Januar уреди

 

Тесна кожа је југословенски филм из 1982. године. Сценарио је написао Синиша Павић, а режирао га је Мића Милошевић. Главне улоге (референт Димитрије Мита Пантић и његов директор Срећко Шојић) поверене су Николи Симићу и Милану Гутовићу. Филм је постигао велику популарност и гледаност широм бивше СФРЈ а само у Београду је имао 505.000 гледалаца.


уреди

Februar уреди

 

Национална класа (пун назив: Национална класа до 785 ccm) је култни југословенски филм, снимљен 1978. године, а премијерно приказан почетком 1979. године, у режији Горана Марковића. Главне улоге у филму тумаче Драган Николић, Богдан Диклић, Горица Поповић, Раде Марковић, Александар Берчек, Оливера Марковић, Воја Брајовић, Бора Тодоровић и Мића Томић.

Једна недеља у животу Бранимира Митровића "Флојда", (Драган Николић), младог рели возача Националне класе (до 785 ccm), који сања о напредовању у вишу категорију. Живи безбрижан живот београдског кицошког дечка, занемарујући своју девојку, (Горица Поповић), избегавајући војне позиве и одбијајући да се бави било каквом животном одговорношћу, уопште. Одлучна трка у суботу, је само оно до чега му је стало.



уреди

Mart уреди

 

Три“ је је једно од најбољих остварења црног таласа у југословенском филму. Филм је снимљен 1965. године, а режирао га је Александар Петровић, који је писао и сценарио по мотивима збирке приповедака „Папрат и ватра“ Антонија Исаковића. Припада остварењима црног таласа.

Филм почиње априла 1941, кад је Трећи рајх напао Краљевину Југославију. Рат је трајао 12 дана. Главни јунак Милош се на почетку, у току и на крају Другог светског рата на три различита начина сусреће са смрћу. У првој причи он је сведок стрељања недужног човека, у другој њега прогоне немачки војници. У трећој причи Милош, као официр партизанске армије треба да одлучи о судбини оптужене девојке.

„Три“ је 1966. био номинован за Оскара за најбољи страни филм, док је удружење за југословенску филмску културу и науку овај филм сврстало на четврто место најбољих југословенских филмова за период од 1947. до 1995. године.



уреди

April уреди

 

„Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ или само „Карађорђе“ је најстарији српски играни филм из 1911. године. Режирао га је Чича Илија Станојевић, а сценарио је писао Ћира Манок. Филм је после дужег времена пронађен у Аустријској кинотеци 2003. године, реконструисан је и приказан у фебруару 2004. године на обележавању два века Првог српског устанка.


уреди

Maj уреди

 

Лептирица је југословенски телевизијски хорор филм из 1973. године, који представља један од првих и најпознатијих хорор филмова на њеним просторима. Заснован је на приповеци Милована ГлишићаПосле деведесет година“, а сценарио и режију је радио Ђорђе Кадијевић. Филм је сниман у селу Зарожје код Бајине Баште. РТС је дигитално обновила овај филмски класик и приказала премијерно 12. јануара 2019. године.



уреди

Juni уреди

 

Нож је југословенски филм снимљен 1967. који је режирао и написао Жика Митровић. У филму се први пут појављује Зафир Хаџиманов.

Мистериозно убиство младог певача забавне музике у које је уплетено неколико личности, дуго представља нерешиву загонетку за искусног иследника. Он упознаје свет музичара, продуцената грамофонских плоча, манекена и коцкара, упадајући повремено у опасне ситуације, да би на крају открио убицу у личности у коју нико није сумњао.


уреди

Juli уреди

 

Бановић Страхиња је југословенско-западнонемачки филм из 1981. снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња. Режирао га је Ватрослав Мимица, а сценарио је у сарадњи са Мимицом написао Александар Петровић.

Јесен 1388. година уочи Косовског боја. Уз јужну границу Српскога царства луњају банде пљачкаша. Док се Бановић Страхиња, млади племић с границе, налази у лову, његову кулу напада одметник Кесеџи Алија. Људе поубија, а његову младу и лепу жену Анђу, одводи са собом у мочваре. Страхиња тражи помоћ од таста, велможе и моћника Југ Богдана, али не налази разумевање. За Анђиног оца и браћу она је турска наложница и за њих више не постоји. Али Страхињина љубав је јача од разума и он одлази у мочваре да спаси Анђу.

Глас Бановић Страхиње је Франку Неру у филму позајмио Миодраг Радовановић, Југ Богдану Петар Банићевић, а Анђи Даница Максимовић. На филмском фестивалу у Пули 1981. Драган Николић је добио Златну арену за најбољу улогу, а Алфи Кабиљо Златну арену за најбољу филмску музику. У првој постваци главних улога Бановић Страхињу је требало да глуми Драган Николић, Анђу Даница Максимовић, а Алију Беким Фехмију.


уреди

Avgust уреди

 

Повратак је југословенски филм из 1966. године. Режирао га је Живојин Павловић а сценарио је писао Бранимир Тори Јанковић.

Бивши криминалац покушава да се после издржане казне, прилагоди новој средини. Долази до сукоба са некадашњим друговима који желе да га уплету у нове криминалне подухвате али и разумевање девојке са којом жели да отпочне нови и поштенији живот...



уреди

Septembar уреди

Sveti Georgije ubiva aždahu je srpska ratna melodrama režisera Srđana Dragojevića, a scenario je napisao Dušan Kovačević na osnovu svoje istoimene pozorišne predstave. U glavnim ulogama su Lazar Ristovski, Milutin Milošević i Nataša Janjić. Premijera filma je bila 11. marta 2009. godine.

Sa budžetom od oko 5 miliona €, to je jedan od najskupljih filmova srpske produkcije do sada. Film je bio srpski kandidat za američkog Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja za 2009. godinu.

Radnja filma smeštena je u razdoblju od 1912. do 1914. godine u jednom srpskom seocetu na priobalju Save nadomak granice sa Austrougarskom, i prati dešavanja vezana za selo i njegove stanovnike, od bitke protiv Turaka u Prvom balkanskom ratu 1912. do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. i presudne Cerske bitke.


уреди

Oktobar уреди

 

Skupljači perja je film režisera Aleksandra Saše Petrovića snimljen 1967. godine. Radnja filma se bazira na životu Roma u jednom selu na sjeveru Vojvodine, ali film se bavi daleko složenijim temama poput ljubavi, međuetničkih i socijalnih odnosa. Glavne uloge tumače Bekim Fehmiju, Olivera Vučo i Velimir Bata Živojinović. „Skupljači perja“ se smatra za jedan od najznačajnijih filmova crnog talasa i jugoslovenske kinematografije uopšte.

„Skupljači perja“ je tipičan film crnog talasa: krajnje realistički prikazi, socijalna tematika. Sam prikaz fabule nije dovoljan da bi pokazao svu raskoš ovog filma, počev od fotografije Tomislava Pintera do upotrebe muzike.

Muziku za film je birao sam Aleksandar Petrović, a ističu se pjesma „Đelem, đelem“ (koju pjeva Olivera Vučo) kao osnovna muzička tema u filmu i „Kerda Mile bari škoda“.

Fotografija (Tomislav Pinter) je takođe u funkciji povećanja utiska depresivnosti jer se koristi mali broj boja, i to uglavnom nijanse smeđe, sive i zelene.


уреди

Novembar уреди

 

„Montevideo, Bog te video!“ je srpski film iz 2010. To je rediteljski prvenac srpskog glumca Dragana Bjelogrlića po scenariju Srđana Dragojevića i Ranka Božića. Scenario je napisan po istoimenoj knjizi sportskog novinara Vladimira Stankovića koja govori o velikom uspehu reprezentacije Kraljevine Jugoslavije (koju su tada činili samo igrači iz Srbije) na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju 1930.

Film se sastoji iz dva dela, a od snimljenog materijala napravljena je i TV-serija koja se sastoji iz tri sezone.

Film je premijerno prikazan 20. decembra 2010. u Beogradu.


уреди

Decembar уреди

 

Улрих Цељски и Владислав Хуњади је српски играни филм сниман 1911. године у режији Чича Илије Станојевића. После филма Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа представља најстарији српски филм. Иако је заправо снимљен пре, приказан је после њега 1. децембра 1911., а Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа је приказан 23. октобра 1911. године и зато се у српској историји филма води као други српски филм.



уреди