Рахмија Каденић
Рахмија Каденић (Бања Лука, 2. јун 1920 — Београд, 2000) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.
| рахмија каденић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 2. јун 1920. | ||||||
| Место рођења | Бања Лука, Краљевство СХС | ||||||
| Датум смрти | 2000. (79/80 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија | ||||||
| Професија | војно лице | ||||||
| Деловање | |||||||
| Члан КПЈ од | 1939. | ||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1980. | ||||||
| Чин | генерал-пуковник | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Биографија уреди
Рођен је 2. јуна 1920. године у Бања Луци. Од ране младости усвојио је идеје револуционарног покрета и врло млад постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), у коју је примљен 1939. године. У лето 1941. године ступио је у Народноослободилачку борбу. Најпре се налазио у Месном комитету КПЈ за Бања Луку, а потом на разним политичким дужностима у јединицама НОВЈ.
Након рата је остао у професионалној војној служби у Југословенској народној армији (ЈНА). Налазио се на разним дужностима, између осталог и команданта Сарајевске армијске области, начелника Центра високих војних школа ЈНА, као и члана Организације Савеза комуниста у ЈНА.[1] Био је предавач на Академији и бавио се војном тематиком, те написао више књига и радова на ту тему.[2]
Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду, Вишу војну академију ЈНА и Ратну школу ЈНА. Био је члан Централног комитета СКЈ, у који је изабран на Једанаестом конгресу СКЈ. Пензионисан је у чину генерал-пуковника ЈНА, 1980. године.
Уочи сахране председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, 5. маја 1980. године, налазио се у групи официра који су изнели Титов ковчег из погребног возила и положили на одар у централном холу Скупштине СФРЈ, након чега је прекривен југословенском заставом.[3]
Након пензионисања, био је члан Савета СР Босне и Херцеговине.[4]
У време распада СФРЈ, 1990-их година је био један од активних чланова Друштва за истину о антифашистичкој Народноослободилачкој борби у Југославији 1941—1945. и Међунационалног удружења Босанаца и Херцеговаца у Београду.[5]
Преминуо је 2000. године у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден народне армије са златном звездом, Орден за храброст и др.
Референце уреди
- ^ Dejtonski (mirovni) sporazum — Legalizacija genocida u Republici Bosni i Hercegovini („institut-genocid.unsa.ba”, 2016)
- ^ Kadenić, Rahmija
- ^ „Donošenje kovčega u Skupštinu SFRJ”. www.foto.mij.rs. 5. 5. 1980.
- ^ „Na Šehitlucima — Veliki čas istorije („Glas”, 23. april 1985)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 03. 2023. г. Приступљено 16. 03. 2023.
- ^ Ilija T. Radaković: BESMISLENA YU-RATOVANJA 1991—1995
Литература уреди
- Војна енциклопедија (друго издање), Београд 1978. година.
