Разговор с корисником:Pinki/Архива 3

Архива 2

Архива 3

Архива 4

2009.

Тито

Видим да су двојица „објективних“ шифрованих корисника обрисали мој референцирани текст о Титу у Првом светском рату и додали не референциране глупости. После сам сазнао да и твој „пријатељ“ Сфифт препоручио књигу Пере Симића „Тито, тајна века“ (коју је купио. Чудно зар такве књиге верни поданици не добијају џабе). Пошто немам више живаца да исправљам глупости обустављам било какав рад на темама их НОБ-а. Желим ти успешан рад. Поздрав--Drazetad (разговор) 12:50, 25. мај 2009. (CEST)

Погледај, све се "плави" :)Шаблон:Златна арена--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 09:47, 27. мај 2009. (CEST)

Само да скренем пажњу да чланак о Титу нисам сређивао нити имама намеру то да радим, али јесам учествовао у полемици на страници за раговор где сам препоручио ту књигу из најбоље намере. Поздрав.--Свифт (разговор) 18:52, 29. мај 2009. (CEST)

Kes Eliot

Cao! Postavio sam clanak na glasanje za dobar, pa ako imas vremena i volje da citas, pozivam te da glasas za ili protiv (ova druga opcija i nije najpozeljnija) U svakom slucaju, hvala! --Ogggy (разговор) 21:18, 27. мај 2009. (CEST)

Само да те поздравимGojkomm (разговор) 21:54, 9. август 2010. (CEST)

Шта да кажем? Ах да, хвала! :) Направио сам Шаблон:Списак српских филмова. Кад почне љето, мораћемо сви на рад :)--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 09:42, 28. мај 2009. (CEST)

То понекад збуњује. Иако су у Ко то тамо пева сци Срби то , као што знаш није српски филм јер је снимљен у Југи. никад није касно за ове шаблоне. Уствари, још нисам ни почео да их примјењујем јер мислим да није списак потпун. Треба још детаљније.--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 09:57, 28. мај 2009. (CEST)

Сад читам шта сам написао изнад. Испреметао сам и сад нико нормалан не може да разумије. Што се тиче подјеле на српске и југословенске филмове, вјероватно се мисли на територијалну подјелу. Иако је Југославија била до 2003. територијално је то већим дјелом (осим ЦГ) Србија. Онда долази питање како разврстати филмове из времена СЦГ? Код нас ништа не може једноставно. --Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 10:03, 28. мај 2009. (CEST)

Збуњен сам. :) Не знамда ли треба да нас буде срамота, али, да на википедији на српском језику нема филмова (које гледамо свакдневно) а имају неки тотално анонимни амерички (чисто смеће). Па, ваљда ћу овог љета све да завршим. --Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 10:46, 28. мај 2009. (CEST)

Хм, знам. Некидан, тако, читам ја новине, и у занимљивостима пише нешто о посљедњој (не задњој) епизоди Симпсонових. Напишем то на страни за разговор, а БокицаК ми показује како тај чланак (о епизоди, посљедњој) има на ен. вики. !?! Разумијеш шта хоћу да кажем. Они имају чак и неке филмове (наше) које ми имамо. Нормално да имају кад имају 2 500 000 чланака. Тако да, ја сам одлучио да кренем из коријена. Једини начин да не преварим себе је да ћу направити неколико ЈЧД у којима ћу радити само домаће филмове. На такав начин сам ријешио Златну арену. Пробај и ти.--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 11:10, 28. мај 2009. (CEST)

Опет Тито

Приметио сам да у чланку о Титу нема ниједне фотографије на којој је он усликан са неким совјетским лидером (Стаљин, Хрушчов или Брежњев). Ипак је Тито био више ванблоковски политичар и проповедао политику ни на исток ни на запад. У самом чланку налазе се пуно фотки на којима је Тито са западним лидерима. Да ли можеш ради равнотеже да убациш неку фотку Тита са неким совјетким лидером?Поздрав и живео СССР.--Свифт (разговор) 15:27, 1. јун 2009. (CEST)

Чак и на руској вики имају само фотке Тита са западним лидерима .--Свифт (разговор) 15:41, 1. јун 2009. (CEST)

Отворена врата

Баци поглед овде. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:02, 11. јун 2009. (CEST)

Јесте, ја сам несрб који нема пијетет према браниоцима Стаљинграда. Што ми даде идеју.. а како би било да ми даш списак и других чланака где се користи вишак неслободних слика, чисто да ме кад ту не будем реаговао и тиме будем показао двоструке аршине у потпуности раскринкаш као борца против српске културе? Ах да.. гледе горепоменуте две имплицитно изнете оптужбе - не осећам потребу да се браним, али чисто да ти удовољим.. ако уопште знаш чега је симбол црно-наранџаста лента... П.С. Да, и ја сам планирао да оставим последњу слику пошто је она најилустративнија. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:03, 11. јун 2009. (CEST)

Па ето, почев од јуче ти не треба виза, ко зна.. биће прилике и за параду :) То да знам руски не знам откуд си закључио, али на жалост још увек није истина. А што се ленти тиче.. не мораш у Москву да запуцаш да би окитио ревер - ето како видим, делише их неки и по Београду пре пар дана. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:51, 11. јун 2009. (CEST)

Нисам био у Русији. Што се тиче тих који деле ленте, лично не знам ништа о тој организацији, а противим се лепљењу етикета паушално, па ћу се уздржати од коментара (нит им познајем идеологију, нит праксу).. оно шта могу рећи јесте да кад су у питању многе сродне јој организације - у потпуности се слажем са тим шта си рекао. Има интересантан графит у Скадарској: Нови Блајбург за Строј и Образ! (ил тако некако). -- Обрадовић Горан (разговор) 12:36, 11. јун 2009. (CEST)

---

Хвала ти за сређивање странице. Гласао сам. То би урадио и да ме ниси потсетио. Поздрав--Drazetad (разговор) 15:05, 12. јун 2009. (CEST)

---

Поздрав.Да ли постоји шаблон само за официре?--Свифт (разговор) 19:34, 12. јун 2009. (CEST)

BMK

Stvar je u tome da ako se držimo tih pravila ostajemo bez par desetina hiljada članaka. Nominacija EKV-a je imala za cilj da ukaže na to. -- Loshmi (razgovor) 00:27, 17. јун 2009. (CEST)

Па да. Не можемо да критеријуме примењујемо селективно. Ако се заједница сложи да обришемо неколико десетина хиљада чланака, можемо да их обришемо. Најлакше је нешто обрисати. Али питање је колико ће то бити продуктивно за ову Википедију. -- Loshmi (razgovor) 10:57, 17. јун 2009. (CEST)

Поздрав. ,ожеш ли негдје наћи нешто о Шовинистичкој фарси? Мислим да тај чланак немамо. Хоћеш ли имати више времена преко љета да мало интензивирамо радове?--Bojan^Razgovor 14:36, 17. јун 2009. (CEST)

Шаблон за гибаничаре

Поздрав. Слажем се да треба да постоји шаблон за четнике, али и даље сам мишљења да је боље да постоји јединствени шаблон за све официре без обзира којој држави и војсци служили. Међутим, пошто већ постоји шаблон за партизане онда треба да се направи посебан шаблон за гибаничаре. Наравно без твоје помоћи као искусног програмера од овог нема ништа, јер ја немам појма да направим шаблон, али могу бар мало да помогнем. Назив шаблона би могао да гласи „Официри ЈВ“, а остало би могло да садржи: име, живео (од-до), датум рођења, датум смрти, место рођења,место смрти, слика, текст испод слике,надимак,професија, националност, вероисповест,лојалност, године служења, чин,јединица, битке или ратови, одликовања, каснији рад. Како се бира боја за шаблон? Још нешто, обожавам да једем гибаницу! --Свифт (разговор) 17:42, 19. јун 2009. (CEST)

Верификатор

U slucaju da ti je promaklo, izabran si za verifikatora. Ja sam kao oblast u kojoj si strucan stavila Drugi svetski rat na teritoriji SFRJ, ali ti mozes dodati jos nesto u cemu se dobro snalazis i gde mozes bolje oceniti da li je tema pokrivena ili nije. Dodaj ako mislis da treba (ili promeni ovo sto sam ja stavila), mada u principu te oblasti su samo orijentacione, svaki verifikator moze da odobri ili da odbije bilo koji clanak. Takodje, stavi ovu stranicu u nadgledanje, pa svrni poneki put i odobri neki clanak. --Јагода испеци па реци 15:07, 20. јун 2009. (CEST)

Da li si mislio da brzo završiš one "Filmske susrete u Nišu"? Nemamo trenutno ni jedan domaći festival osim Zlatne arene...--Bojan^Razgovor 12:07, 22. јун 2009. (CEST)

Шта мислиш да мало средиш чланак FEST и направимо некакав шаблон за то?--Bojan^Razgovor 12:36, 22. јун 2009. (CEST)

Orden narodnog heroja

Sad je OK. Menjam glas. Pozdrav i sve najbolje,--Војвода разговор 14:04, 24. јун 2009. (CEST)

Гласао сам. Погледај два коментара која сам дао на страници за гласање. Поздрав --Drazetad (разговор) 14:33, 24. јун 2009. (CEST)

kršenje licence

Postavio sam odgovarajući šablon na članak Mitropolit Arsenije Bradvarević, ali nisam imao vremena za ostale, pa ako stigneš ti postavi. Nek odstoji tako par dana, pa ako ih ne preradi, ili ne pribavi dozvole, brišemo. --Дамјан /разговарајмо/ 14:23, 25. јун 2009. (CEST)

нема на чему друже:) --Дамјан /разговарајмо/ 17:08, 25. јун 2009. (CEST)

Поздрав. Да ли си мислио урадити све чланке из овог шаблона?--Бојан 10:34, 26. јун 2009. (CEST)

Мапа

Мислим да чланак о Војводини у 2 св. рату треба да има посебан одељак о злочинима окупатора и да мапа везана за рацију треба да стоји тамо. Ја сам је ставио у дељак "Окупација и подела Војводине" јер посебан одељак о злочинима тренутно не постоји, а ово ми се чинило као најприближнија тема. ако хоћеш уклони мапу из чланка, али мој је предлог да напишеш одељак о злочинима окупатора и мапу ставиш тамо. PANONIAN (разговор) 16:01, 30. јун 2009. (CEST)

Имам податке али немам сада времена да пишем чланак. Тренутно се бавим искључиво цртањем мапа, а можда кренем нешто да пишем за пар месеци кад урадим све што сам планирао у вези мапа. PANONIAN (разговор) 16:12, 30. јун 2009. (CEST)

Ficroj

sad sam baš pročitao članak, dobar je bio čova. ako uhvatim vremena ovih dana, gledaću da ga prevedm.--Дамјан /разговарајмо/ 11:57, 6. јул 2009. (CEST)

Балканска федерација

баци поглед, можда ти буде занимљиво. --Дамјан /разговарајмо/ 12:43, 6. јул 2009. (CEST)

Брисање

У више наврата сам покушао да покренем дискусију о албумима на више места али није наишла ни на какав одзив. По свој прилици у овом тренутку нисмо у могућности да направимо добар систем критеријума о овој теми па је можда боље сачекати нека боља времена. Ако имаш енергије да покренеш такву дискусију ја ћу се радо прикључити. Поздрав, --Војвода разговор 13:14, 6. јул 2009. (CEST)

Извори

Поздрав. Видим да си добио новог неистомишљеника из Црне Горе. Не знам шта ћеш предузети против оваквих аргумњената. Први цитат са странице за разговор уз текст Пеко Дапчевић:U Crnoj Gori se oduvijek istoriji vjerovalo na riječ. Visoka istorijska svijest i veliko istorijsko iskustvo Crnogoraca učinili su da Crna Gora duboko poštuje i voli učiteljicu života. Svaki Crnogorac je na neki način istoričar., а други на страници за разговор аутора цитат:U razgovoru na clanak sam postovao i neke od referenca koje je bilo lako pronaci na to da dodam da sam rodjen na 5km vazdusne linije od pomenutog mjesta - a moj otac na nekih kilometar maximum - i obojica smo poznavali ocevice samog dogadjaja. Против овог нема аргумената. Овакво мишљење је довољно да се посумља у све што је касније наведено. Поздрав--Drazetad (разговор) 10:59, 7. јул 2009. (CEST)

С друге стране, ако кажемо

U feljtonu u “Pobjedi” u broju 18 od 17. marta 2000. g. tekst preuzet iz knjige “Cetinje u vrijeme nesigurno 1918-1945” od Danice Marinović, revolucionarke, stoji zapisano da je središnji događaj julskih dana 1941. godine bio na Košćelama. “Komandir odreda je bio Jakov Kusovac, a politički rukovodilac Milo S. Lubarda... U ranim jutarnjim časovima, na mjesto borbe su došli sekretar i članovi Okružnog komiteta Bajo Sekulić, Peko Dapčević i Periša Vujošević.

овакав извор тешко можемо пренебрећи. Требало би можда наћи и примарне изворе из ове реченице

Andrija Pejović revolucionar piše u članku “Boj na Košćelama” 15. jula 1941. godine da je Jakov Kusovac komandovao na Košćelama odredom iz Ljubotinja, Začira, Dubova i Smokovaca sa oko 40 boraca. Nigdje nema Peka Dapčevića! (objavljeno u knjizi “Revolucionarni pokret u srezu cetinjskom 1918-1945. godine” Titograd, 1988. god.).

Али мислим да би требало навести нешто попут „према неким изворим <па референца на тај Побједин фељтон> Пеко Дапчевић није био непосредни учесник ових борби, већ се наводи да је борбом непосредно руководио Јаков Кусовац“.

Предлажем да сам осмислиш како најелегантније допунити чланак, да не би улазио у рат измена са Јанком, поготово што је човек навео валидне (колико-толико) референце. --В. Бургић (реци...) 22:53, 7. јул 2009. (CEST)

Zdravo...

...da, interesuje me NOB na prostoru bosanske Krajine i spreman sam da pomognem koliko mogu.

pa na brzinu sam pogledao i ovo našo :

Са подручија Козаре у Народноослободилачком рату учествовало је око 1.700 бораца , од којих је у току рата погинуло око 7.300.

neznam kako je sa brojkama. Ali ove ne izgledaju u redu. --Mile (разговор) 21:24, 7. јул 2009. (CEST)

Добар је! Само и ја бих ти скренуо пажњу на ово исто што и Петар, и не само на ту реченицу, већ читав пасус. Само број убијене дјеце до 14 година се ближи броју од 20 000. На меморијалном зиду на Мраковици стоји 9921 име погинулих бораца са Козаре... а то су само евидентирани... колико их је још из народа у борби погинуло то је тешко процјенити, јер након распада система 1942. народ је масовно прилазио партизанима а то се није могло евидентирати. У том периоду су вршене и највеће одмазде над становништвом. Данас су на Козари мишљења подјељена око тога... једни мисле да након тог ударца 1942 није више требало "чачкати мечку", јер је управо то чачкање довело до највећих покоља становништва, други сматрају да ништа другачије није могло бити, јер би многи усташки злочини почињени и прије 1942. и онако довели до устанка и побуне народа.

Поставићу још пар слика током дана.--Бановић (разговор) 14:00, 8. јул 2009. (CEST)

Навео сам горе бројку од 20000 убијене дјеце, а поставио сам слику новине у којој је објављено 11219 имена. Можеш потражити по интернету, неки спомињу и цифру од 23800 дјеце, а исти аутор ове листе коју ја имам, Драгоје Лукић, касније је изашао са листом од 19432 дјеце, али ја ту листу немам. Поздрав --Бановић (разговор) 15:31, 8. јул 2009. (CEST)

Još jedan od značajnih problema Kozare je da su za vreme rata svi papiri i dokumenti spaljeni. Tako da ne samo da se ne zna nekih pametnih brojeva, čak se ne zna ko se kada rodio. Pa su babe i dedovi po čitavoj Kozari sahranjeni sa godišnjicom koji ODPRILIKE ukazuje rođenja. Taman onda da bi se znalo neku pametnu statistiku pobijenih, dovoljno je znati da posle rata JNA nabor sa Kozare bio nulti, zbog nedostatka muške populacije. --Mile (разговор) 15:46, 8. јул 2009. (CEST)

Peko, KPJ, Djilas...

Odgovori:

Pinki: Што се тиче „Анатомије једног морала“, то је пребачено у чланак о Миловану Ђиласу. Јер то није баш не опходно да стоји у чланку о СКЈ. Тамо је остао претходни опис догађаја.

- Kao sto rekoh - to je sitnica. Clanak je vecinom tvoj - prepustam tvom sudu da odluci sta su potrebne a sta ne informacije po tom pitanu.

Pinki: То да ли је Ђилас поднео оставку или је искључен, то није много битно за историју СКЈ. То је једино битно за њега и треба да стоји у чланку о њему.

- Izgleda da si posvadjan sam sa sobom - Ako nije bitno za istoriju KPJ - zasto se tamo o tome uopste pise? A ako jeste (a jeste - nego da ne duzim) zasto stoji pogresna informacija?

Pinki: Ниси ти први с којим сам долазио у сукоб на википедији. Ја никада до сада нисам долазио у сукоб с онима који желе овде конструктивно да раде, већ с онима који желе да мудрују и намећу неку своју „проверену“ историју. И ако имаш нешто самном лично, онда ми то напиши на мојој страници за разговор, а немој да ми остављаш поруке по старнама за разговор разних члнака.

1) Prestar sam za svadjanje 2) Sa tobom licno ne zelim bas nista da imam. 3) Poruke nisu ostavljane tebi licno - nego su vezane za sam clanak. I molio bih te da sa ovim razdvojimo "privatnu" raspravu od "tematske" i da svaka ode gdje joj je mjesto. 4) Ovih dana treba da odem u sloveniju na razgovor sa predsjednikom jedne od njihovih vladinih komisija. Jel treba da odem i u slovenacki SUBNOR da mi i oni udare pecat na njihove izvjestaje - ako sam dobro shvatio to je pravi put da "provjerena" istorija postane provjerena bez znaka navoda.

Pinki: И када нешто напишеш онда се и потпиши, такав је ред.

- Kao sto vidis, nov sam ovdje, jos uvijek pokusavam da se snadjem... nasao sam nesto oko potpisa, nadam se da ce odsad biti u redu. Sve sugestije po tehnickim pitanjime i vise nego rado cu prihvatiti.

Pitanja:

1) Kada imas namjeru srediti clanak o Vladi Dapcevicu? 2) Zasto brises potpuno validne reference? Ako imas neki dokaz da Djilas govori neistinu - molim te iznesi - ako ne - ajde, budi dobar i oprosti mu sto ste ga tukli.

Zelim ti dug zivot

Janko Radusinovic

Članci

Oni članci su bukvalno prepisani sa dotičnog sajta što predstavlja grubo kršenje AP. Zbog toga sam ih obrisao. Hvala na pomoći. micki ^talk 10:55, 17. јул 2009. (CEST)

Википедија:Гласање/Приједлог за отварање подстранице на Тргу за ботове

Можда и теби некад затреба. Поз, --Bokim (разговор) 13:20, 22. јул 2009. (CEST)

Ордење

Ето погледај на твојој портал страници где си тестирао то ордење. Све си добро урадио, само код постављања шаблона у кутијицу мораш да правиш невидљиву табелу и у сваку ћелију хоризонтално убацујеш по један шаблон. Тако су и они урадили, погледај баш на примеру који си мени дао. --Саша Стефановић ® 13:09, 24. јул 2009. (CEST)

Ма нема на чему. Уживај ! --Саша Стефановић ® 13:13, 24. јул 2009. (CEST)

Да, ето преправио сам сад шаблон онај твој на тест страници. Погледај како сад изгледа на Корисник:Pinki/Песак/Песак 11. Требало би пребацити то исто тако на постојећи шаблон. --Саша Стефановић ® 14:17, 24. јул 2009. (CEST)

Па то је мало компликованије, ја сам лако научио јер сам доста шаблона мењао. Углавном иде са ИФ додатком, тј. уколико се нешто користи, прикажи, уколико се не користи, сакриј. А то је баш оно што ти треба. Ето погледај на твојој тест страници за шаблон, додао сам део који каже:

{{#if:{{{awards|{{{одликовања|}}}}}}|
! style="padding-right: 1em; border-top: 1px solid #aaa;" valign=top {{!}} Одликовања
{{!}} style="border-top: 1px solid #aaa;" {{!}}
{{{awards|{{{одликовања |}}}}}}
{{!}}-
}}

И са тиме добијаш то што ти треба. Дакле, ако се појави у шаблону авардс или одликовања, он ће да прикаже то испод њега, уколико се не појави тј. не попуни, он ће остати сакривен. Можеш то сконтати најбоље на овој разлици измена. --Саша Стефановић ® 14:51, 24. јул 2009. (CEST)

Ето сређено! --Саша Стефановић ® 09:50, 31. јул 2009. (CEST)

Meni je ok, probaj refresh. Evo dokaz http://i25.tinypic.com/2lcmnt2.jpg --Саша Стефановић ® 09:57, 31. јул 2009. (CEST)

Здраво. Видим да пишеш о партизанима и комунизму, па можда знаш ко је био Раденко Стојић. Тако се зове улица у којој живим али никако не могу да сазнам ко је био он, а сумњам да је био неко за време 2. Светског рата. Хвала унапред.--Bane 11:45, 27. јул 2009. (CEST)

У Чачку.--Bane 12:01, 27. јул 2009. (CEST)

Re: Brisanje

Sređeno --В. Бургић (реци...) 12:35, 29. јул 2009. (CEST)

Урађено оставио сам само ону Немицу да не изазовем међудржавни сукоб. Мислим да се ништа неће обрисати. Следећи текстови ће бити о њиховим баштованима, собарицама и сл. јер и ови нису релевантнији од њих.--Drazetad (разговор) 11:35, 31. јул 2009. (CEST)

Поздрав колега црвене крви. Немој се секирати ту се неможе ништа урадити. Било је предлога ако све остаје, а хоће, да се сви текстови скупе у један или највише два текста. Један о мртвим други о живим (деца) поготово што сви ови текстови немају више од 10 реченица. Можда би то могли прихватити.--Drazetad (разговор) 10:31, 4. август 2009. (CEST)

Гласање за сјајан

Поздрав. Чланци Велика награда Монака 2008. и Велика награда Сан Марина 1994. су постављени на гласање за сјајне па те позивам да изнесеш свој став.--strahinjaworld (разговор) 23:31, 2. август 2009. (CEST)

Pjesme

Sto se tice "Pjesme o pesti" ja mislim da je to originalni naziv koji joj je Nazor dao, ali je činjenica da je poznatija pod imenom "Uz maršala Tita". Mrsko mi je tražiti, kako se mijenja naslov stranice, pa ako tebi nije mrsko, i ako smatras za potrebno, ti promijeni ime stranici, ali neka u tekstu pise i originalni naziv. Pjesmu "Druže, Tito, mi ti se kunemo" koju je izvodio Zdravko Čolić napisala je Mira Alečković. To je sve što znam o njoj.

p.s. sad sam nasao i ove podatke:

Druže Tito, mi ti se kunemo

Pjeva: Zdravko Čolić (muzika: Đ. Novković, tekst: M. Alečković, aranžman: R. Ruić)

Sve najbolje, --TheMiner (разговор) 17:50, 6. август 2009. (CEST)

	Летње спремање
У току је летње сређивање чланака. Укључи се и допринеси да њикипедија буде квалитетнија. Предвиђене су и специјалне споменице!Ова порука је аутоматски послата од стране бота. За све информације се обратите на страницу пројекта.

ru:Броз Тито, Иосип

Иво Лола Рибар

Здраво. Зашто си чланак Иво Лола Рибар пресловио из латинице у ћирилицу? --Поки |разговор| 18:10, 7. август 2009. (CEST)

Генерали

Мислим да су они већ у категорији генерали ЈНА, која је подкатегорија категорије генерали, те сматрам да је њихово присуство у обе категорије није потребно и да је овако прегледније и мање пренатрпано.--Srđan Popović (разговор) 15:28, 8. август 2009. (CEST)

evo, premestio sam je, tako je lakše. poz!--Дамјан /разговарајмо/ 14:39, 10. август 2009. (CEST)

Здраво Пинки. На страни википедија:верификација стоји да си стручан за домаћи филм. Ја сам поставио чланак Свети Георгије убива аждаху, па ако имаш времена погледај шта му још недостаје да се стави на гласање. Поздрав, --Johnny B. Goode (разговор) 15:43, 14. септембар 2009. (CEST)

Здраво. Да ли имаш неке примдбе на чланак; Милош и ја смо утрошили доста времена и труда да га средимо, а ти као верификатор за филм би требало да провериш да лииспуњва основне услове да се постави на гласање за добар. Поздрав, Johnny B. Goode (разговор) 11:57, 3. октобар 2009. (CEST)

Поздрав

Поздрав. Драго ми је да си поново овде. Био сам се забринуо. Овде има свега, а највише оних који пишу контра теми о којој ми пишемо. Пишу деца од 13 година, а на корисничкој страни им стоји „Ја сам четник“, ученик и историчар и износе смешне ствари које је негде чуо па исконструисао своју причу, нормално без икаквих референци, само штанцују. Текстови су све више пуни самопромоција, како појединаца тако и рекламних текстова и сл. Дамјана су нападали па је отишао на сх википедију. Надам се да си одморан и сад навали. Срећно.--Drazetad (разговор) 13:45, 23. новембар 2009. (CET)

Обрадовао сам ти се пре месец дана, као што си видео у тексту изнад, али си се опет изгубио. Надам се да ћеш овога пута и остати да радиш. Верујем да све ово нервира, али увек си био јак и ниси се предавао па нећеш ни овог пута. Захваљујем на честиткама за прошле и будуће празнике које на исти начин узвраћам. Поздрав до нове сарадње.--Drazetad (разговор) 14:24, 24. децембар 2009. (CET)

Pozdrav

Čini mi se da sam svojevremeno napisao nekoliko članaka (kao Никола Бабић) gde se piše o onim čličnostima koja su učestvovala u NOB-u a zatim su bili oficiri JNA i istoričari. Mislim da bi i njima trebalo da se stavi nalepnica koja povezuje sa portalom o NOB-u. Takođe mislim da bi bilo dobro da se napravi jedan članak koji bi ibo spisak istoričara (ili pisaca o NOB-u). Prvi bi obuhvatio samo istoričare a drugi i one koji su pisali beletristiku, memoare, prigodna dela i sl.--Војвода разговор 16:07, 7. децембар 2009. (CET)

2010.

Честитка

СВЕ НАЈЉЕПШЕ У 2010. ГОДИНИ.Gojkomm (разговор) 10:32, 30. децембар 2009. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Fica 4.jpg

Проблем са ауторским правима

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Fica 4.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 09:50, 1. фебруар 2010. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Fica 1.jpg

Проблем са ауторским правима

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Fica 1.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 21:39, 1. фебруар 2010. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Fica 2.jpg

Проблем са ауторским правима

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Fica 2.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 21:39, 1. фебруар 2010. (CET)

Није наведен извор за Слика:Fica 3.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Fica 3.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. micki ^talk 21:39, 1. фебруар 2010. (CET)

Није наведен извор за Слика:Gvozdenovic N.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Gvozdenovic N.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. micki ^talk 22:18, 1. фебруар 2010. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Izgradnja NBGD.jpg

Проблем са ауторским правима

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Izgradnja NBGD.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 22:32, 1. фебруар 2010. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Partizani 4.jpg

Проблем са ауторским правима

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Partizani 4.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 15:14, 2. фебруар 2010. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Zastava prve brigade.jpg

Проблем са ауторским правима

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Zastava prve brigade.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 15:55, 2. фебруар 2010. (CET)

Посредничко вијеће

Позивам вас да се пријавите за члана Посредничког вијећа уколико испуњавате услове прописане политиком посредовања (регистрован налог бар 90 дана, бар 500 измена у главном именском простору, и бар 50 измена у википедија именском простору пре почетка гласања). Надам се да ћете се одазвати позиву и своју кандидатуру истакнути на овој страници, а ако се не намјеравате кандидовати да ћете свој глас дати једном од кандидата како би гласање протекло према усвојеним правилима. Пријатно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:28, 23. фебруар 2010. (CET) с. р.

Орден Републике и други

Малопре сам допунио чланак Јара Рибникар информацијом да је добила Орден Републике са златним венцем. Видим да си ти писао чланак о том ордену, видим да је био 10. по важности. Да ли се негде може пронаћи потпуни списак добитника тог, као и других ордена о којима си писао? Мислим да би тај списак био користан за Википедију ако бисмо успели да га нађемо, јер свакако ордени нису додељивани насумице, обично су постојали разлози за то, а те људе већином ионако имамо на Википедији. --Ђорђе Стакић (р) 16:13, 27. фебруар 2010. (CET)

За неке је вероватно немогуће добити потпун списак, али за она важнија одликовања где је било мање добитника вероватно се негде може наћи списак. У сваком случају пожељно би било да стоји у чланку о сваком ордену од када до када је додељиван и колико се процењује да је било добитника у сваком реду (нпр. са златним венцем, сребрним венцем и сл.), а преко категорија се може решити проблем кад их има превише за списак или немамо списак. --Ђорђе Стакић (р) 09:23, 1. март 2010. (CET)

Sava i Pera

Druze Pinki, ne mozete tako da ponistavate moje unose bez objasnjenja. Ako ima problema sa mojim izvorima, navedite ih. Suvise su krvave ruke i Savi i Peri da bi tako olako brisali njihove zlocine sa ove enciklopedije. Ako laze koza, ne laze rog: ako laze Samardzic, ne laze bivsi partizan Skoko.

A vi ako imate tvrdnju nekog istoricara da Savo Kovacevic nije bio zlocinac, izvolite i to navesti. Hvala

--Serbian (разговор) 01:20, 13. март 2010. (CET)

Народни хероји

Баци поглед овде. Чланци о народним херојима који су преписани или незнатно измењени на жалост не могу да остану у том облику. На овај или онај начин ћемо то морати да регулишемо. Уколико има чланака из ове категорије који нису преписани, хајде молим те, састави њихов списак, па да они остану такви какви су. Баш баш ми је жао због овога јер су то чланци који ме јако интересују, али у тренутном стању не користе већ штете Википедији. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:06, 13. март 2010. (CET)

Ах, претпостављам да сам могао да очекујем овако нешта. Кад сам пре пар година обрисао пар стотина чланака које је преписао онај четник, вероватно сам био СКОЈевац и УДБАш, па има смисла да сам сад кад хоћу да обришем чланке о народним херојима четник или нешта још горе. Ако те баш занима, истина је да су моји били комунисти давно пре Другог светског рата, робијали и трпели, а потим дизали устанке по Босни. Свакако да ја никада нећу заборавити шта је НОБ и антифашитичка борба. Али то све апсолутно нема никакве везе са нашим проблемом. Википедија је величанствен пројекат. Она има своја правила која су сачињена да би заштитила овај пројекат. Са тим правилима можеш да се не слажеш и о томе можемо да расправљамо колико ти је воља, али то неће променити чињеницу да су та правила на снази. Кад год кликнеш на уреди, сачека те следећи текст:

На првом месту: Не шаљите туђе текстове заштићене ауторским правом на Википедију! Снимањем странице безусловно прихватате да се Ваш допринос објави под лиценцама Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported и GFDL.

Тај текст ту стоји са разлогом, сигурно си га прочитао, све и ако којим случајем ниси, током година јеси био упозораван на то да се не смеју кршити ауторска права. Ја нисам тражио од тебе да учествујеш у брисању твојих чланака. Твоји чланци су добродошли. Проблем је са оним чланцима који нису твоји. Неко је једном сео и написао те текстове. Они су нечији, нису твоји, и ти немаш право да их поклањаш под слободним лиценцама. Преписивањем чланака чиниш медвеђу услугу Википедији, и на крају ништа не постижеш. То ти је речено и то си знао и раније. Уложио си време и труд и то време и труд и јасна ми је твоја фрустрација. Оно шта ми није јасно је зашто си уопште улагао труд у нешта шта си знао да је узалуд. Ако су обрисани чланци које је Милан Јелисавчић преписао, ако су обрисани чланци које је Савковић (ако се добро сећам) преписао, ако су увек брисани сви чланци који су били преписани, откуд ти идеја да чланци које ти препишеш неће бити обрисани?

Колико ја видим, сад можеш да урадиш две ствари. Можеш да будеш праведно огорчен због историјског ревизионизма или некакве завере против тебе и наше историје. Ја ти нећу стајати на путу. Међутим, можеш да урадиш и нешта друго. Можеш да не трошиш време на такве ствари већ да кренеш испочетка и да почнеш да пишеш чланке о народним херојима. Ја знам шта бих ја урадио на твом месту. Ти уради оно шта сматраш да је потребно. Или одустани и тражи изговоре, или уложи труд и уради шта је исправно. Поздрав и свако добро. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:13, 14. март 2010. (CET)

Тих седам дана није уписано у камену. Ако ми имамо реалан план како ћемо да решимо проблем па може да буде и мало дуже, све док проблем на крају буде решен. Осим тога, чланци не морају да буду на Википедији. Ко је заинтересован може да добије код чланака у ком је већ потребно формату, па да натенане ради са њима. Нашао сам делове књиге на вебу, овде.

Што се тиче тога да си неке сам писао користећи књигу као извор (што је у реду), управо то ти и треба да разврсташ. Што се тиче тога да су то штури биографски подаци, то јесте тачно, али опет их је могуће презентовати на гомилу начина. Да илуструјем примером.

Ако у књизи пише: У затвору га муче али он одбија да ода своје саборце није довољно променити у: У затвору су га мучили али он није одао своје саборце. Уместо тога се може написати: Упркос мучењу којем је био подвргнут у затвору, ТАЈИТАЈ није проговорио.

Мени није циљ да на српској Википедији немамо чланке о народним херојима. Мени је циљ да имамо чланке о народним херојима који нису оптерећени проблемима са ауторским правом. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:04, 14. март 2010. (CET)

Vojna enciklopedija

Pinki hteo sam te pitati da li mogu na netu negde da nadjem vojnu enciklopediju is doba SFRJ, trebo bi ti to da znas.

Pozdrav

--Putinovac (разговор) 18:49, 21. март 2010. (CET)

Biste

Posto se najvise bavis narodnim herojima da te obavestim da sam uploadovao nekoliko spomenika u Nisu koje bi mogao da iskoristis. Greota da se ne napise nesto o njima. --Алекс (разговор) 21:42, 8. април 2010. (CEST)

Original

Слика:Coat of arms of the Socialist Republic of Bosnia and Herzegovina.png je original; korišćen od Službenog lista Narodne Republike Bosne i Hercegovine, te Službenog lista Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine.

Crno-beli original samo pojačava dojam kod čitalaca da je reč o istoriskoj problematici. U članku o grbu BiH, u članku o SR BiH može da bude i onaj u boji, ali se u šablonima može iskorišćavati prednost crno-belog originala.

Dogovor?

Pozdrav, -- Bugoslav (разговор) 01:46, 13. април 2010. (CEST)

Samo napred

Slobodno prebaci članak Иса Јовановић u ćirilicu. -- Bugoslav (разговор) 17:25, 14. април 2010. (CEST)

Pitanja i odgovori

Cenim to sto si odvojio vreme za polemiku, iako Vikipedija ne bi trebalo da se bavi polemisanjem nego iskljucivo cinjenicama, ali u svakom slucaju bilo bi korisno da se slozimo bar oko nekih stvari kako ubuduce kako bismo bar oko tih stvari izbegli sukobe i ratove izmena ubuduce.

Pre nego sto ti odgovorim na tvoja zapazanja, moram da kazem da ja ne pisem nista iz nekakve "srpske perspektive", niti vidim razliku izmedju "srpske perspektive", "hrvatske perspektive", "muslimanske perspektive" ili bilo cije druge. Jedna je istina, bez obzira iz koje perspektive je posmatrao. Mislim da tu gresis, jer cinjenice o recimo ustasama su iste, bez obzira ko da li ih posmatrao Srbin ili Hrvat, a isto vazi i za cetnike, partizane itd. To je zato sto se Vikipedija ne bavi tumacenjem cinjenica nego jednostavnim prenosenjem cinjenica. Na primer, Gavrilo Princip je za Srbe heroj, a za Austrijance terorista, a nas zadatak nije da donosimo konacan sud o njemu(ili bilo kome drugom), nego da prosto iznesemo cinjenice.

Takodje bi ti skrenuo paznju, da se pise (a i izgovara) SRPSKI, a ne "SRBSKI". U pitanju su glasovne promene.

1. Clanak o NOB-u

Ti nazivi clanaka su krajnje kontraverzni, jer nazvati komunisticku borbu "narodnooslbodilacka borba" je problematicno, jer samim tim iskljucuje postojanje prvog, starijeg, narodnooslobodilackog pokreta-JVuO. Partizanski pokret je bio mnogo vise revolucionarni nego "narodnooslobodilacki". Ti termini koje si koristio pri kreiranju clanaka su ustaljeni u vreme najmracnijeg perioda komunisticke diktature u nasu istorijografiju. I pored toga, je za sada ne insistiram na promeni naziva tih clanaka, iz prostog razloga sto bi bilo tesko naci druge, odgovarajuce nazive za te teme, koji bi bili prihvaceni od strane "obe strane". Svakako da je protiv nacela neutralnosti da se clanak zove "Narodnooslobodilacki pokret", jer to je naziv ustaljen u itorijografiji komunistickih istoricara komunistickog perioda, a nije neutralan jer ne obuhvata drugi "narodnooslobodilacki" pokret-cetnike. Ali, to ipak, trenutno, nije najvaznije tema i mozda je bolje ostaviti je za trenutak kada se dodje do koncenzusa oko izgleda samih clanaka.

2. JVuO-cetnici

Ovde je stvar cisto terminoloske prirode. Vikipedija je enciklopedija, i treba da koristi zvanicne nazive i termine, barem u uvodu u clanak, a ovde o tome pricamo. Jugoslovenska Vojska u Otadzbini je upravo to, a kolokvijalan naziv za nju je "cetnici". Srpska Dobrovoljacki Korpus se tako zvao, a nadimak je bio "ljoticevci". Zvanicno ime Srpske Drzavne Straze je bilo Srpska Drzavna Straza, a nadimak, odnosno kolokvijalan naziv za nju bio je "nedicevci". Zato i insistiram da se u uvodu u tako vazan clanak koriste pravi nazivi organizacija koje se pominju, a nemam nista protiv da se u nastavku teksta, iz pragmaticnih razloga, koriste skracenice: cetnici, ljoticevci, nedicevci itd. Nadam se da cemo se oko ovoga sloziti, ovo je neko sredenje resenje koje predlazem: da u uvodu stoje oficijalni nazivi, a kasnije u clanku nazivi koji su se takodje koristili za te formacije. Ako obratis paznju na englesku Vikipediju, to je ustaljena praksa, pa se nadam da mozemo oko toga da se lako dogovorimo.

3.Jugosloveni-cetnici

Crnogorce i Makedonce nije Tito vestacki stvorio "po nama", nego je to istorijska cinjenica. Ako imas i 1 procenat sumnje u to da se 100 posto crnogoraca osecalo Srbima pre Tita i komunista, vrlo rado cu ti, kroz dela Njegosa, Kralja Nikole, Kneza Danila, Marka Miljanova dokazati da su crnogorci uvek i vazda bili Srbi, kao sto su sumadinci Srbi. Oko toga ni kod jednog ozbiljnog istoricara ne moze da bude sumnje, a cak i cuveni komunisticki zlikovac Milovan Djilas, koji je svojevremeno ucestvovao u stvaranju crnogorske nacije, je kasnije potvrdio da je ta nacija vestacki stvorena i da su crnogorci oduvek bili Srbi. To ne iskljucuje naravno da su bili i crnogorci istovremeno, kao sto danas oni koji se izjasnjavanju kao Srbi u Crnoj Gori sebe takodje smatraju i crnogorcima u geografskom smislu. Ali, danas postoje i ljudi koji se smatraju samo Crnogorcima(ili Makedoncima), pa tako ja ne mogu da sporim da taj narod danas postoji, iako je po svetskim definicijama naroda veoma upitno da li narod moze postojati bez sopstvenog jezika. Ako zelis i o tome mozemo da diskutujemo.

U vezi sa tim, nije ni teoretski, ni prakticno bilo moguce da se "Crnogorci" i "Bosnjaci" protive Jugoslaviji pre Drugog Svetskog rata, jer oni, izuzev ponekog komuniste koji se smatrao "Crnogorcem", nisu ni postojali. "Bosnjaci" pogotovo, bio bih vise nego srecan da mi nadjes i jedan jedini primer da se neko izjasnio kao Bosnjak pre 1945. Sto se "Crnogoraca" tice, jedini koji su bili nezadovoljni su bili komunisti, a njih je pre rata bilo u zanemarljivom broju, a i oni koji su to bili su se smatrali komunistima vise iz tradicionalne crnogorske naklonosti ka Rusije, nego iz nekog ideoloskog osecanja.

Sa jednim delom onoga sto si ovde napisao se slazem, pre svega sa tim da je cetnicki pokret bio oslobodilacki, a partizanski primarno revolucionarni, a zatim oslobodilacki. To je objasnjivo time sto su cetnici(JVuO) nastali kao nastavak regularne vojske Kraljevine Jugoslavije, a partizani kao vojne jedinice, pre rata zabranjene, revolucionarne partije sa sedistem u inostranstvu(SSSR).

Naloge Staljina i Kominterne Tito je ITEKAKO postovao, sto najbolje potvrdjuje cinjenica da je tkz. "ustanak" komunisticke partije podignut tek posle napada Nemacke na SSSR. Do 20. juna komunisti ne samo da nisu opalili ni jedan jedini metak na Nemce, vec nisu ni pozivali na bilo kakav ustanak, jer su Nemci i SSSR bili saveznici, a Staljin je bio direktno nadredjen Titu i njegova je bila zadnja. Ako sumnjas u to prouci dolazak Tita na celo komunisticke partije, pa ce ti biti jasno o cemu pricam. Sto se samog rata tice, apsolutno svaka veca akcija je morala da bude odobrena od strane Staljina, o tome najbolje svedoci komunisticki zlocinac Milovan Djilas u svojim knjigama "Susreti sa Staljinom" i "Druzenje sa Titom", koje ti najtoplije preporucujem. Djilas je bio de fakto drugi covek politickog dela komunisticke partije u Jugoslaviji tokom rata, tako da se moze smatrati pouzdanim izvorom kada prica o susretima Tita i Staljina.

I da odgovorim na tvoje pitanje o cetnicima u Vojvodini: uopste ne objasnjavam, nisam se time bavio.

4. Rehabilitacija JVuO

Nije to bio nikakav politicki zakon koji je donet "zbog SPO-a". SPO je bio marginalni partner u toj vladi, a tvoja teorija zavere pada u vodu kad se zna da su za taj zakon glasali i DEMOKRATSKA STRANKA, SRPSKA RADIKALNA STRANKA, DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE, NOVA SRBIJA... Posto su to bile u to vreme opozicione strenke, nema apsolutno nikakvog smisla teorija da je zakon donet "da se odobrovolji SPO". Znaci ogromna vecina predstavnika gradjana je glasala za taj zakon, a dozvolicu sebi da kazem da i velika vecina gradjana srpske nacionalnosti ima slican stav. Naravno, ne sporim da ima i dosta ljudi kao sto si ti, ali ste svakako u manjini. Uostalom, i udzbenici istorije za osnovne i srednje skole, pisani jos pre donosenja tog zakona, su na toj liniji.

Ravnogorske spomenice... Kazes da je dodeljeno "vrlo malo Ravnogoskih spomenica". Ispravicu te: nije dodeljena nijedna. To nije zato sto nema zivih cetnika, nego zato sto se za svaku Ravnogorsku spomenicu trazi svedocenje 2 nosioca bilo partizanske, bilo Ravnogorske spomenice. Kako u trenutku donosenja zakona, Ravnogorsku spomenicu nije imao niko, da bi ona dodelila potrebno je svedocenje 2 nosioca partizanske spomenice. Posto oni, naravno, svojim zakletim neprijateljima nisu spremni da pomognu da steknu "suparnicku" spomenicu, a i da jesu, gotovo je nemoguce da ijedan partizan zna kada je neki cetnik pristupio JVuO, tako do sada nijedan cetnik nije dobio spomenicu, a nije za ocekivati ni da ce je dobiti(doduse, neki su pokrenuli sudski potupak, pa cemo videti). Taj deo zakona je bio direktan ustupak SPS-u(bivsim komunistima), kako ne bi uskratili podrsku tadasnjoj manjinskoj vladi Vojislava Kostunice.

5.Saradnja partizana sa ustasama i Nemcima

Postoje mnogobrojni verodostojni dokumenti i podaci koji potvrdjuju saradnju komunista sa ustasama jos od pre rata. I jedni i drugi su bili zvanicno(a i fakticki) teroristicke grupe koje su se borile za rusenje nasilno rusenje ustavnog poretka Kraljevine Jugoslavije. I jedni i drugi su se zalagali za rasturanje Jugoslavije na nacionalne drzave(kasnije su to komunisti preformurisali u zalaganje za stvaranje nacionalih republika u okviru Jugoslavije, sto su i ostvarili). Ustase su tu bile kud i kamo iskrenije, jer su se za to zalagale iz sopstvenih interesa i njihova ideja je proistekla od njih samih. Komunisti su se za to zalagali po nalozima Kominterne i Staljina, zeleci da rasture Jugoslaviju prvo na nacionalne drzave, a kasnije, kada su promenili stav, na republike u okviru Jugoslavije, po uzoru na SSSR. SSSR je to svesrdno podrzavao, jer je Kraljevina Jugoslavija bila osvedoceni neprijatelj Sovjetskog Saveza, primila je najvise "belih" izbeglica koje su bezale pred crvenim boljsevickim terorom(ili kako je to Lenjin skazal "diktaturom proleterijata"). Mnogi najistaknutiji ruski intelektualci su se skucili bas u Srbiji, a iz tog perioda potice i Ruska crkva na Tasmajdanu. Jugoslavija je takodje bila i poslednja zemlja koja je uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om, i to tek 1940, pred sam rat, iz cisto prakticnih razloga. Tako da je SSSR imao vise nego dovoljno razloga da zeli razbijanje Kraljevine Jugoslavije, a srpski komunisti su samo izvrsavali naredjenja iz Moskve. To je cinjenica koju cak ni najzadrtiji komunisticki istoricari ne poricu.

Sto se tice saradnje partizana sa cetnicima i Nemcima tokom rata, o tome planiram da napisem opsiram clanak na Vikipediji, jer sto reci predsednik pre neki dan: "Nema buducnosti dok se ne suocimo sa svojom prosloscu". Kada su ustase 10. aprila osnovale NDH, komunisti to nisu javno pozdravili, ali to je bilo nesto cemu su i oni tezili, a posle rata i uradili: stvaranje hrvatske drzave. Saradnja komunista sa ustasama trajala je tokom citavog rata, Djilas je vise puta isao u Zagreb da se susrece sa ustaskom vrhuskom na pregovorima, a o tome postoje svedocenja i sa ustaske i sa komunisticke strane, a na kraju krajeva i sam je to priznao u jednom od televizijskih intervjua. Zatim Andrija Hebrang, prvi covek komunista u Hrvatskoj, je tesno saradjivao sa ustasama. Kada je 1948. doslo do sukoba Staljina i Tita, Hebrang je pod tim optuzbama i uhapsen. Naravno, to se znalo i pre, a kako se i ne bi znalo kad je to bilo odobreno od strane vrha KPJ. Njegova saradnja sa ustasama je bila samo povod da se on uhapsi, jer se otvoreno stavio na stranu rezolucije Informbiroa, a da se samo malo drugacije izjasnio, nikada ne bi ni bio uhapsen. Pretpostavlja se da je zbog toga i ubijen u pritvoru, pa je to proglaseno za samoubistvo, da ne bi razotkrio saradnju partizana sa ustasama. Ovde ti preporucujem da procitas knjigu Mileta Milatovica "Slucaj Andrije Hebranga". Verovatno ti je poznato da je Milatovic bio jedan od kljucnih ljudi u hvatanju Draze Mihailovica, a inace je bio covek od poverenja Rankovica i Krcuna. On je 1948. bio islednik Andrije Hebranga u zatvoru i veoma detaljno opisuje svoje razgovore sa Hebrangom i dokumentuje saradnju Hebranga sa ustasama.

Sto se saradnje komunista sa Nemcima tice, ona je bila najucestalija od od pocetka okupacije do napada Nemacke na SSSR. Komunisti su Nemce docekali kao saveznike i pomagali im u kratkotrajnom Aprilskom ratu. Posle napada Nemacke na svog saveznika(sa kojim su podelili Poljsku)-SSSR, komunisticka saradnja sa Nemcima se propedila, ali nije i potpuno prestala. O tome cu pisati detaljno u clanku, a preporucujem ti da procitas knjigu Saradnja partizana sa ustasama i Nemcima.

Ovo o "komunistickom kodeksu o streljanju ustasa, a oslobadjanju cetnika" je vrlo ruzna i cinicna izmisljotina. Iz svog porodicnog iskustva znam da su zarobljeni cetnici ubijani bez ikakvog sudjenja, a i van mog iskustva takvih primera je mali milion. Vrlo malo cetnika je prezivelo zarobljavanje od strane komunista, a i ti koji su preziveli(uglavnom vrlo mladi ljudi, bez brada itd.) su slati u radne logore ili regrutovani u partizane. Imao sam priliku da upoznam i poznajem neke cetnike koji su po zarobljavanju poslati u radne logore, a poznavao sam jednog koji je bio uhvacen i postedjen, kao i cela njegova ceta, dobrom voljom partizanskog komandanta, ali niko od njih nije pusten, vec su svi jednostavno regrutovani u partizanske jedinice. Isti taj cetnik mi je pricao o svojim rodjacima, koji nisu imali tu srecu da ih zarobi taj dobronamerni komandant, nego su svi pobijeni bez ikakvog sudjenja.

Naravno, ustase gotovo nikad nisu bile streljane kada bi ih komunisti uhvatili, nego su gotovo uvek regrutovane u partizanske jedinice, a mislim da je najpoznatiji primer Marko Mesic, ujak doskorasnjeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesica, koji je kao istaknuti ustaski casnik ucestvovao u bici kod Staljingrada, a po povratku je "zarobljen" od strane partizana, a ubrzo je preuzeo komandom nad 1. jugoslovenskom brigadom JNA. On i njegovi ljudi su prihvaceni od strane partizana bez razmisljanja, iako tek sto su se vratili iz bitke protiv SSSR, iako su bili ustase. Takvih primera je mnogo, i to cu takodje obraditi u clanku o saradnji partizana sa ustasama.

6.Kolaboracija

Na tvoje vrednosne sudove u djeneralu i cetnicima necu se osvrtati, jer su irelevantni. Samo cu pomenti par grubih neistina: sastanak sa Titom je propao jer je Draza insistirao da partizani pristupe JVuO i da ga priznaju za vrhovnog komandanta, za sta komunisti nisu hteli ni da cuju, jer Drazi je nadredjen bio Kralj i vlada u Lonondu, a komunistima Staljin. Komunisti bi se pristupanjem JVuO odrekli osnovnog cilja svoje borbe, a to je bila revolucionarna borba sa ciljem uspostavljanja komunisticke vlasti krajem rata. Zato su i partizani kao svog najveceg najopasnijeg neprijatelja videli cetnike, a ne Nemce. Naravno, posto su u Srbiji cetnici bili neuporedivo popularniji, partizani su samo povremeno mogli da im zadaju poneki udarac, ali su zato neprestano napadali Nemce, sa namerom da izazovu retribucije, odnosno masovne odmazde Nemaca nad srpskim civilima. Mislili su, ispravno, da ce regrutovanje u Srbiji, gde su bili izrazito nepopularni pre rata, biti olaksano ako je narod u strahu za svoj zivot i ako nema sta da izgubi. Nije im odgovarao "danski model" okupacije, u kome narod ceka da velike sile rese rat. U tom slucaju Srbi bi bili postedjeni nemackog progona, ali zato partizani ne bi mogli da regrutuju tako i toliko ljudi u svoje redove, a brojnost im je bila potrebna, pre svega, kako bi unistili svoje najljuce neprijatelje-cetnike, koji su jedini stajali na putu stvaranja komunisticke drzave posle rata. Taj svoj stav partizani su domonstrirali stvaranjem tkz. "Uzicke republike", sto je jedinstven primer da se jedna oslobodjena teritorija smatra "republikom", ali to je bila i prva prilika da komunisti pokazu sta spremaju za ostatak zemlje. Inace, i to cu u dogledno vreme prepraviti, jer cetnici i partizani su zajedno oslobodili Uzice, kao sto su oslobodili i Loznicu i mnoga druga mesta. Sukobi su nastali oko uredjenja oslobodjenih teritorija. JVuO se zalagala za jednostavno uspostavljanje predratnih opstinskih vlasti, a komunisti su insistirali da oslobodjene teritorije budu ustrojene na komunistickim nacelima. Iz te borbe su partizani izasli kao pobednici, a cetnike, koji su neka od tih mesta i potpuno sami oslobodili, su pobili i proterali iz njih.

Sto se saradnje sa "kolaboracije" cetnika sa Nemcima tice, nje nikada nije bilo. Bilo je odredjenih kontakata u smislu borbe protiv komunista, ali to se ne moze nazvati kolaboracijom, jer uostalom komunisticka kolaboracija sa Nemcima od aprila do juna 1941. prevazilazi sve kontakte koje su cetnici u Srbiji imali sa Nemcima, a ti i tu opet mesas cetnike Koste Pecanca i JVuO! A podsetio bih te da je bas po Drazinom naredjenju vojvoda Kosta Pecanac osudjen na smrt zbog saradnje sa Nemcima. Takodje iz svog licnog porodicnog iskustva znam za krvave sukobe JVuO sa cetnicima Koste Pecanca i to su 1000 posto proveren informacije u koje nemam ni najmanjeg razloga da sumnjam. To,naravno, nije relevantno za Vikipediju, ali postoje mnoga svedocenja koja govore o tome, a o time se bavio i Samardzic u vise svojih dela.

Kada kazes "ne zelim da svaljujem na Drazu ono sto su cetnici radili u Crnoj Gori, Dalmaciji i Bosni" ne znam na sta tacno mislis. Prepostavljam da mislis na "pasja groblja" koja su komunisti ostvaljali iza sebe sirom Crne Gore? Ili mozda na ubistva "kulaka"(civila) u Hercegovini? Sto se cetnika tice, mozda i jedan jedini zabelezen masovniji zlocin za koji postoji indicija da su ga pocinili se odnosi na spaljivanje nekoliko muslimanski sela i ubistva muslimanskih muskaraca u tim selima. To je uglavnom delo Nikole Kalabica, a u pitanju je cista osveta za prethodne krvozedne zlocine koje su muslimani pocinili nad Srbima u tom predelu. Ogroman broj Srba je ubijen, a vecina tih Srba je imala clanove porodice u cetnicima. Naravno, ne opravdavam nijedan zlocin, ali covek kome zakolju sina,cerku,majku,oca, spale sve sto ima, ne razmislja racionalno i u stanju je svasta da uradi u besu i osvetoljubivosti. Tako je i doslo to tih zlocina u Bosni, koje je Draza najostrije osudio. To je cinjenica, i nemam nista protiv da se o tome pise i na Vikipediji, naravno uz obradu i mnogobrojnijih i obimnijih partizanskih zlocina nad civilima i cetnicima, koji su takodje neupitni. Zlocin je zlocin bez obzira ko je pocinilac,a ko zrtva, bez obzira na obim i "opravdanje", i tome treba pristupati hladne glave. Nadam se da je ovo jedna od onih stvari oko koje cemo se sloziti.

U to da li su "Ljoticevci dokazani fasisti" ne bih ulazio ovom prilikom, o tome postoje oprecna misljenja (recimo sveti vladika Nikolaj je Ljotica smatrao za patriotu i nacionalistu, a ne fasistu). U svakom slucaju, cetnici i ljoticevci se nisu "mirisali", vodili su i brojne borbe.

A o tome da je Nedic bio fasista nema ni govora, pa njegova slika je stajala u Vladi Republike Srbije zajedno sa slikama ostalih premijera, dok je ministar Dacic(bivsi komunista) nije sklonio. Nedica su Srbi iz miloste zvali "srpska majka", jer se spasao blizu milion izbeglica iz Slovenije i Hrvatske, to je covek kome su Nemci ubili sina jedinca, koji je pod prisilom prihvatio mesto premijera, jer je alternativa bila komadanje Srbije izmedju Bugara, ustasa, Madjara, Siptara i Rumuna, cak je i mapa vec bila napravljena. Nedic je sve sto je radio radio samo i interesu zastite i sto manjeg stradanja svog naroda. Preporucujem ti da pogledas snimak predstave Djeneral Milan Nedic sa Batom Stojkovicem i Mirom Stupicom u glavnim ulogama, a po scenariju akademika Dusana Kovacevica.

7. Visenacionalna objetivnost

Srbi su zeleli drzavu u kojoj zive svi Srbi, jer su je zasluzili prolivenom krvlju u ratovima za oslobodjenje od Turske i Austrougarske. Tito je Jugoslaviju podelio na 6 republika sa takvim granicama da je 3 miliona Srba ostalo van Srbije. Ogromne teritorije naseljene Srbima je pripojio novostvorenim republikama Hrvatskoj i BiH.

Hrvati su zeleli Republiku Hrvatsku. Tito im je, kao nagradu za NDH, prvi put u istoriji dodelio drzavu, pritom joj pripajajuci teritorije naseljene Srbima.

Krajem i neposredno posle rata izmedju 100 i 300 hiljada srpskih civila je pobijeno, a njihova imovina konfiskovana. Beograd je najdrasticniji primer.

Krajem i neposredno posle rata hrvatski civili nisu ubijani, a u Zagrebu je konfiskovano svega nekoliko stotina poseda.

Ustavom iz 1974. Srbija je podeljena na tri dela, stvorene su autonomne pokrajine sa svojim Ustavima, zakonima, skupstinama itd. Srbija nista nije mogla da odluci dok se sa tim ne sloze AP.

Ustavom iz 1974. Hrvatska nije podeljena, a Srbi nisu dobili apsolutno nikakvu autonomiju u okviru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, iako je njihov broj u tim republikama procentualno daleko prevazilazio broj Siptara i Madjara u Srbiji.

Tito je Hrvatima, Slovencima, muslimanima("Bosnjacima") dao pravo na samoopredeljenje. Srbima u Hrvatskoj i Bosni to isto pravo nije dato.

Toliko o Titovoj komunistickoj jednakosti. Ovo nije iz "srpske" ili "hrvatske" perspektive, ovo su cinjenice.

8.Zakljucak

Kao sto si ispravno rekao, tesko cemo jedan drugog ubediti u promenu stavova. Umesto da to pokusavam, predlazem da pokusamo da se slozimo oko cinjenica. Cinjenice koje su neosporne nece promeniti niciji stav, vec ce samo poboljsati kvalitet Vikipedije, sto nam je, pretpostavljam, obojici cilj. Umesto da ovo nastavimo tako sto ces mi ti sad odgovoriti gde gresim, pa onda ja tebi gde ti nisi u pravu, sto ne bi vodilo nicemu konstruktivnom, mislim da bi bolje bilo da mi odgovoris sa cim se slazes i sta prihvatas kao CINJENICE, jer ne postoje "perspektive" u Vikipediji, nego samo cinjenice. Ako ne postoje pouzdane cinjenice, onda treba navesti sve perspektive. Nadam se da se slazemo oko toga, jer bi nam to svima mnogo olaksalo posao. Mislim da bi trebalo poceti sa clankom o NOB-u, evo ja sam u uvodu predlozio jedno srednje resenje kako bi se sprecio ponovni rat izmenama. Pa tako redom, videti oko cega sve mozemo da se slozimo da su neosporne cinjenice, a ono oko cega nema koncenzusa treba obraditi iz svih postojecih perspektiva. Samo tako cemo spreciti "paralelnu istoriju, odnosno da clanci i partizanima i cetnicima iznose kontradiktorne informacije, jer onda je sav trud i moj i tvoj i svih koji ucestvuju u pisanju tih clanaka uzaludan. Pozdrav --Serbian (разговор) 06:47, 1. мај 2010. (CEST)

2

Sad kad si obrazlozio neke svoje stavove ja se jos pitam da li je u pitanju sala ili ljudi kao sto si ti stvarno postoje u mojoj zemlji... Moram da ti priznam da ono sto pises obiluje zadrtoscu i neznanjem, kao da izlazi direktno iz pera nekog od komunistickih "prvoboraca". A opet se i potvrdjuje staro pravilo da je stepen neznanja jednak stepenu samouverenosti u svoje stavove. Prosto neverovatno sta pises, kao iz nekog komunistickog revolucionarnog proglasa iz 1945. Eksremniji si od Jove Kapicica.

1."Па зар се други народи нису борили!?" Jesu se borili, ali na cijoj strani? Hrvati su tokom Prvog Svetskog rata u ogromnoj vecini ucestvovali na strani Austrougarske. A i koji je narod osim Srba dizao ustanke i borio se za slobodu? Slovenci? "Bosnjaci"? Hrvati? Ako je tako navedi i jedan jedini ustanak bilo kog od tih naroda protiv Austrougarske! Jedini ustanak 1875. u srpskog Hercegovini su podigli SRBI, pod patronatom Knezevine Srbije.

2."Мораш схватити чињеницу да Лика, Банија, Кордун, Далмација и други крајеви насељени Србима никада нису били у Србији. Чак и многе избеглице, а познајем их много, чак и после 15 година кажу да су из Хрватске!" Te teritorije nikada nisu bile deo Hrvatske, a bile su naseljene Srbima. Bilo je logicno da pripadnu onom narodu koji na njima zivi. Na kraju su komunisti i jedan od najstarijih srpskih gradova- Dubrovnik, prepustili Hrvatskoj. Ajde sad mi jos reci da je bilo kad u istoriji Dubrovnik bio hrvatski, pa da vise ne diskutujemo. A ja mogu da ti navedem bar 5 srednjovekovnih dubrovackih pesnika koji su se smatrali Srbima i to iskazivali kroz umetnost. Komunisti su, nazalost, prihvatili ustasku logiku da su svi katolici=Hrvati.

3.Crnogorci su uvek bili Srbi. Kralj Nikola je tezio da se ujedini sa Srbijom, samo sto je smatrao da Crna Gora, kao "LUCA SRPSTVA" treba da da vladara, odnosno zeleo je da to bude on. Posto o ovoj temi znam mnogo, a ti ocigledno nista, pozivam te da mi navedes i jednog jedinog crnogorca koji je pre 1918. sebe smatrao SAMO CRNOGORCEM, A NE I SRBINOM. Ili cak i pre 1945, a da nije bio komunista???

Mi smo Srbi narod najnesrecniji,svaki Srbin koji se prevjeri prosto vjeru sto prigrli drugu no mu prosto ne bilo pred Bogom, sto ocrni obraz pred svijetom, te se zvati Srbinom ne hoce- Njegos, Gorski Vijenac.

4."Бошњаци је завнични назив Муслимана". Tako sebe taj "narod" naziva. A pre toga muslimani su bili upravo to-muslimani. Musliman oznacava versku, a ne nacionalnu pripadnost. Mesa Selimovic je bio musliman, ali je uvek isticao da je Srbin, slicno kao i Kusturicini preci.

5.Kazes "А ја неверујем ни њима ни теби, за убијање било каквих НЕДУЖНИХ цивила". Veruj, ne veruj, masovne grobnice sirom cele bivse Jugoslavije. Slovenci su iskopali preko 400 masovnih grobnica... "Pasja groblja" po Crnoj gori... U Srbiji je, naravno, bilo najvise zrtava, a ti ne verujes, jer su tvoji preci nisu stradali.

6."Војводина је имала своју аутономију и унутар Аутсроугарске, а уласком у Југославију изгубила је сва права." Prosto neverovatno da neko 2010. godine moze ovako nesto da napise. Vojvodina je imala autonomiju u Austrougarskoj, jer je bila naseljena srpskom nacionalnom manjinom: VOJOVODSTVO SRPSKO. To sto ti pricas nema nikakvog smisla, nije izgubila nikakva "prava" ulaskom u Jugoslaviju nego su Srbi pristupili svojoj drzavi, pa je samim tim nestao razlog za autonomiju.

7."U vojvodini zive Nemci"! O cemu ti pricas, da li uopste znas koliko je Nemaca(folksdojcera) pobijeno posle drugog svetskog rata, sada u celoj Vojvodini gotovo da ih vise nema, a komunisti su proterali i pobili desetine hiljada, to je neosporna cinjenica.

8."Стварање покрајина унутар Хрватске или Босне и Херцеговине, није било потребно јер су Срби и у једној и другој републици били равноправни народ". A Siptari, Madjari, Slovaci, Rumuni su bili neravnopravni u Srbiji? Alo pa jesi ti svestan sta se dogadjalo u Hrvatskoj i Bosni od 1941 do 1945... 700 hiljada Srba u Jasenovcu, ko zna koliko hiljada su jos muslimani pobili. A koliko je Siptara, Madjara, Slovaka, Rumuna, Bugara stradalo od Srba tokom rata? Cak naprotiv, Siptari, Madjari i Bugari su vrsili stravicne zlocine nad Srbima. Hrvati i muslimani su nagradjeni republikama, a nacionalne manjine autonomnim pokrajinama.

9."Назив Народноослободилачка борба је коришћен јошу току самог рата". Slazem se, koristili su ga komunisti. Narod ga nikada nije koristio. Vikipedija nije komunisticki pamflet, nego enciklopedija, pa zato treba biti objektivan.

"тај исти назив се користи и на другим википедијама, што можеш проверити". Ne sumnjam da se koristi, kad su i na drugim vikipedijama te clanke pisali ljudi slicni tebi. To sto se nesto koristi na drugim vikipedijama nije nikakav izvor niti daje bilo kom podatku verodostojnost. Evo ja sad mogu da napravim jedan clanak na 10 razlicitih vikipedija i onda da se pozivam da ga sve one koriste.

10.Ja ne bih dalje ulazio u raspravu o istorijskim pitanjima, mislim da nam je znanje o istoriji prilicno nejednako, pa tesko da mozemo da budemo ravnopravni sagovornici. Ti si pametno rekao u jos u prvom pasusu da mi jedan drugog ne mozemo ni u sta da ubedimo. Nego ajde da se okrenemo temama koje se ticu vikipedije, odnosno razloga zbog koga sam ovde: Clanak o NOB-u" - kao sto sam prethodno rekao, za sada necu traziti da se ti clanci preimenuju, jer ima mnogo vaznijih tema, ali mislim da bi bilo dobro da se dogovorimo oko uvoda kako bismo sprecili ovaj rat izmena. To sto si ti neki clanak napisao ne daje ti za pravo da u njemu pises sta hoces. Ja sam ti u prethodnoj poruci predlozi srednje resenje, a ti nisi odgovorio pa evo opet: da u uvodu u clanak stoje zvanicni nazivi vojnih formacija koje su bile komunisticki neprijatelji, a u nastavnu clanka nemam nista protiv da stoje skracenice (cetnici, nedicevci, ljoticevci...). Nadam se da mozemo oko toga da se slozimo?

--Serbian (разговор) 08:10, 2. мај 2010. (CEST)

Problem

Nemoj komunicirati sa njim. Covek je ostrascen i sa njim nema sta pricati. -- Bojan  Razgovor  21:25, 2. мај 2010. (CEST)

Ако ниси знао

Када су јужни Словени кренули на Балкан, размишљали су о свом имену. Срећући разне људе на путу до Балкана, чули су свакакве речи и изразе, и на крају су себе назвали Срби. Хрватска је настала 1941. (усташким проглашењем); Србије (осми век); Црна Гора (увек су призанавали Србе као врховну власт, док им земљом не завлада мафија)

IP

Ne mogu da ga blokiran, jer nije registrovan. Mogu samo clanke da zastitim da ne dira. -- Bojan  Razgovor  20:28, 3. мај 2010. (CEST)

Народни херој

Пронашао један податак који наводи да је само један народни херој био Ром. Да ли би могао да провериш тај податак и да ми кажеш који је то народни херој у питању? --109.93.81.183 (разговор) 22:01, 15. мај 2010. (CEST)

Александар Војиновић

"2. августа, извршио напад на хотел "Парк" у Нишу, бацивши две бомбе на немачке официре и подофицире. Сматра се да је тада погинуло и рањено око 30 припадника Вермахта. "

Убацили смо слику споменика везано за ово. Да ли имаш идеју где може да се нађе нешто о том догађају? Да ли имаш нешто о томе? --Алекс (разговор) 23:40, 15. мај 2010. (CEST)

Одликовање

С обзиром да имамо чланке о одликовањима Републике Српске, СФРЈ, Совјетског Савеза и још неких држава, било би добро кад би написали и чланак о Одликовањима СР Југославије и касније СЦГ. Alexzr88 (разговор) 14:00, 4. јун 2010. (CEST)

Па добро, кад средиш лиценцу уклони оно обавештење.--M!cki ^talk 21:51, 5. јун 2010. (CEST)

Инфо о називима улица

Поштовање - али погрешно си разумео. Нигде нисам "у неколико чланака о народним херојима стављао податке о називима улица које су носила по њима". Стављао сам информације о томе да су им те улице одузете, што сматрам релевантним за савремену историју и перцепцију њиховог дела.--Gorran (разговор) 22:43, 13. јун 2010. (CEST)

У том случају мислим да је правилан поступак навести документован карактеристичан пример, и додати да то није изузетак, него правило, и да говори о владајућем односу према антифашистичкој традицији. Поздрав! --Gorran (разговор) 23:05, 13. јун 2010. (CEST)

Није наведен извор за Слика:6033.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:6033.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. micki

Није наведен извор за Слика:Grob narodnih heroja.JPG

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Grob narodnih heroja.JPG. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{ГЛСД-ја}} да би предао(ла) рад под ГЛСД (GNU FDL) лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. micki

Категорије

Избацили смо их,обојица,јер се већ налазе као подкатегорије у тој категорији.

Ако отвориш категорију Велики отаџбински рат,видећеш да се налази у категорији Совјетски Савез у Другом светском рату,која се пак налази у категоријама Други светски рат по државама (која је део категорије о Другом светском рату) и Историја Совјетског Савеза (која је део категорије Совјетски Савез,која је јопет део категорије Историја Русије).

Даклем,никоме ништа не смета и нико овден ич не гурка под тепих,већ се ради о простој функционалности рада тј. непотребном дуплирању категорија. Црни Бомбардер!!! (†) 01:06, 4. јул 2010. (CEST)

Није у питању овај или онај чланак,ја кад год налетим на неко дуплирање категорија,ја их проверим и уклоним вишак (након што додам неку додатну катогегорију,ако за тиме има потребе).

Као што сам већ рек`о,уколико сваки чланак "обогаћујемо" са крдом категорија,онда се тек ствара конфузија и обесмишљава постојање категорија,које имају за циљ да олакшају груписање уско сродних појмова.Замисли,када би све чланке везане за Историју,ставили у категорију Историја?Она би била пренатрпана и у њој нико не би мог`о да се снађе.Због тога се и праве подкатегорије,да би се олакшала организација сродних чланака у мале и логичне целине. Црни Бомбардер!!! (†) 21:03, 5. јул 2010. (CEST)

Јевреји

Избегавају се националне категорије са присвојним придевом. Користе се облик „Јевреји у ...“. --212.200.192.159 (разговор) 20:30, 7. јул 2010. (CEST)

Овде је другачија ситуација. Ако мислиш да грешим, слободно се распитај по тргу. --212.200.192.159 (разговор) 20:38, 7. јул 2010. (CEST)

Овде имамо категорије нпр. Срби у Америци, у Хрватској итд. --212.200.192.159 (разговор) 20:40, 7. јул 2010. (CEST)

Већ је било на више места расправе о енглеском начину именовања таквих категорија. Из тих расправа је закључено да је препоручљивије да се користи локациони начин (Неки у нешто) него присвојни начин (Нечији неки). Мислим да је ово за Мађаре изузетак. Али свакако би требало покренути расправу или питати на тргу да би се постигао усмени договор за именовање тих категорија. --212.200.192.159 (разговор) 21:01, 7. јул 2010. (CEST)

Џемо Биједић

Поздрав, Видим да си навалио да зваршиш оно што си започео. Ја сам се повукао, јер сам прозван, као србомрзац. Појавио се Горан са нашим темама, али видим да га поједици оспоравају, поготово његове текстови о учесницима рата са којима смо скупштинском одлуком изједначени. Свако добро.--Drazetad (разговор) 19:32, 15. јул 2010. (CEST)

И поред најбоље воље нисам нашао списак носиоца Ордена. Можда би се могло проверити кроз њихове биограхије, ако на неког сумњаш. Дај ми списак па да проверим за оне чију биографију имам.--Drazetad (разговор) 21:54, 15. јул 2010. (CEST)

Носиоци ордена

• Рато Дугоњић--Drazetad (разговор) 22:50, 15. јул 2010. (CEST)
• Иван Гошњак--Drazetad (разговор) 23:06, 15. јул 2010. (CEST)

Све сам их проверио у књигама које имам. Са овог списка не могу никога да елиминишем, јер у њиховим биографијама пише само Орден народног хероја и друга висока одликовања, тако да је сигурно да су неки од ових, а можда и сви добили и Орден јунака социјалистичког рада. --Drazetad (разговор) 23:48, 16. јул 2010. (CEST)

Ustaški oficiri i jedinice

Ponekad pišem članke u kojima se pominju ustaški oficiri i njihove jedinice. To su po pravilu drugačiji činovi i nazivi jedinica od onih u VJ, JNA ili sadašnjoj vojsci Srbije. Kakav je tvoj savet po pitanju prevođenja tih naziva, t.j. šta misliš da li uopšte treba prevoditi izraze bojovnik, pukovnija, satnija.... i slično u u major, divizija, bataljon...? Ovo sam te pitao jer sam primetio da se baviš tematikom vezanom za Drugi svetski rat. --Antidiskriminator (разговор) 23:19, 18. јул 2010. (CEST)

Hvala na odgovoru. Dok sam nešto radio u međuvremenu, pomislio sam da ih treba prevoditi jer prevodimo činove iz drugih jezika. Sad kad vidim tvoj odgovor, imajući u vidu da je u pitanju isti (sličan) jezik, mislim da si verovatno u pravu po tom pitanju. Što se tiče ustaša, oni nisu direktno predmet mog interesovanja i u principu ne pišem neku seriju biografija o ljudima koji su bili ustaše, već se u člancima o BiH koje pišem često pominju neke ustaše ili njihovi činovi i jedinice. Hvala još jednom na odgovoru.--Antidiskriminator (разговор) 23:52, 18. јул 2010. (CEST)

Moram da pitam još jednom jednu stvar, da bih bio siguran da sam dobro shvatio. Tvoj stav je, ako sam dobro shvatio da ne treba na primer satnija prevoditi u četa već ostaviti satnija a napraviti vikivezu ka četa? Ili misliš da treba napraviti poseban članak pod nazivo satnija?--Antidiskriminator (разговор) 00:02, 19. јул 2010. (CEST)

Slažem se i prihvatam tvoj predlog. Nadam se da drugi korisnici neće imati ništa protiv.--Antidiskriminator (разговор) 00:14, 19. јул 2010. (CEST)

Херцеговци

Категорије Билећани и Требињци се налазе већ у категорији Херцеговци, тако да нема потреба за дуплирањем категорија. Иначе те категорије за градове су направљене да би се категорија Херцеговци растеретила. --109.92.115.207 (разговор) 00:00, 19. јул 2010. (CEST)

Kategorija Bosna i Hercegovina u Drugom svetskom ratu

Da li to znači da je tvoj stav da postojeća kategorija "Bosna i Hercegovina u NOB" treba da bude podkategorija kategorije (koju tek treba napraviti) "Bosna i Hercegovina u Drugom svestskom ratu?--Antidiskriminator (разговор) 00:04, 19. јул 2010. (CEST)

Slažem se i prihvatam tvoj predlog. Nadam se da drugi korisnici neće imati ništa protiv.--Antidiskriminator (разговор) 00:13, 19. јул 2010. (CEST)

Video sam da si imao polemiku sa BČ oko kategorizacije. Još pre nego što si ti reagovao ja sam razmišljao o tome da pokrenem polemiku oko ove kategorizacije jer se moje mišljenje potpuno poklapalo sa tvojim. Ta kategorija je i meni delovala smešno, kao i tebi, kao na primer kada bi neko napravio kategoriju "RS u periodu velikog praska". Međutim, čitao sam i njegove odgovore koje ti je uputio i u jednom trenutku nisam baš bio potpuno siguran da je njegova argumentacija bila potpuno neispravna. Zbog toga se nisam uključio u vašu polemiku i još uvek nisam baš 100% siguran šta da mislim o tome.--Antidiskriminator (разговор) 00:20, 19. јул 2010. (CEST)

Naravno da ću se tebi obratiti jer i sam znaš da si ovde verovatno najveći autoritet kada je je II svetski rat na Balkanu u pitanju. Rado ću se odazvati svakoj zajedničkoj akciji vezanoj za Drugi svetski rat koju pokreneš ali moram da priznam da je trenutno predmet mog interesovanja malo starija istorija zapadnog balkana. Za sada.--Antidiskriminator (разговор) 00:38, 19. јул 2010. (CEST)

Категорије и наслови

Članak se zove Седма црногорска бригада НОВЈ. Naziv sa "Budo Tomović" je preusmerena varijanta. Dakle, slažem se sa svim primedbama. Što se tiče kategorija, već neko vreme nosim se mišlju da napravim niz šablona, pa se možeš uključiti u rad. Slažem se da se iz tekstova izbace uopštene kategorije - moj svaki tekst ima specifičnu kategoriju, pa to nije nikakav problem. Pozdrav!--Gorran (разговор) 03:13, 19. јул 2010. (CEST)

"избацимо оно НОВЈ" - ту треба задржати дозу опреза. Нпр, постоји четничка 3. крајишка бригада, усташка 1. хрватска ударна дивизија, четничка 1, 2, 3. српска ударна дивизија, 4. сплитска бригада хрватске војске из двеедесетих, разне крајишке и источнобосанске бригаде и дивизије из двеедесетих... --Gorran (разговор) 12:27, 19. јул 2010. (CEST)

Ре: Име категорије

Битка на Неретви јесте операција НОВЈ између осталог, као што је и операција ЈВуО (помало сређујем тај чланак, и то сам тамо објаснио). Категорија Осовинске операције у Југославији такође постоји, само је нисам применио на старије чланке које нисам ја писао. Мени овај назив одговара, а ти, ако сматраш да је поред ње потребна и корисна категорија Осовинске операције против НОВЈ, немам ништа против.--Gorran (разговор) 02:56, 21. јул 2010. (CEST)

Мене си питао за Слободана Лазаревића Лазу, а мислио си на Светолика. Светолик ми је женин рођени стриц, па о њему неби писао из разних разлога. Све што си нашисао стоји осим неких интересантних детаља које је боље прескочити.--Drazetad (разговор) 19:04, 23. јул 2010. (CEST)

Ре;Устанак у Србији 1941.

Поздрав, друже, и хвала на исправкама! Што се тиче категорије "Устанак у Србији 1941", мени се чини да она није сувишна, као поткатегорија "борби у Србији", уз још један број - нпр "Борбе у Србији 1943", "Борбе у јужној Србији 1941-1944", и слично. Ако буде написано довољно чланака, а материјала има, доприноси прегледности. Што се тиче "НОП одреда", они су се оригинално звали "народноослободилачки", а не "партизански". --Gorran (разговор) 17:02, 1. август 2010. (CEST)

Franjo Knebl

Овај чланак је данас постављен, а означен као почетник. Има задовољавајући количину података, само што фали сређивање и викивезе. Да ли би могао да га средиш? --93.86.187.149 (разговор) 21:23, 6. август 2010. (CEST)

Пребацио сам га. --93.86.187.149 (разговор) 21:29, 6. август 2010. (CEST)

ПС. За ИПовце не важи шаблон „добродошао“ него шаблон „непознати“. --93.86.187.149 (разговор) 21:29, 6. август 2010. (CEST)

---

Можеш ли да средиш овај чланак? --109.93.193.176 (разговор) 19:13, 20. август 2010. (CEST)

Како си?

Велике и нагле промене времена. Велика влажност ваздуха. Тешко и напорно време и метеоролошки а и овако. Једноставно сам осетио потребу да те поздравим и питам како си. --Antidiskriminator (разговор) 01:22, 14. август 2010. (CEST)

Лиценца за слике

Јел овако треба да буде лиценцирана слика[[1]]?--Plamen (разговор) 00:49, 24. август 2010. (CEST)

АВНОЈ

Хоћу да ти пошаљем чланак о Првом заседању АВНОЈ-а и слику везану уз заседање. Јел може преко маила или некако другачије?--Plamen (разговор) 20:47, 24. август 2010. (CEST)

Послао сам ;)--Plamen (разговор) 21:00, 24. август 2010. (CEST)

Одговорио сам ти на маил ;)--Plamen (разговор) 21:45, 24. август 2010. (CEST)

Možeš ih slati i direktno na ostavu, ako znaš engleski. -- Bojan  Razgovor  13:58, 25. август 2010. (CEST)

OK. -- Bojan  Razgovor  15:03, 25. август 2010. (CEST)

Тито, слике

Баци поглед овде. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:27, 30. август 2010. (CEST)

Иван Кркач

Поздрав Нашао сам на хрв. вики текст о народном хероју Ивану Кркачу. Текст је добар, референциран, а што је најбитније ми га немамо, па сам га преузео, пребацио на ћирилицу и „превео“ неке речи са хрватског. Текст је завршен, али ћу оставити налепницу радови у току, да га ти погледаш и исправиш на термине које ми користимо. Кад завршиш скини налепбницу. Оставио сам је да неки „стручњаци“ који су алергични на ове теме не преправљају. Поздрав--Drazetad (разговор) 19:43, 8. септембар 2010. (CEST)

Ево један исти случај Вицко Крстуловић, погледај хрватски текст, имају и слику коју су објавили са дозволом Београдског архива. Није онај квалитет текста, али боље ишта него ништа, а полавиће његово име на неколико наших спискова. Кад погледаш обриши налепницу--Drazetad (разговор) 22:50, 8. септембар 2010. (CEST)

Вицко

Тренутно немам слику Вицка Крстуловића, јер нисам код куће, али рачунај да ћу ју поставити најкасније до недеље.--Plamen (разговор) 21:44, 9. септембар 2010. (CEST)

Категорија:Слике народних хероја

Како точно да убацим слике у ту категорију?--Plamen (разговор) 22:39, 9. септембар 2010. (CEST)

ОК, хвала на помоћи!--Plamen (разговор) 22:48, 9. септембар 2010. (CEST)

Ево види сад слику Шпире Мугоше--Pinki (разговор) 22:49, 9. септембар 2010. (CEST)

Једва смо постигли договор на тргу у вези овога тако да нико не буде угрожен. Договорено је да се додаје ИЗ да би што тачније сврстали одређене људе у те категорије, те да се избјегне оно да ти људи припадају нечему. Тако да смо одлучили да буде оно ИЗ у свим категоријима на википедији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:06, 10. септембар 2010. (CEST)

Гдје је проблем?

Образложи зашто правиш другу категорију, без ријечи „из“. Идеш у сукоб с другим корисником поводом тога, и требао би образложити то. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:08, 10. септембар 2010. (CEST) с. р.

Да, и ја се ту дјелимично слажем. Мени то „из“ је исто прихватљиво само за ове данашње државе, али се такође противим и томе да гласи Политичари СР Босне и Херцеговине. Можда би било најбоље да се то назива „Политичари у СР Босни и Херцеговини“ односно „Политичари у Србији“, „Политичари у Републици Српској“ итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:16, 10. септембар 2010. (CEST) с. р.

Па и нису били то прави политичари, како кажеш, не у садашњем смислу, а можеш те категорије направити ако имаш воље. Само, требао би насловити „Друштвено-политички радници у СФРЈ“. Мислим да је оно „у“ сасвим прихватљиво и у пракси је и до сада били у категорисању. Тако ће бити измијењене и оне остале категорије о политичарима, по писању „у држави“. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:25, 10. септембар 2010. (CEST) с. р.

Па направићу, није ми тешко... Почећу од СР Бих... Поздрав--Pinki (разговор) 23:34, 10. септембар 2010. (CEST)

На кога мислиш када кажеш „ви сте направили грешке без знања заједнице“? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:00, 11. септембар 2010. (CEST)

Категорија Босанскохерцеговачки политичари није направљена по вољи заједнице. Тако да се не трудиш много, пошто ће да категорија у сваком случају да буде испражњена. Дакле неће да постоји. Посебно немој да дираш категорију Политичари у СР Босни и Херцеговини, пошто је то правилан назин и тако ће и да буде. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:05, 11. септембар 2010. (CEST)

Захтјев за аутоматски патролисан статус за тог корисника је већ на чекању. О њему ће се одлучити. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:14, 11. септембар 2010. (CEST) с. р.

Један од бирократа. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:16, 11. септембар 2010. (CEST) с. р.

Поставио сам захтев још 7., а нико се након 72 часа од постављања захтева није огласио. То значи да нико нема ништа против давања права том кориснику, тако да су бироктрате још јуче увече требале да му их доделе. --Новак (разговор) 16:05, 11. септембар 2010. (CEST)

Не брини ништа, биће враћена. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:17, 11. септембар 2010. (CEST)

О чему говориш? Ако можеш објасни ми мало боље своје ставове? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:21, 11. септембар 2010. (CEST)

Не разумијем поруке које шаљеш на моју страницу за разговор? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:26, 11. септембар 2010. (CEST)

Zahvaljujem na ordenju :) theminer

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник TheMiner (разговор • доприноси) | 02:38, 11. септембар 2010

Да ли сам ја одговорио на твоје питање о Краљевству СХС. Много сам нервозан. Написао сам пола странице, а сад видим да ти је вероватно нисам послао. Морао сам хитно изаћи па сам искључио компјутер. Нисам ни ја знао, али Краљевство је постојало од 1919 го 1923 када је променило име у Краљевину СХС. Постојао је и текст о Краљевству, који је Жељко преусмерио на Краљевину Југославију. Мој разговор са њим можеш видети на његовој страни за разговор, да ти не препричавам. Ако он не раздвоји текстове онда ћу ја вратити све где сам то исправио у твојим текстовима. Што се тиче тачке нисам је ни ја писао, али су ми почели исправљати, па сам је почео писти. Три дана је трајала дискусија и ништа није усвојено, али је било више да се тачка ставља иако то није написано у правопису, што је наводно пропуштено. Ако сам ја то негде исправио слободно врати, јер и ја мислим да не треба. Видим да си се укључуио у разговор о категоријама. Немој се нервирати. Поздрав--Drazetad (разговор) 20:03, 11. септембар 2010. (CEST) Поздрав, Јуче сам поново био извређан због онога што сам написао на Тргу/Разно у дискусији о категоризацији, поготово кад је администратор Мики подржао мој предлог, онда је извређан и он. Ово само да знаш, него да ли си знао да постоји Категорија: Република Српска у Другом свјетском рату и да је у тексту Урош Дреновић рођен 1911 у Републици Српској. Где ја живим кад појма немам да је Република Српска постојала пре 1995. Најзанимљивије је да се аутор тог текста буни ако неко у периоду до 1918. напише рођен и Босни и Херцеговини него због прецизности треба у Аустријској провинцији Босни и Херцеговини или убијен у НДХ, јер држава није званично призната, али може овако како је написано иако РС никад није била држава. Сваким даном википедија губи на свом каквом таквом досадашњем угледу.--Drazetad (разговор) 16:00, 13. септембар 2010. (CEST)

КЈ и СССР

Видео сам у једном твом чланку о народном хероју податак да су КЈ и СССР склопили споразум о пријатељству 6. априла 1941. Пошто на Изворнику постављам документа о историји Србије и Југославије, заинтересовала ме је ситуација око односа између тих двеју држава. Да ли имаш текст споменутог споразума код себе (у својој литератури), и, ако да, да ли би могао да га поставиш на Изворнику.

Имао бих још једно питање у вези са споразумима. Негде сам прочитао да су склопили неки споразум у јулу (јуну) 1940, али нисам могао да нађем податак који је то споразум. Да ли би знао о ком је реч. --Новак (разговор) 00:07, 13. септембар 2010. (CEST)

Мислим на овај. Иако година није била у односима са СССР, због убиства ове планиране веренице или нечега другог, ипак су након земљотреса у Херцеговини (штампани) медији покренули вишенедељену капмању за успостављање односа због велике совјетске солидарности. Но, да не скрећем са теме разговора: ако немаш текст тог споразума, да ли би могао да ми кажеш ког је датума тачно био. У наведеној биографији наводи се 6. а овде 5. април. --Новак (разговор) 16:43, 13. септембар 2010. (CEST)

ХВАЛА Gojkomm (разговор) 11:02, 19. септембар 2010. (CEST)

Захваљујем се пуно на пруженим подацима. Они су ми помогли да саставим сиже успомоћ којег сам направио један скуп потенцијалних књига које би могле да имају нешто о том споразуму. Ових дана сам обилазио градске библиотеке и одсеке народне, тако да сам имао велики куп дела да преглеђујем. Додуше, нисам успео да дођем до домаћих књига из периода СФРЈ које говоре о предратним совјетско-југословенским односа, али сам зато пронашао неколико књига страних аутора чије су теме спољашњи односи Краљевине Југославије у периоду 1934-41. као и дипломатска криза из истог периода. У тим књигама домогао сам се неких делова споразума који, на жалост, нису на српском језику него на хрватском и енглеском. Захваљујем се још једном на указаној помоћи. --Новак (разговор) 19:07, 29. септембар 2010. (CEST)

П. Павловић и Ф. Саломун

Да ти будем искрен први пут чујем за ове људе, као и за чињеницу да је неком одузиман орден народног хероја. Ипак, свакако ћу да ових дана потражим неке податке о њима и тако проширим знање :) --Plamen (разговор) 21:58, 20. септембар 2010. (CEST)

Поздрав. Кад будеш имао времена погледај разговор уз текст Урош Дреновић. Има свега. Кад је афирмативно наводе се Прес и Самаџић, а кад ти исти напишу нешто лоше о јунаку овог текст, онда су лажи и фалсификати. --Drazetad (разговор) 22:15, 20. септембар 2010. (CEST)

Нисам ни мислио да се укључиш у разговор, него да видиш како се нови корисник Киш носи са тим, шта му се одговара и како се пише и шта се мисли о неистомишљеницима.--Drazetad (разговор) 22:39, 20. септембар 2010. (CEST)

Да ли си приметио да си цитиран у разговору Баш Челика са Свифтом Разговор--Drazetad (разговор) 23:25, 20. септембар 2010. (CEST)

Драго ми је да си погледао емисију Утисак недеље коју сам препоручио. Надам се да је била поучна реч ИСТОРИЧАРА! Лаку ноћ.--Свифт (разговор) 00:38, 21. септембар 2010. (CEST)

Тим

Нисам више за озбиљан рад. Видиш да пишем обичне текстове. Да будем у тиму, а да не доприносим бар исто као и остали, није фер. Повремено ћу се укључивати, али не могу преузети обавезу. Између осталог почео сам се све више нервирати кад прочитам глупости појединих корисника, који шта год да пишу, морају провоцирати нормалан свет, а поготиово кад ми почну брљати по текствовима. Желим успешан рад целом тиму, а ја ћу се укључивати повремено кад будем нашао нешто интересантно. Могу се ставити на списак, да се види да сам са вама, али не гарантујем неки већи рад. Поздрав --Drazetad (разговор) 13:56, 22. септембар 2010. (CEST)

Ево учланио сам се, па колико помогнем, помогао сам. Какав почасни члан то не прихватам. Поздрав--Drazetad (разговор) 14:14, 22. септембар 2010. (CEST)

Истра и Мославина у НОБ-у

Супер! Када средим чланке о Славонији и Банији у НОБ-у, бацит ћу се и на писање чланака осталих региона Хрватске у НОБ-у. --Plamen (разговор) 22:31, 22. септембар 2010. (CEST)

Решио сам да напишем чланке о познатијим народним херојима Југославије, који још недостају. У идућих пар дана намеравам да их поставим још :) --Plamen (разговор) 00:00, 24. септембар 2010. (CEST)

Свиђа ми се како си уредио Портал. Свака част! Лепо је тако уредити портал у част неке годишњице и слично. --Plamen (разговор) 00:23, 24. септембар 2010. (CEST)

Секретари ЦК КПХ

Требало би у шаблон „Секретари ЦК КПХ-Председници ЦК СКХ (1941-1990)“ убацити Ђуру Шпољарића (први секретар, 1937-1939) и Владу Поповића (трећи по реду, 1941). --Plamen (разговор) 22:54, 27. септембар 2010. (CEST)

Кућа Дубрава

Плоча је са куће Пете земаљске конференције КПЈ скинута почетком 1990-их, како би се потиснуло сећање на историју КПЈ. Ту је био музеј, а данас је то вртић. Исту судбину су у Загребу доживели и музеј револуције народа Хрватске, Осме партијске конференције загребачких комуниста (плоча није уклоњена), Прве земаљске конференције КПХ и Осмог загребачког корпуса. Још нисам ништа потражио о Саломону и Павловићу. О њима могу једино да сазнам нешто из првог издања Енциклопедије Југославије, али тренутно нисам у могућности да проверим информације у тој енциклопедији. Кад нешто пронађем, јавићу ти. Поздрав! --Plamen (разговор) 00:01, 29. септембар 2010. (CEST)

Слике хероја

Тренутно нисам у могућности да постављам слике народних хероја из 2. свеска НХЈ, јер ми није ту код куће. Зато бих те молио да постављаш текстове о народним херојима до слова М, бар идуће две недеље :) Поздрав! --Plamen (разговор) 16:41, 3. октобар 2010. (CEST)

Хвала за споменицу

Хвала на споменици, мада када сам видео брљотину коју сам направио када сам брзоплето узео у обзир некредибилне и неадекватне изворе информација за наводе о Кикиној умешаности у ликвидације политичких неистомишљеника, баш сам се био постидео. За "казну" сам почео да пишем неколико текстова који обухватају период ДСР и који ће врло брзо угледати светлост дана.--Antidiskriminator (разговор) 10:38, 5. октобар 2010. (CEST)

Поставио сам два чланка са тематиком из Другог светског рата. У питању су Топовске шупе и Милишићева циглана. Знам да можда не спадају баш у НОР али ипак се тичу периода који је период твог интересовања и уређивања, па ако се могу употребити у твом раду биће ми драго. --Antidiskriminator (разговор) 10:28, 6. октобар 2010. (CEST)

Молба

Малопре сам обрађивао наеље Главатичево у Херцеговини, па би те замолио да кад будеш имао времена погледаш део Главатичево у НОР-у, и видиш да кли сам добро употребио термине, односно имена јединица које су учествовале у том делу Херцеговине, а мажеш и додати нешто, ако имаш податке. Хвала ти.--Drazetad (разговор) 12:26, 6. октобар 2010. (CEST)

Планинц, Павловић, Чемерски

Потрудићу се да ових дана нађем понешто о другарици Планинц, као и слику. Иначе, пронашао сам податке о Павлу Павловићу, али не желим да их ставим на Википедију, док не откријем када је умро. До 1968. године још је увек био жив. О Францу Саламону засад још ништа нисам успео да пронађем. Занима ме знаш ли можда је ли Ангел Чемерски још увек жив. Ако није, замолио бих те да пробаш да пронађеш датум када је умро и где. Другарски поздрав! --Plamen (разговор) 15:41, 8. октобар 2010. (CEST)

Будислав Борјан

Погледај овај текст. Можда је интересантан за портал. Није велик, јер немам више материјала.--Drazetad (разговор) 22:06, 15. октобар 2010. (CEST)

Данас сам написао кратки текст Герилац (новине), који се може повезати са текстом Дрвар у Народноослободилачкој борби јер се тамо помиње.Поздрав--Drazetad (разговор) 18:57, 18. октобар 2010. (CEST)

Рад

Поздрав! Хвала на Ордену рада! Ја помало пишем о друштвено-политичким радницима СФРЈ, а ових дана ћу да поставим слике свих народних хероја који их још немају у својим чланцима на Википедији! У идућих неколико седмица ћу да напишем чланак и о Трећој непријатељској офанзиви. --Plamen (разговор) 19:23, 18. октобар 2010. (CEST)

Генарали ЈНА

Поздрав, тачно је то да радим на чланцима од геналима ЈНА, сви подаци које пишем су узети из Војне Енциклопедије и Народних Хероја Југославије. За сада нема нових података ал ако буде контактираћу те око помоћи. Сада тренутно радим на проналажењу листа одликовања за све генерале ЈНА али ови генерали из периода распада Југославије укључујићи године 1985 до 1992 због не обнављања издања Војне Енциклопедије нису доступни. Махом су то приче од руководства тадашњег ЈНА који су данас пензионери и говоре о том времену а ти подаци понекад нису релеватно проверљиви па се о њима јако мало зна. Што се тиче генерала пре 1985 сви њихови ордени ће бити пописани и објављени. Имаш моје одобрење ако те занима да преведеш мој чланак Генерал ЈНА са енглеске википедије јер је то редак чланак о чину за који мало ко зна. Snake bgd (разговор) 22:56, 19. октобар 2010. (CEST)

Да знам за те податке пошто сам имао везе са многим борцима НОБ-а, тачан број мислим да сам видео на енглеској википедији, проблем је тај што би све то било лепо пописано да од 1992 до данас многи хоће да потисну СФРЈ Југославију и њену улогу па је до литературе тешко доћи и тачног податка, тако да ми који имамо те књиге се понашамо ко археолози. Одликовања и ја пописујем на основу слика које видим већ сам реко да од 1985 па на овамо ЈНА руководство је тешко пописати и њихова одликовања итд. Snake bgd (разговор) 23:39, 19. октобар 2010. (CEST)

Хвала на позиву, биће ми задовољство да се придружим твом тиму.Snake bgd (разговор) 23:40, 19. октобар 2010. (CEST)

То се драги пријатељу зове брисање историје, ја тога немогу никад да се одрекнем јер ја сам рођен у Југославији, као Југословен а верујем да си и ти и сви они који подржавају твој пројекат. Snake bgd (разговор) 00:08, 20. октобар 2010. (CEST)

Молба

Поздрав. Пошто имам проблем са текстом који није везана за НОБ, молио би те да у Војној енциклопедији погледаш да ли ова битка из Првог српског устанка зове Бој на Иванковцу или Битка на Иванковцу, па што нађеш стави у разговор уз текст. Није хитно кад будеш могао. Вероватно знаш, ако не погледај да ли у војној терминологији постоји разлика између тремина бој и битка. Ја мислим да постоји према дужини трајања, али немам литературу да то потврдим. Како се у последљих двадесет година историја интензивно мења, нисам сигуран да ли је (по новој) на данашњи дан ослобођен Београд, ја ти ипак честитам Празник. Надам се да то није законски кажњиво.--Drazetad (разговор) 09:17, 20. октобар 2010. (CEST)

Да сам јуче умро не би знао да сам био комуниста по занимању. Према новој категорији познатог стручњака сазнао сам и то. Погледај ко се налази у Категорија:Југословени по занимању под словом К. Зато није чудо што у оваквом друштву Сваки дан у сваком тренутку све више назадујем Поздрав--Drazetad (разговор) 20:54, 21. октобар 2010. (CEST)

Нисам ни мислио да се иде у дуел, него само да знаш, јер сви виде и ћуте. Погледај само како разврстава људе. Исмет Мујезиновић, сликар првоборац није ни доживио Бошњаке он није Босанско херцеговачки сликар него Бошњаки сликар, а знам да је пропагирао југословенске идеје. Категорија:Књижевници Босне и Херцеговине има поткатегорију Категорија: Писци Босне и Херцеговине. Зар писци нису књижевници. Ја са њим не контактирам, јер је званично рекао да мрзим Србе из Републике Српске, па сам му свашта рекао и па прекинуо је контакте. Основно проблем је што не може да свати да је БиХ држава у којој се налазе два ентитета. Он мисли да су ту Република Српска и БиХ истог ранга, а не федерација БиХ која је равнправна са Републиком Српском и која има по Дејтонском споразуму 51% територије. Извини што те давим, али цело поподне нисам написао ниједан текст јер ме изнервирао, поготово у једном тексту где је рекао да је тако одлучено вечином (разговор видила три корисника и није се гласало) да се то ради да се политика не меша у википедију. Незнам шта је онда ово што ради. Да није таквих (без обзира са које стране) Југославија се никад не би ни распала. Не тражим било какав одговор на овај коментар, мало ми је лашке кад неком испричан. Прочитај па можеш и обрисати. Поздрав--Drazetad (разговор) 22:47, 21. октобар 2010. (CEST)

Категоризацииа чланка

Захваљујем ти на упутама у вези писања чланака о народним херојима. Наравно да се не љутим, сваки твој савет је добродошао, јер сам ја још увек почетник, а ти већ вишегодишњи афирмисани сарадник Викиепдије. Кад год осетиш потребним да ми треба нека сугестија, слободно реци. Поздрав! --Plamen (разговор) 23:40, 20. октобар 2010. (CEST)

Мој је предлог да би можда требао да додаш неки чланак или слику Другог заседања АВНОЈ-а. То свакако треба да се истакне за новембар. Иначе, свиђа ми се како си уредио портал. Заборавио сам да ти кажем да сам јуче био у Кобариду, па сам у Музеју Првог светског рата фотографисао доста експоната. Био је и изложбени простор посвећен Кобариду за време НОБ-а, где сам усликао ратне заставе, попут бригаде „Симон Грегорчич“, ордене, униформе итд. Имаш ли неки предлог у којем бисмо чланку могли да искористимо ове слике? Такође сам по граду усликао неколико спомен-плоча посвећених НОБ-у, од којих ми је најинтересантнија била она посвећена „Кобаришкој републици“. --Plamen (разговор) 22:33, 21. октобар 2010. (CEST)

Погинули народни хероји

Слажем се, јесам био у војном музеју ал морам ти рећи доказ о брисању историје је да 2 спарт музеја како кажу запослени "се реновира" a јасно се види да је затворен део историје од 1941-1991. Ок погинулим народним херојима нећемо стављати траке ордена. сада тренутно пописујем ордене СРЈ открио сам да је орден Југославије на огрлици и она тракица уствари исти орден ево референце http://www.podaci.net/_z1/3119776/Z-odliko02v9859-0121.html Snake bgd (разговор) 16:54, 22. октобар 2010. (CEST)

Прочитао те

Видио сам. Мислио си да неће схватити да си „пројугословенски партизански корисник“, и да си члан који присуствује „сједницама Комунистичке партије Хрватске“. Шта можеш прочитао те. Озна све дозна. Пошто је сад све познато, замолио би те да кад будеш ишао на ту седницу позовеш и мене.--Drazetad (разговор) 21:55, 22. октобар 2010. (CEST)

Попи нешто за смирење, па прочитај задњи разговор овде--Drazetad (разговор) 15:57, 23. октобар 2010. (CEST)

Кад ми дође син послаће ти мој телефон, јер ја незнам да баратам техником (матор па тешко учим). Сад прочитај наставак оног ранијег предзадњи разговор овде--Drazetad (разговор) 20:08, 23. октобар 2010. (CEST)

Људи смирите се на неумесне кометаре проблем решен Snake bgd (разговор) 20:10, 23. октобар 2010. (CEST)

Зорко Чанади

Пинки имаш ли неку информацију где да се нађе нешто о биографији овог начелника генералштаба, ако има ја ћу да пишем само да знам одакле.Snake bgd (разговор) 20:32, 23. октобар 2010. (CEST)

Одликовање

Пуно хвала! Смрт фашизму, слобода народу! :) --Plamen (разговор) 21:30, 23. октобар 2010. (CEST)

Борба са ветрењачама

Е драги Пинки, борба са ветрењачама лепо речено на жалост његови коментари су увек без основа још увек нисам добио одговор на Туђмана итд. Дечко једноставно је у елементу нацонализма 90тих и ту нема лека. Ал успео је да се изгуби у жељи да ме надјача. Е па видиш то се неће десити. Како сам члан твог пројекта сваки напада на тебе и наше другове саборце је напад на мене и ја ћу га истерати до краја. Ја сам присталица спајања историје и тако треба бити то подразумева историју Краљевине Југославије, СФРЈ итд. То што се њему не свиђа историја СФРЈ то је његов проблем. П.С. Није ни први ни последњи који је дискутовао самном безуспешно. Snake bgd (разговор) 03:52, 25. октобар 2010. (CEST)

Дал си нашао одакле да напишем о Зорку Чанадију начелнику генералштаба Snake bgd (разговор) 03:53, 25. октобар 2010. (CEST)

Нажалост нема, ал знам где има Војни Лексикон 1981 проблем је што није код мене то је баш оно о чему сам говорио рупа у периоду од 1985-1991. Е да си само видео сајам књига данас на Београдском сајму штанд Русија. Све књиге на руском о СССР и Совјетској Армији, издавач Војска Руске Федерације. Браво за Путина. Скидам му капу. Snake bgd (разговор) 22:32, 25. октобар 2010. (CEST)

Мало смо се ухватили политике али пази организација БРИК (Бразил,Русија,Индија и Кина) је будући владар света.Snake bgd (разговор) 22:42, 25. октобар 2010. (CEST)

НХЈ

Поздрав! Послао сам слике скоро свих народних хероја, али могуће је да сам пропустио да пошаљем понеку слику, будући да их је доста. Ако случајно наиђеш на чланак о народном хероју који нема слику, јави ми. За ова два последња народна хероја чије си чланке написао, потрудићу се да поставим слике у скорије време. --Plamen (разговор) 22:49, 27. октобар 2010. (CEST)

У реду. Видео сам попис слика. Потрудићу се да их пошаљем у скорије време. Треnутnо пишем члаnке о nародnим херојима чије слике имам одавnа. Хвала nа лиnку, погледаћу га. За који миnут ћу да ставим члаnак о Фочи у НОБ-у, па га погледај. --Plamen (разговор) 23:22, 1. новембар 2010. (CET)

Па, заправо сам и мислио да се прво накупи до неких 30-ак чланака без слика, па да онда направим масован унос :) --Plamen (разговор) 23:27, 1. новембар 2010. (CET)

Фоча

Стварно не знам шта да кажем, јер сам релативно нов члан Викпедије, али видим да ти водиш вечну борбу с њим. Надам се да нема више таквих који поткопавају наш рад на НОБ-у. --Plamen (разговор) 22:54, 2. новембар 2010. (CET)

Свака част! Изнео си уистину занимљиве детаље, поготово око убацивања личности у чланак и њихових активности у Фочи. Ја немам баш времена да се посвећујем писању детаља у оваквим мало већим чланцима, па се ти увек осети позваним поправити или надопунити сваки мој чланак, тако да буде квалитетан. --Plamen (разговор) 23:09, 2. новембар 2010. (CET)

Води рачуна

...да те неко не блокира јер задирете обадвојица у кршење правила од три враћања. Ништа тиме не постижете када вратите измјене, кад ће онај други исто то урадити. Најбоље је препуцавајте се на страници за разговор и тамо образлажите зашто сматрате да је текст друге стране неприхватљив. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:10, 2. новембар 2010. (CET) с. р.

Ратовање изменама

Блокиран си на 3 дана због масовног ратовања изменама, које се мери десетинама измена. Довољно дуго си овде да знаш да се то не сме радити. Када постоје несугласице, оне се решавају на страни за разговор. Неаргументовано враћање измена тамо-вамо не може да има крај док се а) страница не закључа б) "зараћене" стране не блокирају. Михајло је урадио ово под а), а ја сам ово под б). Апсолутно не улазим у то ко је у праву, јер ме ни не занима. Поента је да се овакве ствари не смеју дешавати. --филип ██ 00:09, 3. новембар 2010. (CET)

Неосновано блокирање

Ајд што је БШ блокиран кад саботира рад нашег тима али ти??? Не разумем свој посао овде радиш крајње професионално и неутрално а ипак некоме сметаш а стобом и ми чланови твог тима. Администратор је неутралан али на овоме се неће завршти сувише су 90те ушле у ове омладинце. Snake bgd (разговор) 00:23, 4. новембар 2010. (CET)

Јасно се види из приложених референци корисника БШ да су аутори књига које је навео настројени анти комунистички и више националистичким текстом него неутралним ставом о НОБу у Другом Светском Рату. Snake bgd (разговор) 00:35, 4. новембар 2010. (CET)

Slusaj ja sam deo tvog tima i brani cu ga svim sredstvima (SMRT FASIZMU SLOBODA NARODU) Snake bgd (разговор) 18:03, 6. новембар 2010. (CET)

Категорија:Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби

Па да можда сам и погрешио у народима, ето доказ да муслимани (бошњаци) дуго година нису сматрани за народ у Југославији. Веома сам упознат са анексионом кризом 1908 у БиХ само сам мало заборавио. А што се тиче устава из 1974 само је КиМ дао већу аутономију у покрајину јер је до тада називана Косовска Аутономна Област без граница. Сам Тито се противио озакоњавању АВНОЈских граница с образложењем да је то разбијање једниствене државе што се показало као тачно. Уставом 1974 највише је изгубила Србија а последице осећа и данас. Тито није хтео да уведе вето на устав из 1974. јер није хтео да га прогласе за диктатора. Snake bgd (разговор) 13:24, 7. новембар 2010. (CET)

Ако си слушао унука Јосипа Броза Тита, сам он је питао свог деду зашто није оборио тај устав који је децентрализовао СФРЈ. Одговор сам написао. Тачно али Аутономне Покраине су уведене само у Србији и нигде због површине Србије и њеног великог утицаја на Југославију. Распад Југославије није почео 1990. не, почео је 1980. Са смрћу Тита светске силе су виделе могућност да се умешају у наше унутрашњу политику, то им није полазило за руком док су председништвом управљали Титови саборци из Другог Светског Рата али како су због година напуштали места на челу државе млађи су видели своју шансу. итд. Ова тема може да оде у даљу дискусију о распаду Југославије о узроцима настанка и нестанка а о томе неки други пут. Углавном слажем се са тобом зато се и залажем да у чланцима у НОБу се не помињу догађаји од 1990 на овамо. Snake bgd (разговор) 17:49, 7. новембар 2010. (CET)

Велизар

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Велизар да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 7. новембар 2010. — 14. новембар 2010. ----Војвода разговор 17:52, 7. новембар 2010. (CET)