Отворите главни мени

Изабрани чланци
Уреди

ЈануарУреди

Историја Мађарске прати историју простора Панонске низије и околних простора од доласка Мађара до данашњих дана.

Мађари (мађ. Magyarok), су били номадски народ угро-финског порекла који је дошао на данашње просторе из Азије. Најстарија позната постојбина им је била у крајевима у околини реке Волге прозваном Магна Хунгарија. Између 7. и 9. века Мађари су живели поред реке Дон, у крају званом Етелкез (мађ. Etelköz). Услед учесталих напада других племена, Мађари су се раздвојили у две групе — једни су отишли на запад а други на југ. Западна група је 895. године прешла Карпате и сместила се у просторе Панонске низија а јужна група је основала Куммађарију (мађ. Kummagyaria) која је опстала до 1396. године.


уреди

ФебруарУреди

Битка за Будимпешту је била опсада током Другог светског рата која је трајала од 29. децембра, 1944. до 13. фебруара, 1945, у којој су снаге Црвене армије освојиле Будимпешту, из руку немачких СС, и Мађарских снага. Ово је била једна од најкрвавијих опсада овог рата, упоредива по броју жртава са опсадама Берлина и Стаљинграда.

  • Општа ситуација

Крајем 1944, Мађарска је била савезник Немачке, и за Немачку је била битна и у политичком и у економском смислу - немачкој индустрији су била потребна мађарска налазишта нафте код језера Балатон.

16. октобра, 1944, мађарског вођу Миклоша Хортија је сменила локална националистичка партија, Прекрштене стреле. Није било наде за миран крај у Мађарској - спремала се жестока битка.


уреди

МартУреди

Чанго (мађ:Csángó) етничка група Мађара која већином живи у данашњој Румунији и Молдавији.

 
Чанго миграција кроз историју

Чанго−и су подељени у три главне групе и то по географском одредишту: молдавски, ђимешки и седмоселски (Барца) Чанго−и (околина Брашова).

  • Молдавски Чанго−и

Ова етничка група је најбројнија и говори мађарским језиком. Са пребивалиштем у Молдавији, живе у окрузима Бако (Bacau),Неамт (Neamţ), Јаши (Iaşi) и Вранча (Vrancea).Такође се могу у мањем броју наћи и у окрузима Галати (Galaţi), Ботошани (Botoşani), Васлуи (Vaslui), Констанца (Constanţa) и Тулчеа (Tulcea).

Што се религије тиче, већина Чанга је римокатоличке вероисповести и има их око 62,000 што чини 25.8% католика Молдавије.

  • Групације

Северни Чанго−и из околине Романвашара (Románvásár) су највише везани за најстарије знане традиције, архаични језик и католичку веру.


уреди

АприлУреди

 
Слика из Ердеља

Трансилванија (мађ. Еrdély; нем. Siebenbürgen; енгл. Transylvania; рум. Ardeal, Transilvania; итал. Transilvania; тур. Urdul; пољ. Siedmiogród; чеш. Sedmihradsko; франц. Transylvanie) је географско историјски крај који се простире у карпатском басену данашње Румуније.

  • Порекло имена

Опширније у чланцима: Трансилванија, порекло имена
Први документ који се може пронаћи је из 1075. и позива се на Ултра Силвам (лат. Ultra silvam) или у преводу преко шума, како називају ту територију. Такође у истом столећу за ту територију су користили и Партес Трансилвана (лат. Partes Transsylvana), почетком 12. века у Легенда Санкти Герхарди (Legenda Sancti Gerhardi) се...


уреди

МајУреди

 
Копја

Копја − (мађ. Kopjafa) је стари традиционални споменик од дрвета код Секеља.

  • Опис

Висина му варира од 2 метра па до 3 метара, правоугаоног облика и састоји се од четири стране са пет структуралних делова :

  1. Врх, који служи као украсни део може имати разне облике као што су коњска глава, украсна капа, звезда, месец, тулипан или већ у зависности коме или чему је посвећено.
  2. Чело, ту се, ако је о особи реч, урезују алатке, оружје или нешто што симболизује занимање те особе, или ако је реч о посвечивању копје неком догађају онда се гравирају симболи у вези тога. Ако је на овом месту изгравиран отворен венац онда је копја посвећена женској особи.


уреди

ЈуниУреди

 
Споменик златној генерацији

Златни тим је најуспешнији Мађарски фудбалски тим свих времена. Овај тим је играо у периоду од 1950. до 1954. године, када су нанизали 32 узастопне победе.

  • Чувених 11
  1. Ђула Грошич (Grosics Gyula), Црни пантер (Fekete párduc) – голман
  2. Јене Бузански (Buzánszky Jenő) – десни бек
  3. Ђула Лорант (Lóránt Gyula) – центархалф....


уреди

ЈулиУреди

Шандор Кочиш (мађ. Sándor Kocsis Peter), (р. 21. септембар 1929. Будимпешта, Мађарска - † 22. јул 1979. Барселона, Шпанија.) је био мађарски фудбалер који је играо за ФК Ференцварош; ФК Хонвед; ФК Јанг Феловс Јувентус, ФК Барселона, ФК Валенсија (као гост) и мађарску националну селекцију.

  • Каријера

После мађарске револуције 1956. године, Кочиш је прво отишао и каријеру наставио у Швајцарској (SC Young Fellows Juventus), затим се преселио у Шпанију где је постао члан екипе Барселоне. Такође је 1961. године, као гост наступао за екипу Валенсије, којој је помогао да освоји летњи турнир Трофеј наранџа. На обе утакмице, које је играо за Валенсију, против Ботафога и против Барселоне је постигао поготке. Кочиш је био свестрани (all round) нападач, изванредан у завршници, чврст, њуха за гол али је ипак био најбољи и ненадмашив у ваздуху, у игри и постизању гола главом.


уреди

АвгустУреди

 
Стадион ференца Пушкаша (Непстадион)

Густав Шебеш (Gusztáv Scharenpeck) (мађ. Sebes Gusztáv), (р. 22. јануара 1906. Будимпешта, Мађарска - † 30. јануара 1986. Будимпешта, Мађарска.) је био мађарски фудбалер и тренер. Остао је упамћен и најпознатији је као тренер и духовни вођа златне мађарске екипе.

Највећи део своје играчке каријере је провео у ФК МТК Хунгарија (MTK Hungária FC), где је освојио три титуле шампиона Мађарске.

  • Био је један од оснивача УЕФА-е (1954.)
  • Био је један од оснивача УЕФА Шампионске Лиге (1955.)
  • Председник мађарског олипијског комитета (1948-1956.)...


уреди

СептембарУреди

 
Улазак румунских трупа у Трансилванију

Мађарско-румунски рат (мађ. 1919-es magyar-román háború; рум. Intervenția anticomunistă a armatei române în Ungaria) вођен је због Трансилваније, која је припојена Румунији 1. децембра 1918. године „Прокламацијом о уједињењу“ донетој у Алба Јулији коју су усвојили трансилвански Румуни, у чему их је подржала депутација трансилванских Саксонаца (Саси), али не и Секељи (Мађари) и Немци из Баната. Априла 1919. године на власт у Мађарској дошли су бољшевици, обећавши повраћај изгубљених територија, и прогласили Мађарску Совјетском Републиком. Армија нове владе брзо започиње дејства за повраћај Трансилваније, али Румунија врши контранапад и окупира велики део територије Мађарске, укључујући и престоницу Будимпешту. Мађарска Совјетска Република је уништена и нова мађарска власт започиње Бели терор у земљи. Румунска војска се повукла из Мађарске марта 1920. године.


уреди

ОктобарУреди

 
Секељско ровашко писмо

Ровашко писмо −(мађ:Rovásirás) је писмо које је најдуже остало у употреби у Ердељу међу Секељима. И данас се може наћи на Копјама и Секељ капијама у местима где живе Секељи. Тако да је данас ово писмо познато под називом Секељско Ровашко писмо (мађ:Székely rovásirás). Роваш − Ровати, урезати, угравирати

  • Писмо - правила

Ровашко писмо се пише са десна на лево, и за сваки глас постоји слово (знак). Постоје 34 основна знака (слова) и 17 помоћних знакова. Наравно постоје варијације писма у зависности од места налажења и времена употребе.

Ровашко писмо се писало на камену, дрвету, дрвеним таблицама (за поруке). Постоје и назнаке да су кориштени и меканији материјали као подлога, али тада већ не можемо говорити о оригиналном Ровашком писму већ о неком прелазу на модерни, данашњи начин писања са кориштењем знакова из Ровашког писма.


уреди

НовембарУреди

 
Подручја где живе Секељи и Чанго популација

Секељи − (мађ: Székely; рум: Secui; нем: Székler) су етничка група Мађара, која живи у данашњој Румунији, на истоку и југоистоку Трансилваније, највише их има у окрузима Харгита, Ковасна и Муреш. Само име овог народа се први пут налази у документима из једанаестог века и то на латинском Сикул ("Sicul"), док мађарска форма имена Секељ се спомиње први пут 1334. године у документима који описују одбрану источног дела тадашње Мађарске Краљевине.

Укупан број Секеља, популација, варира од извора до извора. Румунски званични извор говори о 670.000 Секеља, мађарски извори говоре о бројци од 1,700.000 (а са овом бројком су у ствари обухваћени сви Мађари у Трансилванији а не само Секељи). Међутим истина је као и увек негде сакривена у средини а бројке служе сврси. Бројка од 670 хиљада је тачна ако се рачунају Секељи који живе на територији која се некада звала Земља Секеља (мађ:Székelyföld) a данас су то окрузи Харгита, Ковасна и Муреш.


уреди

ДецембарУреди

Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат. Ioannes Corvinus); (138711. август 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (14441446) и намесник (14461453) Краљевине Угарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева. Јанош се родио у племићкој породици 1387. или 1407. године (различити извори дају ове податке), као син Војка (Vojk; Voyk; Vajk; Voicu), унук Срб(ин)а (Serb; Sorb; Serbe) влашког кнеза из Баната, у данашњем румунском округу Турну Северин (мађ. Szörény). По неким изворима, по мајци је кунског порекла. По теорији из 19. века Јаношев деда Срб је био пореклом из Србије, али ова теза није потврђено изворним подацима. Зна се да је Срб имао три сина - Војка (Vojk), (Јаношев отац), Магоша (Magos) и Радола (Radol).


уреди