Википедија

Ментон (Француска)

општина у департману Приморски Алпи, Француска

Ментон (франц. Menton) — француска општина у департману Приморски Алпи, регион Прованса-Алпи-Азурна обала на Француској ривијери, близу италијанске границе.

Ментон
Лука Ментон
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПрованса-Алпи-Азурна обала
ДепартманПриморски Алпи
КантонМентон
Основан1848.
Становништво
Становништво‍
 — 2017.28.958 [1]
 — густина2.061,07 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 46′ 30″ С; 7° 30′ 00″ И / 43.775° С; 7.5° И / 43.775; 7.5
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина16 m
Површина14,05 km2
Ментон на карти Француске
Ментон
Ментон
Ментон на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЖон-Клод Гибал
Поштански број06500
Регистарска ознака06
INSEE код06083

Ментон је одувек био погранични град. Вековима је чинио границу између Провансе и Ђенове. Референдумом из 1860. године, град је постао француски и остао је такав све до данас.

Историја уреди

 
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.[2]

Праисторија и стари век уреди

Територија Ментона је била насељена још у доба палеолита. Представљало је место становања оригиналног Грималдија, једног од најранијих примерака разумног човека. Такође су нађени остаци неандерталаца и кромањонаца.[3] Током римске владавине, друм Јулија Августа, пут који је повезивао Плацентију (данашња Пјаченца) са Арелатсом (даншањи Арл), пролазио је кроз Ментон.[4] Прво веће насеље саграђено је током 11. века пре Христа, када је гроф од Вентимиља саградио Château de Puypin (дворац Пујпин) на брду Пепин, северозападно од данашњег центра града.

Средњи век — владавина под Ђеновом уреди

 
Ментон је био јужни део Републике Ђенове (зелена боја), 1664. година.

Током 13. века, господарство над Пујпинум преузела је породица Венто из Ђенове која је изградила нови замак. Тај замак чиниће током времена језгро из којег ће настати нови град. Овим потезом, Ментон је био укључен у Републику Ђенову. Прво спомињање Ментона као таквог било је 21. јула 1262, у мировном уговору између Ђенове и Карла I Анжујског. Град је имао добро стратешку позицију — налазио се на граници између Провансе и Ђенове, коју су западно штитили Алпи, а на истоку је град имао присуп земљишту погодном за земљорадњу. Лорд од Монака, Карло I, 1346. године осваја Ментон и он се налази под управом те државе наредних 400 година.

Нови век уреди

Ментон се налазио под управом Монака све до Француске револуције која је избила 1789. Град беше анектерин током исте године и остаје под управом Француза током читавог периода царства. Припадао је округу Санремо у департману Приморски Алпи (чији је део био и Монако).

Године 1814, Ментон је био укључен у обновљену кнежевину Монако која је, након Наполеонових Сто дана 1815, постала протекторат краља Сардиније.

Године 1848, Ментон (заједно са државом Рокбрјун) се одвојио од Монака, барем делимично због уведеног пореза на извоз лимуна.[5] Себе су прогласили „слободним градом” током револуције 1848. Две године касније, Ментон је био под заштитом Сардиније. Град се налазио под управом династије Савоја који ће наставити да владају Ментоном наредних десет година.[6]

Пошто је Француска потпомогла Сардинији у рату против Аустрије, дошло је до договора у Торину, који је склопљен је 24. марта 1860. између Француске и краљевине Сардиније. Француска је тада захтевала анексију округа Ница. На крају је дошло до референдума, који је одржан 15. и 16. априла 1860. који је резултирао анексијом (833 гласова за и 54 против).[7] Референдум је од многих грађана проглашен лажним и неважећим. Један од противника истог био је и чувени италијнаски генерал Ђузепе Гарибалди.[тражи се извор] Округ Ница је потом припојен Француској, а Наполеон III је платио 4 милиона франака као компензацију принцу Монака, који се одрекао својих права 2. фебруара 1861.[7]

Публикација енглеског доктора Џејмса Х. Бенета под називом Зима и пролеће на обалама Средоземља (енгл. Winter and Spring on the Shores of the Mediterranean) из 1861. имала је дубок утицај на Ментон тако што га је учинила популарном дестинацијом за оболеле од туберкулозе.[8] Крајем 19. века, туризам је постао значајна привредна грана Ментона. Град је постао популаран међу британским и руским аристократама који су изградили многе луксузне хотеле, виле и палате које и данас красе Ментон. Многе ове грађевине су послужиле као импровизане болнице током Првог светског рата. Чинило је одлично место за одмарање повређених војника због прустне пријатне климе.

Савремени Ментон уреди

Ментон је био једино веће и важније насеље које је италијанска армија заузела током њене ивазије на Француску јуна 1940. Након примирја 22. јуна исте године, две трећине територије општине припала је Италији. Иако је остатак Ментона званично припадао Вишијевској Француској, заправо је био под окупацијом Нацистичке Немачке. Територије су остале под управом Италије све до 8. септембра 1943, када су исте ослободиле америчке и канадске трупе.[9]

Географија уреди

Ментон је прозван Бисером Француске. Налази се на француско-италијанској граници, преко пута општине Лигурија. Град излази на Медитеранско море.[10]

Рибарска индустрија је била девастирана током 1980-их и 1990-их услед прекоморног риболова и хипоксије. Као кривац тог пустошења власти су навели ширење тзв. „алге убице” (лат. Caulerpa taxifolia) по морском дну. Касније су научна истраживања негирале ту тврдњу.[11] Заправо су алге утицале на повећање локалне популације риба и свеукупне биолошке разноврсности.[12]

Клима уреди

У Ментону је присутна средоземна клима. Међутим, блаже зиме и топлије летње ноћи, у поређењу са остатком фрацуске обале, пружају Ментону специфични тип микроклиме. Такви услови су повољни за узгој мандарина, наранџа и лимуна, који је и симбол овог града. Зимски мраз је врло редак, али се с времена на време појављује. Летње температуре су релативно умерене — ретко иде изнад 30 °C.[13]

Градски пејзаж уреди

 
Поглед на Ментон с мора.
 
Украшени прозори у Ментону.

Ментон је познат по својим разноврсним баштама. Неки од познатијих су Jardin Serre de la Madone (срп. Мадонин стакленик), Jardin botanique exotique de Menton (срп. Егзотични ботанички врт Ментона), Фонтана Роза, башта Марије Серене и модерни вртови Коломбјер.[15] Мадонин стакленик, зван још Le Val Rahmeh, успостављен је 1905. године. Основао га је енглески сер Перси Редклиф, који је био и први власник вртова. Вила Фонтана Роза је изграђена 1922, а дело је шпанског писца Бласка Ибанеза.

  • Барокна базилика Светог архангела Мишела, са својим звоником, подигнута је 1619. Дело је ђеновљанског архитекта Лоренца Лавања.
  • Музеј Бастион, у коме се налазе дела Жана Кокта, налази се код луке Ментон. Бастион, изграђен 1636, представљао је напредно одбрамбено утврђење за луку.
  • У Ментону се налази велики број плажа.
  • Музеј посвећен Жану Кокту. Отворен је 2011. и налази се близу Музеја Бастион.[16]

Градови побратими уреди

 
Ментон.

Ментон је сестрински град са:[17][18]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ „Le coq”. elysee.fr (на језику: француски). 16. 11. 2012. Приступљено 29. 8. 2023.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  3. ^ Émile Rivière, Découverte d'un Squelette Humain de l'Époque Paléolithique Dans les Cavernes des Baoussé-Rousse dites Grottes de Menton (Discovery of a Human Skeleton from the Paleolithic in the Caverns of Baoussé-Rousse also known as the Grottes de Menton), (J.-B. Baillière et Fils, Paris, 1873) (in French)
  4. ^ La rue Longue (Official site of the town of Menton, accessed April 2009) (in French)
  5. ^ Menton on the French Riviera Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2020) (accessed April 2009)
  6. ^ Ermanno Amicucci. Nizza e l'Italia. pp. 58-61
  7. ^ а б cahoon, ben. „Monaco”. www.worldstatesmen.org. 
  8. ^ Jones, Ted (15. 12. 2007). The French Riviera: A Literary Guide for Travellers. Tauris Parke Paperbacks. ISBN 978-1-84511-455-8. 
  9. ^ La libération de Menton (The Liberation of Menton, Official site of the town of Menton, Accessed April 2009) (in French)
  10. ^ „Menton, "perle de la France"” (на језику: French). Office de Tourisme de Menton. 
  11. ^ Jaubert, J. M., J. R. M. Chisholm, G. Passeron-Seitre, D. Ducrot, H. T. Ripley, and L. Roy. 1999. No deleterious alterations in Posidonia beds in the Bay of Menton (France) eight years after Caulerpa taxifolia colonization. Journal of Phycology 35:1113-1119.
  12. ^ Francour, P., M. Harmelin-Vivien, J. G. Harmelin, and J. duClerc. 1995. Impact of Caulerpa taxifolia colonization on the littoral ichthyofauna of northwestern Mediterranean. Hydrobiologia 300-301:345-353
  13. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2020. 
  14. ^ „Station Name: MENTON (FRANCE)”. март 2017. Приступљено 15. 3. 2017. 
  15. ^ „The "Colombières" garden”. Menton – Gardens. Menton.com. Архивирано из оригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2013. 
  16. ^ Edwards, Natasha (16. 10. 2012). „Menton, France: On the Jean Cocteau museum trail”. The Daily Telegraph. 
  17. ^ „Villes jumelées”. menton.fr (на језику: француски). Menton. Приступљено 20. 11. 2019. 
  18. ^ „Laguna Beach/Menton Relations”. lagunabeachsistercities.com. Laguna Beach. Приступљено 20. 11. 2019. 

Спољашње везе уреди

 
Ментон на Викимедијиној остави.
 
Ментон на Википутовању.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ментон_(Француска)&oldid=26075616”