Петер Урбан
Петер Урбан (Берлин, 16. јул 1941 — Ваидмос, 9. децембар 2013) био је један од најзначајнијих немачких преводилаца и писаца, историчар, германиста и слависта. Преводио је са српског, хрватског, словеначког, руског и чешког језика. Добитник је више награда, а захваљујући њему немачка јавност се упознала са многим класицима српске књижевности.
| Петер Урбан | |
|---|---|
 Миодраг Павловић и Петер Урбан (десно) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. јул 1941. |
| Место рођења | Берлин, Немачка |
| Датум смрти | 9. децембар 2013. (72 год.) |
| Место смрти | Ваидмос, Немачка |
| Образовање | Универзитет у Вирцбургу, Универзитет у Београду |
| Породица | |
| Супружник | Јута Херхер |
Приватна библиотека Петера Урбана, која броји око 15.000 наслова, данас се налази у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“. Његова библиотека, заједно са донацијама других писаца, чини једну од најбољих специјализованих библиотека о Чехову.[1][2][3]
Биографија уреди
Петер Урбан завршио је историју, германистику и славистику на Универзитету у Вирцбургу, а годину дана студирао је и српскохрватски језик на Универзитету у Београду.[4]
Током студија у Београду, шездесетих година, дошао је у додир са тада необично живом литерарном сценом.[5] Свега неколико година касније промовисао је у Немачкој многе српске ауторе, као што су Миодраг Булатовић, Бора Ћосић, Данило Киш, Мирко Ковач, Драгослав Михаиловић, Милош Црњански, Брана Црнчевић и Миодраг Павловић, са којим је остао пријатељ током целог живота. Преводио је и књиге Павића, Пекића и Десанке Максимовић. Српска проза и лирика никада нису биле тако добро заступљене у немачком издаваштву као у доба када је Петер Урбан био лектор у великој издавачкој кући „Зуркамп".[5]
У Немачкој је постао познат својим преводима Бабеља, Чехова, Хармса, Гончарова, Гогоља, Пушкина, Тургењева. Као један од најугледнијих светских преводилаца и стручњака за Чехова, Урбан је деценијама сакупљао публикације овог писца за своју библиотеку и формирао најбољу колекцију књига о Чехову у Немачкој, у којој се налази и око 3.000 најређих издања руског писца.[2]
Урбан је добитник бројних преводилачких награда, међу којима су Übersetzerpreis der Akademie für Sprache und Dichtung („Преводилачка награда Академије за језик и поезију"), Preis der Stadt Münster für Europäische Poesie („Награда града Мунстер за европску поезију"), Johann-Heinrich-Voß-Preis für Übersetzung и Helmut-M.-Braem-Übersetzerpreis.[4] На Сајму књига у Лајпцигу 2000. године, додељена му је „Награда за изузетан и компетентан рад на приближавању словенских књижевности немачкој публици”.[5]
У част Петера Урбана, улици у Београду додељено је његово име, на предлог Удружења Адлигат.[6]
Преминуо је 9. децембра 2013. године у Ваидмосу, селу у немачкој општини Гребенхајн.
Библиотека Петера Урбана у Београду уреди
.jpg)
Заоставштина Петера Урбана подељена је између Музеја савремене литературе у Марбаху, у коме се налази његова архива, и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Београду, у коме се налази Урбанова библиотека са више од 15.000 публикација, укључујући многа прва издања важних руских и немачких писаца, књиге са посветама, као и неколико изузетних издања штампаних пре скоро три стотине година.[3] Приватна библиотека, коју је Урбан деценијама сакупљао у својој кући у селу Ваидмос, дошла је до Београда посредством Кристине Павловић, ћерке Миодрага Павловића, Урбановог дугогодишњег пријатеља. Библиотеку је Удружењу поклонила његова супруга Јута Херхер.
Референце уреди
- ^ „Чеховљева небеска библиотека”. Србија међу књигама. Годишњак: 340. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.
- ^ а б Сретеновић, Мирјана. „Реткости које свет жели да види”. Politika Online. Приступљено 7. 7. 2020.
- ^ а б „Größtes Bibliotheksprojekt Osteuropas - "Viktor Lazić ist ein Kulturpatriot"”. Deutschlandfunk (на језику: немачки). Приступљено 7. 7. 2020.
- ^ а б „Bio of Peter Urban” (на језику: немачки). Diogenes Verlag. Приступљено 22. 12. 2012.
- ^ а б в „NIN / Rat u ime sumnjivog morala”. www.nin.co.rs. Приступљено 7. 7. 2020.
- ^ „NA PREDLOG ADLIGATA: Šest ulica u Beogradu dobilo imena po VELIKANIMA srpske kulture!”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 7. 7. 2020.
