Од 1930. до 1931. године био је у Народном позоришту у Београду.
  • Од 1934. до 1935. године поново ради у Српском народном позоришту у Новом Саду.[1][2]

Глумачке карактеристикеУреди

Петар Христилић је био глумац великих и разноврсних стваралачких способности, подједнако се носио са драмским, карактерним и комичним улогама. Високо интелигентан и изузетне даровитости, био је врло емотиван и дубок у доживљају. Будући веома маштовит, удубљивао се у карактере ликова психолошки. Изоштрене и правилне дикције дубоког регистра, истицао се широком изражајношћу. Био је глумац истинске уметничке снаге и високог потенцијала, али су му прилично неуредан боемски живот и болест током последње деценије живота нарушавали ове квалитете у највећој мери.[1]

Остварио се и као редитељ-педагог, а својим даром, искуством и знањем утицао на уметничко васпитавање и развијање младих глумаца.[1]

РежијеУреди

  • Домаћи учитељ - Милоје Коча
  • Деспот Ђурађ Бранковић - Карољ Оберњик

УлогеУреди

  • Павле Поповић - Сеоска лола, Еде Тот (Ede Tóth)
  • Штинол - Три девојчице, Хајнрих Берте (Heinrich Berté)

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д „ХРИСТИЛИЋ Петар | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-03. 
  2. ^ а б Jovanović, Raško V. (2013). Leksikon drame i pozorišta. Dejan Jaćimović. Beograd. ISBN 978-86-07-01999-1. OCLC 883837997. 

ЛитератураУреди

  1. Милошевић, Александра (2014). Путујућа позоришта у Србији од друге половине XIX века до 1945. Београд: Музеј позоришне уметности Србије. ISBN 978-86-80629-76-6

Спољашње везеУреди