Ристо Стефановић
Ристо Стефановић (Тузла, 1886 — Београд, 24. децембар 1965) био је револуционар, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Народне Републике Србије.
| ристо стефановић | |||
|---|---|---|---|
 Гроб Ристе Стефановића у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1886. | ||
| Место рођења | Тузла,  Аустроугарска | ||
| Датум смрти | 24. децембар 1965. (78/79 год.) | ||
| Место смрти | Београд,  СР Србија,  СФР Југославија | ||
| Професија | економиста | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | 1919. | ||
| Учешће у ратовима | Први светски рат Народноослободилачка борба | ||
| Служба | Српска војска НОВ и ПО Југославије 1914—1918. 1941—1945. | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија уреди
Рођен је 1886. године у Тузли. У родном месту је завршио Трговачку академију, а као младић је припадао националном револуционарном покрету и био члан организације „Млада Босна“.
За време Првог светског рата, борио се као добровољац у Српској војсци. После завршетка рата, 1919. године приступио је тада основаној Комунистичкој партији Југославије (КПЈ). Због своје политичке ангажованости, више пута је био отпуштан из службе и прогањан од полиције.
Учесник Народноослободилачког рата (НОР) био је од јесени 1941. године. Најпре је био у Чачанском партизанском одреду „Др Драгиша Мишовић“, а од 1942. године је радио као интендант Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Био је већник на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, новембра 1943. године, а касније 1944. је био и већник АСНО Србије.
После ослобођења Југославије, био је најпре генерални директор, а од 1948. године вицегувернер Народне банке Југославије (НБЈ). Био је биран за члана Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије (ССРНС) и Централног комитета Савеза комуниста Србије (ЦК СКС).
Преминуо је после дуже и тешке болести 24. децембра 1965. године у Београду.[1] Кремиран је и његова урна је положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Једна је од првих особа сахрањених у овој Алеји.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.
Референце уреди
- ^ Ристо Стефановић. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 12. 1965. стр. 4.
- ^ Последње почасти Ристи Стефановићу. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 12. 1965. стр. 4.
Литература уреди
- Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.
- Улице и тргови Београда. Библиотека града Београда, Београд 2004. године.
