Портал:Биографија/Изабрани чланак 2015.
Изабрани чланци
уреди
Јануар уреди
Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 7/19. јул 1855 — Београд, 20. јануар 1921) је био српски и југословенски војвода (маршал).
На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату 1885. године. Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском.
И у Балканским ратовима Мишић је такође био помоћник начелника штаба Врховне команде, генерала Путника, и био је његова десна рука. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин заслугом официра припадника Црне Руке.
Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта целе српске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. То његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапређен у чин војводе (маршала).
Након новог здруженог напада немачке, аустроугарске и бугарске војске на Србију у октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио да се изврши контранапад. Овај предлог су одбили остали заповедници армија на састанку у Пећи и уследило је повлачење. Након овога предао је команду армије и отишао на лечење у Француску. Средином 1916. поново је постављен за командата Прве армије која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску и у битци код Гоничева ослободила Битољ. Пред крај рата у јуну 1918. заменио је формацијско место са генералом Бојовићем и постављен је за начелника штаба Врховне команде. Командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру исте године, и за два и по месеца је ослобођена Краљевина Србија. Од стране енглеског краља Џорџа V награђен је титулом енглеског сера. Као најзнаменитији војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје, од свог народа сматран је за легенду.
Фебруар уреди
.jpg)
Грејс Патриша Кели (енгл. Grace Patricia Kelly; Филаделфија, 12. новембар 1929 — Монте Карло, 14. септембар 1982) била је америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III у априлу 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака.
Грејс Кели сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. Ширу популарност стекла је 1952. након улоге у вестерну Тачно у подне, у ком јој је партнер био Гари Купер. Наредне године је, заједно са Кларком Гејблом и Авом Гарднер, снимила филм Могамбо који јој је донео награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу, као и прву номинацију за Оскара. Почетком 1955. Келијева је освојила Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму за улогу у драми Провинцијалка. Келијева је била позната и као муза британског редитеља Алфреда Хичкока, са којим је снимила филмове Назови М ради убиства, Прозор у двориште и Држ'те лопова. Последњу улогу остварила је у филму Високо друштво 1956. године.
У априлу 1956. године Грејс Кели се удала за Ренијеа III, кнеза од Монака, након чега је напустила глумачку каријеру. Пар је добио троје деце — Каролину, Алберта и Стефани. 13. септембра 1982, враћајући се у Монако из Француске заједно са кћерком Стефани, Келијева је доживела мождани удар и изгубила контролу над воланом. Преминула је дан касније, а сахрањена је 18. септембра.
Године 1999. Амерички филмски институт поставио ју је на 13. позицију листе 100 највећих филмских звезда свих времена.
Март уреди
Михајло Идворски Пупин (Идвор, 9. октобар 1854 — Њујорк, 12. март 1935) био је српски научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“ (енгл. From immigrant to inventor).
Михајло Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Април уреди
Мајкл Џефри Џордан (енгл. Michael Jeffrey Jordan; Бруклин, 17. фебруар 1963) бивши је амерички НБА кошаркаш, којег многи сматрају најбољим кошаркашем свих времена.
Мајкл Џордан је у НБА лиги провео 15 сезона са 30,12 поена по утакмици у регуларној сезони (највише у НБА). Освојио је шест НБА шампионата са Чикаго булсима, био 10 пута најбољи стрелац и пет пута најкориснији играч лиге. Девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а три пута је био најбољи по броју украдених лопти. Од 1983. рекордних 49 пута се појавио на насловној страници часописа Спортс илустрејтед, а 1991. био је проглашен за спортисту године по избору овог часописа. Проглашен је 1999. за „највећег северноамеричког спортисту у 20. веку“ по избору спортског канала ЕСПН, а други је на листи најбољих спортиста века по избору Асошијетед преса. Његов снажан одраз и закуцавање са линије слободних бацања донели су му надимке „Ер Џордан“ и „Његово ваздушно височанство“.
Мај уреди
Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813. — Венеција, 13. фебруар 1883) је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.
Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари прогласили за мегаломана.
За све своје опере сам је писао либрето (или, у вагнеровском речнику, „поему“), што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.
Вагнерова дела категоришу се са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).
Јуни уреди
_(14641439744).jpg)
Новак Ђоковић (Београд, СФРЈ, 22. мај 1987) је српски тенисер. Од 7. јула 2014. заузима прво место на АТП листи у појединачној конкуренцији. На првој позицији је био још у два наврата, од 4. јула 2011. до 8. јула 2012. и од 5. новембра 2012. до 6. октобра 2013, укупно 101 недељу. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је осам титула на гренд слем турнирима: Отворено првенство Аустралије 2008, 2011, 2012, 2013 и 2015, Вимблдон 2011. и 2014. и Отворено првенство САД 2011. године. Држи рекорд са освојених пет трофеја на Отвореном првенству Аустралије и једини је који је тријумфовао три пута заредом у Oпен ери.
Четири пута је био вицешампион Отвореног првенства САД, два пута на Ролан Гаросу и једном на Вимблдону. Освајач је четири Мастерс купа: 2008, 2012, 2013. и 2014. године. Такође, стигао је до финала тридесет четири турнира Мастерс 1000 серије, од којих је на двадесет четири тријумфовао. Ђоковић је, заједно са Рафаелом Надалом, рекордер по броју освојених Мастерс турнира у једној сезони. Он је, такође, једини тенисер који је освојио бар једну титулу на осам од девет турнира из 1000 серије. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године, а 2013. су се пласирали у финале. Ђоковић има најбољи проценат победа на тврдој подлози (83,33%) у тениској историји.
Са Надалом је остварио једно од највећих ривалстава у историји тениса. Одиграли су рекордан број међусобних дуела у Опен ери, највећи број мечева на гренд слемовима, једини су играли финале на сва четири гренд слем турнира, укључујући и најдуже финале. Запажено је и Ђоковићево ривалство са Роџером Федерером, против кога је играо у рекордних девет гренд слем полуфинала и у два гренд слем финала.
Поред проглашења за најбољег спортисту и тенисера Србије и света, Ђоковић је одликован орденом Карађорђеве звезде, орденом Светог Саве од СПЦ и орденом Републике Српске.
Јули уреди
.jpg)
Сандра Анет Булок (енгл. Sandra Annette Bullock; рођена 26. јула 1964. у Арлингтону, Вирџинија, САД) је америчка филмска глумица, комичарка, продуцент и најплаћенија холивудска звезда свих времена.
Каријеру је почела крајем осамдесетих, играјући у романтичним комедијама. Најпознатија је по филмовима Брзина, Љубавне чаролије, Док си ти спавао, Мис тајни агент и Две недеље за заљубљивање. Веридба и Гравитација су њени финансијски најуспешнији филмови. За улогу у драми Мртав угао из 2009. године, најуспешнијем спортском филму свих времена, освојила је Златни глобус за најбољу главну глумицу у драми и Оскара за најбољу главну глумицу. Она је прва жена у историји чији је филм у Америци зарадио више од 200.000.000 долара, и прва која је исте године проглашена за најбољу и најгору глумицу Холивуда. Од њених новијих комедија, поред Веридбе, позната је и Жестоке девојке, финансијски најуспешнија комедија 2013. године. За улогу у филму Гравитација, једном од критички и комерцијално најуспешнијих филмова свих времена, Булокова је била номинована за Награду BAFTA, Златни глобус и Оскара за најбољу главну глумицу.
Сандра је једна од најбогатијих и најмоћнијих јавних личности на свету. Укупна зарада од њених филмова износи 4.100.000.000 долара. Годинама важи за најомиљенију глумицу у Америци, где има репутацију једноставне девојке из комшилука. Часопис Пипл прогласио је за жену 2010. године, када је такође проглашена за највећу филмску звезду америчког Југа. Булокова је 2012. уписана у Гинисову књигу рекорда као најплаћенија глумица у историји филма, а на Форбсовој листи најплаћенијих холивудских звезда, заузела је прво место и наредне две године – 2013. и 2014, са зарадом од 51 милион долара. Она је била најпопуларнија глумица прве деценије двадесетпрвог века, а често је навођена као краљица романтичних комедија.
Август уреди
Милан Гуровић (Нови Сад 17. јун 1975) је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно ради као шеф стручног штаба у КК ФМП.
Први је капитен кошаркашке репрезентације Србије. Познат је по тројкама постигнутим против Америчке репрезентације у Индијанополису 2002. године. Био је и МВП УЛЕБ Купа у сезони 2006/07. Рекордер је Јадранске лиге са 45 поена постигнутих 2006. године на утакмици Црвене звезде против ФМП-а. Изабран је за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2006. године у традиционалном избору Звездине ревије. Због свог темперамента и срчаности током играчке каријере обожаван је од навијача свог клуба, али и био честа мета од навијача противничког.
Гуровић је рођен у Новом Саду од оца Божидара и мајке Маре али су му преци из Требиња. Пре него што је почео да се бави кошарком три године је тренирао кунг фу. Прве кораке нарави је у млађим категоријама некадашњег клуба Славије. Први је у њему препознао таленат тренер Зоран Триван, у седмом разреду. Након тога наступао је у млађим категоријама НАП-а, где је скренуо пажњу на себе. Већ са 15 година је дебитовао за први тим, где је играо против много старијих играча у тадашњој другој лиги Југославије.
Септембар уреди
Грејс Патриша Кели (енгл. Grace Patricia Kelly; Филаделфија, 12. новембар 1929 — Монте Карло, 14. септембар 1982) била је америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III у априлу 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака.
Грејс Кели сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. Ширу популарност стекла је 1952. након улоге у вестерну Тачно у подне, у ком јој је партнер био Гари Купер. Наредне године је, заједно са Кларком Гејблом и Авом Гарднер, снимила филм Могамбо који јој је донео награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу, као и прву номинацију за Оскара. Почетком 1955. Келијева је освојила Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму за улогу у драми Провинцијалка. Келијева је била позната и као муза британског редитеља Алфреда Хичкока, са којим је снимила филмове Назови М ради убиства, Прозор у двориште и Држ'те лопова. Последњу улогу остварила је у филму Високо друштво 1956. године.
У априлу 1956. године Грејс Кели се удала за Ренијеа III, кнеза од Монака, након чега је напустила глумачку каријеру. Пар је добио троје деце — Каролину, Алберта и Стефани. 13. септембра 1982, враћајући се у Монако из Француске заједно са кћерком Стефани, Келијева је доживела мождани удар и изгубила контролу над воланом. Преминула је дан касније, а сахрањена је 18. септембра.
Године 1999. Амерички филмски институт поставио ју је на 13. позицију листе 100 највећих филмских звезда свих времена.
Октобар уреди
Владислав III Змајевић (рум. Vladislaus III Drakulya), кнез и војвода Влашки, познат и као Влад Цепеш (рум. Vlad Ţepeş — Влад Набијач) или Влад Дракула, био је влашки војвода, који је владао Влашком у три наврата: 1448, 1456—1462. и 1476. године. Познат је по томе што је током своје владавине наводно спроводио сурове методе у одбрани од османских освајања, нарочито набијањем на колац, пре свега османлијских заробљеника и њихових помагача. Такође је познат и као инспирација за име вампира у роману Дракула ирског књижевника Брема Стокера.
Његов отац, Влад II Дракул је био члан Реда Змаја, који је основан да заштити хришћанство у Источној Европи. Влад је поштован као народни херој у Румунији, као и у другим деловима Европе због заштите румунске популације и северно и јужно од Дунава. Значајан број обичног народа и осталих бојара (племића) преселио се северно од Дунава до Влашке и препознали су га као лидера у одбрани од Османлија.
Новембар уреди
_-_Copy_(14422767341).jpg)
Ана Ивановић (Београд, 6. новембар 1987) је српска тенисерка. Члан је TK Партизан.
У каријери је освојила петнаест ВТА турнира, укључујући и један гренд слем турнир, Ролан Гарос 2008, победивши у финалу Динару Сафину. Већ пласманом у финале тог такмичења постала је прва тенисерка на ВТА листи, на којој је провела 12 седмица. Доспела је до још два гренд слем финала, на Ролан Гаросу 2007. и на Отвореном првенству Аустралије 2008. Такође, на Вимблдону је играла у полуфиналу 2007, док јој је најбољи резултат на Отвореном првенству САД четвртфинале 2012. године.
Освојила је три турнира прве категорије: Берлин, Монтреал и Индијан Велс. Године 2010. и 2011. осваја последњи турнир у сезони, такозвани утешни мастерс ВТА турнир шампиона на острву Балију. Са саиграчицама из репрезентације је дошла до финала Фед купа 2012. године. Учествовала је и на Летњим олимпијским играма у Лондону. Такође била је и финалисткиња Хопман купа 2013., а партнер јој је био Новак Ђоковић. Ана Ивановић је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију.
Децембар уреди
.jpg)
Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867 — Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији.
Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.