Википедија

Признавање истополних заједница у Србији

(преусмерено са Препознавање истополних заједница у Србији)

Србија нема никакав облик законског признавања истополних парова. Истополни бракови забрањени су Уставом Србије усвојеним 2006. године, међутим, у Народној скупштини је било расправе о легализацији грађанских заједница.

Законски статус истополних партнерстава у Европи
  Истополни бракови[А]
  Грађанске заједнице[А]
  Ограничено признање за држављане (кохабитација)[А]
  Ограничено признање за стране држављане (право на боравак)
  Нема признања истополних заједница
  Уставом забрањен истополни брак

  1. ^ а б в Можда укључује скорашње законе и судске одлуке које су створиле законско признање истополних партнерстава, али које још нису стављене на снагу

Грађанске заједнице уреди

У јануару 2011. Министарство спољних послова дало је дозволу британској амбасади у Београду да спроведе церемонију успостављања грађанске заједнице између два британска држављана или британског држављанина и једног несрпског држављанина. Француска амбасада у Београду нуди и пактове грађанске солидарности француским грађанима и њиховим иностраним партнерима.

Србија је према пресудама Европског суда за људска права у предметима Олијари и други против Италије [en] из 2015. и Федотова и други против Русије [en] из 2021. обавезана да омогући правно признање истополним паровима, а мањак таквог закона се сматра кршењем Европске конвенције о људским правима.[1][2][3][4]

Покушаји доношења закона о грађанским заједницама уреди

Године 2010. је цивилни сектор саставио први нацрт Закона о истополним заједницама, али он није разматран.[4]

У мају 2013. године најављено је да ће 4. јуна 2013. у Народну скупштину бити представљен нацрт Закона о истополним заједницама. Закон би дозволио посете у болници и право на наследство за истополне партнере, иако се није знало да ли ће то бити у облику нерегистроване ванбрачне заједнице или регистрованог партнерства.[5] Нацрт закона је застао и никада није изгласан.

У јуну 2019. најављени су планови за измену Грађанског законика како би се омогућила породична партнерства између истополних парова, обезбеђујући нека од законских права које пружа брак, укључујући имовинска права и алиментацију. Међутим, партнери не би могли да наследе имовину преминулог партнера, да усвоје или да приступе третманима за оплођивање.[6][7][8] Лезбијски пар из Новог Сада, Јелена Дубовић и Сунчица Копуновић, покренуле су у јулу 2019. године правни спор за успостављање законског признања истополних парова.[9][10]

Министарка за људска и мањинска права и социјални дијалог Гордана Чомић је у новембру 2020. најавила да ће Закон о истополним заједницама бити изнет пред Скупштину у првој половини 2021. године.[11] Нацрт закона је представљен на јавну расправу у фебруару 2021. године.[12] Председник Александар Вучић је у мају 2021. рекао да ће ставити вето на предлог закона ако га усвоји Народна скупштина: „Не знам шта Скупштина планира када је у питању Закон о истополним заједницама. Али, као председник Србије, дужан сам да штитим Устав и не могу да потпишем тај закон.“[13] Чомић је одговорила да предлог закона не регулише институт брака нити усвајања деце од стране истополних парова, већ друга питања као што су посете болници и наследство. Марко Михаиловић, директор Београд Прајда, рекао је: „Мислимо да је прилично чудно да председник Србије, који је такође дипломирани правник, поставља питање неуставности закона, што апсолутно није тачно. Овај закон не може бити противуставан јер ово није закон о истополним браковима“. Чомић је у јануару 2022. саопштила да је завршена коначна верзија закона, али је сваки напредак на предлогу закона одложен због избора у априлу 2022. и недостатка политичке воље.[14] Тристан Флезенкемпер, шеф канцеларије Савета Европе у Београду, рекао је да ће закон „променити животе људи у Србији на боље” и одговорио је на одлагање речима: „Да направимо праву промену, потребно је имати снажну политичку вољу и посвећеност, која ће то претворити у јак законодавни орган који неће бити само усвојен, већ и спроведен“. Кад би се усвојио, закон би успоставио институцију грађанског партнерства[а] које пружа нека од законских права, бенефиција и одговорности брака.

Истополни бракови уреди

У члану 62. Устава Србије, усвојеног 2006. године након распада Србије и Црне Горе, стоји: „Брак се склапа на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом“.[15] Оваква формулација се тумачи као правна забрана склапања истополних бракова.[16]

Реакције уреди

Струка уреди

Закон о истополним заједницама је подржало више од 1000 академика, психолога, социолога, новинара и академских радника, а Друштво психолога Србије је изјавило да ће овај закон донети добробит ЛГБТ+ појединцима и њиховим породицама:[17][18]

„Упоредна искуства других земаља показују да је законско препознавање истополних заједница повезано са смањењем стреса, депресивних и анксиозних симптома и других проблема менталног здравља попут суицида.”

Верске организације уреди

Закону о истополним заједницама се противи Српска православна црква (СПЦ).[19] Синод СПЦ је навео да се изједначавањем истополне заједнице са брачном заједницом „дискриминише брачна заједница”, док је Патријарх Порфирије изјавио да „разуме и људе који имају ту врсту сексуалне оријентације да имају безброј административних проблема, изазова, притисака понекад и да имају потребу да регилишу сопствени статус”.[18]

Политичке странке уреди

Покрет слободних грађана подржао је регулисање права и обавеза истополних партнера.[20] Коалиција Морамо изјавила је да су странке које је чине усаглашене у својим ставовима према правима ЛГБТ људи и да би гласали за усвајање Закона о истополним заједницама.[21] Бранко Ружић из Социјалистичке партије Србије подржао је законско уређење истополних заједница.[21] У новембру 2015. године бивши председник Борис Тадић изразио је подршку истополним браковима и усвајању од стране истополних парова.[22]

Политичке странка Двери и Српска радикална странка су исказале противљење доношењу Закона о истополним заједницама.[23][24] Противљење је изнео и Вук Јеремић, председник Народне странке.[25]

Удружење грађана Доста је било се противи доношењу таквог закона јер би „доношење таквог закона било директно кршење Устава Србије”, али сматра да ЛГБТ особе треба да уживају сва права као и други грађани Србије.[21] Демократски савез Хрвата у Војводини је изјавио да би њихова подршка закону „зависила од садржаја”, али да ЛГБТ заједница треба да има сва грађанска права.[21]

Јавно мњење уреди

У „Апелу 212 српских интелектуалаца” се 212 грађана противи доношењу Закона о истополним заједницама, Закона о родној равноправности и изменама Закона о забрани дискриминације, јер сматрају да за таквим законима нема потребе.[26]

Истраживање центра Е8 из 2018. дошло је до закључка да жене чешће подржавају истополне бракове од мушкараца.[27]

У истраживању организације Civil Rights Defenders (CRD) из 2020, 80% испитаника подржава бар нека права која би Закон о истополним заједницама донео истополним паровима. Иако свега 26% људи подржава истополне бракове, свако појединачно право које је превиђено Законом подржава од 59% до 73% испитаника.[28]

У истраживању ЦЕСИД-а из 2021, кад су упитани о томе да ли проблеме истополних заједница треба регулисати правним прописима, 37% је рекло не, 20% је рекло да овакав закон треба да реши све потенцијалне односе, а 26% да би само техничке ствари требало решавати, јер се не ради о браку. Оне групе које изнад просека имају позитивне ставове према ЛГБТ+ заједници су и изнад просека подржале законску регулативу.[16]

У истраживању ЦЕСИД-а, противљење изнад просека истополним заједницама су исказали верници, особе старије од 50 година, становници западне Србије и Шумадије и особе у бошњачким и мађарским срединама (у односу на припаднике других нација).[16] У истраживању CRD-а, изнад просека су се истополним заједницама противили старији од 60 година, особе са само завршеном (или не завршеном) основном школом, особе из руралних средина, као и особе које не комуницирају са ЛГБТ+ особама.[29][28]

Подршка истополним браковима и истополним заједницама
Организација Година Питање или тема Да Не
Удружење за једнака права[30] 2018. ЛГБТ+ особама треба да буде дозвољено да наследе имовину истополног преминулог партнера / 70%
Е8[27] Хомосексуалним паровима би требало да буде дозвољено да се венчају једнако као и хетеросексуални парови 32,6% 50,8%
Civil Rights Defenders[28][29] 2020. Право ЛГБТИ+ особа да посећују своје партнере у болници или затвору 73,4% /
Право ЛГБТИ+ особа да имају здравствено осигурање преко партнера 60% /
Право ЛГБТИ+ особа на судски поступак о подели имовине при окончању кохабитације 59,2% /
Право ЛГБТИ+ особа на наслеђивање имовине у случају смрти партнера 59% /
Право ЛГБТИ+ особа да се третирају као чланови породице (за доношење одлука у име партнера) у случају њихове болести или смрти 58,6% /
Право ЛГБТИ+ особа да наслеђују пензију преминулог партнера 57,8% /
ЦЕСИД[16] 2021. Заједница између двоје људи, ма ког пола да су, је њихова лична ствар и нико не сме да их спречава да је законски остваре 22% 44%
Озакоњење истополних заједница у Србији ће законски уредити живот једном делу наших суграђана и то треба подржати 20% 44%

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ На другим језицима Србије:

Референце уреди

  1. ^ „ECtHR: refusal of any form of legal recognition and protection for same-sex couples breaches Convention”. EU Law Live. 17. 1. 2023. 
  2. ^ „EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PRESUDU U SLUČAJU OLIARI AND OTHERS V. ITALY: UTVRđENA POVREDA čLANOVA 8 I 14 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA, KOJI SE ODNOSE NA PRAVO NA POšTOVANJE PRIVATNOG I PORODIčNOG żIVOTA I ZABRANU DISKRIMINACIJE”. paragrafco.co.rs. 12. 11. 2015. Приступљено 28. 8. 2022. 
  3. ^ „OLIARI AND OTHERS V. ITALY: A STEPPING STONE TOWARDS FULL LEGAL RECOGNITION OF SAME-SEX RELATIONSHIPS IN EUROPE”. strasbourgobservers.com. 16. 9. 2015. Приступљено 28. 8. 2022. 
  4. ^ а б Ђорђевић, Катарина (25. 5. 2018). „Србија се обавезала да озваничи истополне заједнице”. politika.rs. Политика. Приступљено 28. 8. 2022. 
  5. ^ „Serbia Mulls Offering Rights to Gay Couples”. Balkan Insight. 2013-05-03. Приступљено 2014-04-11. 
  6. ^ „Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava”. GayEcho (на језику: енглески). 2019-06-05. Приступљено 2019-06-06. 
  7. ^ Petrović, Alekaandra (4. 6. 2019). „Gej vanbračnim zajednicama priznaće se imovinska prava”. politika.rs (на језику: српски). 
  8. ^ Društvo, Srbija (2. 6. 2019). „PALA ODLUKA O GEJ BRAKOVIMA: Novi zakon šokiraće Srbe!”. pravda.rs (на језику: српски). 
  9. ^ Savage, Rachel (18. 7. 2019). „Lesbians launch landmark same-sex partnership case in Serbia”. Reuters. 
  10. ^ Powys Maurice, Emma (19. 7. 2019). „Lesbian couple launch landmark gay marriage case in Serbia”. PinkNews. 
  11. ^ „Čomić: U pripremi zakon o istopolnom partnerstvu”. Blic. 30. 11. 2020. Приступљено 2020-11-30. 
  12. ^ „Јавне консултације за израду текста Нацрта закона о истополним заједницама”. Јавне расправе. Directorate for eGovernment of the Republic of Serbia. Архивирано из оригинала 8. 2. 2021. г. Приступљено 8. 2. 2021. 
  13. ^ „Vučić says he will not sign the same-sex unions law, his justification raises suspicion”. European Western Balkans. 6. 5. 2021. 
  14. ^ „Delay in the adoption of the Law on Same-Sex Unions in Serbia a consequence of lack of political will”. European Western Balkans. 24. 1. 2022. 
  15. ^ Serbian Constitution Архивирано 2010-11-27 на сајту Wayback Machine
  16. ^ а б в г „KA BOLJEM RAZUMEVANJU PRAVA LGBTI OSOBA I NJIHOVE POZICIJE U DRUŠTVU” (PDF). cesid.rs. ЦЕСИД. Приступљено 2022-08-15. 
  17. ^ Мартиновић, Ива (2021-05-01). „LGBT aktivisti zbunjeni Vučićevom izjavom da neće potpisati Zakon”. Радио слободна Европа. Приступљено 2023-08-27. 
  18. ^ а б Јанковић, Марија (2021-04-01). „LGBT, istopolni brakovi i Srbija: Koja prava imaju gej ljudi - od penzije do usvajanja dece”. bbc.com/serbian. Приступљено 2022-07-17. 
  19. ^ Чалија, Јелена (2021-03-05). „Православне цркве већ су рекле „не” истополним заједницама”. politika.rs. Политика. Приступљено 2022-07-17. 
  20. ^ „PSG: Regulisanje prava istopolnih partnera je važan deo procesa unapređenja ljudskih prava u Srbiji”. Аутономија. 2021-04-01. Приступљено 2023-08-27. 
  21. ^ а б в г „LGBT i Srbija: Da li će izbori promeniti status istopolnih zajednica u Srbiji”. 021. 2022-03-16. Приступљено 2023-08-27. 
  22. ^ „Korigujem stav o gej parovima”. Радио-телевизија Војводине. 2015-11-06. Приступљено 2023-08-26. 
  23. ^ „Маја Митић: Закон о истополним заједницама омогућава злоупотребе”. dveri.rs. Двери. Приступљено 2022-07-17. 
  24. ^ „Radikali u Leskovcu delili Šešeljeve knjige i sakupljali potpise protiv istopolnih brakova”. danas.rs. Данас. 2022-02-25. Приступљено 2022-07-04. 
  25. ^ „Vuk Jeremić protiv zakona o istopolnim zajednicama”. politika.rs. Политика. 2021-03-31. Приступљено 2023-08-27. 
  26. ^ Гочанин, Соња (2021-03-25). „Borba 'spiskovima' oko Zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji”. Радио Слободна Европа. Приступљено 2023-08-27. 
  27. ^ а б „Muškarci u Srbiji” (PDF). Приступљено 2022-06-30. 
  28. ^ а б в „Serbia is Ready for Law on Same Sex Union, Poll Finds Strong Support for LGBTI+ Rights”. Civil Rights Defenders. 2. 4. 2021. 
  29. ^ а б „Attitudes towards LGBTI+ rights and issues in Serbia” (PDF). Civil Rights Defenders. 2020. Приступљено 2023-08-24. 
  30. ^ „2018 US HUMAN RIGHTS REPORT” (PDF). Приступљено 2022-06-30. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Признавање_истополних_заједница_у_Србији&oldid=26982381”